Odbor za kulturu i informisanje održao je 28. maja sednicu u formi javnog slušanja na kojoj je razmatran Predlog zakona o kulturi. Sednici je predsedavala Vesna Marjanović, predsednica Odbora.

Otvarajući raspravu o Predlogu ovog zakona, predsednica Narodne skupštine prof. dr Slavica Đukić-Dejanović je istakla da se ova rasprava organizuje sa ciljem da se poslanici upoznaju sa mišljenjem i stavovima predstavnika ustanova kulture, umetničkih udruženja i samih umetnika o predloženim rešenjima i očekivanim efektima po kulturu Srbije. Javno slušanje treba da posluži kao priprema za načelnu raspravu i eventualne amandmane.

Predsednica Narodne skupštine je rekla da će se Predlogom ovog zakona na jedinstven način urediti sve oblasti kulturnog delovanja i poboljšati položaj svih delatnika u kulturi, i to od republičkog do nivoa lokalne samouprave.

Ona je posebno ukazala da je novim zakonom predviđeno i izdvajanje sredstava u budžetu Republike Srbije radi izmirenja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstveno osiguranje istaknutih umetnika i stručnjaka u kulturi.

Moderator sednice, član Odbora Gorica Mojović je ukazala na značaj ovog sistemskog zakona i podsetila da je Nacrt zakona o kulturi pripremilo Ministarstvo kulure 2007. godine, posle čega je on bio u javnoj raspravi u kojoj je pretrpeo velike izmene. Vlada Srbije je utvrdila Predlog ovog zakona pre dve nedelje i uputila ga u skupštinsku proceduru, radi usvajanja.

Predstavnik Ministarstva kulture obrazložio je da će zakon stupiti na snagu tri meseca po usvajanju, kao i da u tom roku treba da se donese 12 podzakonskih akata kojima će se precizirati pojedine oblasti koje ovaj zakon uređuje.

Učesnici u radu ove sednice istakli su da bi u zakonu trebalo nabrojati nesporne institucije kulture od nacionalnog značaja i omogućiti da i druge dobiju taj status kada ispune određene kriterijume. Oni su najviše primedaba izneli na sastav Nacionalnog saveta za kulturu, koji se uvodi ovim zakonom, a čije će članove birati Narodna skupština, na predlog Vlade. Prema predloženom rešenju, u ovom savetu trebalo bi da budu predstavnici Vlade, SANU, Univerziteta, civilnog društva i drugi.

Po oceni predstavnika institucija kulture, o sastavu ovog savetodavnog tela trebalo bi da odlučuju poslenici iz kulture, kojih je, prema ovom predlogu, najmanje u sastavu Nacionalnog saveta.

U raspravi je zatraženo da se precizira odnos između direktora ustanove kulture i upravnog odbora, koji je po značaju iznad direktora i utvrdi ko ima pravo da učestvuje u upravnom odboru. Time bi se, kako je ocenjeno, postigla funkcionalnost i efikasnost upravnih odbora.

Učesnici javnog slušanja izneli su mišljenje da strategija kulturnog razvoja mora da se donosi na period duži od tri godine, kako je predloženo, ocenivši da je to prekratak period. Kritikovano je i rešenje prema kojem se samo umetnicima sa 20 godina staža omogućava stalno zaposlenje i rečeno da ne bi trebalo praviti izuzetke, kao i da iz zakona nije jasno ko o tome treba da odlučuje.

Ispred Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, narodni poslanik Laslo Varga je rekao da ova institucija ima samo delimično pravo upravljanja institucijama kulture u sredinama u kojima je zastupljena isključivo ta manjina i da to rešenje predstavlja korak nazad u odnosu na praksu u Vojvodini.

Pored ovih, izneto je i više drugih primedaba i sugestija na Predlog zakona o kulturi, ali su učesnici skupa bili jedinstveni u oceni da ovaj zakon treba što pre doneti.

Na kraju rasprave, dogovoreno je da se o Predlogu ovog zakona održi još jedna sednica Odbora u formi javnog slušanja, početkom juna.

U radu sednice učestvovali su predstavnici Ministarstva kulture, upravnici i direktori najznačajnijih institucija kulture u Srbiji, predstavnici republičkih i gradskih ustanova kulture, kao i javni i kulturni radnici regionalnih centara kulture.