Izvršni direktor Grupe 484 Vladimir Petronijević istakao je da se u dokumentu „Izazovi prisilnih migracija u Srbiji“, koji je sačinila grupa nevladinih organizacija, govori o položaju i problemima izbeglica, interno raseljenih lica,tražilaca azila i povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji.“ Naglasio je da problem lažnih azilanata preti da ugrozi bezvizni režim, zbog čega je neophodno da se, u saradnji sa Evropskom unijom, ali i drugim partnerima, preduprede moguće posledice.

Potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije, Božidar Đelić, naglasio je da Vlada neće dozvoliti da na bilo koji način bude ugrožena vizna liberalizacija, kao i da su mere koje jedo sada preduzela u rešavanju tog problema dovele do pada broja zahteva za azil u zapadnoevropskim zemljama. Naveo je podatak da je od septembra 2009. godine do decembra 2010. godine 17 715 građana sa pasošem Srbije zatražilo azil u zemljama EU, a da su gotovo svi zahtevi odbijeni.Vlada će nastaviti da preduzima mere u cilju daljeg smanjenja broja zahteva za azil, a među njima su i izmene krivičnog zakonodavstva kojima će se precizirati krivično delo organizovanja nelegalnih migranata. Takođe će biti predložene mere kojima seneće ograničavati sloboda kretanja građana, već samo ograničiti prelazak granice licima koja zloupotrebljavaju viznu liberalizaciju. To, međutim, ne može biti osnov za netrpeljivost prema manjinama u Srbiji, budući da su u preko 95 odsto slučajeva azil zatražilipripadnici manjina.

Potpredasednik Đelić je ukazao da je Srbija i dalje zemlja sa najvećim brojem izbeglica i raseljenih lica i da u njoj živi 86 000 ljudi iz Hrvatske sa izbegličkim statusom i 220 000 interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije. Pored ostalih otvorenih pitanja, pitanje stanarskih prava izbeglih iz Hrvatske je i dalje otvoreno i mora da bude rešeno u pregovorima sa Hrvatskom, a pitanje raseljenih u dijalogu Beograda i Prištine. Rekao je i da će Vlada Srbije sa njevropskim partnerima više raditi na većoj inkluziji svih građana i otklanjanju ekonomskih razlogaza nezadovoljstvo u zemlji.

Državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Dragan Marković najavio je da će pri Ministarstvu uskoro biti osnovana još jedna kancelarija za azil i naveo da u Srbiji azil najviše traže ljudi iz Avganistana i Pakistana.

Pomoćnik ministra rada i socijalne politike Vladimir Pešić izložio je mere koje preduzima to ministarstvo radi pomoći izbeglicama i raseljenim licima. Komesar za izbeglice Vladimir Cucić rekao je da je Komesarijat posvećen upravo prijemu povratnika i njihovom zbrinjavanju.

O problemima u radu Ministarstva za Kosovo i Metohiju i pomoći koju pružaraseljenim licima učesnike skupa obavestio je pomoćnik ministra za Kosovo i Metohiju Branislav Ristić.

Dokument„Izazovi prisilnih migracija u Srbiji“ predstavio je, u ime Grupe 484, Danilo Rakić, koordinator projekta Evropsko-srpska saradnja u oblasti prinudnih migracija, koji je sačinjen uz podršku Evropske unije.

Učesnici javnog slušanja ocenili su da problem azilanata iz Srbije mora biti rešen tako da se ne ugrožavaju ljudska prava i slobode lica koja traže azil, ali ni vizna liberalizacija i sloboda kretanja svih građana Srbije. Većina učesnika ukazala je da su težak ekonomski i socijalni položaj glavni razlog za to što građani Srbije, uglavnom pripadnici manjinskih grupa, žele da odu iz zemlje, tražeći politički azil. Za to, kako je rečeno, nemaju osnov, budući da se u Srbiju poštuju ljudska i manjinska prava.

Predstavnik Ambadase Švedske u Srbiji Bjorn Linderfalk istakao je da rešenje za priliv lažnih azilanataiz Srbije u EU vidi u pojačanoj kontroli na granicamai ali i dugoročnom poboljšanjuekonomskog i socijalnog stanja u zemlji.

U radu skupa učestvovali su narodni poslanici Nada Koludžija, Meho Omerović, Ivan Andrić, Bajram Omeragić, Miroslav Markićević, Vitomir Mihajlović i Milorad Buha. Govorili su i predstavnici Udruženja Srba iz Hrvatske i Udruženja Roma.