U uvodnoj reči učesnicima su se obratile Dita Čaranzova, potpredsednica Evropskog parlamenta, Elijan Tiliju, predsednica Predstavničkog doma belgijskog parlamenta, kao i Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta i Valdis Dombrovskis, potpredsednik Evropske komisije. U nastavku dana održani su sastanci Odbora za ekonomske i monetarne poslove, Odbora za zapošljavanje i socijalna pitanja i Odbora za budžet.

U obraćanju pred Odborom za budžet na temu „Budžet i perspektiva proširenja – opcije za reformu finansijskih, budžetskih i regulatornih resursa EU“ Elvira Kovač je izrazila zadovoljstvo što učestvuje u diskusiji s obizom da je tema od izuzetne važnosti, kako za Srbiju, tako i za ceo region Zapadnog Balkana, te se zahvalila za svu finansijsku pomoć koju je u proteklih 20 godina Evropska unija pružila Srbiji kako u vidu bespovratne pomoći tako i u vidu povoljnih zajmova. Istakla je da je Republika Srbija do sada imala veliku iskorišćenost alociranih sredstava iz fondova Evropske unije i da je spremna da nastavi sa ovom praksom. Navela je da imamo dobre projekte koji nam pomažu da se nametnemo kako bismo dobili sredstva i grantove od Evropske unije. Govorila je o tome da je Evropska komisija usvojila novi Plan rasta za Zapadni Balkan s ciljem donošenja nekih od koristi članstva regionu pre pristupanja, jačanja ekonomskog rasta i ubrzavanja preko potrebnog socioekonomskog približavanja. Objasnila je da će sprovođenje ovog plana omogućiti partnerima sa Zapadnog Balkana da intenziviraju reforme i ulaganja, kako bi ubrzali proces proširenja i rasta svoje ekonomije. Istakla je da je Srbija apsolutno spremna za projekte Plana rasta za Zapadni Balkan Evropske komisije. Objasnila je da se očekuje da ova pomoć u Srbiju stigne na dva načina, prvo, kao direktna budžetska podrška za oblasti reformi i drugo, kao dodatna sredstva za finansiranje infrastrukturnih projekata koji su već u zreloj fazi pripreme. Objasnila je da je, ipak suviše rano ići sa konkretnim projektima, i da je to stvar pregovora koje ćemo mi iz regiona imati sa Evropskom unijom. Za kraj je još jednom zahvalila Evropskoj uniji na svoj podršci koju pruža Srbiji i regionu Zapadnog Balkana, te naglasila da Plan rasta ne treba da bude zamena za pregovarački proces.

U svom obraćanju pred Odborom za budžet na temu „Budžet i perspektiva proširenja – opcije za reformu finansijskih, budžetskih i regulatornih resursa EU“ Dubravka Filipovski je podsetila da je ulazak Srbije u EU jedan od glavnih spoljnopolitičkih prioriteta, ali i navela da podrška i poverenje graćana konstantno opadaju jer politika proširenja godinama nije visoko na agendi Evropske unije. Navela je da joj je drago to što se govori o novom Planu rasta za Zapadni Balkan koji je predstavila Evropska komisija, kao i to da je Srbija svesna da isplata sredstava zavisi od sprovođenja dogovorenih reformi. Međutim, navela je da je poseban problem za Srbiju što se u južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji srpsko stanovništvo suočava sa ukidanjem dinara kao sredstvom plaćanja i blokadom robe iz centralne Srbije. Istakla je da je u složenim geopolitičkim okolnostima za Srbiju od izuzetne važnosti očuvanje mira i stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana, te da je u tom smislu važno konstantno ekonomsko povezivanje kao i funkcionalno tržište koje se bazira na pravilima konkurencije i kompetentnosti. Navela je da je Otvoreni Balkan primer dobre prakse jer omogućava slobodan protok robe i kapitala na Zapadnom Balkanu.

Drugog dana događaja održana je plenarna sednica na kojoj su učesnici razgovarali na teme „Strateške investicije i reforme u cilju povećanja potencijala rasta EU“ i „Jedinstveno tržište usluga EU, uključujući usklađivanje i izbegavanje poreza“.

U svom obraćanju Dubravka Filipovski je istakla da na desetu godišnjicu otvaranja pregovora Srbije za članstvo u Evropskoj uniji, nema realnih pokazatelja da će Srbija u skorijoj budućnosti biti primljena u EU, a da se to vidi i po budžetu koje članice usvajaju. Istakla je da je dinamika reformi u Srbiji konstantna, ali da kroz izveštaje Evropske komisije prevladava uglavnom kritički ton. Objasnila je da je Srbija spremna za otvaranje novih klastera, ali da za to ne postoji politička volja među zemljama članicama EU. Dubravka Filipovski je posebno istakla da se na Kosovu i Metohiji sprovodi etničko čišćenje srpskog stanovništva od strane režima u Prištini, kao i da Zajednica srpskih opština nije formirana ni 11 godina nakon potpisivanja briselskog sporazuma. Objasnila je da je uprkos svemu za Srbiju evropska bezbednost i očuvanje mira i stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana od prioritetne važnosti i da je u tom smislu važno ekonomsko povezivanje regiona Zapadnog Balkana i funkcionalno tržište koje se bazira na pravilima konkurencije i kompetentnosti. Istakla je da je želela da obraćanje bude sa više optimizma, ali da je nažalost ovo realnost Srbije ali i Zapadnog Balkana.