13. novembar 2012. Učesnici javnog slušanja

13. novembar 2012. Učesnici javnog slušanja

Sreda, 14. novembar 2012.

Održano javno slušanje na temu "Uticaj genetički modifikovanih organizama (transgena) na životnu sredinu i zdravlje"

U organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine, juče je, u Domu Narodne skupštine, održano javno slušanje na temu "Uticaj genetički modifikovanih organizama (transgena) na životnu sredinu i zdravlje".


Na javnom slušanju, koje je okupilo narodne poslanike, predstavnike relevantnih ministarstava i šire naučno-stručne javnosti, brojne nevladine organizacije i predstavnike medija, čuli su se oprečni stavovi po pitanju korišćenja i uvoza proizvoda koji sadrže genetički modifikovane organizme (GMO).

U ime Odbora za zaštitu životne sredine, prisutne je pozdravila predsednica Odbora Milica Vojić Marković, naglasivši da je ideja javnog slušanja da sagovornici iznesu različita mišljenja na ovu temu, kao i da se u okviru predviđenih diskusija daju odgovori na mnoga pitanja i nedoumice koje postoje u vezi sa uticajem transgena na životnu sredinu i zdravlje.

Na početku prve sesije, prisutnima se obratila predstavnica Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vanja Kojić koja je govorila o zakonodavnom okviru biološke sigurnosti, podsetivši da je 2009. godine Narodnoa skupština usvojila Zakon o genetički modifikovanim organizmima. Zakon uređuje postupak za izdavanje odobrenja za upotrebu i uvođenje GMO u životnu sredinu, zabranjuje stavljanje u promet modifikovanih organizama i proizvoda od genetički modifikovanih organizama, i utvrđuje koji se poljoprivredni proizvodi biljnog porekla ne smatraju genetički modifikovanim organizmima.

Predstavnik Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Toni Petrović govorio je o zdravstvenom aspektu upotrebe proizvoda sa GMO, istakavši da je zakonodavni okvir dobar,ali da postoji potreba otvaranja nezavisnih akreditovanih laboratorija kako bi se omogućila i praktična primena Zakona o genetički modifikovanim organizmima.

Iz Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, prisutnima se obratila Jadranka Zenić Zeljković koja je govorila o nedostacima postojećeg Zakona, naglasivši da Zakon nije usklađen sa propisima Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije (STO).Pravila STO ne propisuju opštu zabranu uvoza genetički modifikovanih organizama, već omogućavaju državama članicama da zabrane uvoz pojedinih proizvoda na osnovu procene rizika po zdravlje i životnu sredinu. S druge strane, činjenica da Zakon o genetički modifikovanim organizmima predviđa opštu zabranu gajenja i uvoza GMO nalaže da se zakonodavni okvir uskladi sa propisima STO, s obzirom na najavljeni skori ulazak Srbije u ovu svetsku organizaciju.

U diskusiji koja je usledila, učešće su uzeli predstavnici Centra za ekologiju i održivi razvoj, Instituta za ratarstvo, Unije za organsku poljoprivredu, Pokreta za Kraljevo, Pokreta Zelenih Srbije, Ekološkog pokreta Lazarevac, Centra za povrtarstvo iz Velike Plane, Pokreta "Dveri Srbije" i Ekološkog pokreta Niša. Ukazano je na potrebu naučno-stručne argumetacije po pitanju upotrebe GMO i uticaja koji ovi organizmi imaju na ljude i životnu sredinu. Istaknuta je neophodnost donošenja podzakonskih akata koji će omogućiti primenu Zakona o genetički modifikovanim organizmima. Učesnici diskusije iznosili su i činjenice koje govore o negativnom uticaju GMO na ljudski organizam i životnu sredinu i pozivali na oprez kada je u pitanju upotreba GMO, bez obzira na, kako su naveli, prednosti GMO koje su pokazane kroz pojedine eksperimente. Od ključnog značaja je istraživanje, koje može da potraje i decenijama, pre nego što se sa sigurnošću može govoriti o uticaju GMO na zdravlje ljudi i životnu sredinu, naveli su učesnici skupa.

U okviru druge sesije, učesnicima se obratio prof. dr Miodrag Dimitrijević sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. On se osvrnuo na nastanak i razvoj genetički modifikovanih organizama i izneo stav da GMO nisu potrebni, s obzirom da jeklasična poljoprivredna proizvodnja svetski priznata. Irena Beret, predsednik organizacije "Stop GMO" Srbija govorila je u ime 10.000 građana, članova ove organizacije, i apelovala da se u Srbiji, i pored pritiska svetskih korporacija, ne dozvoli uvoz proizvoda koji sadrže GMO. Ona je ukazala na pojedine naučne studije koje govore o tome da ne postoje dokazi da su GMO bezbedni za upotrebu.

Nada Mišković, predsednik Nacionalne asocijacije za razvoj organske proizvodnje naglasila je da je šansa Srbije gajenje i izvoz konvencionalnih poljoprivrednih proizvoda za kojima postoji velika tražnja u svetu. Srbija treba da se razvija u pravcu proizvodnje kvalitetne organske hrane, kako bi obezbedila veći plasman ovih proizvoda na evropsko tržište hrane, dodala je Mišković. Svoje stavove izneli su predstavnici udruženja Zdrava planeta, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novog Sada, Ekološkog društva Vreoci, Centra za zelenu ekonomiju, Instituta za molekularnu genetiku i druga udruženja. Konstatovano je da je organska poljoprivreda razvojna šansa Srbije i da javnost trebada se više edukuje o uticaju GMO na zdravlje i okolinu. Angažovanje nezavisnih laboratorija koje bi ispitivale GMO je od velikog značaja, rečeno je u diskusiji i ocenjeno da održivi razvoj Srbije treba da bude zasnovan na ekološkoj poljoprivredi.

Uvodničari treće sesije bili su dr Marina Stamenković Radak sa Biološkog fakuleta u Beogradu, dr Aleksej Tarasjev sa Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković" i prof.dr Larisa Jovanović Kolomecejeva iz Naučno-stručnog društva za zaštitu životne sredine Srbije "Ekologika". Prof. dr Marina Stamenković Radak govorila je o kontekstu ekonomske budućnosti zasnovanom na prirodnim resursima, održivom razvoju, i otransgenim tehnologijama. Pomenuta je i uspešna primena modifikacije gena u lečenju pojedinih bolesti. Dr Aleksej Tarasjev upoznao je prisutne sa principima analize rizika od GMO, međunarodnim instrumentima i situacijom u Srbiji i podsetio da je Srbija potpisnica Kartagenskog protokola o biološkoj sigurnosti i Konvencije o biološkoj raznovrsnosti,osnovnih međunarodnih dokumenata koji govore o bezbednoj upotrebi GMO. Tokom rasprave čula su se i mišljenja o negativnim efektima koje bi proizvela opšta zabrana proizvodnje i uvoza GMO, s obzirom da je njihova primena u lečenju nekih teških bolesti velika.

U okviru poslednje, četvrte sesije, rezultate svojih istraživanja predstavili su prof. dr Miladin Ševarlić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije i Darinka Stokić iz Centra za unapređenje životnih aktivnosti "Domatra". Profesor Ševarlić izneo je činjenice koje govore o negativnom uticaju koji upotreba i uvoz proizvoda koji sadrže GMO imaju na srpsku ekonomiju, ističući i poguban efekat na poljoprivredu Srbije. Neophodno je donošenje pravilnika koji omogućava praktičnu primenu Zakona, rekao je Ševarlić i dodao da je veoma važno da svi proizvodi koji sadrže GMO budu obeleženi. U toku diskusije, predstavnik Uprave za zaštitu bilja obavestio je prisutne da nisu planirane amandmanske izmene Zakona o genetički modifikovanim organizmima i uverio prisutne, s obzirom na izraženu bojazan od strane učesnika javnog slušanja u vezi sa kvalitetom kontrole proizvoda koji sadrže GMO, da se u Republici Srbiji vrši stroga kontrola bezbednosti proizvoda koji sadrže GMO.

Učesnicima javnog slušanja obratili su se narodni poslanici Zaharije Trnavčević, koji je govorio o uticaju GMO na zdravlje i životnu sredinu i dr Aleksandra Tomić koja je govorila o uticaju ovih proizvoda na privredu Srbije i navela primere dobre prakse u susednim zemljama u kojima postoji tržište za plasman organski proizvede hrane, što se, između ostalog, postiže i udruživanjem proizvođača organske hrane.

U radu javnog slušanja učestvovali su i narodni poslanici Miodrag Stojković, Gordana Čomić, Dušan Petrović, Ivan Karić, Konsantin Arsenović, Oto Kišmarton, Dejan Nikolić, Ljuban Panić, Živojin Stanković, Nevena Stojanović, Ružica Igić, Nenad Kitanović, Čedomir Protić, Arpad Fremond i Miodrag Nikolić.



Odbori vezani za ovu aktivnost



Prethodni mesec Sledeći mesec
P U S Č P S N
27 28 29 30 31 1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 1