Na samom početku sastanka, Raguš je izrazila zadovoljstvo povodom susreta, ističući da ovakvi formati sastanaka uvek imaju za cilj otvoren i konstruktivan dijalog i ocenila da su diplomatski odnosi Italije i Srbije na zavidnom nivou. Predsednica Odbora otvorila je sastanak temom evrointegracija Republike Srbije, navodeći da i posle više od dvadeset godina čekanja na članstvo u Evropsku uniju, našoj zemlji ovo pitanje ostaje glavni spoljnopolitički prioritet. „Osetljivo pitanje i dalje ostaje naša južna pokrajina, odnosno dijalog Beograda i Prištine. Što se tiče Srbije, ona predstavlja konstruktivnu stranu u dijalogu, što potvrđuje i neretko učestvovanje predsednika Aleksandra Vučića u samom dijalogu. Moram da apostrofiram da je Srbija sa svoje strane, potpisivanjem Briselskog sporazuma iz 2013. godine, sve svoje obaveze kojim se obavezala ispunila, a da već 11 godina čekamo od prištinske strane da ispuni samo jednu, a to je osnivanje zajednice srpskih opština. Znam da za vas nije argument da mi ne priznajemo tzv. Kosovo, ali argument jeste zaštita ljudskih i manjinskih prava, koja je za naše stanovništvo od ogromnog značaja“, navela je Raguš. Dodala je da su Srbima na Kosovu i Metohiji, u 21. veku, oduzeta sva osnovna ljudska i građanska prava. Pomenula je incidente s kojima se srpsko stanovništvo svakodnevno susreće, od hapšenja na administrativnim prelazima, pucnjava čak i na decu za vreme hrišćanskih praznika, skrnavljenje srpskih manastira i svetinja, otimanje imovine srpskom stanovništvu, kršenje Briselskog sporazuma na svakom koraku, ukidanje srpskog dinara, te oduzimanje prava glasanja na izborima. Govorila je i incidentu u Banjskoj, iako je, kako je navela, predsednik države Aleksandar Vučić, u više navrata, upozoravao KVINTU na nepodnošljivu situaciju na za Srbe na Kosovu i Metohiji, koja je na kraju eskalirala. Navela je da je Srbija preuzela sve pravne radnje po ovom pitanju, obavljajući celokupnu istragu u procesu. Podsetila je da se poslednji zakazan sastanak između Aljbina Kurtija i Aleksandar Vučića u Briselu, nije ni održao, jer prištinski predstavnik nije hteo da učestvuje u dijalogu. „Nije tajna da Kurti svojom politikom predstavlja koncept osnivanja velike Albanije, za koji smo mi mislili da pripada prošlosti, i da svojom samovoljom pokušava da se nametne za lidera Albanaca u regionu, što dalje ukazuje na činjenicu da bez međunarodne zajednice ovaj problem ne može da se reši“. Navela je da se tu krije izazov našeg napredovanja u evrointegracijama i da građani Srbije razumeju da za Kurtija ne postoje nikakve sankcije, a da se pred Srbiju stavlja veliki broj uslova u procesu pridruživanja Evropskoj uniji. U razgovoru je spomenula i pokušaj geopolitičkog poteza primanja tzv. Kosova u Savet Evrope, gde je iskoristila priliku da se zahvali Italiji na principijelnom stavu i podršci koju je dala Srbiji po ovom pitanju. Raguš je govorila i o usvajanju Rezoluciji o Srebrenici na Generalnoj skupštini UN, navodeći da je ovaj potez izazvao probleme i u bošnjačkoj zajednici. Osudila je i pokušaj terorističkog napada od strane verskog konvertita na izraelsku ambasadu u Beogradu, za koji je izrazila sigurnost da nije bio slučajan, a osvrnula se i na izvanrednu priliku da se glasno razgovara o radikalnom islamu sa Italijom, koja u ovoj oblasti ima iskustva.

Šef delegacije Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma Republike Italije Đulio Tramonti preneo je poruku da Italija snažno podržava evrointegracije Republike Srbije, koje će nadalje produbiti veze dve zemlje. Naveo je da Srbiji jeste mesto u Evropskoj uniji, jer ona jeste deo evropskog kontinenta i da Italija čuje i razume poziciju Republike Srbije.

Članovi italijanske delegacije izrazili su stav da Srbiju vide kao prijatelja i dodali da podržavaju srpsku politiku mira i dijaloga. Naveli su da bi punopravno članstvo Srbije u EU pomoglo da se prevaziđu velika otvorena geopolitička pitanja u Evropi.

Članovi Odbora spoljnih poslova Narodne skupštine, Jovan Palalić, Stefan Krkobabić i Vladimir Đorđević, iskoristili su priliku da sa kolegama iz Italije govore i o temama od obostranog ekonomskog značaja. Razgovarali su i o saradnji koja se proteže na zajedničke infrastrukturne projekte, promovišući regionalnu povezanost. Ocenili su da strateško partnerstvo podstiče blisku saradnju u različitim oblastima, sa potencijalom za dalji rast, posebno u kontekstu aspiracija Srbije ka EU.

Za kraj sastanka, sagovornici su se složili da će nastaviti da podržavaju međusobne odnose i jačaju ekonomske, političke i kulturne veze.