U sastavu delegacije Odbora za evropske integracije bili su potpredsednica Narodne skupštine i predsednica Odbora za evropske integracije Elvira Kovač i član Odbora Branislav Josifović.

Sastanku Koferencije KOSAP prisustvovale su delegacije parlamentarnih odbora za evropske integracije, članice KOSAP-a, iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Srbije, kao i delegacije parlamenata Gruzije i Turske, u svojstvu specijalnih gostiju. Takođe, sastanku su prisustvovali i predstavnici Evropskog parlamenta, Saveta za regionalnu saradnju (RCC), Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), i diplomatski kor.

Prilikom otvaranja sastanka Konferencije, prisutnima su se obratili Nj.E. Alfred Granas, ambasador Federalne Republike Nemačke u Bosni i Hercegovini, Nj.E. Oge Sandal Moler, ambasador Kraljevine Danske u Bosni i Hercegovini i Umut Ergecer, zamenik generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradnju. 

Glavni govornici prvog panela „Geopolitički kontekst i uticaj na EU proširenje“ bili su Davor Ivo Štir, kopredsedavajući POSP EU-BiH iz Evropskog parlamenta i Adebajo Babajide, zamenik šefa Misije EU u Bosni i Hercegovini i Lika Šartava, predstavnik Parlamenta Gruzije. 

Tokom diskusije na ovom panelu, obratila se i predsednica Odbora za evropske integracije Elvira Kovač. Na govor albanskog predstavnika koji je izneo stav da među učesnicima sastanka nedostaje delegacija tzv. Kosova, reagovala je Kovač ističući da Konferencija okuplja zemlje članice a među kojima se tzv. Kosovo ne nalazi i dodala da od domaćina sastanka zavisi koje goste će pozvati da učestvuju na sastanku Konferencije. Istakla je da Zapadni Balkan već decenijama vidi svoju budućnost u evropskoj porodici naroda. Navela je da je Evropa poslednjih godina suočena sa nizom dubokih kriza, rastućim geopolitičkim tenzijama i novom globalnom linijom podela koji su svi zajedno uticali da se pitanje proš0irenja vrati u fokus političke agende. Naglasila je da je Srbija kao država kandidat pouzdan i odgovoran partner Evropske unije, sa ciljem da postane njen član. Navela je da je Srbija spremna da unapređuje saradnju sa EU u oblastima od zajedničkog interesa – kao što su zaštita granica, migracije i energetska bezbednost. Iznela je uverenje da je stabilan, ekonomski povezan i bezbedan Zapadni Balkan najjača garancija dugoročnog mira, zbog čega Srbija podržava sve inicijative koje vode ka saradnji. Ukazala je da jasna perspektiva punopravnog članstva u EU predstavlja najefikasniji podsticaj za ostvarivanje i sprovođenje reformi, unapređenje regionalne saradnje i stabilnosti, demokratski, ekonomski i društveni razvoj. „Srbija je spremna da nastavi svoj put ka članstvu, uz poštovanje evropskih vrednosti i očuvanje svojih nacionalnih interesa. Mi ne tražimo povlastice, već fer pristup i partnerski odnos. Želimo da zajedno sa državama članicama gradimo Evropu koja je snažna, jedinstvena i sposobna da odgovori na izazove novog doba.“, naglasila je Elvira Kovač. Istakla je da je plan Srbije da se u potpunosti uskladi sa pravnim tekovinama Evropske unije do kraja 2026. godine. Zaključila je da Evropska unija nije potpuna bez Zapadnog Balkana, da je proširena Evropska unija bolji garant političke stabilosti, bezbednosti i mira na kontinentu. Čestitala je delegaciji Albaniji na otvaranju svih pregovaračkih klasteru i pristupnim pregovorima. 

Ključni govornik drugog panela „Ekonomska integracija i povezanost Zapandnog Balkana“ bio je Fatmir Curi, viši ekspert iz Saveta za regionalnu saradnju. U okviru diskusije na ovom panelu, govorio je član Odbora za evropske integracije Branislav Josifović. Na govor albanskog predstavnika da je neophodno da članovi KOSAP-a prihvate novu „realnost“ i prime u članstvo tzv. Kosovo, poslanik Josifović je podvukao da Srbija nikada neće priznati jednostrano proglašenje nezavisnosti tzv. Kosova i podsetio je da se o ovom veoma osetljivom pitanju vodi dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom Evropske unije.  Napomenuo je da su iskustva iz sporazuma kao što su CEFTA i inicijative u okviru Zajedničkog regionalnog tržišta pokazuju da su liberalizacija trgovine, uklanjanje netarifnih barijera i ubrzanje carinskih procedura preduslovi za dinamičniji ekonomski rast. Ukazao je na značaj rada na finansijskoj povezanosti, podsticanju regionalnih investicionih fondova i lakšem pristupu finansijskim instrumentima Evropske unije. Naveo je da su ekonomski pokazatelji Srbije stabilni, da regionalna trgovina i povezanost rastu iz godine u godinu, i da Srbija, kao aktivan učesnik Berlinskog procesa i inicijativa za Zajedničko regionalno tržište, pokazuje da je spremna za dublju integraciju, ne samo u okviru sopstvenih granica, već i kao faktor saradnje u regionu. Osvrnuo se na uloženi rad Srbije u izgradnji dobrih puteva, železnica i energetskih veza, kao i na diversifikaciji izvora snabdevanja i investicijama u obnovljive izvore energije, ali i na jačanju regionalne energetske saradnje. Naglasio je da je Srbija u poslednjoj deceniji uspela da stabilizuje javne finansije, smanji nezaposlenost i privuče rekordan nivo stranih direktnih investicija.

Uvodnu prezentaciju na trećem panelu „Jačanje uloge parlamenata u EU pristupnim pregovorima“ imao je Demuš Šaša, GIZ ekspert. Tokom diskusije na ovom panelu, obratila se i Elvira Kovač. Pohvalila je GIZ-ov projekat „Regionalna saradnja za EU integracije“ koji je omogućio da se regionalni odbori za evropske integracije susretnu jednom godišnje, razmene dobru praksu i iskustvo koje imaju u ovom procesu. Podsetila je na uspostavljenu praksu Odbora za evropske integracije sa prethodnom ministarkom za evropske integracije, koja je dolazila mesečno i izveštavala Odbor o svim važnim aspektima toka pregovora o pristupanju i ukazala na nastojanje da se slična praksa nastavi i sa novim ministrom. Osvrnula se na nedavno usvojen Izveštaj Evropske komisije o Republici Srbiji za 2025. godinu, istaknuvši da je Evropska komisija, po peti put, konstatovala da je Srbija ostvarila uslove da otvori Klaster 3. Objasnila je da predstoji sednica Odbora za evrospke integracije na kojoj će biti predstavljen spomenuti izveštaj od strane šefa Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji uz prisustvo ministra za evropske integracije. Ukazala je na uspostavljenu praksu pozivanja ambasadora država članica koje predsedavaju Savetu Evropske unije, na sednice Odbora za evropske integracije, kako bi predstavili prioritete predsedavanja. Skrenula je pažnju da u mnogim državama koje imaju status kandidata za pristupanje EU, građani evropske integracije doživljavaju kao udaljen, birokratski proces. Uloga parlamenta je da tu distancu smanji — kroz javna slušanja, tematske sednice i komunikaciju koja je razumljiva, transparentna i zasnovana na rezultatima. 

Nakon rasprave, na kraju sastanka Konferencije nije usvojena zajednička izjava.