29. januar 2024. Predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu sa predstavnicima udruženja voćara i povrtara
Ponedeljak, 29. januar 2024.
Marijan Rističević razgovarao sa predstavnicima udruženja voćara i povrtara
Predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Marijan Rističević održao je danas, u Domu Narodne skupštine, sastanak sa predstavnicima udruženja voćara i povrtara i to sa Savezom udruženja Srpska malina iz Arilja, Vilametom iz Arilja, Ekovoćem iz Arilja i Udruženjem Zlatni Breg iz Nove Varoši.
Udruženja voćara i povrtara na sastanku sa predsednikom Odbora za poljoprivredu šumarstvo i vodoprivredu podržali su napore predsednika Republike Srbije o stvaranju uslova za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju i stvaranja veće vrednosti u poljoprivrednoj proizvodnji do 2027. godine, kao u tom smeru i ranije zaključke Odbora za poljoprivredu šumarstvo i vodoprivredu. Kao proizvođači voća, koji su tokom 2022. godine ostvarili najbolje izvozne rezultatate, izneli su zabrinutost slabijim rezultatima tokom 2023. godine, ne samo zbog nižih cena. Kao proizvođači koji ostvaraju najbolji izvozni rezultat i najveći dohodak po jedinici površine, upravo zbog periodičnih nestabilnosti cena, smatraju da u sredstvima za podsticaje, treba odvojiti deo za sezonske intervencije kako bi se očuvala dohodovna sigurnost voćarskih i povrtarskih poljoprivrednih gazdinstava u kriznim periodima i tako očuvala stabilnost i kontinuitet proizvodnje. Pad vrednosti izvoza voća i povrća zabrinjava kao i neki postupci države vezani za raspodelu podsticaja i pravilnika kojima se ne olakšava proizvodnja i izvoz. Nezadovoljni su saznanjima da nisu obuhvaćeni najavom o uvećanju podsticaja po hektaru od 17.000 dinara (ukupno 35.000) samo za ratare te da oni nisu uključeni u to povećanje direktnih plaćanja po hektaru.
Takođe, učesnici smatraju da prilikom uvođenja E agrara po ubrzanom postupku i upisivanja katasterskih parcela, poljoprivredne stručne savetodavne službe nisu upozorile poljoprivrednike o neophodnosti izuzimanja zauzetih neobrađenih delova katastarskih parcela poljoprivrednog zemljišta iz ukupne površine, a što je proizvelo posledicu stavljanja poljoprivrednih gazdinstava u pasivni status. Udruženja smatraju da se umesto pasivnog statusa gazdinstva dozvoli prilika za ispravku te da u buduće Uprava za agrarna plaćanja treba da uvede programe IACS-LPIS kojim bi se, prilikom obrade zahteva za isplatu, po automatizmu, izračunavala referentna površina poljoprivrednog zemljišta koja se obrađuje i koja je predmet isplate podsticaja. U Srbiji je taj program u obliku pilot projekta bio podržan od IPA fondova.
Predstavnici udruženja su izrazili želju da ih u narednom periodu na razgovor o problemima u poljoprivredi, posebno u voćarstvu i povrtarstvu, primi predsednik Republike Srbije.
