Govor predsednika prenosimo vam u celosti:

Poštovani predsedavajući,

Uvaženi članovi Komiteta za spoljne poslove,

Uvažene kolege predsednici parlamenata u regionu,

Poštovani stalni izvestioci i šefovi delegacija Evropskog parlamenta,

Dozvolite mi da vas pozdravim u ime Narodne skupštine Republike Srbije, da se zahvalim predsedniku Sasoliju što je uspostavio ovaj važan format dijaloga predsednika parlamenata sa članovima Evropskog parlamenta, kao i gospodinu Mekalisteru za ovaj sastanak sa Spoljnoplitičkim komitetom, uz nadu da ćemo održati kontinuitet naših sastanaka. Zaista se iskreno zalažem da uspostavimo još intenzivniju komunikaciju između naših parlamenata i Evropskog parlamenta, da proširimo linije postojeće saradnje i da ih učinimo još češćim i efikasnijim.

Složićete se sa mnom, nadam se, da naši odnosi ne treba da se svedu na to da mi čekamo godišnji izveštaj i Rezoluciju Evropskog parlamenta, da bismo videli koje su zamerke izrečene na naš rad, ali i pohvale, i da narednih godinu dana komuniciramo samo na toj osnovi, u očekivanju novog izveštaja. Verujte da je ovakav utisak o našoj saradnji dominantan u Srbiji, a pretpostavljam da je slična situacija i u ostatku našeg regiona. Smatram da treba da izgradimo partnerske odnose koji će biti zasnovani na uzajamonom razumevanju i poverenju i koji će doprineti našem bržem i efikasnijem procesu integracija.

Moramo imati stalno u vidu, a bojim se da ponekad na to svi zajedno zaboravljamo, da su upravo parlamenti glavna čvorišta našeg puta ka punopravnom članstvu u Uniji. Potrebni su nam jaki, partnerski odnosi, gde ćete nam preneti sva potrebna znanja i iskustva u vezi za procesom pridruživanja, jer su ta iskustva kod mnogih u Evropskom parlamentu još uvek sveža, a nama su preko potrebna. Uloga parlamenata u procesu pridruživanja je izuzetno bitna, jer svi reformski projekti i procesi moraju u jednom trenutku da dobiju svoju zakonsku formu, a to je moguće samo kroz parlament, njegova tela i kroz demokratsku i transparentnu proceduru.

Mi imamo već sada određene stalne kanale komunikacije i oni funkcionišu dobro, na primer zajednički parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje, koji se sastaje dva puta godišnje. Tu vidim i misije izvestilaca Evropskog parlamenta, kao veoma korisne za obe strane. I baš zbog tih dobrih iskustava zalažem se da i razgovori naših parlamentarnih predstavnika sa komitetima Evropskog parlamenta, treba da postanu neka vrsta stalnog foruma, na kojem bismo još više poboljšali našu komunikaciju i samim tim ubrzali neke reformske procese.

Želeo bih, dame i gospodo, ukratko da vas obavestim o nekim bitnijim procesima koji su završeni ili se još odvijaju pod okvirom Narodne skupštine Srbije i koji su u direktnoj vezi sa aktivnostima Evropskog parlamenta i uopšte Evropske unije. Najpre, uveliko smo u proceduri izmene Ustava Republike Srbije, u delu o izboru nosilaca pravosudnih funkcija, što je jedan od važnijih reformskih koraka u ispunjavanju kriterijuma za članstvo u Uniji. Nakon nekoliko krugova javnih rasprava i odluke parlamenta da se pristupi promeni Ustava, očekujemo uskoro tekst ustavnih amandmana, zatim novo izjašnjavanje naše Skupštine i nakon toga referendum na kojem će se o promenama izjasniti naši građani. Ja sam uveren da ćemo u kratkom roku imati nova ustavna rešenja iz oblasti pravosuđa, čime će biti okončan jedan kompleksan reformski posao.

U isto vreme, uz podršku grupe poslanika Evropskog parlamenta, u okviru naše Skupštine vodi se međupartijski dijalog o poboljšanju izbornih uslova, s obzirom na to da nas iduće godine očekuje novi izborni ciklus. Ovi razgovori teku u demokratskoj atmosferi, u njima učestvuje veliki broj političkih organizacija i ja sam optimista da ćemo doći do rešenja koja će još više poboljšati demokratičnost i transparentnost našeg izbornog procesa.

Što se tiče preporuka Evropskog parlamenta iz Rezolucije usvojene u martu, ali i ranijih izveštaja Parlamenta i Komisije, mogu da vas obavestim da sve njih mi uzimamo krajnje odgovorno i nastojimo da ih primenimo što efikasnije moguće. Pomenuću samo neke od njih, koje su bile prisutne u nekoliko izveštaja i Parlamenta i Komisije, a tiču se smanjenja broja zakona donetih po hitnom postupku, veće transparentnosti u radu i generalno unapređenju efikasnosti rada Narodne skupštine. U toku prošle godine, po hitnom postupku doneto je samo devet odsto od ukupnog broja usvojenih zakona, dok je 91 odsto doneto u redovnoj proceduri. Od početka ove godine Skupština je usvojila 21 zakon i svi oni doneti su po redovnom postupku, zbog čega možemo da kažemo da smo u potpunosti ispunili evropske preporuke u tom smislu. Javna slušanja u Narodnoj skupštini postala su redovna praksa, a nezavisne institucije redovno predstavljaju izveštaje o svom radu. Nadam se da će se ove činjenice i konstatovati kao pozitivne u nekom od narednih izveštaja evropskih institucija.

Uveren sam, dame i gospodo, da bar što se tiče Republike Srbije, ima mnogo prostora za ubrzanje našeg procesa pridruživanja. Razume se, glavni impuls dolazi od nas samih i svesni smo da i tu možemo brže, ali prostor za još veću efikasnost postoji i u okviru Evropske unije, i njenog parlamenta kao jednog od najbitnijih partnera u tom procesu. U tom smislu, uveravam vas da smo otvoreni za još intenzivniju saradnju i za svaki vid vaše podrške, jer na kraju krajeva imamo zajednički cilj.

Hvala vam na pažnji!