Predsednica Narodne skupštine Maja Gojković otvarajući izložbu u centralnom holu, u prisustvu brojnih zvanica, podsetila je da smo 20. oktobra 1936. godine otvaranjem redovnog jesenjeg zasedanja i izborom prvog predsednika u ovom zdanju Stevana Ćirića, dobili svoj dom demokratije i parlamentarizma.

Gojković je ukazala da to što je Dom Narodne skupštine podignut u blizini mesta na kome je 1830. godine pročitan sultanov hatišerif, kojim je potvrđena autonomija Srbije, ovo zdanje čini simbolom težnje srpskog naroda ka slobodi i samostalnosti.

Podsetivši da je 1907. godine kralj Petar I Karađorđević položio kamen temeljac ovog doma, kao znak napretka Srbije, Gojković je navela da su stradanja i muke države i naroda u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, opšta nemaština, odložile završetak Skupštine, koja je uvek delila sudbinu svojih građana.

Predsednica Skupštine je naglasila da je Parlament mesto na kojem se vidi neposredno izražena volja građana, simbol slobode i pravde u svim demokratskim državama sveta i da duga borba za samostalnost i slobodu, dodatno podstiče poslanike danas, da donošenjem dobrih zakona, rade na izgradnji uređene države, koja će biti zajednička kuća za sve naše građane.

„I danas Narodna skupština oslikava potrebu naših građana za izgradnjom moderne, uspešne i poštovane Srbije, u Evropi i čitavom svetu“, poručila je Gojković i podsetila na reči prvog predsednika Skupštine u ovom Domu, Stevana Ćirića:

„Hoću da vas pozovem kada vas uvodim u ovu kuću da duhovnu veličinu u nju unesemo kao najlepšu tradiciju Narodne skupštine. Hoću da svaki od vas zastane na pragu i da se zapita koliko unosi ovog blaga i ako se oseća slabim ili umornim neka ne prekorači prag ove svetinje. Treba da postavimo visoko merilo, možda za mnoge od nas nedostižan cilj, ali ideal koji bezuslovno moramo imati pred očima da nesalomivom voljom služimo samo dobru naroda.“

Izložba akvarela i fotografija predstavlja put izgradnje i umetničke vrednosti Doma Narodne skupštine, kroz akvarele Nikolaja Krasnova, fotografije nastanka zgrade, kao i komade nameštaja nastale po crtežima Krasnova.

Zbog značaja svoje funkcije, povezanosti sa istorijskim događajima, arhitektonskih i umetničkih vrednosti, Dom Narodne skupštine proglašen je za spomenik kulture 1984. godine.