U sastavu delegacije Odbora za evropske integracije bile su Elvira Kovač, predsednik Odbora i Dubravka Filipovski i dr Ana Jakovljević, članovi Odbora.

Sastanku Koferencije KOSAP prisustvovale su delegacije odbora za evropske integracije parlamenata zemalja članica KOSAP, kao i druge delegacije parlamenata u svojstvu posmatrača i specijalnih gostiju.

U uvodnom delu sastanka, obratili su se Boris Pejović, potpredsednik Skupštine Crne Gore, Nj.E. Oana Kristina Popa, EU ambasador u Crnoj Gori, Maida Gorčević, ministar za evropske poslove Crne Gore i Amer Kapetanović, generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju.

Prvu sesiju „Nova EU perspektiva: geopolitički uticaj na politiku proširenja“, otvorili su uvodnim izlaganjem Gordana Đurović, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta Crne Gore i Predrag Zenović, glavni pregovarač Crne Gore sa Evropskom unijom.

Nakon uvodnih izlaganja, obratile su se parlamentarne delegacije članice KOSAP kao i druge prisutne parlamentarne delegacije. Predsednik Odbora za evropske integracije, Elvira Kovač, istakla je da je za uspešnu regionalnu saradnju vrlo važno da postoji uspešan KOSAP. Istakla je da se proces evropskih integracija značajno promenio od Solunskog samita, kao i da se ne sme zanemariti ni zamor koji je u Evropskoj uniji dugo postojao, kada je reč o procesu proširenja EU. Podsetila je da je Srbija u pristupnim pregovorima već deset godina, da je spremna da otvori Klaster 3, što je Evropska komisija konstatovala, po treći put, u svojim izveštajima o Srbiji. Napomenula je da je, na žalost, rat u Ukrajini skrenuo pažnju Evropske unije na značaj politike proširenja, a koja se odnosi najviše na očuvanje mira i stabilnosti.

Ključni govornici tokom druge sesije „Regionalna saradnja i povezanost“, bili su Peter Felten, ambasador Nemačke u Crnoj Gori i Demuš Šaša, predstavnik Instituta za evropske politike.

Elvira Kovač je tokom ove sesije navela da je neophodno raditi na jačanju regionalne saradnje. Uz predstavljanje prednosti Otvorenog Balkana, ukazala je da je ekonomska saradnja i poboljšanje standarda ono što očekuju građani. „Jačanje saradnje znači jačanje naših pojedinačnih ekonomija i poboljšanje životnog standarda građana. Ekonomska integracija Zapadnog Balkana je u fokusu regionalne saradnje.“, navela je. Posebno je ukazala na to da Berlinski proces, nakon deset godina postojanja, još uvek nema Parlamentarnu dimenziju, iako su lideri Zapadnog Balkana na Samitu u Poznanu 2019. godine u zaključcima naveli da smatraju da je važno uključiti ljude i njihove predstavnike u dijalog Berlinskog procesa.

Izrazila je zahvalnost Savetu za regionalnu saradnju koji pruža podršku članovima KOSAP-a, na koju će se osloniti i Narodna skupština Republike Srbije, koja je sledeća predsedavajuća ovom Konferencijom, kao i zahvalnost Nemačkoj organizaciji za međunarodnu razvojnu saradnju GIZ (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit) koja u ime nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) podržava regionalne aktivnosti u okviru Mreže sekretarijata parlamentarnih odbora za evropske integracije.

Nakon završenih sesija, članovi KOSAP-a su započeli raspravu o usvajanju Nacrta zajedničke izjave sa 19. sastanka Konferencije KOSAP. S obzirom da su delegacije Albanije i tzv. Kosova, koja učestvuje kao posmatrač, u nekoliko navrata zloupotrebile Poslovnik o radu KOSAP-a, Dubravka Filipovski, članica Odbora za EI je intervenisala i istakla da je zloupotrebljena konstruktivnost delegacije Srbije kao i da pokušaj izmene Nacrta zajedničke izjave neće biti prihvaćen od strane Srbije. „Kosovo i Metohija je južna srpska Pokrajina. Članstvo Zapadnog Balkana u EU nije upitno, ali predlog člana delegacije Albanije je neprihvatljiv jer tzv. Kosovo ne može biti član KOSAP-a kao deo teritorije Srbije. Ne pristupate neutralno statusno, Srbija neće dozvoliti da tzv. Kosovo bude član niti Saveta Evrope, niti KOSAP-a. Beograd i Priština treba da nastave razgovore o normalizaciji odnosa, kao što je predviđeno Poglavljem 35.“ objasnila je Dubravka Filipovski.

Zajednička izjava nije prihvaćena zbog insistiranja delegacije Albanije na amandmanu koji se ticao proširenja KOSAP-a novim članicama, bez prethodnog poštovanja proceduralnih radnji.