Okrugli sto otvorio je narodni poslanik dr Vlado Babić, član Parlamentarne grupe za reproduktivno zdravlje, rodna pitanja i HIV.

Obraćajući se prisutnima, dr Babić izneo je poražavajuće podatke o godišnjoj smrtnosti žena od ove bolesti. Naime svake godine u Aziji i Evropi umire oko 32 hiljade žena. Rak je opasan i smrtonosan, ali se može pratiti i u čak 80 procenata slučajeva i izlečiti. Prevencija ovde igra najveću ulogu, istakao je on i zapitao se šta je ono što parlamentarci mogu da urade po ovom pitanju. „Poslanici su u situaciji da preduzimaju aktivnosti i raspravljaju o ovoj temi na nivou odbora, kao i da kreiraju politiku sprovodeći kampanje, kako bi se glas obolelih žena čuo“, zaključio je on.

Prisutne je pozdravila i Dragana Stojanović, izvršna direktorka Asocijacije za seksualno i reproduktivno zdravlje Srbije, navodeći da onda kada rak grlića materice utiče na ženu, utiče na primarnu i sekundarnu porodicu. Žena kada dođe u situaciju da ovaj preventabilni rak ne leči i ne tretira, nije u prilici da ispunjava svoja osnovna ljudska prava. Zato je jako bitno da se zajedno sa parlamentarcima, i svima koji se bave ovim pitanjem podigne svest kako bi se izborili sa ovom bolešću, poručila je Stojanović.

Predsednica Odbora za zdravlje i porodicu prof.dr Slavica Đukić Dejanović, u ime članova Odbora, izrazila je zadovoljstvo što je pozvana da se pridruži Parlamentarnoj grupi, kako bi se razgovaralo o ovoj bolesti. „Žene ne vode računa o svom zdravlju, kada su u pitanju karcinomi i to pre svega dojke, debelog creva, pa i grlića materice, dakle najčešćim uzrocima smrtnosti. Mi možemo učiniti mnogo više same za sebe i možemo pozvati sve stručnjake, institucije, nevladin sektor, sve znalce da nam pomognu na svim nivoima obrazovanja da posvetimo veću pažnju svom zdravlju“, rekla je Đukić Dejanović. Dodala je i to da ne treba praviti barijere između institucija, odbora, narodnih poslanika, nevladinog sektora, već je potrebno međusobno udruživanje, a ovakve skupove treba češće organizovati, kako bi se zaključci sa njih primenjivali u životu.

U nastavku rada, prof. dr Vesna Kesić i dr Bojana Milošević govorile su o značaju organizovanja centralizovanih citolaboratorija, naglasivši značaj sprovođenja skrininga grlića materice, koji ima za cilj da poveća svest kod žena i uslovno rečeno natera ih da odu na pregled. Najstariji i najrasprostranjeniji test za rano otkrivanje može ukazati na promene na ćelijama grlića materice pre nego što se pojave simptomi. Redovni testovi za rano otkrivanje, odnosno skrining, mogu da smanje rizik od kancera grlića materice i do 80 procenata. Primarna prevencija podrazumeva vakcinaciju protiv humanog papiloma virusa, kao i edukaciju i podizanje svesti radi smanjivanja rizičnog ponašanja. Sekundarna prevencija podrazumeva organizovane programe ranog otkrivanja bolesti.

Pokrajinska sekretarka za sport i omladinu, Marinka Tepić govorila je o značaju edukacije đaka o reproduktivnom zdravlju, kao i o projektu „Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju“. Ona je naglasila da je cilj reproduktivnog vaspitanja prevencija, da je briga o reproduktivnom zdravlju veoma važna, kao i da je razgovor sa đacima o tome neophodan. „Đaci treba da uče o seksualnoj zaštiti, seksualnom rizičnom ponašanju, polno prenosivim bolestima, kao i to kada da stupe u seksualni odnos“, rekla je Tepić.

Ispred Ministarstva zdravlja govorio je prof. dr Predrag Sazdanović koji je poručio da su nam neophodni strpljenje i upornost kako bismo pobedili . „Svake godine smo uskraćeni za prisustvo 30-35 hiljada naših sugrađana. Dvadeset procenata su ljudi čiji je uzrok smrti neka od onkoloških bolesti. Sprovodiće se skrining dojke od početka do kraja, kako bi se suočili sa nečim što je jako pogubno i nedopustivo, nedopustivo je da imamo toliko umrlih od karcinoma dojke, grlića materice i debelog creva“, zaključio je profesor Sazdanović.