Izveštaj je predstavila poslanica Petra Bajer, a članovi srpske delegacije su se tom prilikom oštro usprotivili zaključcima izveštaja, ukazujući na teške izborne manipulacije i sistemsko ugrožavanje prava srpskog naroda u pokrajini.

Šef srpske delegacije u PS SE Biljana Pantić Pilja izrazila je neslaganje sa izveštajem i ukazala na ozbiljne manipulacije tokom izbora u južnoj srpskoj pokrajini. Kako je navela, konačni rezultati su se čekali više od 30 dana, što ukazuje na neregularnosti i, kako je rekla, nije iznenađujuće „jer Kosovo i Metohija nije država“. Ona je istakla da je Srpska lista osvojila podršku za svih 10 zagarantovanih mesta, ali je jedno dodeljeno stranci Nenada Rašića, koja je dobila glasove isključivo u albanskim sredinama. Po njenim rečima, reč je o izbornom inženjeringu u režiji Aljbina Kurtija i grubom narušavanju izborne volje Srba. Pantić Pilja je podsetila da je i EU u preliminarnom izveštaju ukazala na ozbiljne neregularnosti, zabranu glasanja poštom za raseljene Srbe, kao i institucionalni pritisak. Ocenila je da srpski narod na Kosovu i Metohiji trpi svakodnevno ugnjetavanje, te da dolazi do masovnog iseljavanja, uz opasnost od stvaranja etnički čistog regiona. Posebno je ukazala na činjenicu da Zajednica srpskih opština, kao međunarodna obaveza prištinskih vlasti, ni nakon više od 4.000 dana od potpisivanja Briselskog sporazuma nije formirana, čime se dodatno podrivaju prava srpskog stanovništva. Na kraju, poručila je da tzv. „Kosovo“ ne ispunjava osnovne demokratske standarde i da mu, pod ovakvim okolnostima, nije mesto u Savetu Evrope.

Dunja Simonović Bratić je istakla da, uprkos kašnjenju u distribuciji izveštaja, on predstavlja zvaničnu potvrdu PS SE da se na Kosovu i Metohiji trajno krše ljudska prava, posebno prava srpske zajednice. Ukazala je na dramatične neregularnosti u biračkim spiskovima, uključujući duplirane i neažurirane podatke, te zabranu glasanja interno raseljenim licima, uprkos preporukama Venecijanske komisije. Osudila progon srpskih predstavnika, pretnje ukidanjem Srpske liste i nedavna hapšenja Srba koji su prisustvovali liturgiji. Podvukla je da je teror nad Srbima intenziviran, te da tzv. „Kosovu“ nije mesto u Savetu Evrope.

Aleksandar Mirković je ukazao na institucionalne manipulacije tokom izbora na Kosovu i Metohiji, navodeći da je Srbima sistemski onemogućeno da prate izborni proces u svojim sredinama, smanjenjem broja njihovih predstavnika u izbornim telima ispod zakonskog minimuma. Posebno je istakao da je stranka Nenada Rašića dobila glasove u albanskim sredinama, pa čak i u zatvoru, što je, kako je rekao, direktna posledica pritisaka i organizacije režima Aljbina Kurtija.

Elvira Kovač je istakla da su prava nacionalnih manjina i dalje ugrožena, a da institucije u Prištini ne pokazuju volju da rešavaju ključna pitanja. Posebno je ukazala na odsustvo bilo kakvog napretka u formiranju Zajednice srpskih opština, što predstavlja međunarodnu obavezu i najkonkretniji mehanizam zaštite srpske zajednice. Ocenila je da su izborne manipulacije 9. februara i mesec dana kašnjenja rezultata deo sistemskog pritiska na Srbe. Pozvala je na deeskalaciju i kompromis u saradnji sa Beogradom.

Vladimir Đorđević osudio je izbore održane na Kosovu i Metohiji kao lažne i nedemokratske. Istakao je da se izbori odvijaju na teritoriji zasnovanoj na teroru i brisanju srpskog identiteta. Posebno je upozorio na šire posledice „kosovskog“ presedana, navodeći da je upravo takav primer narušavanja suvereniteta Srbije poslužio kao obrazac Rusiji za opravdanje agresije na Ukrajinu. Poručio je da međunarodno pravo ne sme biti predmet dvostrukih aršina.

Jelena Milošević istakla je da na Kosovu i Metohiji nema uslova za demokratske izbore, jer se nad srpskim stanovništvom sprovodi tiho etničko čišćenje. Ukazala je na militarizaciju severa, zabranu srpskih lekova, udžbenika i ćiriličnih natpisa, kao i izostanak formiranja Zajednice srpskih opština. Poručila je da rešenje mora doći kroz dijalog.