Utorak, 2. mart 2004.

Ekspoze mandatara za sastav vlade Srbije

Šta Srbija od nas traži? Šta danas, na početku novog veka i dve stotine godina od obnovljanja srpske državnosti, Srbija od nas očekuje? Ne samo od jedne vlade, već od svih nosilaca vlasti, na najrazličitijim poslovima, šta ona traži od nas kao svojih građana? Pre dvesta godina Srbija je utvrđivala svoj državni status, korak po korak osvajajući slobodu, odnosno status međunarodno priznate države.


Šta Srbija od nas traži? Šta danas, na početku novog veka i dve stotine godina od obnovljanja srpske državnosti, Srbija od nas očekuje? Ne samo od jedne vlade, već od svih nosilaca vlasti, na najrazličitijim poslovima, šta ona traži od nas kao svojih građana? Pre dvesta godina Srbija je utvrđivala svoj državni status, korak po korak osvajajući slobodu, odnosno status međunarodno priznate države. Srbija je tada započela da se privredno, politički i kulturno preuređuje sledujući civilizacijskim i demokratskim obrascima i standardima koji su preovlađivali u razvijenijem delu Evrope. U drugom delu 19. veka Srbija je, sa Crnom Gorom dabome, kao nezavisna država postala suštinski deo ondašnje evropske zajednice država.

Danas, na početku novog veka, Srbija stoji naravno, ne u svemu i ne na isti način pred nekim zadacima pred kojima je stajala pre dvesta godina. U pravu su i oni koji podsećaju na naše demografske i materijalne gubitke, na izgubljeno vreme, na istorijske zablude i promašaje, ali u pravu su i oni koji tvrde da se uprkos svemu Srbija ipak kretala napred.

Da bi to kretanje moglo da se nastavi Srbija, danas mora prvo da reši svoj državni status, koji je doveden u pitanje time što na delu njene teritorije, na Kosovu i Metohiji, ne postoji naša vlast, već vlast međunarodne zajednice.

Drugo, Srbija mora da utvrdi svoj status unutar državne zajednice sa Crnom Gorom, utvrđujući i jačajući samu državnu zajednicu u skladu sa Ustavnom poveljom, a ne suprotno njoj, čineći tu zajednicu funkcionalnom, a ne nefunkcionalnom kakva je danas.

Treće, Srbija mora iznutra da se uredi, izgrađivanjem jakih demokratskih institucija i uspostavljanjem pravne države. Pravna država podrazumeva raskid sa ostacima svesti i prakse partijske država, makar se ona obnavljala i delovala u okvirima višepartijskog a ne jednopartijskog sistema. Pravna država podrazumeva odlučno odbacivanje i prevazilaženje pravnog voluntarizma i samovolje i obračun sa kvazireformskim a zapravo revolucionarnim shvatanjem da cilj opravdava sredstvo, i da su pravo i vladavina prava prepreke i smetnje reformama, a ne nužan okvir i plodan podsticaj u kojem se reforme moraju odvijati. Pravna država zahteva proterivanje korupcije, pogotovo one velike, kao i suprotstavljanje svakom pokušaju da na suštinski neprirodan, a formalno nezakonit način, stečene povlastice i bogatstva potisnu i obesmisle volju i interese naroda i institucija kroz koje se ta volja i ti narodni interesi ispoljavaju.

Četvrto, Srbija sa Crnom Gorom, takođe, mora da rešava pitanje svoga statusa u EU. Uz sva legitimna neslaganja i sporenja među relevantnim političkim snagama, u javnosti u Srbiji van svakog spora je uverenje da Srbija suštinski pripada Evropi i da je potrebna i formalna potvrda te pripadnosti, odnosno punopravno članstvo u evropskim strukturama. Zapravo, u prethodna dva veka Srbija se politički, kulturno i privredno ukorenjivala u Evropu, da bi iz te svoje prirodne sredine, Evrope, bila iščupana po završetku Drugog svetskog rata. U nju je postepeno počela da se vraća pre tri godine; nažalost, sa velikim zakašnjenjem u odnosu na druge postkomunističke zemlje. Sama duboko promenjena Srbija, sa Crnom Gorom, kreće u jednu novu Evropu, bitno drugačiju od negdašnje. I još jedan put, iz jednog drugog ugla, želim da podvučem važnost članstva u EU. To članstvo je ne samo ono što se hoće, to je i nešto što se mora, nešto bez čega se ne može. Ono što se hoće po pravilu donosi korist, ono što se mora ne mora uvek da bude korisno, ali evropski put za Srbiju i Crnu Goru nema alternative.

Zato je naša najviša dužnost i obaveza ne samo da prekratimo višedecenijsko propadanje ustanova nego i da uspostavimo takav institucionalni, pre svega ustavni okvir koji će konačno omogućiti stabilan napredak Srbije. Dobro je što danas Srbija ipak ima parlament čiji poslanički sastav nije sporan u javnosti i što nije predmet sudskih sporova. I dobro je što u radu toga parlamenta učustvuju u svim fazama sve parlamentarne stranke. Dobro je i što su stvorene pravne pretpostavke za održavanje predsedničkih izbora. To je sve već nekakav napredak u odnosu na prethodno stanje. Uz sve razlike koje legitimno postoje i treba da budu održane između političkih stranaka, u ovom temeljnom poduhvatu, sve one, kao osnovni činioci političkog života, trebalo bi da na osnovu najšireg konsenzusa stave opšti državni interes iznad parcijalnih stranačkih interesa, bar kada je reč o ustavnom preutemeljenju Srbije.

Naravno, institucije, zakoni, integracija društva nisu cilj samo za sebe već i sredstvo da u svakom društvu, a pogotovo onom koje je trpelo pod svekolikim nasiljima, unutrašnjim i spoljnim, građani počnu da žive mirnije, bezbednije i uopšte bolje.

Ali da pođem redom, kako ova Vlada vidi promene u državi, privredi i u svim glavnim društvenim delatnostima.

Vlada će se baviti Kosovom i Metohijom kao jednim od svojih najprečih pitanja. Imajući stalno na umu ovaj temeljni stav, mi ćemo voditi realnu politiku državnih interesa. Šta to konkretno znači?

To, najpre, znači da nema rešavanja pitanja statusa Kosova i Metohije bez Srbije i državne zajednice Srbije i Crne Gore. Onaj ko to pitanje želi da stavi na dnevni red, treba da zna da bez Srbije i državne zajednice to nije realno učiniti, kao i to da za Srbiju reč "status" u vezi Kosova i Metohije može da ima mnoga značenja, ali nikako značenje nezavisnosti.

Prvi i najozbiljniji problem na Kosovu i Metohiji bio je i ostaje pitanje povratka srpskih prognanika u njihove domove i zavičaj. Razume se da mi ne možemo bez UNMIK-a ovaj problem da rešavamo, ali možemo da predložimo ostvarljiv plan u fazama, koje bi se odvijale po redosledu garantovane sigurnosti za povratnike. Po istom načelu postupnosti trebalo bi raditi na povraćaju imovine zakonitim vlasnicima, privatnim licima i državi, kao i na obezbeđenju i obnovi srpske i evropske kulturne baštine u Pokrajini.

S obzirom na ove dramatične promene, zaista se postavlja kao urgentno pitanje uspostavljanja novih mehanizama zaštite dela stanovništva, imovine i kulturnih dobara Pokrajine. Vlada će zato, u saradnji sa nadležnim organima državne zajednice, uključujući i Koordinacioni centar, insistirati i kod UNMIK-a i kod međunarodnih činilaca na drugačijem i novom postavljanju institucionalnih okvira zaštite interesa srpske zajednice na Kosovu i Metohiji. Ako je suštinska autonomija formula kojom Rezolucija 1244 obezbeđuje samoupravu Kosova i Metohije u odnosu na Srbiju, onda je suštinska autonomija srpske zajednice ta nova formula koja ovoj zajednici obezbeđuje osnovne uslove opstanka na današnjem Kosovu i Metohiji s obzirom na diskriminaciju prema Srbima koje preovlađuje i u privremenim institucijama samouprave i među većinskim stanovništvom. Suštinska autonomija srpske zajednice na Kosovu podrazumeva teritorijalnu autonomiju (podelu na entitete, odnosno kantonizaciju Kosova i Metohije), kao i kulturnu i personalnu autonomiju.

Razume se da smo mi spremni za direktne razgovore i sa predstavnicima privremenih institucija samouprave. Za to postoje i teme i organizacione forme. Ali, to izvesno nije pitanje nezavisnosti, i to izvesno nisu razgovori dve državno-političke strane. Mi, dakle, možemo da razgovaramo o mnogim pitanjima na Kosovu i Metohiji, ali ne možemo i nećemo da pregovaramo o Kosovu i Metohiji kao albanskom pitanju. Za tako nešto mandat nema ni jedna vlada Srbije, pa ga nema ni ova.

Prošlo je nešto više od godinu dana otkako je usvojena Ustavna povelja državne zajednice Srbija i Crna Gora. Za to vreme nije mnogo urađeno niti na planu njenog unutrašnjeg institucionalno-zakonskog uređivanja niti u sprovođenju njenih ustavnih nadležnosti.

Kada Vlada Srbije bude konstituisana, mi ćemo angažovano i sa punom odgovornošću pristupiti našim obavezama koje proističu kako iz Ustavne povelje tako i iz naše osnovne demokratske i evropske orijenatacije. Pri tome ćemo se rukovoditi sa tri osnovna razloga:
prvo, postoje jaki istorijski razlozi da se održi, unapredi i neguje državna veza Srbije i Crne Gore polazeći od bliskosti dve stare država i njihovih naroda; drugo, mi sami, kao odlučujući politički činioci u regionu, treba da doprinesemo zaustavljanju njegovog državno-političkog delenja i primerom pokažemo da je budućnost regiona u njegovom integrisanju po različitim osnovama, a ne u daljem rascepkavanju; treće, naša evropska budućnost i postepeno približavanje Evropskoj uniji lakše su ostvarljivi u zajedničkom nastupu, dakle kao jedna država, nego razdvajanjem u dve.

Polazeći od ovih, zaista temeljnih razloga, ova Vlada će učiniti sve što je u oblasti njenih nadležnosti da se praktično osmisli i funkcionalno ojača državna zajednica Srbija i Crna Gora. To najpre znači da Vlada mora da poradi na ostvarivanju obaveza Srbije prema njoj. U sklopu ustavnih promena koje nam predstoje, neophodno je, pored ostalog, izvršiti potrebna prilagođavanja Ustava Srbije Ustavnoj povelji. Očekujemo da će to sa istom pažnjom i odgovornošću učiniti i naši crnogorski saradnici.

Ono što je dosad učinjeno na usvajanju Akcionog plana harmonizacije ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore treba u narednom periodu da bude praktično primenjeno i nastavljeno kako bi se uslovi tržišne privrede ubrzano ostvarivali za celo područje državne zajednice. Građani Srbije i Crne Gore moraju u najskorije vreme da osete prednosti zajedničkog tržišta i delatnih privrednih sloboda.

Zadatak vlade je da mnogo više nego što je činjeno dosad pokreće inicijative, pruža ideje i praktično usmerene strategije za brže i efikasnije ostvarivanje pomenutih ciljeva državne zajednice. Vlada će u tu svrhu nastojati da ostvari češći i više radni kontakt sa Savetom ministara državne zajednice i vladom Crne Gore, ali i sa odgovarajućim organima i radnim telima Evropske unije.

Ova Vlada sprovodiće pojačanu proevropsku politiku. To znači da će u ovom domenu više raditi, a manje govoriti.

U unutrašnjem razvoju Srbija mora postati bezbedna zemlja u kojoj se ostvaruju ljudska i manjinska prava po evropskim merilima, u kojoj se zakoni poštuju a institucije delaju, u kojoj vladaju tržišni zakoni poslovanja i gde je privredni kriminal iskorenjen a korupcija svedena na najmanju meru. Šta bi bilo više evropski od postizanja ovih ciljeva u unutrašnjem razvoju. I šta više od ovoga Evropa i Evropska unija od nas traži i očekuje. To je osnovna i trajna dimezija naše proevropske politike. U Evropu hoćemo sa obnovljenom državom, sposobnom privredom i samosvesnim društvom. Jednom rečju, kao ponosna nacija. Ovo moramo postići sopstvenim naporima, okupljeni pod velikim imenom Srbije.

Politika pridruživanja ovde je u prvom planu. To je politika za koju je Evropska unija već dala parametre, kako regionalne u vidu njene strategije "evropskog partnerstva", tako i neposredne koje se tiču Srbije i Crne Gore. Mi očekujemo skori završetak studije o izvodljivosti i neposredno potom započinjanje pregovora oko sklapanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Ali, nama je već sada jasno da odmah moramo započeti usklađivanje bezmalo svakog zakona koji imamo i koji ćemo doneti sa pravilima i zakonskim normama Evropske unije. Mi, takođe, moramo intenzivno nastaviti sa usmerenim osposobljavanjem i jačanjem naše državne administracije, koja u svemu mora biti spremna za svakodnevni posao približavanja Evropskoj uniji.

Sa ovim poslovima nova Vlada će započeti takoreći od prvog dana svog mandata. Ali, budući da je reč o dugoročnoj i osnovnoj orijentaciji Srbije, Vlada će izraditi nacionalnu strategiju pridruživanja Evropskoj uniji u kojoj će se izložiti osnovni elementi politike pridruživanja i obaveze državnih organa, privrednih subjekata i drugih društvenih činilaca u ovom dugoročnom procesu. Pri tom će se voditi računa o činjenici da je državna zajednica Srbija i Crna Gora primarni činilac u ovom procesu zbog čega se politika i prioriteti Srbije moraju uskladiti na nivou državne zajednice.

* * *

Uveren sam da naši građani, da naš običan čovek u sebi, s istinskim pravom, nosi veru da je vlastita snaga koju Srbija poseduje dovoljan garant ostvarljivosti i realističnosti ideje o ekonomski jakoj Srbiji. Nasuprot ovoj veri, vidimo da se u Srbiji već i suviše dugo teško živi. Veliki broj ljudi ne zna kako da sastavi kraj s krajem. Kloneći se demagogije i svake vrste neodgovornosti, pomenuću da uzroci za teško ekonomsko stanje u kojem se nalazimo nisu jednostavni, a neki sežu i proizlaze iz ukupnih političkih prilika kroz koje je Srbije prošla u bližoj i daljoj prošlosti.

Usredsređujući pažnju na sadašnje stanje u ekonomiji istakao bih nekoliko ključnih problema sa kojima moramo da se suočimo, svesni činjenice da ukoliko hoćemo siguran napredak da onda prekih puteva i prostih rešenja nema.

Najpre bih naglasio da nije dobro što je država sve one koji rade opteretila visokim porezima. Imam u vidu da je danas oko 950.000 ljudi bez posla, a brojni pokazatelji govore o viškovima radnika u mnogim preduzećima. Proizvodnja nastavlja da pada. U budžetu nema sredstava kojima bi se pokrenule investicije, nema novca za agrar, još uvek nema dostupnih stambenih kredita.

Istovremeno, Srbija uvozi jabuke i pšenicu. Uvoz je veći od izvoza za 5 milijardi dolara. Dug zemlje je dostigao 14 milijardi dolara, a obaveze za njegovu otplatu će rasti u narednim godinama.

Najosnovniji programski cilj nove Vladine ekonomske politike je da stvorimo uslove za konkurentnu domaću proizvodnju, kako bismo pokrenuli privrednu aktivnost, povećali udeo domaće robe na našem tržištu i pospešili izvoz. To će omogućiti veću zaposlenost i zadržavanje više novca u našoj ekonomiji.

Naravno, najvažnije pitanje glasi: kojim merama će Vlada uspeti da to uradi.

Vlada će smanjiti poreze koji opterećuju proizvodnju, carinsku politiku i vancarinske mere učiniće efikasnijim, i radiće na obezbeđivanju povoljnijih kredita i pokretanju investicija. Vlada će podržavati politiku stabilnog kursa dinara.

Svesni smo da će u prvom periodu navedeno smanjenje poreza umanjiti prihode u budžetu, što ćemo kompenzovati većom naplatom poreza na promet i akciza, pogotovo na luksuzne proizvode i proizvode štetne po zdravlje. Jasna je namera Vlade da poreske obaveze budu tako raspodeljene da bogatiji slojevi stanovništva preuzmu veći poreski teret.

Adekvatnom carinskom politikom, efikasnijom naplatom carina, kao i vancarinskim merama, pomoći ćemo sektorima koji imaju mogućnost da budu konkurentni da stanu na noge, i uticati na strane proizvođače čiji su proizvodi prisutni na našem tržištu da bar deo proizvodnje prebace u Srbiju. Sprečićemo nekontrolisani uvoz robe po dampinškim cenama i robe koja ne zadovoljava važeće standarde.

Izvoz će uz aktivno privlačenje stranog kapitala biti prioritet i u radu Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom. Osnovaćemo potrebne institucije koje će osiguravati izvozne poslove.

U budžetu će biti planirana sredstva za javne investicije i podsticanje prioritetnih sektora privrede.

Da zaključim, makroekonomske mere će biti usmerene na smanjivanje troškova proizvodnje i stvoranje boljih uslove za poslovanje u Srbiji, kako bi se deo uvoza zamenio domaćom proizvodnjom i povećao izvoz. I, naravno, sve to da bi se postigao krajnji cilj veća zaposlenost i viši standard.

Da bi se nastavilo restruktuiranje privrede, jedan od prioriteta ove Vlade biće pažljiva analiza stanja u svakom industrijskom sektoru pojedinačno i donošenje odgovarajućih strategijskih planova.

Restruktuiranje velikih sistema ne mora nužno značiti gubitak radnih mesta, ukoliko se potrudimo da ih preorijentišemo na profitabilnije poslove u okviru malih i srednjih preduzeća koja su fleksibilnija i lakša za upravljanje.

Vlada će uklanjanjem administrativnih prepreka za investiranje i poslovanje pojednostaviti postupke za registraciju preduzeća, i liberalizovati uslove za dobijanje zemljišta koja se koriste za gradnju i u investicijske namene.

Imajući u vidu već postojeće garantne fondove i specijalizovane finansijske institucije, namera Vlade je da posebnu pažnju posveti stvaranju boljih uslova za mala i srednja preduzeća. U tu svrhu razmotriće se dodatna kapitalizacija Fonda za razvoj i njegova transformacija u moderan investicioni fond, koji bi osim davanja kredita mogao da ulaže u kapital malih i srednjih preduzeća.

Kada je reč o privatizaciji, neophodno je razmotriti na koji način se postojeći postupak privatizacije može unaprediti i kako se mogu otkloniti evidentne manjakavosti. Promena vlasništva mora da bude poštena, brza i u opštem interesu. Odgovarajućom zakonskom regulativom moraju se zaštititi interesi države i manjinskih akcionara. Sporne privatizacije, kod kojih postoji sumnja da je oštećen javni interes, da nije poštovan zakon ili sklopljeni ugovori, biće preispitane.

Buduće procene vrednosti preduzeća biće realnije i bliže tržišnim, a pristup utvrđenoj minimalnoj ceni na aukcijama promenjen.

Interesi države u preduzećima koja još nisu privatizovana, ili su privatizovana tako da država u njima ima deo vlasništva, moraju biti adekvatno zaštićeni; država će aktivnije uticati na njihovo upravljanje i, gde je to moguće, polagati prava na dividende.

Ima mnogo nepravdi u našem društvu. Mnogo je toga što država već dugo nije ni pokušala da reši. Jedna od tih nepravdi jeste nepravda prema seljaku.

Kroz celu našu istoriju, kada god je bilo teško, država se okretala seljaku. I uvek, seljak se odazivao i pomagao državi braneći interese celog naroda. I uvek, kada bi kriza prošla, država je zaboravljala seljaka očekujući od njega da i dalje plaća najveći ceh - kroz niske cene koje ne pokrivaju ni najosnovnije troškove proizvodnje.

Cilj nove Vlade biće da u što kraćem roku obnovi poverenje seljaka u državu i vrati ponos i ugled ovom zanimanju.

Da bi se stimulisala agrarna proizvodnja, biće uveden novi a realan sistem novčanih podsticaja, koji će omogućiti dugoročno planiranje i obezbediti neophodnu sigurnost seljacima.

Planiramo da izvršimo adekvatnu carinsku i vancarinsku zaštitu domaće poljoprivrede radi sprečavanja nekontrolisanog uvoza osnovnih poljoprivrednih proizvoda na tržište Srbije, čime će domaći proizvođači dobiti veću šansu. Cilj ovih mera neće biti protekcionizam, već zaštita jednog od najvrednijih domaćih resursa – poljoprivrede, u skladu sa standardima zaštite koje koristi i Evropska Unija.

Pristupanje Evropskoj Uniji i Svetskoj trgovinskoj organizaciji važni su procesi, koje ćemo voditi sveobuhvatno, uporno i kompetentno, sa ciljem uključenja naše poljoprivrede na međunarodno tržište, ali vodeći računa o interesima naših poljoprivrednika i naše poljoprivredne industrije.

Ova Vlada će jasno normativno urediti i rigorozno sprečiti uvođenje u proizvodnju i stavljanje u promet genetički modifikovanih useva i prehrambrenih proizvoda.

Ministarstvo trgovine će u domenu njegovih ovlašćenja rasvetliti sva pitanja vezana za postojeću šećernu aferu. Ovo je ne samo obaveza prema našim građanima i Evropskoj Uniji, već i ekonomski prioritet, kako bi se obezbedio normalan izvoz poljoprivrednih proizvoda.

Ovde bih podsetio da je Srbija svoju veliku političku pobedu 2000. godine, dobrim delom, izvojevala zahvaljujući Kolubari. Sve ono što su nam radnici Kolubare dali tih dana, pre 5. oktobra, vođeni željom za slobodom, nadom, hrabrošću i voljom, ostalo je, kada je reč o standardu radnika, najvećim delom neuzvraćeno. Ova Vlada to mora da ispravi.

Srbija može i mora ne samo da obezbedi pouzdano snabdevanje električnom energijom već i da bude izvoznik struje koja je tražena i skupa roba u Evropi. U najkraćem mogućem roku uradiće se analiza investicija u nove kapacitete za proizvodnju električne energije.

Srbija se danas snabdeva naftnim derivatima koji se prerađuju preko domaćih rafinerija. Modernizacija rafinerija, završetak izgradnja gasnih postrojenja, modernizacija mreže benzinskih pumpi Naftne industrije Srbije i povećanje sopstvene proizvodnje nafte i gasa, osnovni su prioriteti u naftnoj industriji.

Razvoj i reformu upravljanja saobraćajnim sistemima treba finansirati iz realnih izvora – koncesija, partnerstva javnog i privatnog sektora, a u skladu sa strategijom razvoja, što je osnova za dalji razvoj Srbije. Neophodno je intenzivirati radove na završetku Koridora 10, čime će put kroz Srbiju postati najjeftiniji i najsigurniji put koji povezuje Zapadnu sa Jugoistočnom Evropom.

Osim toga, treba pokrenuti značajne radove na rekonstrukciji i izgradnji prioritetnih deonica puteva i železnica, aerodroma, luka i pristaništa.

Naravno, daljnji razvoj fiksne i mobilne telefonije, kao i široko propusne Internet mreže je strateški preduslov privrednog razvoja i jedan od prioriteta ove Vlade.

Socijalnu politiku mora da vodi država, a ne preduzeća. Aktivno ćemo voditi socijalni dijalog sa svim relevantnim partnerima, a sve sa ciljem da pronađemo rešenja koja će nam svima doneti bolji život. Jedan od prvih koraka u tom smeru biće zaključivanje Socijalnog ugovora između reprezentativnih sindikata, udruženja poslodavaca i države.

Vlada namerava da planski smanji disproporciju između plata i penzija i smanji kašnjenje u isplati penzija. Reforma penzionog sistema treba da uključi i mogućnost osnivanja privatnih penzionih fondova.

Ovde bih hteo da se osvrnem i na problem legalizacije građevinskih objekata. Srbije nije dovoljno bogata zemlja da bi se olako rušili izgrađeni objekti i zato ćemo pažljivo raditi na legalizaciji objekata gde god je to moguće.

Zdravstveni sistem je jedan od najboljih pokazatelja na kom stepenu razvoja se nalazi jedno društvo. Ulaganje u zdravstvo jedno je od osnovnih ulaganja kako pojednica tako i države. Naš zdravstveni sistem već dugo se nalazi u izrazito lošoj materijalnoj situaciji, a posledice takvog stanja vidljive su u svakodnevnom životu.

Stvaranje uslova za ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu biće jedan od najznačajnijih ciljeva naše Vlade. Da bi se to ostvarilo, treba podvrgnuti reviziji postojeći Zakon o zdravstvenoj zaštiti, kao i poslovanje Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.

Pacijentima treba omogućiti slobodu izbora lekara i zdravstvene ustanove i uvesti jasne kriterijume za obavljanje privatne lekarske delatnosti. Neophodna je nova zakonska regulativa i donošenje Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, Zakona o komorama zdravstvenih radnika, Zakon o zdravstvenom osiguranju.

Svi smo svesni da je važan preduslov zdravlja našeg naroda zdrava životna sredina u kojoj će odrastati naša deca.

Uspostavljenje jedinstvenog sistema zaštite životne sredine i prirodnih resursa jedna je od oblasti u kojima treba hitno preduzeti zakonske mere uz približavanje standardima Evropske Unije. Rad naše Vlade biće usmeren ka tome da se resor zaštite životne sredine aktivno uključi u proces ekonomskih reformi i privatizacije.

* * *

U zemljama u tranziciji pravosuđe ima posebno veliki značaj. Pravosuđe u Srbiji je, međutim, u veoma lošem stanju. Karakteriše ga veliki stepen politizacije, neefikasnost, a nažalost i korupcija. Osim duge jednopartijske zloupotrebe i zaborava uloge sudstva u demokratskom društvu, propadanju našeg pravosuđa doprinelo je i narušavanje nezavisnosti sudstva prilikom donošenja izmena pravosudnih zakona. Nepovoljan materijalni položaj najvećeg broja zaposlenih u pravosuđu udaljio je veliki broj stručnih ljudi, a mladim i vrednim pravnicima pravosudnu funkciju učinio nedovoljno privlačnom.

Da bi pravosuđe moglo da obavlja svoj prvi zadatak – zaštitu prava građana Srbije, potrebno je, pre svega, donošenjem novih propisa, a potom i drugim merama, učiniti sve da se obezbedi samostalnost i nezavisnost sudstva. Jedino doslednim uvažavanjem isključivo stručnih kriterijuma prilikom izbora svih nosilaca pravosudnih funkcija, kao i postepenim poboljšavanjem materijalnog položaja zaposlenih u pravosuđu, približićemo se postavljenom cilju. Zato će Vlada nastojati da otkloni i sve nepravilnosti koje su nastale u organizaciji pravosuđa i prilikom izbora nosilaca pravosudnih funkcija.

Da bi se, sa jedne strane, poboljšala efikasnost pravosuđa i postigao bolji kvalitet suđenja i, sa druge strane, pojednostavio proces prilagođavanja evropskim normama i standardima, Vlada će se postarati da obezbedi valjano obrazovanje i usavršavanje svih zaposlenih u pravosuđu. Pristupićemo takođe i usklađivanju određenih zakona sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, kako bi se, između ostalog, izbegle negativne posledice zbog kršenja ljudskih prava, do čega dolazi zbog neusaglašenosti našeg pravnog sistema sa evropskim pravnim sistemom.

Uprkos određenim potezima organizacione prirode koje je prethodna vlast preduzela u pokušaju otpočinjanja sa reformom državne uprave, kao što su bili formiranje vladinog Saveta za državnu upravu i Agencije za razvoj državne uprave, kao i priliva značajnih novčanih sredstava u vidu inostranih donacija, u reformi državne uprave gotovo da se uopšte nije odmaklo.

Da bi moglo da se započne sa istinskim preuređenjem državne uprave, neophodno je u najkraćem roku pristupiti izradi dugoročne strategije reforme državne uprave koja je sastavni deo naših evropskih integracionih procesa. Osnovni ciljevi budućeg preuređenja državne uprave će biti racionalizacija, decentralizacija, depolitizacija i profesionalizacija uprave. Donošenjem niza novih propisa Vlada će obezbediti efikasniju i za građane znatno jeftiniju državnu upravu, u kojoj će se pri izboru budućih službenika pažnja poklanjati isključivo stručnoj kvalifikaciji i znanju, a ne partijskoj pripadnosti i lojalnosti.

Poseban prioritet za Vladu će biti donošenje Zakona o sprečavanju sukoba interesa, kojim će se sprečiti vršenje državnih funkcija na štetu javnog interesa. Na osnovu ovog Zakona moći će da se izvrši popis imovine svih funkcionera državnih organa i organa teritorijalne autonomije (pokrajine) i lokalne samouprave (opština i gradova). Takođe, bitnu novinu u oblasti državne uprave predstavljaće i formiranje institucije Ombudsmana, zahvaljujući čemu će se građanima Srbije obezbediti dopunski vid zaštite njihovih prava i sloboda od nepravilnog i neefikasnog postupanja organa državne vlasti, čime će konačno i naša država u oblasti zaštite ljudskih prava i sloboda uhvatiti korak sa velikom većinom država iz demokratskog sveta koje poznaju ovaj institut u svom pravnom sistemu.

Mada ne spada direktno u domen državne uprave, za funkcionisanje demokratske države izuzetno je važno donošenje zakona o političkim strankama i nevladinim organizacijama.

Iako je novi Zakon o lokalnoj samoupravi donesen još u februaru 2002. godine, izostala je njegova suštinska primena. Zato će jedan od prioriteta Vlade biti istinsko preuređenje lokalne samouprave u vidu procesa sveobuhvatne decentralizacije vlasti, koji će biti praćen i povećavanjem stepena finansijske autonomije jedinica lokalne samouprave. Za takav položaj lokalne samouprave Vlada će se zalagati ne samo u procesu izrade novog Ustava već i kroz izmenu propisa o lokalnoj samoupravi, čiji će ciljevi biti racionalnije i efikasnije funkcionisanje lokalne samouprave, kao i demokratizacija izbornog sistema za lokalne organe vlasti.

U okviru programa rada nove Vlade Ministarstvo unutrašnjih poslova biće transformisano u profesionalni organ državne uprave, koji će u svom radu u potpunosti poštovati ljudska prava i dostojanstvo ljudi, ustav, zakon i međunarodna pravila. Ministarstvo će odgovorno izvršavati svoje obaveze, biće otvoreno prema javnosti, politički neutralno, a pri svemu tome će se voditi računa o suštinskim nacionalnim interesima.

Vlada će obezbediti i celovit sistem unutrašnje kontrole koji će biti garant kvalitetnog i zakonitog rada Ministarstva unutrašnjih poslova i doneti propise o demokratskoj kontroli koji će sprečiti svaku zloupotrebu policije u političke svrhe, ali isto tako i zloupotrebu politike od strane policije.

Prioritetni zadatak Vlade u oblasti unutrašnjih poslova biće rasvetljavanje svih ubistava i pokušaja ubistava koja su se dogodila pre i posle Petog oktobra, kao i velikih privrednih i novčanih afera koje uznemiravaju građane. Takođe, prioritet Vlade će biti definisanje strategije borbe protiv organizovanog kriminala u okviru koga će se odlučno i neselektivno nastaviti sa krivičnim progonom svih lica koja pripadaju organizovanim kriminalnim grupama.

Pri svemu tome, Vlada će nastojati da poveća tehničku opremljenost Ministarstva unutrašnjih poslova, naročito kriminalističke policije. Posebna pažnja će se posvetiti materijalnom položaju svih službenika Ministarstva unutrašnjih poslova.

U oblasti državne bezbednosti Vlada će nastaviti sa započetim reformama u Bezbedonosno-informativnoj agenciji, koje su do sada najvećim delom bile samo formalnog karaktera. Oblast državne bezbednosti Vlada će dovesti u stanje da se sa sigurnošću može reći da je izvršena njena potpuna depolitizacija, da je ona oslobođena svih tereta iz prošlosti, kao i da je Bezbedonosno-informativna agencija potpuno kadrovski, tehnički i tehnološki osposobljena da obavlja svoju osnovnu funkciju - zaštitu bezbednosti Republike Srbije. Radi realizacije ovih ciljeva, Bezbedonosno-informativna agencija će biti organizovana na novim, savremenim i sistemskim rešenjima koja će obezbediti njenu potpunu integraciju u međunarodnu bezbednosnu zajednicu, koja će u sebi uključivati obezbeđenje efikasnog i funkcionalnog mehanizama kontrole, i to ne samo od strane Narodne skupštine, sudova i izvršne vlasti već i od strane javnosti u najširem smislu reči.

Srbija mora da reši pitanje saradnje sa Haškim tribunalom i Vlada će učiniti sve da ta saradnja konačno postane dvosmerna. U tom smislu, između ostalog, nastojaćemo da obezbedimo sve pravne, materijalne i kadrovske pretpostavke da se ostvari i ubrza suđenje svim optuženim za ratne zločine pred domaćim sudovima, da se od Tribunala dobiju na korišćenje određena dokazna sredstva protiv naših državljana, kao i da se svim našim državljanima optuženim od Tribunala pruži adekvatna pomoć u njihovoj odbrani. Takođe, nastojaćemo da sklopimo Ugovor sa UN kojim bi se omogućilo da se kazne zatvora izrečene od sudskih veća Tribunala u Hagu, služe u našoj zemlji.

* * *

Kao jedan od temeljnih stubova države prosveta mora da zauzme svoje mesto pokretačke snage koja omogućuje napredak celog društva. Da bi ostvarili ovaj osnovni cilj, u postojeći obrazovni sistem neophodno je ugraditi najbolje principe nacionalne prosvetne tradicije i opšte principe i standarde zemalja članica Evropske Unije. U ovom poslu mi moramo voditi računa o našoj nacionalnoj i kulturnoj osobenosti, i jednim delom i o specifičnosti postojećih institucija.

Predložićemo izmenu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koja će predvideti formiranje Nacionalno-prosvetnog saveta kao nezavisnog stručnog tela sastavljenog od predstavnika svih relavantnih nacionalnih institucija i pedagoških i obrazovnih ustanova.

Osim tog Zakona, smatramo da je neophodno doneti i nove zakone: o predškolskom obrazovanju, osnovnoj školi, srednjim stručnim i umetničkim školama, gimnaziji i visokom obrazovanju. Usvajanju svakog od tih zakona, koji će biti u skladu sa evropskim standardima, prethodiće razgovori sa stručnom javnošću.

Donošenje svih zakona i projekata koje ćemo pokrenuti u obrazovnom sistemu imaće za cilj podsticanje naše duhovne i kulturne tradicije, kao i lakše uključivanje naše dece u moderne obrazovno prosvetne tokove koji su prihvaćeni u razvijenim zemljama.

Kako bi se obezbedila stabilnost promena, neophodno je postići širi društveni konsenzus, kao i podršku zaposlenih u obrazovnim institucijama, koji treba da na sebe preuzmu najveći teret realizacije predviđenih promena.

Može se s pravom reći da se neki od najvećih dometa Srbije u prošlosti, vezuju za nauku i naučna dostignuća. Naša je želja da stvorimo takve uslove da Srbija i ubuduće bude poznata i prepoznata po tome i da što većem broju ljudi posvećenih nauci omogućimo takve uslove za život i rad, da svoju budućnost vide ovde, među nama.

Formiraćemo Nacionalni savet za nauku, u koji ćemo pozvati predstavnike Srpske akademije nauka i umetnosti i sve istaknute naučnike iz Srbije i dijaspore. Povećaćemo ulaganja u nauku i doneti Zakon o naučno-istraživačkom radu.

Zahvaljujući tome stvoriće se osnove za ulaganja u naučno-istraživačke programe, tehnološki razvoj i brže uključivanje Srbije u tokove moderne nauke. Intenziviranjem međunarodne saradnje, uključivanjem naših naučnika i stručnjaka u međunarodne projekte i drugim merama, pokušaćemo da poboljšamo uslove rada onih čija nam pamet i rad trebaju ovde. To je jedan od primarnih zadataka ove Vlade. Pamet treba da ostane u Srbiji i mi ćemo sve učiniti da se njihov odlazak zaustavi. Želimo da do kraja mandata ostvarimo taj cilj i da stvorimo uslove za postepeni povratak mladih stručnjaka u Srbiju.

Kultura nije vlasništvo države već celog naroda. Svaki narod u kulturi pronalazi koren iz koga crpe svoju snagu i bez koga ne bi bio ono što jeste. Kultura jeste i biće za Srbiju jedan od njenih oslonaca i pokazatelj da put do modernog ali i samosvesnog društva nije nepremostiv. Država zato ima obavezu da se oduži svima koji su svojim radom u kulturi doprineli da budemo ponosni na našu zemlju.

Ova Vlada će jasno definisati šta je nacionalna strategija srpske kulture. Na tom projektu radiće Nacionalni savet za kulturu Srbije u koji ćemo pozvati najkompetentnije predstavnike iz svih oblasti kulture. Cilj nam je da se donošenjem nacionalne strategije pristupi obnovi kulture, a mi ćemo kao Vlada ceo proces podržati predlaganjem zakonske regulative i povećanjem budžeta za kulturu. Podsticaćemo privatno preduzetništvo i inicijativu u kulturi, a podržaćemo i negovanje kulturne baštine svih etničkih zajednica u Srbiji.

Moram da napomenem da ćemo posebnu brigu, kao Vlada Srbije, voditi o razvoju kulture i zaštiti srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji.

Vlada će posvetiti odgavarajuću pažnju povratku tradicije zadužbinarstva. Ona će stvoriti uslove da se ovaj lep običaj, koji je nacionalnoj kulturi, prosveti i nauci omogućio značajne materijalne mogućnosti, obnovi i prilagodi savremenim okolnostima.

Srbija je u svojoj skorijoj prošlosti, nažalost, imala teške periode tokom kojih je jedno od osnovnih prava – pravo na veroispovest, bilo zabranjivano, a verske zajednice proganjane, ponižavane i potiskivane na margine društvenog života. Takav odnos države pogubno je uticao na moral, razvoj i napredak kako pojedinca, tako i društva u celini.

Verujemo da mogućnost slobodnog ispoljavanja svoje vere može sa svoje strane da utiče na obnovu moralnih vrednosti našeg društva, a novoosvojene slobode nesumnjivo doprinose suzbijanju netolerancije i diskriminacije.

Nova Vlada će dodatno regulisati odnose između države i verskih zajednica, pošto su prethodni zakoni iz te oblasti ukinuti. Učinićemo sve da se isprave nepravde, poput nacionalizacije imovine verskih zajednica. Osim toga, zakonom ćemo regulisati pravni položaj verskih zajednica i omogućiti uvođenje duhovne pomoći u bolnice, domove za stare i kaznene ustanove, kao i određivanje poreskih i drugih olakšica za verske zajednice.

Vodeći računa o činjenici da veliki deo našeg naroda živi van teritorije Srbije i Crne Gore, Vlada Republike Srbije smatra svojom obavezom da stvori uslove koji će dijaspori omogućiti uključivanje u politički, ekonomski i kulturni život u matici. Prvi neophodan uslov za to je u velikoj meri već ispunjen. Državljanima Republike Srbije koji žive u inostranstvu omogućeno je ostvarivanje osnovnog političkog prava – prava glasa. Sledeći korak će biti izmene Zakona o državljanstvu kojima će se liberalizovati režim prijema u državljanstvo lica srpskog porekla i time otvoriti vrata sveobuhvatnijem ostvarivanju prava srpske dijaspore.

U težnji da se spreči asimilacija iseljeništva i uspostavi kulturno i duhovno jedinstvo matice i dijaspore, uložiće se posebni napori u kulturni i prosvetni rad u dijaspori, a preko novoosnovanog Ministarstva za dijasporu uspostaviće se čvrste institucionalne veze između iseljenika, njihovih organizacija i Republike Srbije.

Vlada će raditi i na ispravljanju dve velike nepravde koje su učinjene velikom broju ljudi, od kojih su danas mnogi u dijaspori, a to je vraćanje oduzete imovine i rehabilitacija nepravedno osuđenih.

Nema sumnje da je naš strateški interes da se oporavkom privrede, stvaranjem stabilnih institucija i obnovom vladavine prava stvori povoljan ambijent za što veći povratak naših ljudi u Srbiju.

Moglo bi se reći da su nacionalne manjine živi svedoci istorije Jugoistočne Evrope. Često žrtve u prošlosti, danas postaju most između naroda i jedan od najvažnijih učesnika procesa čiji je cilj pomirenje, razumevanje i izgradnja trajnog poverenja u regionu. Svi narodi su negde većina a negde manjina i upravo ta mreža raznolikosti doprinosi bogatstvu i specifičnosti kulture balkanskih naroda. Da bi nacionalne manjine mogle u punoj meri da učestvuju u političkom životu Srbije, novim izmenama i dopunama izbornog zakona je i omogućeno da, kao i u nekim susednim zemljama, manjine na osnovu prirodnog cenzusa dobiju svoje predstavnike u Skupštini Srbije, kao što će se Vlada postarati da predstavnici nacionalnih manjina budu na odgovarajući način predstavljeni i u samoj izvršnoj vlasti i upravi.

Kao posledicu dugih i teških ratnih godina i nesreća u vreme raspada bivše Jugoslavije, veliki broj ljudi je morao da napusti svoje kuće i potraži utočište, nov dom i novu budućnost u Srbiji. Odluke koje izbeglice donose su najteže odluke jer iz korena menjaju živote celih porodica. Na teritoriji Srbije živi oko 370 000 izbeglica od kojih je preko 250 000 uzelo državljanstvo Srbije. Neophodno je učiniti sve da se izbeglicama olakša život u novoj sredini ili omogući povratak domovima koje su bili prinuđeni da napuste. Zato će Vlada pružiti punu pomoć pre svega u rešavanju imovinskih pitanja u Srbiji i rešavanju istih pitanja u zemljama iz kojih su izbeglice došle. Mora se pronaći način da se olakša legalizacija novoizgrađenih objekata, započne dodela građevinskog zemljišta i pruži puna pomoć u rešavanju nezaposlenosti. Izbegličko pitanje nije više samo humanitarno pitanje, već je sastavni deo razvojne i socijalne politike Srbije. Posebno je važno podsticati regionalnu saradnju jer bez saradnje Hrvatske, BiH i državne zajednice Srbije i Crne Gore nije moguće rešavati ovaj problem.

Lepu, ponosnu, uspešnu stranu naše zemlje na najbolji način predstavljaju naši sportisti. S obzirom da smo u Olimpijskoj godini, naša Vlada će učiniti sve da stvori uslove za pripreme i nastupe sportista na najvećem ovogodišnjem takmičenju. Vodeći računa o značaju koji sport ima u našem društvu i međunarodni ugled koji zahvaljujući uspesima sportista postiže naša zemlja, hitno ćemo pristupiti donošenju Nacionalne strategije iz oblasti sporta i izradi Zakona o sportu, koji će za cilj imati dugoročno definisanje sporta u našem društvu. Polazeći od toga da sport u ovoj fazi treba da se finansira iz budžeta i donacija, pokrenućemo i javnu raspravu o donošenju Zakona o privatizaciji u sportu.

* * *

U različitim vremenima otkrivaju se reči koje imaju natprirodna svojstva i značenje, reči u koje se ne sme sumnjati, “reči kojima se uteruje strah u kosti”. Jedna od takvih je i reč “reforma”. Da li će ova Vlada biti reformska?

Svaka nova Vlada teži da nešto promeni i u tome uspeva manje ili više. Ako pogledamo izbornu i posleizbornu retoriku u stabilnim demokratijama, i tu ćete videti da je reč “reforma” na ceni, bar kada je reč o pojedinim oblastima: reformama u obrazovanju, zdravstvu, penzijskom osiguranju.

Nazovite to kako hoćete, ali ova Vlada će nastojati da stvari menja u pojedinim oblastima u pravcu koji sam naznačio. Zvali je reformskom ili ne. Ona neće novcem izvučenim iz džepova građana za plaćanje marketinški blistavih i skupih kampanja dokazivati da radi dobro. Ona neće dokazivati da teret tranzicije i reformi treba da se ponajviše, ako ne i isključivo, svali na narod, već, suprotno, da taj teret treba da podnesu svi: oni koji imaju više, više, oni koji imaju manje, manje. Jedini pravi sud o tome kako radi jedna vlada mogu da daju narodni predstavnici u parlamentu i sam narod neposredno. Ova Vlada će zato nastojati da bude odgovorna, što znači da će drugi, Skupština i građani, a ne ona sama, procenjivati koliko je u svemu bila uspešna.



Prethodni mesec Sledeći mesec
P U S Č P S N
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31 1 2 3 4
sreda, 10. avgust
  • Nema najava za izabrani datum

Ceo kalendar dogadjaja