U uvodnoj reči, predsednica PFEPS i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prof.dr Aleksandra Tomić istakla je da su za Srbiju, kao i za ceo svet u ovom trenutku, najznačajnije velike oscilacije u cenama ponude i tražnje na svetskom tržištu energije, nagli neočekivani skok cene gasa i električne energije, koji se dogodio u avgustu 2021. Goduine, a koji su doveli do velikih promena u svim privrednim sferama.

„Srbija se uspešno uhvatila u koštac sa rešavanjem tog problema zahvaljljujući tome što je predsednik Republike Srbije, učestovao i uspešno okončao pregovore sa Ruskom Federacijom i mi danas imamo praktično istu cenu energenata u Srbiji“, naglasil je Tomić.

Ona je istakla da je cilj sastanka da se sagledaju mogućnosti i pravci rešavanja pitanja cena energenata i skladištenja robnih rezervi.Naglasila je da je neophodno voditi računa o troškovima tog prilagođavanja, kada su u pitanju klimatske promene, kao i o obavezama koje imamo na osnovu bilateralnih i multilateralnih sporazuma, pre svega sa Evropakom unijom, energetskom zajednicom, Ruskom Federacijom i Evro-Azijskom unijom.

Koordinator za Srbiju na projektu Otvoreni regionalni fond za Jugoistočnu Evropu - Energija, transport i zaštita klime Svetlana Bačanin naglasila je da je otvoren Fond za Jugoistočnu Evropu koji sprovodi aktivnosti u oblasti energije, zaštite klime i transporta.

„Nastavljamo sa radom sa parlamentima u regionu i sa Beogradskim fondom za političku izuzetnost, fokus će biti na jačanju kapaciteta neformalnih zelenih poslaničkih grupa Jugoistočne Evrope, a na temu energetskih i transportnih ciljeva u skladu sa politikom Evroipske unije“, rekla je Bačanin.

Sekretar Ministarstva rudarstva i energetike Maja Matija Ristić podsetila je da je Republika Srbija potpisnica Pariskog sporazuma iz 2015. godine u kojem su uspostavljeni veoma ambiciozni ciljevi u pogledu politika obnovljive energije, energetske efikasnosti i emisije gasova sa efektom staklene bašte.

„Pored toga Srbija je i potpisnica Sofijske deklaracije za Zapadni Balkan, poznata kao Zelena agenda i ta dva dokumenta poredstavljaju značajan osnov i ne samo obavezu Srbije da radi na novim energetskim politikasma, već je to i naša želja da budemo lideri u regionu u pogledu budućih energetskih politika“, naglasila je Maja Matija Ristić.

Na skupu su govorili i Ljubinko Savić ispred Privredne komore Srbije, Mirjana Jovanović iz Beogradske otvorene škole, a na temu planirane investicije i Zelene obveznice Ana Tripović, direktor Uprave za javni dug i Dušan Čarkić iz Ministarstvo evropskih integracija.