Teme sastanka bile su bezbednosna situacija na Zapadnom Balkanu, hibridne pretnje, saradnja Srbije sa NATO i Evropskom unijom u oblasti odbrane, kao i analiza trenutne situacije u vezi sa dijalogom Beograda i Prištine.

Drecun je ocenio da je saradnja dve zemlje u oblasti odbrane razvijena i da postoji prostor i mogućnosti za za njeno kvalčitativno i kvantitativno unapređenje u oblastima od zajedničkog interesa.

Drecun je istakao da je u ovom trenutku osnovna bezbednosna pretnja za Srbiju proces nasilnog otcepljenja teritorije AP Kosova i Metohije, ističući da priznavanje tzv. Republike Kosovo od strane određenog broja zemalja u regionu i svetu nepovoljno utiče na jačanje poverenja i saradnje i negativno utiče na stabilnost regiona. Brutalan institucionalni i fizički teror koji Privremene institucije samouprave na kiM sprovode nad srpskim narodom onemogućavaju iole normalan život Srbima i ostvarivanje njihovih osnovnih ljudskih prava.

„Specifična pozicija Republike Srbije u procesu evropskih integracija dodatno je usložnjena zahtevom za usklađivanje spoljne politike sa Evropskom unijom, kao i tzv. normalizacijom odnosa sa Prištinom, pri čemu Briselski sporazum, potpisan pre više od deset godina, do danas nije implementiran u delu koji se odnosi na obavezu Prištine da formira Zajednicu srpskih opština. Kompleksnost situacije dodatno povećava protivpravno naoružavanje Prištine i stvaranje regionalnih vojnih saveza“, rekao je Drecun, dodavši da je nemački kontingent KFOR-a aktivno uključen u realizaciju zajedničkih aktivnosti sa tzv. Kosovskim snagama bezbednosti i da aktivno pomaže stvaranje ilegalne vojne formacije ''Vojske Kosova''.

Osvrnuvši se na saradnju Republike Srbije i NATO-a, Drecun je istakao da se ona nalazi na najnižem nivou od priključenja Programu „Partnerstvo za mir“ 2006. godine, što je posledica instrumentalizacije događaja u Zvečanu i Banjskoj 2023. od strane pojedinih država NATO-a. On je naglasio da tome svedoče i izazovi u vezi sa naoružavanjem tzv. KBS, kao i podrška procesu transformacije u tzv. Vojsku Kosova od strane određenih država članica NATO-a.

Drecun je upozorio da, ukoliko se pravno-institucionalni vakuum produži, postoji mogućnost da Srbija izgubi priliku za učešće u aktivnostima praktične saradnje sa NATO-om.

Govoreći o punopravnom članstvu Srbije u Evropskoj uniji, Drecun je podvukao da to ostaje glavni strateški cilj naše zemlje, kao i da je unapređenje nacionalne bezbednosti i odbrane neodvojivo od procesa evropskih integracija. U skladu sa tim ciljevima prioritet Ministarstva odbrane i Vojske srbije je angažovanje u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU. R Srbija daje konkretan doprinos u očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti učešćem u mirovnim operacijama UN i EU, rekao je Drecun.

Tomas Rovekamp je istakao da su bilateralni odnosi Srbije i Nemačke odlični. Ocenio je da poslednjih nekoliko godina nema dovoljnog napretka u očuvanju mira u regionu. „Nemačka ne učestvuje u bilo kakvim hibridnim ratovima, niti isporučuje oružje stranama u konfliktima na Zapadnom Balkanu“, rekao je Rovekamp.

Govoreći o prisustvu Nemačke u okviru mandata KFOR-a, naglasio je da je doneta odluka da ono bude povećano, jer je Nemačka zainteresovana da da veći doprinos kao partner u okviru tog mandata.

Rovekamp je pozdravio posvećenost Srbije procesu pristupanja Evropskoj uniji, ali je ukazao da je neophodno uložiti značajne napore kako bi se ostvario napredak u oblastima koje su negativno ocenjene u Izveštaju o napretku Srbije za 2025. godinu.

„Razočarani smo što je proces normalizacije odnosa sa Prištinom došao u zastoj. Kritikovali smo kršenje i prekoračenje sporazuma , kako na kosovskoj, tako i na srpskoj strani“, rekao je Rovekamp, dodajući da se ne slaže sa tvrdnjama da se Nemačka ili Evropska unija jednostrano svrstavaju uz jednu stranu, jer nije u njihovom interesu da dođe do eskalacije.

„Želimo da se ispune uslovi za mirni suživot“, rekao je Revekamp.

Apelovao je da se ulože dodatni napori kako bi postojeći sporazumi bili u potpunosti implementirani, te da se kroz evropske integracije stvore preduslovi da na evropskom kontinentu ne dođe do daljih bezbednosnih i vojnih eskalacija.