„Poštovani predsedniče Pahor,

Poštovani predsedavajući, gospodine Zorčiću

Uvažene kolege,

Pozdravljam vas u ime Republike Srbije i Narodne skupštine i želim da najpre izrazim zahvalnost slovenačkom predsedavanju Jadransko-jonskom inicijativom za organizaciju ovog sastanka i povodom ove važne teme. Žao mi je što smo prinuđeni da i dalje radimo u ovakvom režimu, ali nadam se da će se uskoro steći uslovi da obnovimo naše susrete uživo i nastavimo saradnju punom parom. Srbija je prošle godine predsedavala Jadransko-jonskom inicijativom i ja sam, kao ministar spoljnih poslova, upravo zbog epidemijskih restrikcija bio prinuđen da ministarski sastanak naše organizacije održim u virtuelnom formatu, ali nadam se da ćemo uskoro pobediti ovu pošast i da će naši naredni susreti biti uživo.

U ime Republike Srbije i ovom prilikom želim da potvrdim našu privrženost ciljevima Jadransko-jonske inicijative, kao efikasnog mehanizma saradnje država regiona u okviru makroregiona Evropske unije. Kroz ovu inicijativu se na operativnom nivou objedinjuje regionalna saradnja i evropska politika, što su naši najznačajniji državni prioriteti. Republika Srbija je snažno zainteresovana za dalju saradnju u oblasti evrointegracija, jer je saradnja sa susedima i pridruživanje Evropskoj uniji naše strateško opredeljenje za šta u Narodnoj skupštini postoji apsolutna podrška.

Posebno mi je zadovoljstvo što je tema našeg današnjeg susreta ujedno i jedan od društvenih i ekonomskih prioriteta Republike Srbije u čijoj realizaciji važnu ulogu ima i Narodna skupština. Želim da vas obavestim da smo nedavno, 30. marta, održali osnivački sastanak Parlamentarne mreže za digitalnu bezbednost, a prva tema bila je bezbednost dece na internetu. Glavni zadatak ove dobrovoljne, nestranačke i neformalne Mreže je digitalna edukacija dece i roditelja, a cilj je da doprinese bezbednosti na internetu i da radi na podizanju svesti o mogućim zloupotrebama.

Srbija je visoko digitalizovano društvo, gde svakog dana blizu četiri miliona naših građana koristi internet, a 80 odsto domaćinstava ima priključak za internet. Vlada Srbije je digitalizaciju označila kao prioritet još pre pet godina sa osnovnim ciljem da se podstakne još dinamičniji razvoj privrednih i društvenih potencijala.

Kao pozitivan efekat, već sada možemo da kažemo da je upravo uz pomoć digitalizacije uspešno amortizovan udar pandemije na neke od vitalnih sistema, poput obrazovanja, elektronske trgovine i javne uprave, čime je omogućeno poslovanje i funkcionisanje društva tokom pandemije. Sa druge strane, veća upotreba digitalnih tehnologija je očekivano dovela i do veće potrebe za digitalnom bezbednošću, koja je u Srbiji definisana Zakon o informacionoj bezbednosti, 2016. godine. Taj Zakon posebnu pažnju pridaje informacionoj bezbednosti dece prilikom korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija i interneta.

Upravo ovom segmentu pridajemo posebnu pažnju, pa je u cilju zaštite dece na internetu, pre četiri godine osnovan Nacionalni kontakt centar za zaštitu dece na internetu, koji služi za prijavu nasilja, ali i edukaciju i prevenciju.

Generalno, informaciona bezbednost u Srbiji ima sveobuhvatan pristup i usmerena je na zaštitu celokupnog informacionog sistema. Republika Srbija je po estonskom indeksu informativne bezbednosti, na 17 mestu od anketiranih 160 zemalja, što je zasluga Nacionalnog centra za prevenciju bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima.

Što se tiče legislative u ovoj oblasti, od posebnog značaja je i Strategija razvoja digitalnih veština za period od 2020. do 2024. godine, a ovom prilikom želim da najavim da je u pripremi i Strategija razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti građana, javne uprave i privrede, koja će imati važno mesto u postizanju digitalnog društva.

Dragi prijatelji,

Imajući u vidu značaj naše današnje teme za sva naša društva, a posebno za generacije koje dolaze i njihovo mesto na tržištu rada, želim da podelim sa vama projekcije po kojima će u periodu od 2017. do 2022. godine u Srbiji diplomirati više od 30 hiljada stručnjaka za informacione tehnologije, a domaće potrebe procenjene su na manje od polovine tog broja. Jasno je da ova nesrazmera može da dovede do savremenog oblika radnih migracija, odnosno do zapošljavanja u inostranstvu, a zahvaljujući razvoju informacionih tehnologija, pre svega interneta, boravka u zemlji.

Upravo sagledavajući te trendove, u Strategiji razvoja digitalnih veština do 2024. godine postavili smo kao jedan od ciljeva usaglašavanje razvoja digitalnih veština u odnosu na potrebe tržište rada. Tu se konstatuje da je proces digitalizacije već obuhvatio sve oblasti društva i privrede, a digitalne veštine su potrebne za skoro sve poslove, pri čemu će potreba za ovim veštinama rasti, ne samo na osnovnom nivou, već i prema naprednijim veštinama u odnosu na specifičnosti radnog mesta.

Nosilac ovog značajnog posla je naša Nacionalna služba za zapošljavanje, čiji je zadatak organizacija obuka za sticanje osnovnih digitalnih znanja mladih i promocija mogućnosti za razvoj karijere kroz savetovanje i profesionalnu orijentaciju ne samo nezaposlenih lica, nego i onih koji su još uvek na školovanju.

Poštovane kolege,

Želim da vam se u ime Republike Srbije još jednom zahvalim na sveobuhvatnoj saradnji koju imamo u okviru Jadransko-jonske inicijative, a posebno da u ime Narodne skupštine iskažem spremnost za još intenzivniju saradnju i u ovoj, ali i u svim drugim oblastima od zajedničkog značaja i interesa. Nadam se da govorim u ime svih kada kažem da želim da što pre i što efikasnije okončamo borbu protiv pandemije i vratimo se redovnom režimu našeg rada, a to će bez sumnje doprineti i našim međusobnim odnosima i ispunjavanju ciljeva zbog kojih smo se okupili u okviru Jadransko-jonske inicijative.

Hvala vam!”