Konferenciju je otvorila predsednica Narodne skupštine Maja Gojković ukazavši da je razmena iskustava između zemalja dunavskog sliva, posebno vezanih za pravce putne infrastrukture, prevencije i odbrane od poplava, kao i razvoj privredne saradnje u regionu, važan način uspostavljanja još boljih odnosa država kroz koje Dunav protiče. Ona je podsetila da u realizovanju Dunavske strategije učestvuje 14 zemalja, od kojih pet nisu članice EU, ističući da je za zemlje koje nisu članice EU posebno značajno da budu uključene u Strategiju.

Učešće Srbije u primeni ove Strategije vodi jačanju ekonomije, integraciji sektorskih politika u razvojne planove EU, pospešivanju bilateralne i multilateralne saradnje sa svim zemljama dunavskog sliva i potvrđuje strateško opredeljenje za punopravno članstvo u Evropskoj uniji. Poplave, koje su u maju 2014. godine pogodile Srbiju i region, ukazale su na nužnost saradnje i značaj izrade i sprovođenja zajedničkih projekata na zaštiti od poplava, dodala je predsednica.

„Kao predstavnici građana naših država i regiona, ali i u svojoj zakonodavnoj i nadzornoj funkciji moramo da radimo istovremeno na podršci, legitimitetu i realizaciji Dunavske strategije, razmenjujući najbolje prakse i podstičući sve nivoe vlasti na što aktivnije uključenje“, istakla je Gojković.

Koordinatorka za Dunavsku strategiju i zamenica direktora Kancelarije za evropske integracije Ana Ilić istakla je da je Dunavska strategija za Srbiju, pored ostalog, i efikasan mehanizam za povezivanje u regionu Dunava, što nas približava članstvu u Evropskoj uniji, a što je i strateški cilj Srbije. Treća konferencija parlamentaraca Dunavskog regiona je za Srbiju važna zbog unapređenja saradnje i razmatranja dva važna pitanja kao što su razvoj saobraćaja i upravljanje rizikom od poplava. Dunavska strategija treba da bude shvaćena kao jedinstven model saradnje, koji će region Zapadnog Balkana povezati na različitim poljima sa članicama EU i tako postati njen deo, na šta nas reka Dunav podseća.

„Srbija naglašava svoju posvećenost Dunavskoj strategiji, sa željom za što bližu saradnju sa zemljama Dunavskog regiona. Nadamo se da će nam novouspostavljeno telo, a to je Dunavska strateška tačka, koje koordinira pokrajina Banen-Vitenberg, a u čijem radu učestvuju sve zemlje Dunavskog regiona, u mnogome olakšati ovaj proces saradanje“, istakla je Ilić.

Parlamentarci Dunavskog regiona debatovali su o upravljanju vodama i prevenciji poplava u slivu Dunava, o razvoju železničkog, drumskog i vazdušnog saobraćaja u Dunavskom regionu i o ulaganjima u istraživanja u nauku kao pokretače razvoja Dunavskog regiona, a upoznali su se i sa projektom unapređenja obrazovanja Roma u Srbiji.

Na kraju Konferencije usvojena je i Zajednička izjava, koju možete pročitati ovde.

Predsedavajući Konferenciji, potpredsednik Narodne skupštine mr Igor Bečić obavestio je učesnike da će domaćin Četvrte konferencije parlamentaraca Dunavskog regiona, koja će se održati naredne godine, biti Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine.

Treća konferencija parlamentaraca Dunavskog regiona trajala je od 20. do 22. juna 2015. godine, i okupila je predstavnike parlamenata Srbije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Mađarske, Moldavije, Rumunije, Slovenije, Ukrajine, Crne Gore, nemačke pokrajine Baden-Vitenberg, Bečkog pokrajinskog parlamenta i predstavnike Evropskog parlamenta.

Prvi dan Konferencije održan je na brodu, a učesnici su ploveći Dunavom u delu toka oko Gornjeg Milanovca, razgovarali o kulturnom nasleđu i raznovrsnosti kao osnove evropskog identiteta u Dunavskom regionu iz ugla jevrejskog nasleđa i restitucije, dok su drugog dana, u Smederevu, debatovali o rečnom putničkom saobraćaju i održivom turizmu.

Delegaciju Narodne skupštine činili su, pored predsednice Maje Gojković, i potpredsednik mr Igor Bečić i narodni poslanici Katarina Rakić, Dijana Vukomanović, Vesna Marković, Ljiljana Nestorović, Dubravka Filipovski, Aleksandra Tomić i Vladimir Orlić.

Treću konferenciju parlamentaraca Dunavskog regiona organizovala je Narodna skupština na inicijativu predsednice Maje Gojković, uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ.