Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije prof. dr Slavica Đukić-Dejanović sazvala je, na zahtev Vlade Republike Srbije, Deseto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, za subotu, 30. jul 2011. godine, sa početkom u 14 časova.

U Zahtevu za održavanje vanrednog zasedanja određen je sledeći dnevni red:

1. Predlog deklaracije Narodne skupštine Republike Srbije o aktuelnom stanju na Kosovu i Metohiji nakon jednostranih i nasilnih akata privremenih institucija samouprave u Prištini, koji je podnela Vlada.

Sednici su prisustvovali predsednik Republike Srbije Boris Tadić, predsednik Vlade Mirko Cvetković; potpredsednici Vlade Ivica Dačić, Božidar Đelić i Jovan Krkobabić; ministri u Vladi Vuk Jeremić, Goran Bogdanović, Dragan Šutanovac, Milutin Mrkonjić, Zoran Stanković, Predrag Marković, Dušan Petrović, Milan Marković i Nebojša Ćirić, kao i šef pregovaračkog tima za razgovore sa predstvanicima privremenih institucija u Prištini Borislav Stefanović. Sednicu su pratili, sa galerije Velike sale, i predstvnici ambasada Ruske Federacije, SAD, Kine, Indije, Alžira i Slovačke.

Pošto je predsednica Narodne skupštine otvorila jedinstveni pretres o Predlogu deklaracije, predsednik Vlade Mirko Cvetković obrazložio je narodnim poslanicima Predlog deklaracije istakavši da je Vlada zatražila hitnu sednicu Narodne skupštine zbog dramatičnog pogoršanja situacije na Kosovu i Metohiji, koju su izazvale privremene vlasti u Prištini svojim neodgovornim, jednostranim i politički motivisanim akcijama. Predsednik Vlade je dodao da je cilj ovih akacija bio da se promeni realno stanje na terenu, unese nemir među srpsko stanovništvo, da se institucije tzv. nezavisnog Kosova instaliraju na severu i da se isprovocira Srbija da prekine dijalog koji je počeo da daje rezultate. Rešavajući nastalu situaciju, Vlada Republike Srbije delovala je na osnovu Rezolucije 1244 i razgovorima obezbedila da se specijalne policijske snage privremenih vlasti u Prištini povuku sa administrativnih prelaza. Zadatak je bio i da se na terenu spreče incidenti, obezbedi zaštita i snabdevanje lokalnog stanovništva, kao i da se osigura funkcionisanje institucija Republike Srbije i lokalne samouprave u opštinama na Kosovu i Metohiji. Vlada Republike Srbije je radila i na mobilizaciji međunarodne zajednice i ukazivala na uzroke i suštinu pogoršavanja stanja, zatraživši raspravu u Savetu bezbednosti UN radi razmatranja stanja na Kosovu i Metohiji, rekao je predsednik Cvetković. Opredeljenje Vlade je da ne povuče nijedan potez koji bi ugrozio opstanak Srba na Kosovu i Metohiji i uticao na destabilizaciju regiona. On je ponovio da, i međunarodnoj zajednici i albanskim institucijama u Prištini, treba da bude jasno da Vlada Republike Srbije nikada neće priznati nezavisno Kosovo. Predsednik Vlade je pozvao međunarodnu zajednicu, UN i EU da se čvrsto pridržavaju Rezolucije 1244 i da postupaju u skladu sa svojim mandatom, a to je obezbeđivanje mira i stabilnosti, a ne izgradnja nelegalne nezavisnosti Kosova i Metohije. On je uputio zahtev međunarodnim mirovnim misijama i vojnoj misiji KFOR da ne podržavaju jednostrane akte, provokacije i nasilje privremenih vlasti u Prištini. On je pozvao UN i EU da povratkom na pređašnje stanje reformišu dijalog kao način za rešavanje problema, a građane Kosova i Meothije, pre svega Albance, da se uzdrže od nasilja, a Srbe da budu jedinstveni i da svoje proteste izražavaju mirnim putem. Završavajući svoje obraćanje Narodnoj skupštini predsednik Cvetković pozvao je narodne poslanike na jedinstvo, podršku aktivnostima Vlade u rešavanju krize i obezbeđivanju trajnog mira i odbrani interesa Srbije na Kosovu i Metohiji.

Zatim se narodnim poslanicima obratio ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić koji je predstavio međunarodni aspekt krize koja se odvija u složenom kontekstu. Diplomatske aktivnosti Minstarstva spoljnih poslova usmerene su na sprečavanje defakto uspostavljanja državnosti paralelnih institucija u Prištini. Ministarstvo i drugi državni organi deluju u pravcu sprečavanja priznavanja nezavisnosti Kosova i sprečavanja članstva privremenih organa samouprave na Kosovu i Metohiji u političkim međunarodnim organizacijama, dodao je ministar Jeremić. On je ponovio da je gotovo zaustavljen proces priznavanja nezavisnosti i da je u poslednjih godinu dana samo nekoliko zemalja priznalo Kosovo, i pored pritisaka nekih od najuticajnijih zemalja sveta. Takođe, paralelni organi u Prištini nisu uspeli da obezbede članstvo ni u jednoj međunarodnoj političkoj organizaciji. To sve je prouzrokovalo jednostranu upotrebu sile usmerenu na promenu realnog stanja na terenu, zaključio je ministar Jeremić. Odmah po izbijanju krize Vlada je reagovala tako da je zatražena hitna sednica Saveta bezbednosti UN-a. Ministar Jeremić obavestio je narodne poslanike o toku i načinu na koji su održane konsultacije SB UN o ovoj temi. On je dodao da Srbija očekuje da dobije odgovor na pitanje ko je naredio jednostrani akt ulaska specijalnih jedinica tzv. Rosu, preko reke Ibar, da li je neko iz međunarodne zajednice znao za takve planove, zbog čega je EULEKS napustio teritoriju severa i ostavio Srbe i druge nealbance bez zaštite, kao i kako je došlo do toga da neke međunarodne organizacije, koje na Kosovu i Metohiji deluju u skladu sa Rezolucijom 1244, istupe iz svoje statusne neutralnosti. Srbija je preko zemalja koje su učestvovale na zatvorenim konslutacijama zatražile osudu jednostranih akata i poštovanje Rezolucije 1244, rekao je ministar Jeremić. Od generalnog sekretara UN-a zatraženo je da se članicama UN-a dostavi dokument sa izlaganjem Srbije. Takođe je pokrenuta i inicijativa za održavanjem sednice Stalnog komiteta Saveta OEBS-a, na kojoj su predstavljeni stavovi Srbije, a sva diplomatko-konzularna mreža u svetu je stupila u kontakt sa zemljama članicama EU i zemaljama članicama UN-a. Razgovaralo se sa Evropskom komisijom, NATO-m i ambasadorima «Kvinte», kojima je predstavljen stav Srbije i zatražen povratak na pređašnje stanje. U narednom periodu Ministarsvo će nastaviti diplomatsku akciju sa ciljem da međunarodna zajednica ne izgubi iz vida situaciju na Kosovu i Metohiji, a od generalnog sekretara UN-a je zatraženo da se svi događaji detaljno dokumentuju i da budu deo izveštaja UNMIK-a na sledećoj sednici Saveta bezbednosti UN-a krajem avgusta ove godine, zaključio je ministar Jeremić.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac istakao je u svom obraćanju narodnim poslanicima da su Ministarstvo i Vojska Srbije, u skladu sa svojim ovlašđenjima i obavezujućim međunarodnim sporazumom, postupili u želji da spreče eskalaciju sukoba i eventualne gubitke života na obe strane. Predstavnici Vojske su u stalnom kontaktu sa predstavnicima KFOR-a koji je jedini autorizovan prema sporazumu iz 1999.godine, istakao je Šutanovac. Ministar je izvestio narodne poslanike o razgovorima na proširenom vojnom komitetu sa predstavnicima zemalja NATO i Partnerstva za mir o viđenju stanja na prostoru Kosova i Metohije, gde je zatražena podrška za sprečavanjem dalje eskalacije nasilja. Zamenik načelnika Generalštaba susreo se sa zamenikom komandanta KFOR-a u Nišu gde su obavešteni da ni KFOR nije znao šta će se dogoditi u noći 25.jula. Ministar je ocenio da je u pitanju unilateralna želja vlasti u Prištini da na neprihvatljiv način, putem sile rešava probleme. Ministar je naveo i da se u narednim danima nastavlja komunikacija sa KFOR-om, kako bi im se objasnilo da je neohodno vraćanje na početne pozicije i kako bi se sprečila eskalacija sukoba.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić izvestio je Narodnu skupštinu o situaciji u vezi sa tzv. carinskim pečatima tj. zaustavljanjem plasmana robe iz Srbije na teritoriju Kosova i Metohije. Vlada je zauzela stav da se radi o kršenju CEFTA sporazuma i uputila je pismo CEFTI i UNMIK-u. On je izvestio narodne poslanike da konsultacije sa UNMIK-om nisu prekidane, da je trenutno ovo pitanje u senci događaja na severu Kosova i Metohije, kao i da će u narednom periodu biti izveštavani o tome kako se rešava ovaj problem. On je podsetio da Srbija plasira oko 350 miliona evra proizvoda na Kosovo i Metohiju i da se traže načini kako da roba i dalje stiže do potrošača.

Zatim se obratio ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović koji je narodne poslanike upoznao, hronološkim redom, sa događajima u prethodnih pet dana na severu Kosova i Metohije, od akcije specijalnih jedinica kosovske policijaske službe do aktivnosti koje je Vlada preduzimala u cilju iznalaženja mirnog rešenja. On je ocenio da je pokušaj preuzimanja administrativnih prelaza Jarinje i Brnjak u noći između 25. i 26. jula, i kriza koja je tada otpočela, do sada najveći izazov miru i stabilnosti i najozbiljniji pokušaj Prištine da prodre sa svojim institucijama na sever pokrajine. On je izrazio sumnju da nije Priština povukla ovakav potez bar bez prećutne saglasnosti dela međunarodne zajednice. On je ocenio da je situacija dodatno iskomplikovana postupcima i izjavama predstavnika međunarodne zajednice koji su izrazili spremnost da potpuno sprovode akte Prištine o trgovinskom embargu i raspoređivanju albanskih policajaca i carinika na administrativne prelaze, kao i pretvaranje prelazaka Brnjak i Jarinje u tzv. zabranjenu vojnu zonu u kojima je dozvoljena primena bojeve municije. Ministar Bogdanović je zaključio da se dosadašnjim razgovorima uspelo da pripadnici specijalnih jedinica kosovske policije budu povučeni sa severa Kosova i Metohije, ali i da nisu ispoštovane garancije da će stanje biti normalizovano i vraćeno na situaciju pre incidenata. On je narodnim poslanicima preneo poruku građana sa Kosova i Metohije da se danas pokaže jedinstvo i pozvao narodne poslanike, posebno one sa Kosova i Metohije, da podrže Predlog deklaracije.

Po obraćanju ministra Bogdanovića, narodnim poslanicima se obratio i šef pregovaračkog tima za razgovore sa predstvanicima privremenih institucija u Prištini Borislav Stefanović, koji je Narodnu skupštinu izvestio o trenutnim događanjima na Kosovu i Metohiji. On je ocenio da situacija poprima razmere vanrednog stanja i maltene ratnog sukoba. On je upoznao narodne postupke sa aktivnostima koje je zajedno sa ministrom za Kosovo i Metohiju imao na severu pokrajine, kao i razgovorima sa građanima. On je ocenio da nas očekuju nekoliko teških dana u kojima treba da se nađe rešenje za blokadu puteva i rešenje za administratine prelaze.

Nakon obraćanja predstavnika Vlade Republike Srbije Narodnoj skupštini se obratio narodni poslanik Ljubomir Kragović, predsednik i izvestilac Odbora za Kosovo i Metohiju koji je predstavio Izveštaj Odbora o razmatranju Predloga deklaracije. On je istakao da je Odbor održao sednicu na kojoj je jednoglasno odlučio da Narodnoj skupštini predloži da prihvati Predlog deklaracije, a da će se u nastavku sednice izjasniti o amandmanima koje su narodni poslanici podneli na Predlog deklaracije.

U ime Poslaničke grupe Ujediljenih penzionera Srbije – PUPS obratio se ovlašćeni predstavnik Konstantin Arsenović koji je istakao da će ova Poslanička grupa podržati Predlog deklaracije i eventualne nove dobre predloge, i apelovao na sve narodne poslanike da se ostvari što veće jedinstvo radi rešavanja problema na Kosovu i Metohiji. On je u svom obraćanju dodao da je akcijama na Kosovu i Metohiji izvršen dodatni pritisak na Srbiju i izvršen pokušaj suštinskog poništavanja Rezolucije 1244. On se osvrnuo na trenutne događaje na Kosovu i Metohiji, kao i na ulogu i aktivnosti međunarodnih snaga koje su tamo prisutne. Takođe, osvrnuo se i na podatke o broju prognanih sa teritorije Kosova i Metohije nakon dolaska KFOR-a, podatke iz izveštaja isvestioca PSSE Dika Martija, kao i na najnoviji film snimljen kao pokušaj da se za nelegalnu trgovinu ljudskim organima okrive Srbi. U obraćanju narodni poslanik Arsenović govorio je i o pitanju uslovljavanja Srbije priznavanjem Kosova zarad ulaska u EU. Arsenović je apelovao na međunarodnu zajednicu da se ispoštuje Rezolucija 1244 i obezbedi mir na Kosovu i Metohiji.

Narodni poslanik Dragan Marković je u ime Poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije-Jedinstvena Srbija istakao da će ova Poslanička grupa podržati Predlog deklaracije. On je ocenjujući događaje na Kosovu i Metohiji govorio o nepoštovanju Rezolucije 1244, stradanju srpskog narodna na prostoru Kosova i Metohije u prethodnih 20 godina, kao i o uticaju dela međunarodne zajednice na trenutnu situaciju. On je poručio predstavnicima KFOR-a da Srbi nisu palili punktove zbog KFOR-a, već iz straha od bivših članova OVK. On je pozvao narodne poslanike na jedinstvo i ocenio da parlament treba danas da da podršku Vladi Republike Srbije i predsedniku Republike kako bi se poštovao Ustav i Rezolucija 1244.

Predsednik Poslaničke grupe Nova Srbija Velimir Ilić izrazio je žaljenje što do ove rasprave nije došlo ranije kako bi se EU i UN upozorile na vreme. On je situaciju na Kosovu i Metohiji ocenio kao izuzetno tešku i istakao da je Vlada trebalo da rešava situaciju ranije i efikasnije, kao i da po pitanju deklaracije o Kosovu, Srbija treba da bude jedinstvena i da sve partije treba da je podrže i stanu iza nje. On je pitao Vladu Republike Srbije otkud EULEKS na Kosovu i Metohiji kada o tome parlament nije odlučivao. On je takođe pozvao na poštovanje Rezolucije 1244 jer jedino ona garantuje bezbednost Srbima na severu Kosova i Metohije. On je istakao da Vlada mora da podnosi izveštaje Narodnoj skupštini, da traži od nje da se platforme za pregopvore odobre, da narodni poslanici znaju o čemu se pregovara. On je apelovao na predsednika Srbije, premijera i ministre da se bore za sve ono što se može učiniti na Kosovu i da ne pristaju na pregovore o granici između Srbije i Kosova. On je Vladi uputio podršku i istakao da će Poslanička grupa Nove Srbije jednogasno stati iza Predloga deklaracije.

Ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe Liberalno demokratska partija Zoran Ostojić rekao je da ova Poslanička grupa pruža podršku preokretu i zaokretu u kosovskoj politici, ali je u ovom Predlogu deklaracije ne vidi i zato, iako bi želela, ne može da ga podrži. On je ocenio da svi dalji potezi u kosovskoj politici treba da budu instrument za realizaciju glavnog cilja, a to je brzi ulazak i sticanje punopravnog članstva Srbije u EU. On je ocenio da je za LDP nedopustivo da se kroz nesmotrene poteze na bilo koji način ugrozi napredak Srbije ka EU i zatražio odgovor na pitanje zašto svet misli da su Srbi prekinuli pregovore i izrazio nadu da ovaj nagoveštaj povratka na staru politiku ne znači ulazak u predizbornu kampanju. On je dodao da sukob sa svetom i Evropom i okretanje glave od realnosti na Kosovu ide samo na štetu životu građana i evropskoj perspektivi i apelovao na povratak dijalogu.

Narodni poslanik Slobodan Samardžić, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe Demokratska stranka Srbije-Vojislav Koštunica ocenio je da je povod događanja na severu Kosova i Metohije nesumnjivo jednostrano i nasilno delovanje Albanaca i njihovih institucija. Drugi razlog je protivrečno delovanje međunarodne zajednice na Kosovu i Metohiji, a treći pogrešna politika Vlade koja je za saveznike u borbi za teritorijalni integritet i suverenitet zemlje odabrala svetske sile koje pomažu politiku Albanaca u regionu. On je ocenio da se dijalogom sa Prištinom situacija promenila na štetu Srbije i da je gora nego pre početka pregovora. On je ocenio da etapno, u okviru dijaloga, Srbija priznaje Kosovo i Metohiju. On je postavio pitanje da li danas Narodna skupština može da donese kompromisni dokument koji će uvažiti različite stavove, stav Poslaničke grupe DSS-a jeste da se politika mora menjati i da je ovo poslednji čas za to, imajući u vidu poslednje događaje. On je u svom izlaganju kritikovao Predlog deklaracije ocenivši da ima grešaka, propusta, prepisivanja nekih deklaracija, a kao najveći problem naveo je njen status kvo. On je pozvao sve poslaničke grupe da konsultacijama dođu do kompromisnog teksta.

Predsednik Poslaničke grupe Napred Srbijo Tomislav Nikolić kritikovao je predstavnike Vlade koji danas Narodnoj skupštini nisu podneli izveštaj o kome bi se izjasnila. On je ocenio da nije vreme za stranačke poene, već da Srbija razmisli gde, šta i kako dalje. On je optužio predstavnike vlasti da izazivaju sukobe između Srba koji žive na severu Kosova i Metohije i onih koji žive u enklavama. Poručio je da nije uveren da su predstavnici vlasti uradili na severu Kosova i Metohije baš sve što se moglo učiniti. Ocenio je da Predlog deklaracije ne predviđa konkretne mere za rešavanje krize o pozvao da se Srbima obezbedi prelaz preko administativnih prelaza na severu Kosova i Metohije.

Ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe Ujedinjenih regiona Srbije i ZZŠ Suzana Grubješić ocenila je u svom govoru da je Vlada slanjem svojih predstavnika na sever Kosova i Metohije iskazala spremnost da sva, pa i najsloženija pitanja, rešava mirnim i diplomatskim sredstvima. Ona se zahvalila ministru Bogdanoviću i šefu pregovaračkog tima Stefanoviću na aktivnostima koje su preduzeli, a ministru Jeremiću na trudu da pokuša da izloži problem u Savetu bezbednosti UN. Odgovor na pitanje zašto je Priština uvela blokadu na robu iz Srbije, a potom slanjem specijalaca pokušala da preuzme administrativne prelaze dobićemo u narednim danima, ocenila je Grubješić, dodavši da Priština nikad nije preduzimala radikalne poteze bez bar prećutne saglasnosti njihovih sponzora i mentora. Ona je ocenila da se, prema suprotstavljenim izjavama evopskih zvaničnika, može zaključiti da ne postoji jedinstven stav unutar EU prema Kosovu i da će tako ostati dok postoje zemlje članice koje nisu priznale samoproglašenu državu Kosovo – Grčka, Slovačka, Rumunija i Španija. Drugo objašnjenje može biti i da je zvanična pozicija EU da podržava dijalog Beograda i Prištine. Stav Poslaničke grupe URS-a je da dijalog mora da se nastavi, Srbi nisu krivi za prekid dijaloga, jer on jeste u interesu i Srba i Albanaca sa Kosova i Metohije. Ona je ponovila da nemamo prava da dignemo ruke od diplomatske borbe za Kosovo i Metohiju, ali ni od partnerstva i saradnje sa EU, jer samo partnerstvom sa EU možemo da dođemo do rezultata u korist Srba sa Kosova i Metohije i Srbije kao države.

Dragan Todorović, predsednik Poslaničke grupe Srpska radikalna stranka, istakao je da će, ako ima primedbi na način predlaganja dokumenta, Poslanička grupa SRS podržati Predlog deklaracije, kao što je uvek radila kada su u pitanju interesi građana Srbije i države Srbije. On je podsećajući na zahtev iz 2008.godine optužio vlast da je prihvatanjem misije EULEKS na Kosovu i Metohiji izašla iz okvira UN i probleme Srbije stavila u ruke EU, sa planom da Misija treba da pomogne da se uspostave sve institucije buduće države Kosovo. On je ocenio da EULEKS nije statusno neutralana, a kritikujući postupke vlasti zatražio da vlast zatraži hitno povlačenje EULEKS-a i da UNMIK preuzme nadležnosti koje ima prema Rezoluciji 1244.

Predsednik Poslaničke grupe manjina Balint Pastor ocenio je da način na koji se vodi današnja rasprava može dovesti samo do politikantstva i da je ubeđen da ljudi na Kosovu i Metohiji neće imati nikakve praktične koristi iz sednice i deklaracije. On je ocenio da je bilo bolje održati sednicu Narodne skupštine zatvorenu za javnost na kojoj bi Vlada i predseednik Republike saopštili kakvo je pravo stanje na Kosovu i Metohiji i gde bi narodni poslanici čuli kakvi su planovi Vlade i kakve mere mogu da očekuju. On je ocenio da je tekst Predloga deklaracije spisak lepih želja iz 2005, 2006. i 2007.godine i da ne daje odgovore na važna pitanja. Tekst deklaracije nije prihvatljiv za Savez vojvođanskih Mađara zato što je neodređen, neprecizan, ne zna se koje mere mogu biti predviđene i zato će biti