Konferenciju su otvorili predsednica Odbora za spoljne poslove i odbranu Senata Italije, Stefanija Kraksi, predsednik Odbora za spoljne i evropske poslove Doma poslanika Italije, Đulio Tremonti i generalni sekretar Centralno-evropske inicijative, Roberto Antonione. Tokom debate, sve delegacije su pozvale CEI i vlade članice Evropske unije koje učestvuju u ovoj inicijativi da zauzmu jasan stav i pruže snažnu podršku što skorijem članstvu Zapadnog Balkana u Evropsku uniju.

U nastupu, Borko Stefanović je istakao da „je važno da Zapadni Balkan u što kraćem roku postane deo Evropske unije i da Unija mora da nađe način da to učini mogućim“. Naglasio je da „pripremu za punopravno članstvo moguće postići do 2030. godine i da taj datum predstavlja realan i ostvariv cilj, kako za kandidate, tako i za Uniju“. U pogledu Kosova i Metohije, ukazao je na „ogroman pritisak Prištine i Aljbina Kurtija na Srbe“ i da je „potrebno naći konkretna rešenja kroz dijalog Beograda i Prištine kako bi se rešili postojeći problemi, a da rasprava o statusu ne može ništa da doprinese, jer Beograd ne može priznati nezavisnost Kosova i Metohije. Srbija mora da uskladi svoju spoljnu politiku sa Evropskom unijom, kako i da sve eventualne restriktivne mere Unije zbog događaja u Banjskoj ne smeju biti usmeren ka građanima Srbije, nego isključivo ka odgovornim i onima koji su ih organizovali“.

Tokom zasedanja, delegacija je imala bilateralne susrete sa delegacijama Italije, Poljske, Ukrajine, Slovenije, Rumunije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Na sastancima se razgovaralo o unapređenju bilateralne i parlamentarne saradnji, perspektivama proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan i aktuelnoj situaciji u Evropi i svetu.