Dragi gosti,

Poštovani studenti i kolege

Kažem – kolege, jer to i jesmo kao ljudi koji učestvuju u radu parlamenta. Vi studentskog, a ja Narodne skupštine Republike Srbije, tako da ćemo da imamo dosta zajedničkih tema za razgovor. Dobrodošli u Narodnu skupštinu i hvala vam za vašu inicijativu da nas posetite i da se malo bliže upoznate sa našim radom, iako sam siguran da i kao studenti Pravnog fakulteta vrlo dobro znate kako funkcioniše naš parlamentarni sistem.

U ovom trenutku, a vama je to sigurno poznato, Narodna skupština je u izvesnom mirovanju, jer očekujemo konstituisanje novog saziva Skupštine na osnovu rezultata izbora od 3. aprila.. Sa pravne strane, a vas će to sigurno zanimati, to je jedna od vrlo važnih pravnih situacija u našem političkom sistemu, koja se ne dešava često, ali je detaljno propisana našim Ustavom i zakonima i nužno je da se sprovede striktno po toj proceduri.

Naime, dosadašnji saziv Skupštine, čiji sam ja predsednik, izabran je posle izbora održanih u junu 2020. godine i on nije trajao svoj pun, četvorogodišnji mandat. Da bi se parlamentarni izbori održali u isto vreme kada i redovni predsednički izbori, kao i izbori za Skupštinu grada Beograda, bilo je potrebno da Skupština bude raspuštena i da istovremeno budu raspisani izbori za njen novi saziv.

Primetićete da te odluke – o raspuštanju i raspisivanju izbora, donose različiti nivoi vlasti upravo zato da bi bila primenjena maksimalna demokratska kontrola izbornog procesa i da bi se poštovala ustavna podela vlasti. Kao predsednik Skupštine raspisao sam izbore, po Ustavu - za predsednika Republike, a predsednik Srbije je raspisao izbore za Narodnu skupštinu. U mom delokrugu bilo je i raspisivanje lokalnih izbora – u ovom slučaju za Skupštinu grada Beograda i još nekoliko opština i gradova u Srbiji. Iz razloga celishodnosti i racionalnosti, svi ovi izbori održani su u jednom danu, u nedelju, 3. aprila. U međuvremenu, dosadašnji saziv Parlamenta nastavio je da radi, iako ne donosi zakone što je naša najvažnija delatnost, jer je i Vlada Srbije, kao glavni predlagač zakona, u tehničkom mandatu.

Da ne bi bilo institucionalnog vakuuma, ovaj saziv parlamenta ostaje u mandatu sve do trenutka kada budu verifikovani mandati novih poslanika, izabranih na izborima 3. aprila i ja očekujem da će se to dogoditi tokom maja.

To je završna procedura, ali njoj je prethodio čitav niz poslova i odluka koje smo obavili u prethodnom periodu i o njima ću nekoliko reči.

Naime, u Narodnoj skupštini u proteklih godinu dana vođen je međustranački dijalog u vezi sa izmenom izbornih uslova, a glavni cilj je bio da poboljšamo naš izborni proces gde god je to moguće. Narodna skupština bila je organizator tog dijaloga, i on je vođen na dva nivoa. Na jednom nivou, u dijalogu su učestvovali i predstavnici Evropskog parlamenta, jer to je bio zahtev jednog broja opozicionih stranaka. U tom delu ja sam koordinirao rad zajedno sa Dejvidom Mekalisterom, predsednikom Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta, kao i sa grupom poslanika koji su direktno učestvovali u razgovorima.

Na drugom nivou, dijalog se odvijao između stranaka vlasti i onog dela opozicije, koji nije želeo da u tim razgovorima učestvuju predstavnici Evrope. Važno je da znate da su na oba ova nivoa učestvovale i parlamentarne i vanparlamentarne partije i pokreti, bez razlike, zato što smo hteli da dođemo do rešenja koja će biti prihvatljiva za najširi krug političkih učesnika. I do toga smo došli, posle nekoliko rundi razgovora i stalnih konsultacija, u dobroj atmosferi i uz veliki zajednički rad.

Rezultat tih razgovora bio je da unesemo izvesne izmene u naš izborni sistem, a to je značilo i promene nekoliko izbornih zakona, kao i propisa koje primenjuje Republička izborna komisija. U svakom slučaju, ovi izbori sprovedeni su po pravilima oko kojih je postignut najširi mogući konsenzus i zato je njihova organizacija već dobila veoma pozitivne ocene od važnih međunarodnih faktora, kao što su Evropski parlament i OEBS, koji su imali i svoje posmatračke misije.

U isto vreme, Narodna skupština obavila je još jedan veoma važan posao, a tiče se promene Ustava Srbije. To je takođe situacija koja se ne događa često u našem političkom i parlamentarnom životu, zato što je svaka promena Ustava dugotrajan i kompleksan proces i zahteva maksimalnu otvorenost i učešće veoma širokog kruga institucija i stručnjaka. Ovo je prva promena Ustava za 15 godina otkako je on donet.

Moram na početku da naglasim da je Ustav promenjen samo u delu koji se odnosi na naše pravosuđe, odnosno na način izbora najviših funkcija u sudstvu i tužilaštvu. Te odredbe bile su od samog početka manjkave, još otkako je Ustav donet, tako da Srbija dobija primedbe na njih još od 2007. godine, samo nekoliko meseci nakon što je Ustav donet. Zajednička ocena nekih relevantnih evropskih institucija bila je da naš način izbora sudija i tužilaca dopušta veći uticaj drugih grana vlasti – zakonodavne i izvršne u selekciju sudija i tužilaca i da to šteti demokratskom poretku, a naročito nezavisnosti i samostalnosti u pravosuđu. Najviše primedbi na to imala je Evropska unija, koja je ovu manjkavost pominjala u svakom godišnjem izveštaju o napretku Srbije ka punopravnom članstvu. A naročito nam je prigovarala Venecijanska komisija – to je stručno, pravničko telo koje deluje u okviru Saveta Evrope i najviši je evropski pravni autoritet za izradu zakonskih propisa i njihovog upodobljavanja sa najboljim evropskim rešenjima.

Mi smo pristupili promeni Ustava još pre tri godine, kada su napravljeni prvi nacrti novih rešenja, ali u komunikaciji sa Venecijanskom komisijom ona su stalno dorađivana i usklađivana sa opšteprihvaćenim evropskim standardima. U proteklih godinu dana, kada smo i pokrenuli proceduru za promenu Ustava, obavili smo u Narodnoj skupštini čitav niz javnih slušanja o novim ustavnim rešenjima. To je takva forma našeg rada u kojoj Skupština pozove na razgovor najpoznatije stručnjake iz određene oblasti da sasluša njihova mišljenja i savete i da ih potom ugradi u zakonski tekst. Mi smo na tim javnim slušanjima imali, kao goste, naše najistaknutije pravne stručnjake i sa vašeg fakulteta, kao i drugih pravnih fakulteta u Srbiji, imali smo advokate, sudije i tužioce, imali smo i stručnjake iz nevladinog sektora koji se bave pitanjima pravne države, bilo je i predstavnika međunarodnih stručnih organizacija.

Jedna od obaveza u procesu promene Ustava je i da se o njoj obave najšire moguće konsultacije, ne samo kroz diskusije u parlamentu, već i kroz dijalog sa svim zainteresovanim stranama. Mi smo to uradili u maksimalnoj meri i čuli smo sve koje je trebalo da čujemo. Razlog za to je što se Ustav ne menja svakog dana i što ona rešenja do kojih dođemo moraju da budu dugoročna i da ispunjavaju taj cilj. Uspeli smo u tome, jer su svi relevantni faktori ocenili da je Srbija dobila veliki napredak u oblasti pravosuđa i da je ono sada lišeno uticaja politike, odnosno drugih grana vlasti u svoj rad.

Sproveli smo, pored toga, i dosta komplikovanu parlamentarnu proceduru, koja je uključivala mnogo sednica našeg Odbora za zakonodavstvo i ustavna pitanja, kao i nekoliko plenarnih sednica Skupštine na kojima je trebalo obezbediti dvotrećinsku podršku, kako za raspisivanje referenduma, tako i za usvajanje referendumske odluke. Podsetiću vas da su ove promene podržali i građani na referendumu, koji je održan 16. januara.

Dakle, Ustav je promenjen u punom skladu sa procedurom koji sam propisuje za ovakve slučajeve, ali i u skladu sa najvišim međunarodnim standardima koji danas važe u Evropi. Mislim da smo išli i korak dalje od toga, zato što smo se trudili da konsultujemo veoma širok krug stručnjaka, predstavnika pravosudne struke i sve druge zainteresovane za ovo pitanje, jer smo želeli da dođemo do ustavnog teksta koji će dobiti najširi mogući društveni konsenzus.

Ja sam se potrudio da vam iz prve ruke ali u najkraćim crtama predstavim samo neke od naših najvažnijih aktivnosti u proteklom periodu, a siguran sam da i vi imate neka dodatna pitanja ili komentare, pa će mi biti drago ako mogu da odgovorim.

Hvala vam još jednom što ste nam došli u posetu!