Odbor za smanjenje siromaštva održao je Desetu sednicu 30. juna u formi javnog slušanja o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama i ljudskim pravima izbeglica i interno raseljenih lica.

Otvarjući javnu debatu Snežana Stojanović Plavšić, predsednik Odbora za smanjenje siromaštva je upozorila da u uslovima ekonomske krize postoji bojazan od udvostručenja broja siromašnih građana, a da će izbegla lica biti jedna od najugroženijih grupacija. Zbog toga će rešavanje pitanja izbeglih i raseljenih lica biti jedan od najvećih izazvova vlasti u Srbiji, dodala je Stojanović Plavšić.

Potpredsednica Narodne skupštine Judita Popović je pozdravljajući skup, istakla da su pravo na stanovanje i pravo na detinstvo dva osnovna prava koja su ugrožena ratom i izbeglištvom. Položajem dece i njihovim pravima sistemski i sveobuhvatno se bavi Narodna skupština. U tom cilju je formirana Radna grupa za prava deteta, kojom predsedava predsednica Narodne skupštine Slavica Đukić-Dejanović, dodala je potpredsednica Popović.

Šef predstavništva UNHCR u Srbiji Lenart Kocalainen, naglasio je da je glavni fokus UNCHR-a da se završi poglavlje izbeglištva u Srbiji i da se zatvore kolektivni centri, te je Srbija jedna od pet zemalja koje su prioritet za rešavanje dugotrajne izbegličke krize. On je rekao da su UNCHR i Vlada Srbije preuzele ozbiljne napore da registruju one koji žele da se vrate u pokrajinu i da je do sada tu želju izrazilo 800 porodica, a da je na kosovskoj vladi da obezbedi minimalne uslove za prihvat tih lica.

U radu javnog slušanja učestvovali su i Volter Kelin, specijalni predstavnik GS UN o ljudskim pravima IRL, Bojan Anđelković, pomoćnik ministra za Kosovo i Metohiju, Tomas Njoki, šef političke i informativne sektora Delegacija Evropske komisije u Srbiji, Danilo Rakić, Grupa 484, Vladimir Cucić, komesar za izbeglice Republike Srbije i Vladimir Petronijević, UNDP konsultant na projektu "Uključivanje civilnog društva u proces kreiranja politike za smanjenje siromaštva" finansiranog od strane Evropske komisije.

Tokom debate, istaknuto je da u Srbiji ima 97.000 registrovanih izbeglica i oko 200.000 interno raseljenih, od kojih veliki broj živi u siromaštvu. Učesnici su se složili da je proces povratka izbeglih i raseljenih lica do sada bio nezadovoljavajući, te je neophodno angažovanje međunarodne zajednice i organizacija, nadležnih organa Republike Srbije i drugih subjekata u stvaranju pretpostavki za povratak. Pored potrebe da se formira savet za prava izbeglih i raseljenih lica na nivou Vlade, posebno je konstatovano da je potrebno da se usklade zakoni o socijalnom stanovanju i o izbeglicama radi prevazilaženja problema u vezi sa otkupom stana, a preporučeno je i da se što hitnije donese novi zakon o izbeglicama.