14. mart 2013. Dan za odgovaranje na poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom

14. mart 2013. Dan za odgovaranje na poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom

Četvrtak, 14. mart 2013.

Dan za odgovaranje na poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom

Predsednik Narodne skupštine mr Nebojša Stefanović odredio je četvrtak 14. mart 2013. godine, sa početkom u 16 časova, kao Dan za odgovaranje na poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom: „Bezbednost hrane u Republici Srbiji i zdravlje građana – standardi i odgovornost za njihovo sprovođenje“, koju je predložila Poslanička grupa Liberalno demokratska partija.


Na postavljena pitanja odgovarali su Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade i ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Goran Knežević, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Zorana Mihajlović, ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Bratislav Petković, ministar kulture i informisanja, Slavica Đukić Dejnović, ministarka zdravlja, Milan Bačević, ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja i Nikola Selaković, ministar pravde i državne uprave.

Poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom postavljali su sledeći narodni poslanici: Čedomir Jovanović, Aleksandar Jugović, Arpad Fremond, Đorđe Stojšić, Dušan Petrović, Petar Petrović, Zlata Đerić, Vladimir Marinković, Ljubica Milošević, Bojan Đurić, Nikola Jovanović, Milica Vojić Marković, Snežana Bogosavljević Bošković, Borislav Stefanović, Veroljub Arsić, Zaharije Trnavčević, Olgica Batić, Karolj Čizik, Radoslav Komlenović, Ranka Savić, Dragana Đurković, Miletić Mihajlović, Jovana Mehandžić, Jadranka Joksimović, Radmila Gerov, Branislav Mitrović, Donka Banović, Petar Kuntić i Biljana Ilić Stošić.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

27/1 AL/LjL 16.05-16.15


PREDSEDNIK: Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu predloga Poslaničke grupe LDP, a u skladu sa članom 209. Poslovnika Narodne skupštine, odredio sam četvrtak, 14. mart 2013. godine, sa početkom u 16.00 časova, kao Dan za odgovaranje na poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom.
Aktuelna tema u vezi sa kojom će članovi Vlade odgovarati na poslanička pitanja jeste – BEZBEDNOST HRANE U REPUBLICI SRBIJI I ZDRAVLjE GRAĐANA, STANDARDI I ODGOVORNOST ZA NjIHOVO SPROVOĐENjE.
Podsećam vas da je Poslanička grupa LDP zatražila da na poslanička pitanja u vezi sa ovom aktuelnom temom odgovaraju: Ivica Dačić, predsednik Vlade, Suzana Grubješić, potpredsednica Vlade, Goran Knežević, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Slavica Đukić Dejanović, ministar zdravlja i Rasim Ljajić, ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija.
Generalni sekretar Vlade Republike Srbije je pisanim putem obavestio Narodnu skupštinu da današnjoj sednici nisu u mogućnosti da prisustvuju: Ivica Dačić, predsednik Vlade i Suzana Grubješić, potpredsednik Vlade.
Na osnovu upita određenog broja drugih članova Vlade, odlučio sam da pozovem i njih da mogu da prisustvuju ovoj sednici, što smatram da povećava odgovornost koju Vlada pokazuje prema Narodnoj skupštini.
Pošto će na pitanja odgovarati samo ministri koji su pozvani i navedeni u tekstu, mislim da niko ne treba da bude protiv toga da su navedeni članovi Vlade prisutni ovoj sednici.
Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas podsetim na odredbe Poslovnika Narodne skupštine koji se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja u vezi sa aktuelnom temom.
Pravo da postavljaju pitanja imaju svi narodni poslanici. Pravo da prvi postavi pitanje ima predstavnik predlagača, zatim prijavljeni predsednici odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, počevši od predstavnika brojčano najmanje poslaničke grupe, pa do brojčano najveće poslaničke grupe i narodni poslanici prema prijavama za postavljanje pitanja, a do isteka ukupnog vremena za davanje odgovora.
Narodni poslanici podnose predsedniku Narodne skupštine prijave za postavljanje pitanja u pisanom obliku do početka odgovaranja, a usmeno u toku trajanja odgovaranja. Narodni poslanik može da postavi najviše tri pitanja. Odgovaranje na poslanička pitanja može trajati najduže 180 minuta, a obavlja se bez obzira na broj prisutnih narodnih poslanika u sali. Vreme u okviru koga narodni poslanik usmeno postavlja pitanja iznosi najviše tri minuta, odgovor na to pitanje najviše pet minuta. Posle odgovora narodni poslanik koji je postavio pitanje može da postavi još najviše dva potpitanja, u ukupnom trajanju do dva minuta, a odgovor na ovo potpitanje može da traje ukupno do pet minuta.
Nakon toga, na postavljanje pitanja imaju pravo i drugi narodni poslanici, prema redosledu prijava. U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora, shodno se primenjuju odredbe Poslovnika, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanje na povrede Poslovnika.
U skladu sa tim, molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja.
Prelazimo na postavljanje pitanja.
Reč ima predsednik Poslaničke grupe LDP Čedomir Jovanović.
27/2 AL/LjL

ČEDOMIR JOVANOVIĆ: Gospodine predsedniče, poštovani potpredsednici, predstavnici Vlade, prvo želim najjasnije da vam kažem da smo zaprepašćeni i nemojte to shvatiti lično, govorim o politici, bezobrazlukom vladajuće koalicije. Nama nije bila potrebna ova sednica da bi je sveli na političko pozorište. Ako je neka stranka nastojala da se ozbiljno ponaša u trenutku velike krize koja je pogađala svakog čoveka u ovoj zemlji, to je bila naša stranka. Mi nismo želeli da problem bezbednosti hrane u Srbiji svedemo na političke gluposti i besmislene stranačke ratove. O tome smo želeli otvoreno da razgovaramo i to nam je uskraćeno.
Gospodine Kneževiću, kada je ovde birana Vlada, mi za Vladu nismo glasali, ali sam govoreći u ime naše stranke vrlo jasno rekao da poštujemo svakog ko je spreman kao ličnost da preuzme odgovornost u ovakvom trenutku. Gde je predsednik Vlade? Gde je ministar finansija? Kolika je vrednost izvoza srpskog agrara bila u prošloj godini? Bila je dve i po milijarde evra. Kolika će biti u ovoj? Gde je on danas? Dačić ima vremena za poziranje na Kopaoniku. Ide u Brisel. Gde je potpredsednica Vlade za evropske integracije?
Slušajte dobro, predstavnici vladajuće koalicije, neke činjenice. Zakon o bezbednosti hrane propisuje formiranje stručnog saveta za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane a radi postizanja visokog nivoa zaštite zdravlja i života ljudi. Nije formiran i ne postoji. Ne postoji sistem brzog obaveštavanja ni uzbunjivanja. Zato imamo "Tviter", pa onda ministar Knežević pred kamerama dokazuje ispravnost mleka tako što ispija čaše mleka i uverava nas kao građane da i mi treba taj primer da sledimo. Tako je bilo u srednjem veku – stavite roba pored stola pa prvo on proba hranu, pa ako preživi, svi drugi za stolom jedu.
Pravilnici. Pravilnik o kvalitetu hrane za životinje, kao i drugi pravilnici o kvalitetu specifični za pojedine grupe proizvoda nisu usklađeni sa evropskom regulativom. Pravilnik o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i njihove mešavine nije u skladu sa evropskom regulativom, jer se od 2005. godine ništa nije promenilo. Pravilnik o deklarisanju i označavanju upakovanih namirnica nije u saglasnosti sa evropskom regulativom. Zakon o genetički modifikovanim organizmima podrazumeva mnoge izmene i sada nije usaglašen sa evropskom regulativom.
(Predsednik: Vreme.)
Vreme? Zbog toga je ovo glupost od sednice, gospodine Stefanoviću. Objasnite ljudima u Srbiji…
PREDSEDNIK: Gospodine, imate pravo da u okviru vaša tri minuta postavite bilo koje pitanje članovima Vlade, među kojima se nalaze tri ministra koja su resorno potpuno vezani za ovu temu. Imate pravo da dobijete odgovor.
ČEDOMIR JOVANOVIĆ: Gospodine Stefanoviću, mi želimo da se problem reši.
PREDSEDNIK: Izvolite, postavite pitanje. Vi ste iskoristili tri minuta. Imaćete pravo nakon odgovara nekog od ministara, ako se neko od ministara javi da odgovori.

28/1 TĐ/CG 16,15-16,25

ČEDOMIR JOVANOVIĆ: Šta ovaj čovek može da uradi sa ovakvom sednicom? Šta? Smenite ga na sednici svog glavnog odbora i tako uverite Srbiju da je normalna zemlja. Napravili ste ludnicu od ovoga.
PREDSEDNIK: Gospodine Jovanoviću, nemojte koristiti takav rečnik.
Ako niste postavili ni jedno pitanje, ne možete, naravno, imate pravo, ako ministar odgovori na pitanje ili ako smatraju da niste formulisali pitanje, na još dva minuta i dva dodatna potpitanja.
Da li vi gospodine Kneževiću želite reč? (Da.)
GORAN KNEŽEVIĆ: Da bih pružio priliku gospodinu Jovanoviću da postavi potpitanje, da ne ostane ova sednica u senci ovoga što je on rekao, rekao bih samo par uvodnih stvari, a to je da želim da se zahvalim svima onima koji su insistirali da se ova sednica održi, jer ćemo na ovoj sednici ja i moje kolege biti u prilici da objasnimo neke stvari, da damo neke informacije o sistemu bezbednosti hrane u Srbiji.
U medijima je bilo jako puno neistina, jako puno insinuacija, loše prenetih stvari. Hteo sam da verujem na početku da je to samo slučajno i da će se to prekinuti, da će se postići konsenzus kako da prevaziđemo ovu situaciju. Međutim, očigledno je da se radi o jednoj dobro organizovanoj političkoj kampanji, gde se pokušava uništiti srpski seljak, srpska poljoprivreda i srpsko selo.
U daljem toku ću pokušati da odgovorim na sva ona pitanja sa svim podacima koja su vezana za Ministarstvo poljoprivrede, a tu su i ostale kolege koje će sigurno pokušati da odgovore na pitanja iz njihovog resora. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović.
ČEDOMIR JOVANOVIĆ: Slažem se u velikoj meri sa vašom konstatacijom, gospodine Kneževiću, da se sve ovo pretvorilo u političku prljavštinu u kojoj mi živimo, preživljavamo i evo, hvala bogu, vi i ja na nogama smo.
Znate šta? Odgovornost za funkcionisanje sistema je najveće na onoj strani koja presudno utiče na njegovo funkcionisanje. Pobrojao sam vam pravilnike koji su prevaziđeni i praznine koje su ostale zbog toga što se ne primenjuje Zakon o bezbednosti hrane na propisan način. To nije karakteristika mandata vaše Vlade, ali je to vaša odgovornost.
Prvo pitanje – na kakav način ćemo zaštititi srpski agrar? Ugrožena je proizvodnja, stočarstvo, ratarstvo, mlinsko-pekarska industrija, industrija piva, stigli smo do jabuka koje su otrovne. Potrebno je podhitno, zbog ekonomije ove zemlje, preduzeti vrlo konkretne mere. Sada, koliko znamo, imate u Srbiji oko 1.200.000 tona kukuruza koji je u klipu i pola miliona u zrnu. Taj u zrnu je u silosima i on je pomešan sa onim toksičnim.
Da li ste spremni da formirate radne grupe, da iskoračite iz tog rata SNS, DS? Mene baš briga za vaše međusobne odnose i svakog normalnog čoveka u ovoj zemlji, koji živi od agrara ili se hrani, ne interesuju vaša prepucavanja. Formirajte timove, uspostavite sklad i neophodnu saradnju sa pokrajinskom Vladom, angažujte institute, fakultet i uverite javnost da znate da uradite ono što najavljujete već nedeljama. Niko u ovoj zemlji danas ne veruje i ne razume razliku između Pravilnika o kvalitetu i Zakona o bezbednosti hrane. Tačno je da smo odrasli po određenim standardima koji su u međuvremenu promenjeni, ali dajte delujte na razuman način. Ovo nije sednica na kojoj mi možemo do tog razuma da dođemo.
Prvo vas pitam da li ste spremni da preduzmete konkretne mere i koje mere ćete preduzeti kako bi zaštitili kukuruz koji se nalazi u Srbiji, omogućili njegovu preradu, vratili neophodno poverenje potrošača i omogućili proizvođačima
28/2 TĐ/CG

da mogu da nastave da rade svoj posao? Srbija je jedina evropska zemlja u kojoj je ovako veliki haos.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Knežević.
GORAN KNEŽEVIĆ: Ovaj postojeći sistem bezbednosti hrane ustrojen je većim brojem zakona i podzakonskim aktima od kojih je jedan od najvažnijih Zakon o bezbednosti hrane, a koji je usvojen 2009. godine. Na kraju, zaokružen je ovim čuvenim, famoznim pravilnikom o kojem svi govorimo danas. To je Pravilnik o maksimalno dozvoljenim količinama ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani i hrani za životinje usvojen 2011. godine.
Radi se o propisima koji su usvojeni u cilju usklađivanja našeg zakonodavstva sa standardima EU, ali bez dovoljno osećanja za realnost i bez dovoljno osećanja za prilagodljivost i sprovodljivost tih standarda u Srbiji. Pre usvajanja tih standarda, decenijama ranije, imali smo potpuno drugačiji sistem, kada je država bila većinski vlasnik i u proizvodnji i u prometu i kada je imala mnogo veće ingerencije što se tiče kontrole hrane. Ovim pravilnicima koji su doneti u periodu od 2009. do 2011. godine došlo je do suštinskih promena.
Prvenstveno odgovornost za kvalitet hrane imaju proizvođači, dok je državi namenjena uloga kontrolora tog sistema i reakcija, ako se ne sprovodi taj sistem samokontrole. Ovaj sistem bezbednosti hrane pokazuje manjkavosti u čitavoj evropskoj zajednici. Imali smo ovih dana priliku da vidimo razno-razne afere koje se događaju u Evropi, od pojave konjskog mesa u goveđim kobasicama do pronađene svinjetine u hrani koja je namenjena za muslimansko tržište. Ovde se u našem okruženju, pa i u čitavoj Evropi, pojavio aflatoksin u mleku. Čuli smo juče podatak da su kifle u Poljskoj soljene rizlom. Da ne pominjem u prethodnom periodu i bolesti ludih krava i sve ostalo što se događalo.
Taj problem očigledno postoji, a on je posebno izražen u Srbiji zbog siromaštva u kojem se Srbija nalazi. Poseban problem predstavlja nedostatak nacionalne referentne laboratorije o kojoj se priča već duže vreme. Za nju smo dobili, od 2003. godine, negde oko osam miliona evra donacija i koja je već dva puta bila svečano otvarana. Kao što znate, do dana današnjeg, ta referentna laboratorija ne funkcioniše.
Naravno, ima problema u organizaciji samog posla, u inspekcijskim službama, jer već godinama unazad imamo premali broj inspektora, da ne govorimo o tome kako su oni plaćeni i sa kakvom opremom rade. Takođe, sistemski, ti inspektori se nalaze u više ministarstava i u više uprava.
Radimo na predlogu reorganizacije inspekcijskih službi, ali verujte da to nije posao koji može da se uradi preko noći. Ovde smo, kao administracija, u Ministarstvu poljoprivrede tek nekih sedam meseci. Suočili smo se sa ogromni problemima koje smo rešavali i priznajem da, to je deo moje odgovornosti, nismo stigli da se pozabavimo ovim stvarima i da nas je čitav ovaj slučaj malo zatekao.
Imali smo probleme sa konsolidacijom finansija, sa isplatama poljoprivrednicima, a koja su dugovana iz prethodnih godina. Radili smo na pomoći poljoprivrednicima koji su pogođeni sušom. Znate da smo imali elementarnu nepogodu, sušu.

29/1 MO/MĆ 16.25 – 16.35

Radili smo na sistemskim zakonima koji bi omogućili poljoprivrednicima da u dužem vremenskom periodu mogu da planiraju svoju poljoprivrednu proizvodnju i da u dužem vremenskom periodu mogu da računaju na investicije i sve ono čime oni mogu da poboljšaju, ne samo svoj rad, nego i kompletnu poljoprivredu i društveni bruto proizvod.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministar Ljajić. Izvolite.
RASIM LjAJIĆ: Vrlo kratko na ovaj deo pitanja koji se odnosi na rezerve kukuruza u robnim rezervama. Tačno je ovo što je gospodin Jovanović rekao, od 150 do 160 hiljada tona kukuruza u skladištima kukuruza za robne rezerve, 31% je zaraženo i toksično. Te količine su izdvojene u posebnim ćelijama. Već je otpočeo proces detoksikacije tih količina, a preostala količina biće podeljena farmerima, 300 kilograma po grlu stoke. Nekih 30 hiljada tona će biti podeljeno. Redovno ćemo vas obaveštavati i o daljim kontrolama, s obzirom da smo se dogovorili sa Ministarstvom poljoprivrede da izvršimo još jednu vanrednu kontrolu, kako bi utvrdili da li su ove količine stvarne, jer one jesu za sad na papiru, kao i da li su ponovo realne količine kukuruza koje su toksične.
PREDSEDNIK: Reč ima gospodin Jugović.
(Ivan Andrić, s mesta: Mi imamo pravo još jednom.)
Dozvolite da vam pročitam još jednom odredbe Poslovnika koje definišu postavljanje pitanja.
Vreme i okvir u kome narodni poslanik postavlja pitanje iznosi najduže tri minuta, a odgovor na to pitanje najduže pet minuta. Nakon toga, narodni poslanik, koji je postavio pitanje, može da postavi još najviše dva potpitanja, u ukupnom trajanju do dva minuta, a odgovor na novo potpitanje može da traje ukupno do pet minuta. Nakon toga, pravo na postavljanje pitanja imaju drugi narodni poslanici, prema redosledu prijave.
Dakle, ovo se razlikuje od sednice na kojoj se postavljaju pitanja Vladi, kada narodni poslanik ima pravo i na treće potpitanje. Znači, niste u pravu.
Gospodine Jugoviću, izvolite.
ALEKSANDAR JUGOVIĆ: Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani ministri, poštovane kolege i koleginice, dobro je što ćemo danas imati priliku da govorimo o ovoj veoma važnoj temi, o bezbednosti hrane, međutim, za naš poslanički klub to neće značiti kopanje političkog rova, niti političku borbu, već mogućnost da krenemo u susret eventualnim sličnim problemima koji nas mogu očekivati u budućnosti.
Srbija je u protekle dve decenije prošla kroz turbulentan period. Sistem je bilo nemoguće, ili nije postojalo dovoljno volje zbog političkih elita, uspostaviti na pravi način, pa smo zato i u ovoj oblasti pokazali u prethodnom periodu da je potrebno da se menjamo, da usvajamo evropske standarde, evropske vrednosti, da pokušamo na drugi način da organizujemo državu, kako bismo funkcionisali kao savremene zemlje zapadne Evrope. Nama se za te dve decenije na rafovima, u slobodnoj prodaji na ulici nudilo, prodavalo sve i svašta. Kvalitet hrane nije kontrolisan i svi se dobro sećamo tog perioda.
Evropska unija je insistirala, a ovo je pojedinačan primer koji je na najtransparentniji način pokazao sve probleme u kojima se Srbija nalazi, EU je usvojila standarde da aflatoksina u mleku može biti 0,05%. Mi smo, idući ka EU, jer je EU od nas to zahtevala, a ujedno i naša želja da postanemo članica EU na to nas je

29/2 MO/MĆ

primorala, prihvatili taj standard. Taj standard je, prema svim laboratorijama, prema svim medicinskim analizama, onaj koji je najoptimalniji da bi mleko moglo da se koristi, da se upotrebljava prilikom prehrane dece i ljudi.
Zato mislim da se nalazimo u situaciji kada bi Ministarstvo zdravlja trebalo da nam da neke odgovore. Mislim da ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović, mislim da je i njena profesija doktorska obavezuje da pojasni prethodne izjave, kada je afera sa mlekom bila aktuelnija nego što je sad, da nam objasni šta to znači i da li će se oformiti timovi koji će nam tačno reći kolika je količina aflatoksina štetna po zdravlje. Reći ću joj da ne mogu prihvatiti njenu ocenu da će građani morati sami da procene da li će piti mleko ili ne. Dakle, šta je to u budućnosti što će ministarstvo učiniti kako bi se uspostavili kriterijumi šta je zdravo za našu decu i za građane Srbije, a šta ne?
PREDSEDNIK: Hvala, gospodine Jugoviću.
Reč ima ministarka Slavica Đukić Dejanović.
SLAVICA ĐUKIĆ DEJANOVIĆ: Uvaženi gospodine predsedniče, cenjeni potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, kada parlament svoju nadzornu funkciju obavlja na ovaj način, imam veliko osećanje zadovoljstva. Tema i pitanja koja su mi sada konkretno postavljena jesu nešto već duže u etru i proizvod su dela rečenice koju sam izgovorila kada sam, bez obzira što je, naravno, Ministarstvo poljoprivrede neposredno zaduženo da prati ispravnost mleka kao hranljive materije, sve što se tiče zdravlja u obavezi da sa svojim saradnicima iz Ministarstva zdravlja, ne samo analiziram, nego učinim i sve na unapređenju zdravlja i određivanju vrlo striktnih, jasnih i konkretnih koraka u vezi sa tim.
Želim da kažem da ni jednog momenta građani zbog aflatoksina M1 nisu bili zdravstveno ugroženi. Deo izjave koji sam zapravo dala, a komentarišući da i sama sa svojom porodicom koristim mleko, se odnosio na taj deo. Drugi deo je bio da je napravljena atmosfera panike. Svetska zdravstvena organizacija definiše zdravlje ne samo kao fizičko, mentalno i socijalno blagostanje, već i odsustvo različitih drugih negativnih elemenata. Dakle, komponenta psihološkog, pa i panike je takođe deo brige Ministarstva zdravlja. Objašnjenje je bilo da oni koji imaju strah, a čekaju rezultat laboratorije iz Holandije, ako nekoliko dana ne piju mleko, neće se desiti ništa strašno, kao što sigurno nema štetnih posledice za one koji ga piju. Istrgnuto iz konteksta delovalo je da sam rekla da građani treba sami da se opredele, kao da Ministarstvo zdravlja i struka nemaju jasne stavove.
Aflatoksin je toksična supstanca. Ima, poznato je, i kancerogeno i teratogeno i mutogeno dejstvo. Utiče na imunitet, ali u enormnim količinama i kod kumuliranog dejstva. Standard koji je dat i koji je sasvim na mestu, 0,05 mikrograma po kilogramu, je standard zemalja EU i mi treba da težimo tom standardu. Ali, ako se prethodni koraci ne standardizuju, onda je prosto nemoguće ispoštovati ovaj standard i zbog toga smo zapravo ušli u situaciju koja je bila najviše panična, najviše političkim razlozima inspirisana, a ne realnim opasnostima po zdravlje. U tom smislu, nadam se da sam bar delimično odgovorila na pitanja koja ste postavili, ali sam spremna da saslušam i još dva minuta dopunskih potpitanja i da dam odgovor. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima gospodin Jugović. Izvolite.

30/1 MZ/LŽ 16.35-16.45

ALEKSANDAR JUGOVIĆ: Postavio bih dopunsko pitanje, pošto mislim da odgovornost za funkcionisanje države leži na celoj Vladi, postavio bih pitanje i ministru za unutrašnju i spoljnu trgovinu gospodinu Rasimu Ljajiću.
Pošto se dobro zna da je poljoprivreda, jedina privredna grana koja nam u budućnosti može doneti siguran profit, šta mi možemo učiniti u budućnosti, a poslanički klub SPO i DHSS se maksimalno za to zalaže, kako više ne bi poljoprivredni proizvođači, stočari, bili pod udarom nemara prethodnog nasleđa, nemara prethodnih vlada, nemara svega onoga što nas je pratilo godinama unazad i posledica koje se pojavljuju sporadično i koje se, čini mi se, najviše odnose i najviše udaraju po leđima srpskog seljaka.
Vi, ministre, sigurno znate da dosta ljudi iz Srbije odlazi u Beč ili u druge prestonice Evrope kako bi tražili hranu po njihovim supermarketima, po njihovim trgovinskim lancima, smatrajući da je hrana u zemljama EU kvalitetnija od one koja se distribuira u Srbiji.
Da li će ministarstvo pooštriti kontrolu, u smislu da sve one veletrgovine koje uvoze artikle iz zemalja EU, iz Azije, iz svih delova sveta, da li će pooštriti kriterijume za uvoz te hrane i da li će se proveriti kvalitet te hrane, pošto postoje indicije i to se videlo najbolje sa aflatoksinom i špekulacije da mogu pojedine namirnice koje nemaju dovoljan standard kvaliteta, da budu na našem tržištu potrošene i da budu proizvod nečije želje da distribuira u Srbiju sve ono što ne bi mogao u zemlje EU?
PREDSEDNIK: Ministar Ljajić ima reč.
RASIM LjAJIĆ: Najpre želim da pojasnim da, po Zakonu o zaštiti potrošača i Zakonu o opštoj bezbednosti proizvoda, tržišna inspekcija ministarstva je nadležna za kontrolu industrijskih i neprehrambenih proizvoda. To je u skladu i sa važećim evropskim standardima u ovoj oblasti, znači, sve što nije hrana, jeste u nadležnosti kontrole tržišne inspekcije i Ministarstva trgovine.
Vi ste spomenuli kvalitet hrane. Želim da podsetim, takođe po ovim zakonima, vezano i za Zakon o bezbednosti hrane biljnog i mešovitog porekla, Zakon o bezbednosti pića, Zakon o zaštiti bilja, Zakon o zaštiti životinja, da je to u nadležnosti različitih veterinarskih i fitosanitarnih inspekcija, dok u nadležnosti Ministarstva zdravlja nalazi se Zakon o bezbednosti hrane, odnosno Zakon o sanitarnom nadzoru, zatim zdravstvene usluge uređuje Zakon o zdravstvenoj zaštiti, a bezbednost lekova uređuje Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima.
Dakle, ne bežim od toga da odgovorim na vaše pitanje, apsolutno ne bežim od odgovornosti, kao član Vlade, ali vam govorim činjenice koje su u skladu i sa zakonima našim, ali i sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti. Prema tome, nismo nikakav izuzetak, kada se radi o komparaciji sa zemljama EU.
PREDSEDNIK: Hvala.
Narodni poslanik Arpad Fremond ima reč.
ARPAD FREMOND: Poštovani predsedniče, predsedništvo, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku želim da kažem da poslaničku grupu SVM je najvažnije da se što pre dođe do rešenja što se tiče kvaliteta mleka. Smatramo da je umesto političke borbe potrebna politička saradnja, i to u interesu svih nas. Smatramo da je svakako zabrinjavajuće da je postojala u nekim proizvodima veća količina aflatoksina u mleku od dozvoljenog nivoa, a sa druge strane, smatramo da mesta za paniku nema i nije je ni bilo.


30/2 MZ/LŽ

Pozdravljamo odluku da propisi o dozvoljenoj koncentraciji aflatoksina u mleku od 0,5 mikrograma po kilogramu, koje trenutno primenjuje Srbija, budu vraćeni na prethodni nivo, odnosno na 0,05 mikrograma po kilogramu. Ako želimo da budemo članica EU, onda u procesu pridruživanja moramo naše propise da uskladimo sa propisima EU, da bi naši poljoprivredni proizvođači i naše kompanije bili spremni na tržišnu utakmicu koja ih čeka u EU.
Pitanje za gospodina Kneževića je – kada će Vlada Republike Srbije dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku da vrati na staro?
Dalje, čuli smo da je bilo zatvoreno više od 70 gazdinstava, odnosno farmi s kojih se otkupljivalo sirovo mleko. Interesuje nas, da li mogu poljoprivredni proizvođači da računaju na neke odštete od Ministarstva poljoprivrede, odnosno kako namerava Ministarstvo poljoprivrede da im pomogne?
Čuli smo i to da planirate da dajete kukuruz iz robnih rezervi, i to 300 kilograma po grlu muznih krava, kao i zeolita. Interesuje nas, kako napredujete sa ovim poslom?
Znamo da je predloženo industrijama mleka da preuzmu sve količine mleka sa farmi, bez obzira na njegov kvalitet i da ono mleko koje ne odgovara propisanim standardima predaju na tretiranje, u skladu sa zakonom predviđenim načinom neškodljivog uklanjanja. Mlekare su nabavile i brze dijagnostikume za ispitivanje mleka na mestu otkupa, sa ciljem da ubuduće sumnjivo mleko bude na vreme isključeno iz prometa i da ne stigne do prodavnica.
Pitanje za vas, gospodine Kneževiću, kako je do otkupa mleka koje sadrži više aflatoksina od dozvoljenog uopšte došlo? Da li su nadležne institucije vršile svoj posao, odnosno da li su nadležni u mlekarama vršili svoj posao?
Na kraju, želim da kažem da smatramo da je nezavisna laboratorija krajnje rešenje za sprečavanje ovakvih pojava. Veliki je problem da ne postoji nezavisna laboratorija gde bi se kontrolisalo mleko. Mlekare kontrolišu na neki način same sebe. Pitanje je - kada će nezavisna laboratorija koju finansira, odnosno već je finansirala EU, početi sa radom i da li će jedna laboratorija da proverava ispravnost mleka u celom regionu? Hvala.
PREDSEDNIK: Ministar Knežević ima reč.
GORAN KNEŽEVIĆ: Postavili ste mnogo pitanja, ne znam da li ću stići u ovih pet minuta da odgovorim. Ali, pokušaću, jer je to otprilike i suština, čini mi se, čitave današnje rasprave. Naravno, po Zakonu o bezbednosti hrane, vi znate da je proizvođač odgovoran za kvalitet te hrane, a Ministarstvo poljoprivrede radi redovne službene kontrole prema svom programu i svojim pravilinicima.
U 2012. godini je urađeno 608 kontrola za proveru količine aflatoksina u mleku. Sve te provere su bile, sve te kontrole su bile negativne. Takođe, u januaru mesecu 2013. godine, izvršili smo 40 službenih kontrola i takođe su i one bile negativne. Tek negde u februaru mesecu 2013. godine, nadležni organ BiH je objavio da su u mleku iz Hrvatske pronašli nedozvoljenu količinu aflatoksina i da smo mi, naravno, na osnovu tog njihovog dopisa odmah reagovali i sproveli istragu o tome i utvrdili smo da nijedan, odgovorno tvrdim, litar tog mleka nije uvezen u Srbiju.
Nakon šire pojave u okruženju aflatoksina, i mi smo preduzeli određene radnje, tako što smo izdali nalog za vanrednu kontrolu, gde smo u toj vanrednoj kontroli uzeli 302 uzorka mleka od 37 proizvođača. Inače, provere se kod nas rade u Institutu za higijenu i tehnologiju mesa. Od ta 302 uzorka 37 proizvođača, 48 lotova ili 48 serija mleka pokazalo je rezultat koji je bio na granici dozvoljene količine aflatoksina.
30/3 MZ/LŽ

Pošto se desilo u više slučajeva da jedan isti uzorak mleka imamo tri rezultata, od kojih je jedan dobar a jedan katastrofalno loš, mi smo odlučili da tih 48 serija, 48 lotova mleka povučemo preventivno iz naših prodavnica sa naših rafova. To je i učinjeno, a ti uzorci su poslati u Holandiju na superkontrolu. Istog dana sam o tome obavetio i javnost, održao konferenciju za medije i obavestio ih o ostalim merama koje sprovodi Ministarstvo poljoprivrede. To je da je naložena vanredna kontrola kukuruza, vanredna kontrola stočne hrane i sirovog mleka, i to 1.725 kontrola na liniji otkupa u fabrikama stočne hrane, mešaonama i u poljoprivrednim gazdinstvima.

31/1 JJ/VK 16,45-16,55


Takođe, dato je uputstvo i proizvođačima i prerađivačima mleka kako da se ponašaju u ovakvoj situaciji. Formirana je radna grupa od vrlo kvalitetnih stručnjaka iz čitave Srbije koja će da predlaže ministarstvu dalje mere. Vlada Republike Srbije je prihvatila dva zaključka na predlog Ministarstva poljoprivrede da onim farmama i gazdinstvima koja su zatvorena, ono što je rekao malopre i kolega Ljajić, da se omogući po 300 kilograma kukuruza iz robnih rezervi i određene količine zeolita, kako bi se što pre prevazišla ta toksičnost.
Takođe smo doneli zaključak da i dalje premiramo mleko kao pomoć poljoprivrednicima, a sa druge strane, ne možemo naterati, ali smo se dogovorili sa prerađivačima mleka da oni nastave sa otkupom mleka kako proizvođači sami ne bi imali velike štete.
Sledeći potez koji sam preduzeo jeste da sam pozvao svoje kolege ministre poljoprivrede iz okruženja, znači iz BiH, Republike Srpske, Hrvatske, Makedonije, razgovarao sam sa kolegom iz Mađarske, razgovarali smo jer oni imaju potpuno isti problem i imaju potpuno isti način rešavanja tog problema. Samo što se u nekim zemljama malo ćuti o tome, rešava se možda na neki politički i drugačiji način, a to je kod nas postao politički problem i mislim da to nije dobro.
Tokom vanredne inspekcijske kontrole privremeno je van otkupa, odnosno zatvoreno je 405 poljoprivrednih gazdinstava i farmi sa 6153 grla. To su mahom male farme, mali proizvođači sa 3, 5, 7, 9 krava.
Mogu da vam kažem jedan primer iz srednje-banatskog regiona gde je zatvoreno 15 farmi sa ukupno 33 grla. Znači, negde prosek iznad dva grla. Nastaviću kada budem imao priliku.
PREDSEDNIK: Gospodin Fremong.
ARPAD FREMOND: Poštovani predsedniče, predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici.
Gospodine ministre, hvala vam na datim odgovorima. Nadam se da će se zahvaljujući intervencijama Ministarstva poljoprivrede, odnosno Vlade situacija smiriti. Ono što je izuzetno važno, pozdravljamo odluku da će Vlada vratiti nivo aflatoksina mleka na staro. Dobro je da će do toga doći u skorije vreme, nadamo se tome.
Interesuje me kada će do toga doći? Dobro je i to što planirate da delite kukuruz iz robnih rezervi stočarima koji imaju problema sa aflatoksinom. Nadam se da će biti kukuruza i za one stočare, poljoprivredne proizvođače koji nisu problema sa aflatoksinom u mleku ali imaju problema zbog toga što imaju malo stočne hrane i mala količina stočne hrane im je ostala, nadam se da će i za njih biti nešto.
Apelujem na vas gospodine ministre, još jednom, da otvorite nezavisnu laboratoriju što pre gde bi se kontrolisalo ne samo mleko, nego i stočna hrana, a naravno i ostali prehrambeni proizvodi, jer je to krajnje rešenje za sprečavanje ovakvih pojava. Hvala.
PREDSEDNIK: Ministar Knežević.
GORAN KNEŽEVIĆ: Mislim da posle dugog vremena laganja evropske zone, zvaničnika i donatora, da smo po prvi put onako seli i svojski se dogovorili na koji način da prevaziđemo problem nacionalne referentne laboratorije. Znači, kao što sam rekao uloženo je samo iz EU negde preko osam miliona evra u prethodnih 10 godina i ništa nije urađeno.


31/2 JJ/VK

Mi smo predvideli budžetom za 2013. godinu i 2014. godinu negde oko 450 miliona dinara koje će biti dovoljne. Raspisali smo tender ovih dana za kupovinu nekih aparata za nacionalnu referentnu laboratoriju i očekujemo da u prvom kvartalu 2014, godine već imamo prvu laboratoriju nezavisnu, znači, referentnu laboratoriju
za mleko. Očekujemo da otvorimo još dve, jedna bi trebala da bude u Nišu a druga bi trebala da bude u Novom Sadu.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Stojšić.
ĐORĐE STOJŠIĆ: Uvaženi gospodine predsedniče, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, prvo i pre svega postavio bih pitanje vama gospodine Stefanoviću zbog čega nije pozvan niko iz pokrajinske administracije, s obzirom da je pokrajinski sekretar gospodin Ješić prvi ukazao na ovaj problem? Mislim da je bilo elementarno da ga pozovemo da prisustvuje sednici i možda kaže neko svoje mišljenje, a po članu 89. imate tu mogućnost po Poslovniku da ga pozovete. S obzirom da je vrlo aktivno učestvovao u svemu ovome, mislim da ste trebali to da učinite.
Što se tiče same teme bezbednosti hrane, po nama, ovo je samo krajnja posledica nečega što je sistemski problem i ukazuje na to da sistem ovakav kakav je, a on je predviđen Zakonom o bezbednosti hrane, apsolutno ne funkcioniše. U više navrata smo ukazivali na to da bi Vojvodina morala da ima nadležnosti iz oblasti agrarne politike koju bi morala na neki način da kreira i da inspekcijske službe takođe budu delom makar u nadležnosti pokrajinske administracije.
Tako da bi moje pitanje bilo i u ovom pravcu s obzirom da je i ministar iz Vojvodine - da li postoje neka razmišljanja na tu temu? Mislim da je i on to pomenuo u svom izlaganju, inspektori niti su dobro opremljeni kadrovskim, niti tehnički, sede po opštinama kao Japanci posle rata 60 i neke godine gde čekaju da ih neko pozove iz Beograda a ne mogu ni vozila da registruju. Ovo je problem koji je na neki način samo proizašao iz jednog lošeg sistema koji sve i da su najsposobniji ljudi u Beogradu, ne može biti rešen na pravi način.
Takođe, još jedno pitanje za gospodina Kneževića i gospodina Ljajića, a tiče se jedne mnogo ozbiljnije teme kojom ćemo se baviti, bar mi iz LSV. S obzirom, da je bezbednost hrane ovde na dnevnom redu – da li je tačno, iako je u Srbiji zabranjen uvoz GM žitarica i mesa, da li je dozvoljen uvoz mesa iz zemalja u kojima se stoka hrani GM hranom i da li mi vršimo takve kontrole? S obzirom da naši proizvođači nikako ne mogu biti konkurentni sa nekim farmerima u Brazilu, Argentini itd. koji upravo u ishrani koriste GM žitarice i ako znamo da je naš stočni fond takav kakav je i u nestajanju, da li se uopšte neko bavi tom temom i da li postoje neke kontrole?
PREDSEDNIK: Pre nego što dam reč gospodinu Kneževiću samo da vam kažem odgovor na vaše prvo pitanje upućeno meni.
Na osnovu člana 209. predsednik Narodne skupštine na predlog poslaničke grupe može najmanje jedanput u toku meseca odrediti dan kada će pojedini ministri u Vladi, dakle, ne druge ličnosti, nego ministri u Vladi odgovarati na poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom. S druge strane, odgovore na pitanja mogu davati samo oni članovi Vlade koje je odredio predlagač.
Dakle, danas na ovoj sednici mogu odgovarati samo oni ministri koje predlagač naveo u tekstu svog dopisa i zahteva da se sazove sednica, posebna sednica, postavljanja poslaničkih pitanja. Dakle, gospodin Ješić ne bi mogao biti ovde da odgovara na pitanja jer nije ministar Vlade i zato što nije naveden u zahtevu poslaničke grupe LDP kao osoba koja bi davala odgovore na ta pitanja.
31/3 JJ/VK

Gospodine Kneževiću, izvolite.
GORAN KNEŽEVIĆ: Slažem se sa vašom konstatacijom da je ovo samo posledica jednog sistema koji je uspostavljen možda prerano, možda prebrzo i možda na način koji nije bio možda dovoljno dobar.
Kada sam razgovarao sa proizvođačima mleka upravo oko ovog pravilnika o nivou aflatoksina od 0,05 neki od njih su se i čudili.

32/1 VS/IR 16,55-17,05

Znači, oni ljudi nisu bili upoznati sa tim da će taj pravilnik biti uveden, niti im je dat određeni rok da se prilagode tome. Tako da se ja kao što sam rekao, slažem se sa tim da ovaj sistem treba dopuniti ne promeniti iz korena, jer to su evropska merila, evropske vrednosti kojima mi težimo. Međutim, naša unutrašnja infrastruktura nije još prilagođena tome.
Znači, treba da ga dogradimo, treba da uradimo promenu Zakona o bezbednosti hrane i pratećih šest zakona na kojima se već radi radna grupa koju sam formirao ministarstvu kao što sam rekao. Treba da radimo na reorganizaciji inspekcijskih službi i naravno, na nacionalnoj referentnoj laboratoriji koja će u mleku biti sa jedne strane, starati se o kvalitetu mleka, pre svega zbog premija koji imaju prava da dobiju proizvođači sa kvalitetnijim mlekom, a sa druge strane i oko bezbednosti mleka.
Znači, predviđamo da budu tri takve laboratorije jedna u Beogradu, jedna u Novom Sadu, jedna u Nišu. Znači, biće neke decentralizacije i sigurno će to dati mnogo, mnogo bolji kvalitetnije rezultate.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Ljajić.
RASIM LjAJIĆ: Vi znate da po sadašnjem zakonu dozvoljen je uvoz onih proizvoda koji sadrže maksimalno do 0,9% genetski modifikovanog sadržaja. Vaše pitanje na mestu, jer dugo se već vodi debata o tome da li se vrši kontrola tih proizvoda, da li se prekoračuje ta doza, odnosno granica od 0,09. Mi smo kod ministarstva u više navrata zatražili od inspekcija koje kontrolišu uvoz tih proizvoda i dobili smo uveravanja da se vrše striktne kontrole upravo onih proizvoda koji sadrže do 0,9 genetski modifikovanog sadržaja.
Mi inače moramo da radimo na izmeni ovog zakona. Te izmene neće ići u pravcu da dozvolimo proizvodnju genetski modifikovanih organizama, ostaće izričita zabrana proizvodnje. Ono što ćemo takođe uraditi, značajno ćemo pooštriti ovu vrstu kontrole za uvoz svih vrsta proizvoda, posebno onih koji sadrže do ovih 0,9%. Uradićemo sve ono što su uradile sve zemlje u procesu pristupanja STO i na to imamo pravo, dakle, uvođenje čitavog niza restriktivnih mera kako bi obezbedili uvoz bezbedne i zdrave hrane.
PREDSEDNIK: Reč ima gospodin Stojšić.
ĐORĐE STOJŠIĆ: Vezano za moj komentar, a tiče se pokrajinskog sekretara, gospodina Ješića, član 89. kaže da na sednici Narodne skupštine, pored narodnih poslanika učestvuju predsednik i članovi Vlade, ovlašćeni predstavnici i drugi predlagači zakona, direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, kao i druga lica koja predsednik Narodne skupštine pozove.
Mislim da je na neki način, iako možda ne bi odgovarao na pitanja, ali je gospodin Ješić mogao da iznese neka svoja saznanja i stavove, s obzirom da je ovo tema koja se tiče javnosti i zdravlja svih građana, tako da u tom smislu je bio moj komentar. Vezano za Zakon o bezbednosti hrane, a ovo što je pomenuo ministar Ljajić i tiče se genetski modifikovane hrane, član 36. kaže da mere bezbednosti hrane i hrane za životinje koje primenjuju druge države, smatraće se istovetnim merama propisanim u Republici Srbiji, ako zemlja izvoznica objektivno dokaže da su naučno zasnovane i da se njihovom primenom obezbeđuje odgovarajući nivo zaštite života i zdravlja ljudi koji se u Republici Srbiji od ljudi zahteva.
Mislim da trenutno mi i dalje uvozimo ne žitarice koje su genetski modifikovane van ovog dozvoljenog nivoa, ali uvozimo meso koje je proizvedeno, a ishranom životinja, genetski modifikovanih žitarica i nisam siguran kakva je laboratorijska procedura da se uvozi to meso, jer je daleko jeftinije od onoga što su
32/2 VS/IR

od onoga što su naši poljoprivrednici i stočari u mogućnosti da proizvedu i mislim da je to tema kojom bi trebalo da se bavimo, pa skrećem pažnju, s obzirom da smo imali inicijativu iz više udruženja iz Vojvodine koja su nam skretala pažnju na tu stvar.
PREDSEDNIK: Samo da vam kažem vezano za ovo. Vi bi u načelu bili u pravu, da ova sednica nije definisana odredbama Poslovnika koje su u poglavlju 14. Poglavlje 14. zove se – postupak kontrole nad radom Vlade i ne odnosi se na redovne sednice parlamenta.
Dakle, odnosi se isključivo na poslaničku kontrolu, kontrolu rada Vlade Srbije, pri čemu ja smatram da nadležni odbori skupštine mogu mnogo šire da raspravljaju o ovoj temi i mogu pozivati mnogo širi krug ličnosti koje bi mogle da daju odgovore na različita pitanja o interesu Narodne skupštine i u tom smislu, podržavam da svako bude pozvan u ovu skupštinu i da da odgovore na pitanja, samo što u ovom slučaju to ne bi bilo moguće.
Da li neko od ministara želi da odgovori?
Sledeći prijavljeni je narodni poslanik Dušan Petrović.
DUŠAN PETROVIĆ: Gospodine predsedniče, dame i gospodo ministri, poštovane kolege, nekoliko puta dok je ova ozbiljna kriza trajala sam rekao i to želim da kažem još jednom, da nije bilo neposredne opasnosti za zdravlje ljudi i tu se ja sa kolegom Arpadom slažem, nije bilo mesta ni panici i zbog toga nije dobro što se napravila ovakva slika kakvu smo imali.
Mislim da, ako je već negde moralo da izbije, nešto u sistemu bezbednosti hrane, dobro je da se desi tako da u suštini niko nije ugrožen.
To je između ostalog pitanje i za ministarku zdravlja, za gospođu Đukić-Dejanović, da li možemo da se na ovakvu ocenu možemo osloniti.
Što se tiče gospodina Kneževića i gospodina Ljajića, imam tu za obojicu pitanja. Ono što mene gospodine Kneževiću zanima jeste šta sve bi se ponovo preduzelo ili šta je moglo da bude preduzeto od septembra ili oktobra, ako se ja dobro sećam, kada smo videli prvi put, kada smo dobili informacije da imamo ovo gljivično oboljenje koje kasnije prouzrokuje pojavu aflatoksina, jer mislim da je to suština stvari.
Kako ćemo se mi postaviti prema svemu ovome, ako opet budemo imali sušnu godinu i ako u avgustu i septembru budemo videli da će nas manje ili više zadesiti slična situacija kakvu smo imali i ove godine.

33/1 GI/SU 17,05-17,15

Ono što i dalje čvrsto verujem jeste da smo ostali u situaciji da imamo 1500 ili 1700 agronoma koji su se širom Srbije nalazili na usluzi poljoprivrednicima, velikim i malim i da smo zadržali onakav sistem savetodavne službe kakav je bio uspostavljen, siguran sam da bi rizik od nastupanja ovakve situacije bio daleko manji i da bi komunikacija između nadležnih državnih institucija i poljoprivrednika bila daleko bolja.
Ono što mislim da bi gospodin Ljajić, a možda i gospodin Knežević mogli da nam kažu jeste kakve su procene štete koja je nastupila, štete za poljoprivredne proizvođače, pre svega za proizvođače mleka, a s drug e strane i štete za prerađivače.
Ono što mislim da je takođe vrlo važno da kažem jeste da je Pravilnik promenjen. U to vreme sam bio ministar poljoprivrede i potpisao sam taj Pravilnik. Možemo tu različite ocene da imamo, da li je to bilo dozrelo ili ne, ali, u svakom slučaju, i ovo što je ministar Knežević rekao, preko 600 provera je vršeno u toku 2012. godine i nije bilo aflatoksina. Dakle, svi koji su se nalazili u sisteme proizvodnje i prerade imali su više nego dovoljno vremena da se prilagode novom Pravilniku, ali prirodne okolnosti su bile takve da ovaj problem nije postojao, tako da mislim da je vrlo važno da ovu jako neprijatnu situaciju, za one koji su imali štetu vrlo bolnu, iskoristimo i da vidimo šta ćemo radimo sledeći put kada nam se ovo desi. Hvala lepo.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.
SLAVICA ĐUKIĆ DEJANOVIĆ: Da, poslanik Petrović je konstatovao nešto što je činjenica. Nije bilo opasnosti po zdravlje, ali poštovanje određenih standarda, uključujući, naravno, i standard da treba težiti što nižim vrednostima aflatoksina M1 u mleku je nešto što je zaista neophodnost ka kojoj moramo ići kao društvo.
To, naravno, nije tako jednostavno i bez prethodnih standarda koji se odnose na standardizaciju vezanu za pojedine supstance, ne samo aflatoksin, u stočnoj hrani, prosto nije moguće doći do one vrednosti koja bi bila najmanja, ali ono što su stručna tela Svetske zdravstvene organizacije radila, ono što su stručnjaci naših renomiranih institucija ovih dana govorili i na medijima, mislim pre svega na toksikologe VMA, na stručnjake institucija za javno zdravlje, na stručnjake inspekcijskih službi, jeste da granica 0,05 mikrograma po kilogramu i 0,5 mikrograma po kilogramu bitno ne povećava, odnosno ne daje različit rizik za razboljevanje i one efekte koji na duže staze mogu biti nepoželjni po stanje zdravlja.
Jedan od parametara je i činjenica da u periodu od 10 godina, kada je u našoj zemlji bilo dozvoljeno da koncentracija aflatoksina bude 0,5 mikrograma po kilogramu od 2000. do 2010. godine, govori u prilog ovakvom stavu. Naime, u tom periodu nije došlo do povećanja karcinoma jetre. Naprotiv, došlo je do smanjenja, a ipak smo imali ovu vrednost. To, naravno, ne znači da globalne procene koje već postoje o tome da je dobro ići na što niže vrednosti i standarde, treba da nekako zanemarimo. One moraju biti naš prioritet i zbog toga tzv. alara preporuke, a koje znače da taj procenat aflatoksina treba da bude toliko nizak koliko god je to moguće, odnosno što je niže to je bolje, jeste cilj kome moramo težiti.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Knežević. Izvolite.
GORAN KNEŽEVIĆ: Prvo bih odgovorio za ove asistente savetodavce. Vi i ja se po tom pitanju ne slažemo iz nekoliko razloga. Da, oni su nam potrebni, ali ne na taj način i ne u tolikom obimu. Mislim da je to dovoljno za današnju raspravu. Taj projekat je završen još prošle godine. Mi želimo da angažujemo jedan broj tih
33/2 GI/SU


ljudi. Neki dan sam razgovarao sa njihovim predstavnicima i oni će u najskorije vreme kroz novi neki projekat za koji su sredstva obezbeđena u budžetu za 2013. godinu, biti angažovani, pre svega na ovom projektu aflatoksina i na projektu navodnjavanja. Mislim da su to dva izuzetno značajna projekta i jedan deo tih stručnjaka će sigurno biti angažovan u narednom periodu.
Što se tiče eventualne preventive i onoga o čemu se pričalo, da je još jesenas došlo do kontaminiranosti kukuruza koji je doveo do ovih problema sa mlekom i da je, navodno, Ministarstvo poljoprivrede ignorisalo takvo upozorenje, to je potpuna neistina.
Znate, Direktorat za zdravlje iz Brisela je u 10 mesecu 2012. godine javio o 760 tona zaraženog kukuruza poreklom iz Srbije. Naravno da smo išli putem svih tih papira i tražili izveštaj i tražili da vidimo na koji način to može da se razreši. Došli smo do toga da je taj kukuruz izvezen iz Stare Pazove i da je preko dva meseca stajao u Hrvatskoj. Pitanje je na koji način i pitanje je kako je uskladišten, tako da nije bila moguća sledljivost i utvrđivanje porekla tog kukuruza. To je jedini problem koji smo imali u 2012. godini sa tzv. zaraženim kukuruzom.
Krajem novembra 2012. godine direktor jedne od laboratorija iz Subotice, koja nije akreditovana za ispitivanje aflatoksina, je u svom ekskluzivnom intevjuu jednom listu "Mađar So" izašao sa podatkom da je 70% merkantilnog kukuruza u Srbiji berbe iz 2012. godine zaraženo aflatoksinom.
Naravno, naši mediji željni senzacije, željni tiraža preneli su tu informaciju. Znate, kada je više puta ponovljena neistina, postaje u jednom trenutku i istina.
Mi smo odmah nakon toga formirali jednu međuresornu komisiju i u okviru ministarstva smo oformili radnu grupu koja je bila sastavljena od poljoprivrednih, veterinarskih i fitosanitarnih inspektora i vanredno prekontrolisali sva javna skladišta, najveće silose i fabrike stočne hrane. Tom prilikom smo utvrdili da je zaraženost kukuruza oko 7%. Tim povodom održali smo i konferenciju za medije i obavestili javnost i preduzeli mere u cilju sprečavanja širenja panike među građanima.
Mislim da su u čitavoj toj priči iz oktobra i novembra prošle godine doprinela izuzetno tri lobija. Jedan lobi je izvoznički, koji će pričom o otrovanom kukuruzu i otrovanom mleku dovesti sebe u poziciju da ostvari ogromne profite uvozom kukuruza i uvozom sirovog mleka. Drugo lobi, o kojem je malopre pričao i kolega Stojšin je GMO lobi. Treći lobi je politika i želja nekih političkih stranaka da ugroze selo i da ugroze seljaka i da pokušaju da naprave problem.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Ljajić. Izvolite.
RASIM LjAJIĆ: Što se tiče razmera štete kao posledice ove afere, kreću se vrlo različito. Odokativno se daju procene te štete. Jedino čime raspolažemo to su procene Privredne komore Srbije, da bi ukupna šteta od početka krize do njenog okončanja mogla da bude između 100 i 125 miliona evra.
Ono što smo mi kroz naše analize došli do podataka jeste da je značajno opao izvoz mleka i mlečnih proizvoda. Ukupno tržište, vi to bolje znate od mene, u oblasti mlekarske industrije je vrednosti nekih 590 miliona dolara, a od toga izvozimo 70 do 90 miliona, zavisno od godine do godine. Neke mlekare su potpuno obustavile izvoz. Namerno ne spominjem imena ovde tih mlekara. Druga velika mlekara je smanjila izvoz čak za 37,8%, sledeća 42,5%, zatim 29,5%. Dakle, značajno je manji izvoz nego prošle godine, što nije samo, istina, rezultat ove afere.
33/3 GI/SU

S druge strane, promet u maloprodaji je takođe značajno opao. Mi smo analizirali ovde šest najvećih trgovinskih lanaca. Opet neću da spominjem njihova imena, ali uglavnom je promet opao od pet do čak 27% od početka krize do danas.
PREDSEDNIK: Reč ima gospodin Petrović. Izvolite.
DUŠAN PETROVIĆ: Gospodin Knežević i ja vodimo ovu polemiku oko savetodavaca. Mislim da smo imali znatno smanjene rizike i oko ove stvari i oko nekih drugih tema, veću šansu ljudi koji se bave poljoprivredom da više zarade, nego što zarađuju da u 3.000 sela sada im pomažu 1.700 agronoma.
Vrlo mi je važno što je gospodin Ljajić rekao. Dakle, 100 miliona evra ili 80 miliona evra ili 120, budžet za agronome ne bi bio veći od dve milijarde dinara godišnje, ali o tome ćemo polemisati i mi i ljudi koji se time bave kao svojom osnovnom delatnošću na fakultetima i koji daju dobre predloge za unapređenje sistema.

34/1 MG/SM 17.15-17.25

Ono što gospodine Kneževiću mislim da je vrlo važno, dakle, mislim da je bitno da se ispita ovo o čemu ste vi rekli. Pretpostavljam da ste to sve i pokrenuli i vrlo bi bilo bitno da se suzbije, mislim u nacionalnim razmerama, štetno delovanje ovakvih interesnih grupa ukoliko zaista to može da se potkrepi dokazima, i bilo bi bitno da se oslobodimo toga.
Što se sistemskog pristupa tiče, ono što mislim da bi mogao da bude dobar nauk iz svega ovoga kada, i ako nam se desi, ne samo oko aflatoksina, već i oko drugih stvari, da sistem bezbednosti hrane, koji je takav, u stvari, vi bi rekli proizvođači su ti koji snose rizik, pa moraju i da kontrolišu to sve, da je vrlo bitno da država naloži preventivno obavezne kontrole u onim situacijama za koje se ispostavi da mogu da budu rizične. Mislim da kada smo se sa tim sreli tamo negde jesenas, ili ako se sa time sretnemo i ove godine, svakako bi bilo dobro doneti neku odluku o obaveznim analizama, tamo gde se rizici pojavljuju, pa da onda izbegnemo svu ovu silnu štetu i uznemirenje javnosti. Hvala.
PREDSEDNIK: Ministar Knežević.
GORAN KNEŽEVIĆ: Evo samo vrlo kratko. Da, upravo to i radimo. Evo sada je baš u toku kontrola međuresorna, znači, između Ministarstva trgovine i Ministarstva poljoprivrede, znači, ponovo kontrolišemo silose i javna skladišta iz dva razloga.
Prvo da utvrdimo kolike imamo uopšte količine kukuruza koje možemo staviti u upotrebu, i sa druge strane, da vidimo koliko je to kukuruza, jer imamo jednu slobodnu procenu da je to nekih 31% zaražen aflatoksinom i da vidimo zašta to može da se koristi.
PREDSEDNIK: Narodni poslanik Petar Petrović. Izvolite.
PETAR PETROVIĆ: Gospodine predsedniče, dame i gospodo ministri, članovi ministarstva, dame i gospodo poslanici, već mesecima pratimo preko raznih medija raspravu u Srbiji o tome da li se u Srbiji pije zdravo mleko, ili ne.
Kao pripadnik Jedinstvene Srbije koja u svom programu na prvom mestu stavlja brigu za natalitet u Srbiji, za decu, za omladinu, itd. Vrlo nam je važno da naša odojčad, naša deca, naši mladi, pa i oni drugi u starijim i poznim godinama piju kvalitetno i zdravo mleko.
Međutim, ne možemo da se otmemo utisku da je ova takozvana afera aflatoksina pomalo dignuta na vrlo visoki nivo, iz političkih ili politikantskih razloga, a da nije bilo mesta da se o tome toliko raspravlja.
U nekim drugim zemljama na koje bi mi morali da se ugledamo i kada dođe do ovakvih, da kažem malih problema u povećanju procenta aflatoksina u mleku, se ipak to rešava na jedan drugačiji način, znači bez pompe, bez političkih igara, itd.
Imamo utisak mi iz Jedinstvene Srbije da ovde iza brega nešto se drugo pokušalo da valja, odnosno da je neko pokušao da male farmere, male poljoprivredne proizvođače koji žive od proizvodnje mleka, stave u drugi plan, a da na njihovo mesto uskoče neki uvoznici, uvozni lobi su još uvek uticajni, jaki i da žele da preko leđa napaćenog i osiromašenog srpskog seljaka dođu do određene koristi.
Jedinstvena Srbija se tome protivila, protiviće se uvek, jer mi smo za to da nam se selo razvija, da nam se omogući da seljak može da živi od svog rada, da proizvođač, farmer, koji ima nekoliko krava može da živi od tog mleka, ali istovremeno se zalažemo da to mleko bude zdravo, jer nema sigurno nikog u ovoj sali koji želi da srpsko dete koristi mleko koje nije zdravo.

34/2 MG/SM

Postavljamo pitanje da li je dete u Americi, Rusiji i u Kini u drugačijem položaju ako pije mleko koje u sebi ima više prema određenim saznanjima aflatoksina? Iz tog razloga postavljam dva pitanja.
Jedno je da li u Srbiji građani Srbije i dete Srbije jede zdravu hranu, odnosno da li pije zdravo mleko i kome da verujemo u tom pogledu jer ako jedan političar kaže da se u Srbiji proizvodi loše mleko, a jedan vrhunski toksimolog koji je priznat i van granica ove zemlje kaže da treba da popijemo nekoliko desetina tona mleka, da bismo došli u opasnost da se razbolimo od povećanog procenta aflatoksina, kome verovati? Mi iz Jedinstvene Srbije više verujemo priznatim stručnjacima nego nekim političarima, a rekao bih politikantima.
Drugo pitanje je da li ima statistički podatak o tome da je od kada je smanjen procenat aflatoksina u mleku pre dve, tri godine, došlo do smanjenja broja obolele dece u Srbiji ili je slučaj obrnut. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Slavica Đukić Dejanović.
SLAVICA ĐUKIĆ DEJANOVIĆ: Čini mi se da smo o bezbednosnom aspektu uticaja aflatoksina na različite kategorije i dobne grupe već dali dovoljno informacija. Dobro je što nas posebno zanima tema i što fokusiramo našu pažnju ka najmlađima, dakle pitanje hrane za odojčad i mleka koje koristi odojčad.
Prema Zakonu o bezbednosti hrane koji je donet 2009. godine Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je odgovorno za određene aktivnosti inspekcijske poslove mleka. Međutim, Ministarstvo zdravlja je zaduženo za kontrolu dijetetskih proizvoda gde spada i hrana za odojčad i malu decu, hrana za osobe sa dijetom, za mršavljenje, hrana za posebne medicinske namere, za one koji su i tolerantni na gluten, zamenu za so za ljudsku ishranu, soli, aditivi, aroma, ezimski preparati neživotinjskog porekla, kao i pomoćna sredstva neživotinjskog porekla, voda za piće i voda za javno vodosnabdevanje stanovništva je takođe u ingerenciji inspekcijskih službi Ministarstva zdravlja.
U vezi sa tim mogu reći da u prethodnom periodu posebno u vreme za koje su poslanici zainteresovani, granice do kojih je bilo aflatoksina M1 u mleku za odojčad nikada nisu prelazile 0,025 mikrograma po kilogramu.

35/1 BD/MJ 17.25 - 17.35

PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.
PETAR PETROVIĆ: Pošto je tema današnje sednice bezbednost hrane u Republici Srbiji i zdravlje građana, standard i odgovornost za njihovo sprovođenje, niko do sada ili je možda neko samo usput pomenuo i zaštitu i drugih proizvoda, a ne samo mleka.
Mi se danas nalazimo u poljoprivredi u vreme početka prolećnih radova kada se u velikoj meri koriste razne vrste pesticida i insekticida u voćarstvu, ratarstvu itd. i oni u mnogome mogu da utiču na kvalitet i na ispravnost hrane koja se proizvodi u Srbiji.
Moje pitanje, u ime Jedinstvene Srbije, Ministarstvu poljoprivrede jeste da li će se pojačati kontrola uvoznika koji uvoze razna zaštitna sredstva, pesticide, insekticide i ostale, s obzirom da domaća proizvodnja ne može da zadovolji potrebe srpske poljoprivrede, srpskog voćarstva i ratarstva za tim? Da li će se pooštriti kontrola, s obzirom da ima slučajeva da se uvoze ove vrste zaštitnih sredstava u velikim buradima, da tako kažem, u velikim pakovanjima, pa se onda prepakuju u Srbiji u mala pakovanja?
Pitanje je da li je to tako dovoljno i da li se tu ne smanjuje procenat jačine tih pesticida na dejstvo na razne insekte? Zato dolazi do toga sa srpski proizvođač u voćarstvu ili ratarstvu, znajući za ranije periode kada su bili varani i lagani u pogledu jačine tih zaštitnih sredstava, da uvek stavi veću količinu za svoju potrebu, da bi zaštitio svoj voćnjak ili neki drugi svoj ratarski proizvod, pa dolazi do toga da se zemljište zatruje, da voćarstvo trpi određene posledice.
Zato ponavljam pitanje – da li će biti pojačana kontrola od strane ministarstva, odnosno inspekcijskih službi, da imamo prave insekticide i pesticide u onim količinama i onoj jačini koja je potrebna za zaštitu u voćarstvu i ratarstvu?
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Knežević.
GORAN KNEŽEVIĆ: Neki dan sam dobio podatak od svojih stručnih službi da se Srbija nalazi među vodećim zemljama u Evropi po potrošnji pesticida po glavi stanovnika i po hektaru. To je zabrinjavajući podatak. Verovatno jedan deo ide i u sivu ekonomiju, pa se i švercuje i izvozi, ali i da je tako i da je polovina toga, opet bi podaci bili zabrinjavajući.
Mi ćemo sa prognozno-izveštajnim službama, koje se sada šire i koje rade takvu kontrolu, uskoro imati te podatke i bićete obavešteni o tome i naravno da ćemo raditi na kontroli toga, jer to je isto koliko i aflatoksin, možda još i mnogo, mnogo, štetnije i ima još i gore posledice po nacionalnu ekonomiju.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Zlata Đerić.
ZLATA ĐERIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospodo ministri, poštovana javnosti Srbije, ono što smo danas, postavljajući pitanja ministrima po pitanju bezbednosti hrane, zajednički mogli da uočimo, to je da hrana pre svega nije nigde bezbedna, a da to jeste jedna intencija svih nas, jer se nas ovde tiče naše mesto pod suncem, a to je Srbija.
Dobro je da je ministar izneo neke podatke koje će javnost Srbije danas sigurno na drugi način primiti upravo zato što dolazi iz ovog visokog doma, pre svega, čiji su interesi bili da se podigne jedna ovakva afera. Svaki problem koji nastane u poljoprivredi, nastaje duže nego što je karenca i otklanja se mnogo duže nego što je karenca. Oni koji se bave poljoprivredom znaju tačno o kom tajmingu govorim.


35/2 BD/MJ

Međutim, ono što želim da postavim kao pitanje i ministru poljoprivrede i gospođi ministru zdravlja, to je da je upravo u toku izrada jednog pravilnika na kome rade Uprava za veterinu i veterinarski naučni instituti, a to je pravilnik o programu mera o zdravstvenoj zaštiti životinja. Obzirom na upotrebu hormona i antibiotika u zdravstvenoj zaštiti životinja, mislim da bi bilo vrlo dobro, odnosno nadam se da je Ministarstvo zdravlja spremno svojim naučnim kapacitetima da se uključi u izradu jednog ovakvog pravilnika, jer zdravlje životinja se direktno odražava na zdravlje ljudi, kažem opet, upravo zbog upotrebe antibiotika i upotrebe hormona.
Nadam se da postoji volja oba ministarstva da se pri jednom ovako važnom problemu uključe svi naučni kapaciteti koji stoje na raspolaganju u ovom trenutku Vladi i nadam se da ćemo o tome dobiti neku pravu informaciju, u ovom trenutku, da javnost Srbije bude obaveštena o tome koliko je ta saradnja moguća.
Drugo što bih pitala gospodina ministra, upravo je otvorio jedno pitanje, a to je rekonstrukcija inspekcijskih službi. Dakle, da li postoje neki rokovi u kojima vidi mogućnost realizacije, reorganizacije inspekcijskih službi koje su veoma važne, jer jačanje kapaciteta službene kontrole je veoma važno u ovom trenutku Srbiji? Ono što smatram je da u Srbiji treba od ovog trenutka, u saradnji sa medijima o kojima smo već mnogo govorili, pokrenuti kao važno pitanje, to jeste upravo jačanje svesti, podizanje svesti građana o bezbednosti hrane.
Dakle, bezbednost hrane je globalni problem, ona postoji i da se ne bi manipulisalo sa podacima, sa brojkama kod neinformisanih građana, kod građana koji nemaju dovoljno izraženu svest o tome šta jeste bitno, a šta je nebitno, odnosno šta nije bitno, potrebno je podizanje svesti i to upravo iz ovih najreferentnijih kuća – Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva zdravlja, koji su pozvani da o ovom problemu brinu. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Slavica Đukić Dejanović.
SLAVICA ĐUKIĆ DEJANOVIĆ: Pitanje saradnje pojedinih ministarstava je našlo možda svoju punu primenu ne samo u ovim okolnostima kada smo rešavali problem aflatoksina, već naravno i kada donosimo različita podzakonska akta.
Tema za koju se vi interesujete jeste tema Ministarstva poljoprivrede, ali sigurno da je za zdravlje građana izuzetno značajno šta je sa hormonima u namirnicama životinjskog porekla i sigurno da davanje saglasnosti na sva akta našeg ministarstva Ministarstvu poljoprivrede podrazumeva da ćemo uključivati naše stručne timove, republičke stručne komisije i najkompententnije stručnjake, čiji predstavnici sede sa moje desne strane, kako bismo doneli akta koja su krajnje u interesu zdravlja građana.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Knežević.
GORAN KNEŽEVIĆ: Oko rekonstrukcije ovih inspekcijskih službi, znate da to ne zavisi niti samo od Ministarstva poljoprivrede, niti od Ministarstva zdravlja. Ne kaže se džabe – koliko para, toliko muzike.
Mi smo na početku godine dali plan prijema radne snage za ovu godinu i evo sada u martu mesecu raspisujemo konkurs, gde ćemo primiti 39 novih inspektora u stalni radni odnos. Imamo ogromnih problema u toj službi. Uzmite samo da za jednog inspektora treba pet godina da bi se on obučio, da bi radio, a mi već imamo jedan veliki deo ljudi koji su pred penzijom.


35/3 BD/MJ

Prema tome, pokušavamo to da obnavljamo, pokušavamo da uradimo, ali u zavisnosti od jako puno faktora sa strane. Ove godine, čini mi se, treba da primimo ukupno 211 ljudi, od kojih će jedan veliki deo biti inspektori upravo na terenu, jer oni su nam upravo zbog bezbednosti hrane najinteresantniji i najvažniji.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Ljajić.
RASIM LjAJIĆ: Vi ste pokrenuli jedno pitanje koje je vrlo važno i koje nas čeka, bez obzira da li ovu ili neku sledeću Vladu, a to je reforma inspekcijskih službi inače u Srbiji. I prošli put smo pričali ovde, kada je bilo reči o izmeni Zakona o trgovini, vezano za tržišnu inspekciju. Postoje dva modela o kojima se već duže vreme razmišlja, ali još uvek nema odluke kojim putem krenuti u tu reformu.
Kao što znate, imamo čitav niz inspekcija u Srbiji, a da jedna sa drugom nemaju nikakvu koordinaciju, nema saradnje, nema povezivanja tih inspekcija i zato se razmišljalo ili o formiranju generalnog inspektorata koji bi bio krovna institucija za sve inspekcije ili drugi model, da ostanu sadašnje inspekcije, ali sa daleko boljom i efikasnijom koordinacijom među njima nego što je sada slučaj.
Prema tome, to nas čeka pre ili kasnije, nevezano za sanitarnu, tržišnu ili poljoprivrednu inspekciju. To je jedan veliki posao. Velika reforma mora da se dogodi u inspekcijskim službama, da bi one bile značajno efikasnije nego sad.
PREDSEDNIK: Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić.

36/1 AD/CG 17,35-17,45
ZLATA ĐERIĆ: Zahvaljujem se na odgovorima ministara. Mislim da je javnost Srbije upravo želela da čuje nešto ovako konkretno i nešto što može da bude obećavajuće u periodu koji je pred nama. Svakako, apelujem na medije da se više bave onim što će biti zaista informativno za građane a ne samo senzacionalističkim natpisima.
Osvrnula bih se na jednu kratku konstataciju koju je rekao ministar Knežević, za mene kao narodnog poslanika i kao građanina je to bio interesantan podatak, čak ne mora ni da ga prokomentariše, ali je rekao – otvaramo referentne nacionalne laboratorije i sigurno da će u ovom periodu, svakako u mandatu ove Vlade očekujem da se to realizuje.
Jedan zanimljiv podatak, dva puta je ranije otvarana laboratorija nacionalna referentna, koja nikada nije počela da radi. To je zanimljiv podatak za građane, i to treba da se zna. Havla vam.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.
VLADIMIR MARINKOVIĆ: Uvaženi predsedniče, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje će biti usmereno na gospodina Kneževića. Kolege poslanici su tokom današnje diskusije govorili o evropskim standardima, o propisima u okviru kojih se i naša zemlja usklađivala, i to neću ponavljati.
Hoću da kažem da u našoj poljoprivrednoj proizvodnji i na našim njivama da aflatoksin nije poznat od juče niti od prošle godine, on je odavno, ne samo kod nas u zemlji nego i u mnogim razvijenijim zemljama sveta prisutan.
Mislim da kada je u pitanju aflatoksin u mleku fokus stavljen na pogrešan aspekt i da moramo da se bavimo jednom sveobuhvatnom strategijom koja bi definisala proizvodnju zdrave hrane, kontrolu kvaliteta i bezbednosti hrane. Znam da Ministarstvo poljoprivrede za sedam meseci nije moglo niti imalo vremena da donese jednu takvu sveobuhvatnu strategiju.
Prvo pitanje bi bilo usmereno na to – da li se jedna takva strategija radi i da li će ona moći u punom kapacitetu da se implementira? A ne da govorimo u okviru toga šta ćemo da radimo ako se ovakva situacija ponovi, nego da uradimo sve preventivno kako u ovakvoj situaciji i ovakvim stvarima u Narodnoj skupštini a i u drugim krugovima ne bi raspravljali, nego u naučnim krugovima i u krugovima ministarstava koja su nadležna za ova pitanja i ove probleme.
Drugo pitanje se odnosi na to da je činjenica da naši poljoprivredni proizvođači koriste zeolit kao preventivu u spremanju stočne hrane. Sam zeolit ne može sasvim kompleksno da reši probleme toksikacije poljoprivrednih proizvoda. Odnosi se na antibiotike, na pesticide, na teške metale, na miko toksine i na radioaktivne čestice. Zato je potrebno pristupiti kompleksnom rešavanju tog problema.
Nas u SDPS interesuje – da li postoje, pored zeolita, još neki preparati koji su efikasni i koji se mogu primenjivati i rešavati problem ne samo aflatoksina, već svih toksina u hrani biljnog porekla koju konzumiraju kako životinje tako i ljudi. Zahvaljujem se.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Goran Knežević. Izvolite.
GORAN KNEŽEVIĆ: Jedna od naših obaveza po izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u 2012. godini jeste upravo bila i strategija, a druga stvar je bila Zakon o podsticajima. Kao što znate, Zakon o podsticajima smo usvojili pre određenog vremena, tako da naši poljoprivredni proizvođači mogu sada više godina unapred da planiraju svoju poljoprivrednu proizvodnju, što je sada sigurno jasno.
36/2 AD/CG

S druge strane, formirali smo jednu radnu grupu za pisanje strategija i za pravljenje strategije, što je bila obaveza još iz 2009. godine po Zakonu o poljoprivredi. Na žalost, nije urađena do danas. Naravno, ono što ste rekli i vi, cilj je da ta strategija bude primenjiva. Sve ovo ostalo je luk i voda. To je, u principu, ono što smo imali u nekom prethodnom periodu, ne samo iz oblasti poljoprivrede nego i iz nekih drugih oblasti, a razgovarao sam i sa kolegom Selakovićem, gde 10 – 15 zakona iz prava i pravosuđa ne može uopšte da se primenjuje, iz nekih drugih oblasti. Tako i neki pravilnici, standardi iz oblasti poljoprivrede nisu mogli da se primenjuju.
Želja nam je da napravimo takav zakon koji će biti primenjiv, jer samo takav zakon može da donese, odnosno strategija može da donese boljitak i da donese iskorak svima nama. Kao što smo svi zaključili, poljoprivreda, to je vrlo jasno, je naša strateška grana, zajedno sa energetikom.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.
SLAVICA ĐUKIĆ DEJANOVIĆ: Organski i neorganski apsorbenti su supstance koje povuku razne materije, eliminišu ih, nemaju nikakvih neželjenih dejstava i, zapravo, vrlo efikasno mogu rešavati probleme. To je deo odgovora na vaše postavljeno pitanje.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.
VLADIMIR MARINKOVIĆ: Uvaženi ministre Kneževiću, moje pitanje je – kada možemo da očekujemo da se formiraju međuresorske radne grupe koje će bolje, intenzivnije koordinirati rad ministarstava u ovakvim pitanjima? Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Knežević. Izvolite.
GORAN KNEŽEVIĆ: To je malo pre rekla i koleginica Slavica Đukić Dejanović, da ćemo sigurno napraviti takve timove i da bez jedne koordinacije, ne samo u zakonodavnom delu nego i u ovom delu primene, znači, u inspekcijskim službama, moramo imati ne samo koordinaciju nego moramo napraviti neku reorganizaciju, eventualno napraviti i drugačiju podelu i možda menjati Zakon o ministarstvima i sve drugo.
Pokazalo se da ovo pokazuje, hajde da kažemo, najblaže rečeno, nekoordiniranost u nekoj akciji, tako da je vrlo teško to sve ustrojiti.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Ljubica Milošević. Izvolite.
LjUBICA MILOŠEVIĆ: Poštovani gospodine predsedniče, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, jasno je zbog kojih razloga je sazvana ova sednica i da je tema više nego aktuelna. Poslednja dešavanja vezana za mleko su izazvala velike polemike u javnosti, ali i veliku konfuziju među potrošačima, običnim građanima koji se svakako ne razumeju, niti žele da prate tehničke pravilnike o ispravnosti hrane i poljoprivrednih proizvoda koji se nalaze na našem tržištu, već žele da budu sigurni da se hrane proizvodima koji nisu opasni po njihov život i život njihove dece.
Sve kontradiktornosti informacija kojima smo bili izloženi u vezi sa nivoima aflatoksina u mleku i da li su oni štetni ili ne, nikome nisu bili od koristi, ni samoj državi, koja je izgubila rejting svojih poljoprivrednih proizvoda za koje su pojedine zemlje zabranile uvoz, pa smo tako ostali bez izvoznih deviznih prihoda, ni proizvođačima, ni zaposlenima u mlekarskoj industriji, koji su smanjenjem potrošnje ostali bez uobičajenih prihoda i zarade, bez obzira da li je proizvod određene mlekare zaista i bio kontaminiran, ni samim građanima, koji nisu imali istinita saznanja o tome čije mleko ima dozvoljeni nivo aflatoksina, pa su duže vremena rešavali najosnovnije životne namirnice.
36/3 AD/CG

Ovde nije samo u pitanju mleko, s obzirom da niko u javnosti nije pominjao niti poklonio pažnju činjenici da se ti aflatoksini u još opasnijim koncentracijama mogu naći i u mesu i u mesnim prerađevinama koje kupujemo u prodavnicama.
Svedoci smo da je štampa pisala o pojavi parazita u određenim vrstama riba, o pojavi svinjske kuge na pojedinim farmama, o navodima da naše jabuke imaju nedozvoljen i veliki stepen pesticida u sebi, da pojedinci prerađuju fabrički otpad u čokolade itd, a da sa zvaničnog mesta, mi kao građani, nismo imali nikakve potvrde ili demante za ove natpise koji svakako nikoga ne mogu ostaviti ravnodušnim.
Stoga su moja pitanja upućena pre svega na Ministarstvo zdravlja i na ministarku Slavicu Đukić Dejanović, a to su – šta će Vlada preduzeti da se podigne nivo bezbednosti kvaliteta svih vrsta hrane konkretno? Da li će se konačno doneti striktna zakonska i podzakonska pravila kojima će biti jasno definisani kvaliteti prehrambenih proizvoda, kako bi se izbeglo širenje konfuzije u javnosti?

37/1 AL/MĆ 17,45-17,55

Da li će se raditi na suzbijanju ilegalne proizvodnje prodaje i šverca hrane, te da li će se sprovesti postupci i utvrditi da li su postojali propusti i odgovornost proizvođača i inspekcijskih organa u već pomenutim aferama? Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Ministar Slavica Đukić Dejanović.
SLAVICA ĐUKIĆ DEJANOVIĆ: Aflatoksin M se metaboliše tako da je za pola sata njegova koncentracija u krvi maksimalna, za sat je u jetri. Relativno brzo se eliminiše iz organizma i to putem žuči 60%, a ostale količine putem urina i mleka. To praktično znači da ga u mesu ne može biti.
PREDSEDNIK: Ministar Knežević.
GORAN KNEŽEVIĆ: Mene niste pitali, ali ja se izvinjavam, morao bih nešto da kažem na vašu rečenicu da sve ove afere i pisanje u medijima nije dobro donelo Srbiji. Da, naravno. Naravno, bio sam, iskreno razočaran u naše medije i uopšte u naš pristup čitavoj ovoj aferi, čitavom ovom slučaju kada su mi u gostima bili ministri poljoprivrede iz okruženja.
Verujte mi, potpuno isti rezultati, potpuno isti problem - Bosna i Hercegovina 1.125 uzoraka, 192 neispravna, Hrvatska zatvorena preko 600 farmi, Republika Srpska preko 200 tona mleka iz Mađarske pod ključem, jer ima visoku količinu aflatoksina. Da li smo čuli u javnosti nešto da se tamo događa? Čuli smo kao agencijsku vest. Prošlo je dva dana, seli su, napravili konsenzus, dogovorili se na koji način to da prevaziđu i jedino što je moguće i napravili najmanje štete i svojim poljoprivrednicima, svojim seljacima i prerađivačima i izvoznicima i čitavoj državi.
PREDSEDNIK: Narodni poslanik Ljubica Milošević.
LjUBICA MILOŠEVIĆ: Zahvaljujem se ministrima gospođi Đukić Dejanović i gospodinu iz Ministarstva poljoprivrede. Svesna sam da apsolutno stopostotnu kontrolu svih vrsta hrane od njive do trpeze, od apsolutno svakog proizvođača i trgovca nije moguće postići. To ne mogu ni mnogo razvijenije države od naše. Upravo se EU nedavno dogodilo da se konjsko meso prodaje umesto govedine.
Ali, na drugoj strani svi delimo opšte prihvaćeni stav da se ove pojave moraju svesti na najmanji mogući način i minimum za rad bezbednosti stanovništva. U ovoj poslednjoj aferi, posebna je isticana štetnost kontraminiranog mleka po decu i njihov razvoj. S toga, imam par dodatnih pitanja. Da li su već zabeleženi slučajevi obolelih usled navedenih neispravnosti hrane? Da li će se preduzeti adekvatne mere da se spreči ta toksinacija i da li se razmatra mogućnost da se uvede poseban sistem proizvodnje nadzora i snabdevanja mleka za decu, tj. da se odrede pojedine mlekare koji bi proizvodile mleko koje bi bilo u potpunosti lišeno sumnje da sadrži aflatoksine kako bi roditelji bili sigurni u ispravnost ovog mleka i da naravno njegova cena ne bude drastično iznad tržišne? Hvala.
PREDSEDNIK: Ministar Slavica Đukić Dejanović.
SLAVICA ĐUKIĆ DEJANOVIĆ: Aflatoksikozu nikada nismo registrovali, nikada nije bilo nikakvih neželjenih efekata u tom smislu.
Što se tiče hrane za odojčad, već sam dala nekoliko informacija od kojih je da je i dalje na vrlo rigidnoj granici od 0,025 mikrograma po kilogramu mleka, zapravo je dozvoljena koncentracija ovog toksina, a nikada nije i u ovom periodu za koji smo zaintersovani bila detektovana veća koncentracija, te mislim da nije bilo nikakvih razloga za razmišljanje o tome da smo ugroženi. Da li treba raditi na organizovanju laboratorijskog rada sa najvišim mogućim standardima? Da li specijalizovane laboratotrije treba da funkcionišu na način da ne moramo slati
37/2 AL/MĆ

svoje uzorke bilo gde van zemlje, sigurno se tu slažemo. Potrebno je, ali kada donosimo budžet kao osnovni zakon koji donose narodni poslanici moramo malo razmišljati o tome da se nalazimo u ovakvim okolnostima i zbog toga što su izdvajanja za inspekcijske poslove, za naše laboratorije dosta skromna i onda se naše želje ne podudaruju sa realnim finansijskim potencijalom najčešće.
Naš stručni potencijal u ovoj oblasti je zaista izvanredan.
PREDSEDNIK: Narodni poslanik Bojan Đurić.
BOJAN ĐURIĆ: Predsedniče, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, trudiću se da budem vrlo konkretan.
Prvo pitanje je za gospodina Stefanovića – zašto ovu sednicu niste sazvali za 5. mart, za kada je po Poslovniku tražila poslanička grupa LDP, nego tek 10 dana kasnije, a usput ste nam iz inostranstva slali poruke da se borimo za jeftine političke poene?
Drugo pitanje je – kako ste omogućili da na današnjoj sednici ne budu tu oni koji su po Poslovniku pozvani, pre svega mislim na predsednika Vlade Ivicu Dačića i gospođu Grubješić, ali mnogo više me zanima zašto nije tu gospodin Dačić? Primili smo obaveštenje preko sekretara Skupštine, a njoj je pismo poslao gospodin Odalović da je gospodin Ivica Dačić na službenom putu. Na kom je tačno službenom putu i gde je gospodin Dačić?
Moje treće pitanje je – gospodine Kneževiću, ja ne mislim da ste vi najgori ministar u ovoj Vladi. Nažalost, to ne govori mnogo o vašim kvalitetima, to govori mnogo više o tome koliko su niski kvaliteti nekih od vaših kolega, između ostalog i onih koji su ovde danas pozvani i došli na ovu sednicu bez ikakvog reda i ikakvog smisla praveći i od nas i od sebe neku vrstu pokazivanja odgovornosti Vlade. Tu su ministri koji ne mogu da odgovaraju. Zašto još ne mislim da ste vi, gospodine Kneževiću, najgori ministar? Dok god su ministri Nikola Selaković ili gospodin Bačević ne možete biti najgori. Pomenuli ste gospodina Selakovića. Tačno je ...
PREDSEDNIK: Gospodine Đuriću, ovo nije sednica koja ... pogotovo kada prozivate ministre koji nemaju mogućnost da vam odgovore.
(Narodni poslanik Ivan Andrić dobacuje s mesta.)
Izvinite, gospodine Andriću, samo hoću da kažem da vodim sednicu i sednica se vodi po Poslovniku. Molim vas, nemojte dobacivati.
BOJAN ĐURIĆ: Gospodine Stefanoviću, teče moje vreme. Šta to radite?
PREDSEDNIK: Vaše vreme ćemo vratiti. Nemojte se sekirati. Hoću da vas upozorim da ne kršite Poslovnik.
Dakle, vi ovde treba da postavite pitanje koje se tiče teme koja je navedena u sazivu.
BOJAN ĐURIĆ: Nismo na Megatrend Univerzitetu.
PREDSEDNIK: Izričem vam opomenu i molim vas da se vratite na temu.
BOJAN ĐURIĆ: Niko još uvek umro od onoga što se desilo sa mlekom i bezbednošću hrane, gospodine Kneževiću, ali ipak postoji neki red. Taj red ste dugovali ovoj zemlji, kao što duguju i neki drugi ministri čiji drugovi kače na "Fejsbuk" stranici pušku kojom je ubijen premijer ove zemlje.
Gospodine Kneževiću, koliko tačno još ima pravilnika za koje vi u ovom trenutku procenjujete da nisu usklađeni međusobno i da u bliskoj budućnosti mogu da proizvodu štetne posledice slične ovoj?

37/3 AL/MĆ

Četvrto pitanje je – zbog čega ste dopustili kada ste već menjali jedan pravilnik da ne promenite i druge pravilnike i da u ovoj situaciji još uvek imate okolnosti ili pravilo da hrana za goveda sme da se drži deset puta manje aflatoksina nego mleko za ljude i decu?
Kako možete, gospodine Kneževiću ...
PREDSEDNIK: Vreme.
BOJAN ĐURIĆ: Vi ne umete ni da brojite, ni to niste naučili na tom vašem fakultetu.
PREDSEDNIK: Izričem vam drugu opomenu.
Gospodine Kneževiću, da li želite reč? (Da.)
GORAN KNEŽEVIĆ: Želim reč.
Gospodine Đuriću, verovatno vas neće zadovoljiti odgovor, ali da kažem da sam rekao da zbog određenih objektivnih okolnosti nismo stigli još da uradimo za ovih sedam meseci sve što je potrebno. Radimo na tome. Nadam se da ćemo u nekom relativno kratkom roku moći to da uradimo. Imamo preko 100 različitih pravilnika čije se posledice tih pravilnika, nekih od tih pravilnika mogu primetiti tek u praksi. Upravo je to Pravilnik o aflatoksinu koji je donet 2011. godine i prava velika suša, elementarna nepogoda u 2012. godini je izazvala problem da on praktično ne može da bude primenjiv.

38/1 TĐ/LŽ 17.55-18.05

Znači, da smo imali prošlu godinu urednu, kao što smo imali svake godine, ne bi se možda ni pojavio ovakav problem. S tim što mi svake godine, prema jednoj naučnoj studiji koju smo dobili, imamo prilike između 5-10% aflatoksina u kukuruzu, zbog neadekvatnog čuvanja, zbog različitih drugih stvari.
Tako da, evo, znači, radimo na tome. Pokušaću da vas obavestim pismenim putem. Ne mogu tačno da vam kažem, imamo stotine pravilnika. Kažem vam da radimo na izmenama Zakona o bezbednosti hrane, koji je gotov, i još šest ili sedam pratećih akata. To je praktično već u doradi. Očekujemo da kroz javnu raspravu to završimo i da vrlo brzo bude u Skupštini, a što se tiče ovih pravilnika, biće sigurno još puno, puno posla.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.
BOJAN ĐURIĆ: Želeo bih da ukažem, gospodine Kneževiću, na još jednu situaciju. Da li vi osećate neku vrstu odgovornosti? Iz ovog ste mogli da izađete na mnogo elegantniji način.
Paralelno sa aferom mleko, odnosno bezbednost hrane, desio se i problem sa lekom, ili je to neka vrsta suplementa, ispraviće me gospođa Đukić Dejanović, Folnak koji je vrlo važan u ishrani, pogotovo trudnica. Ministarstvo zdravlja i nadležna agencija su u tom slučaju reagovale na mnogo bolji i kvalitetniji način, koji je omogućio da taj lek preventivno bude povučen, ili jedna tačno određena serija, sa rafova apoteka, i da se nakon toga i sve ostale količine uvedu. Dakle, moguće je i u ovakvim uslovima, u ovakvom siromaštvu, sprovesti zakon. Vi ste ovo prebacili na politički teren, pokušavajući da iz toga izvučete neku vrstu političke koristi i zbog toga smo mi reagovali na ovaj način.
Drugo pitanje – da li ste vi dobili zahtev LDP u kome jasno piše da mi očekujemo listu ne usklađenih propisa? Možda biste onda mogli da mi odgovorite, već danas, koliko to ima ne usklađenih pravilnika? Niste mi odgovorili na ovo pitanje za goveda. Mislim da je to vrlo opasno.
Sve što mi političari imamo je reč i kredibilitet i zbog toga trpimo ovoliku štetu. Ovo nije pitanje, ovo je molba za vas. Nemojte da govorite tako o svojim kolegama iz regiona, dovešćete i njih i nas u problem. Sve vreme implicirate da su oni radili neku vrstu prevare sa svojim rezultatima i da su se dogovorili, postigli konsenzus i da zbog toga nisu imali probleme. Ne postoje ovde samo agencije. Svako ko prati hrvatske vesti ili medije videće koliko je problema imao vaš kolega Jakovina sa ovim predmetom i nekim drugim predmetima. Molim vas nemojte to više da radite. Odgovorite mi na ova pitanja, ako ste u mogućnosti. Ne znam zašto ste se gospodine Stefanoviću toliko nervirate, pričamo o konkretnom problemu. Nisam pomenuo ni slinavku ni šap.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Knežević.
GORAN KNEŽEVIĆ: Nisam ovaj primer iz okruženja rekao, niti mislio da su oni napravili neku prevaru ili da su želeli nekog da prevare. Govorio sam o nekom nacionalnom konsenzusu, govorio sam o nekim stvarima koje su bitne, ne samo za jednu političku grupu, jednu interesnu grupu, nego koje su bitne za čitav narod i za sve građane. Kod nas je to prebačeno na političku sferu i to se očigledno vidi. Ne može niko da me ubedi da nije politika, ako se izađe u javnost sa nepouzdanim i nestručno uzetim rezultatima, koji nisu provereni. Tako se izađe još i preko Tvitera i u sve dnevne novine sa velikim naslovima da je mleko otrovano, opasno po život. Nakon toga sledi, da se niko ne uvredi, patetična izjava kako trujemo nečiju decu, pa kada ja pomenem da imam četvoro dece i da moja deca piju mleko, onda sam ja monstrum koji truje svoju decu i rečeno je da su moja deca velika. To me je iniciralo da kažem da to jeste jedna politička stvar i da se vodi na terenu politike.
38/2 TĐ/LŽ

Sa pokrajinskim Sekretarijatom za poljoprivredu smo sedeli mnogo puta i razgovarali o svim aktuelnim stvarima. Seli smo kada je bila u pitanju suša, pa smo doneli zajedničke mere. Seli smo kada je bila u pitanju ogromna investicija Ujedinjenih Arapskih Emirata oko navodnjavanja, pa smo seli i dogovorili se. Osamnaestoga stižu rezultati u PDF formatu, gde je u fotošopu nešto brisano i to odmah izlazi na Tviteru, izlazi sutra u novinama, a sada treba da razgovaramo i da vidimo na koji način da to prevaziđemo. Da, želeli smo to da uradimo, ali mislim da sa druge strane nismo imali sagovornika koji je hteo to da prevaziđe na taj način, nego je izabrao neki drugi, po meni vrlo nekorektan, a pre svega iniciran politikom.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Slavica Đukić Dejanović.
SLAVICA ĐUKIĆ DEJANOVIĆ: Gospodin Đurić je pomenuo Folnak, lek koji se koristi za lečenje anemije. U jednoj apoteci u Nišu, naš inspektor za lekove je ustanovio, najpre posumnjao, a kasnije Agencija za lekove i utvrdila, da taj oblik leka koji se nalazi u toj apoteci nije imao uobičajenu, odnosno potrebnu koncentraciju folne kiseline, aktivne supstance zbog koje se daje. Zbog toga je povučen. Nije bilo ništa planirano. Radi se o redovnim aktivnostima koje rade inspekcijske službe Ministarstva zdravlja.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Nikola Jovanović.
NIKOLA JOVANOVIĆ: Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, dame i gospodo predstavnici Vlade, danas na dnevnom redu u ovom najvišem domu politike imamo jednu temu koja apsolutno nije politička. Tema je zdrava hrana, zdravo mleko. Mislim da ni predstavnici opozicije, ni predstavnici pozicije nemaju interesa ni političkog da kroz ovaj problem skupljaju neke političke poene.
Ono što je poslednjih dana veoma uzbudilo srpsku politiku, a i običan narod je to da se u štampi pominje veoma toksična materija koja izaziva karcinom jetre, koja se nalazi u određenoj gljivici, koja je u zaraženom kukuruzu.
Internista sam, gastroenterolog i vrlo dobro znam šta je karcinom jetre. Karcinom jetre nastaje kod bolesnika koji imaju cirozu, koji imaju hepatitis B i hepatitis C. Mislim da upotreba mleka sa dozom koja je u Americi 0,5, u EU 0,05, kao što je rekla malopre gospođa ministar, ne izaziva toksično dejstvo na oboljenje jetre. Imamo dosta ljudi koji godinama upotrebljavaju alkohol, piju rakiju, vinjak i dobiju cirozu. Pojavi se kod doktora i prvi savet je prekinuti sa alkoholom. Šta piju? Piju mleko. Da li mislite da ako neko ko ima cirozu pije mleko godinu, dve da će da dobije karcinom jetre zato što je pio mleko u kome postoji procenat od 0,5 ili 0,05?
Moje pitanje, radi javnosti, je da li je u svetu ispitivano koliko dugo i koja količina mleka je potrebna da bi se izazvalo neko toksično dejstvo na organizam, nevezano da li su u pitanju deca ili odrasli? Sam taj klirens tih toksičnih materija kroz organizam je veoma kratak. Pojašnjenja koja su iz Ministarstva poljoprivrede, odnosno veterinarske inspekcije govorili je da dva ili tri dana ne hranjenja stoke tom zaraženom materijom, to su koncentrati, da li je tako, u kojima se to nalazi, stoka neće zaraženi kukuruz da jede, imate eliminaciju te materije. Moje pitanje, radi javnosti, je da li postoje podaci koliko, koja koncentracija, koliko dugo i količinski?
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Slavica Đukić Dejanović.

39/1 MO/VK 18,05-18,15

SLAVICA ĐUKIĆ DEJANOVIĆ: Stručnjaci kažu da takve studije nisu rađene, ocene bi bile paušalne, ali ono što jeste činjenica, to je da uz poznate elemente postoje imunomodulatorni, kancerogeni, teratogeni, mutageni uticaji aflatoksina u velikim količinama na organizam, na čoveka. Činjenica je da i individualni odgovori i individualna svojstva imaju izuzetno veliku ulogu u etiopatogenezi hepatičnih bolesti. Tako da, osobe koje imaju cirozu jetre ili hepatitis C su već u neuporedivo većem riziku od drugih i sigurno je, možemo zaključivati onda, da ista koncentracija ne deluje potpuno isto, ali taj individualni odgovor je i te kako bitan. No, iz činjenice da nema studija u svetu iz ove oblasti, možemo zaključiti da se malo bavimo sholastičkim pitanjima. Da li može biti đavo i na vrhu igle?
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Milica Vojić Marković.
MILICA VOJIĆ MARKOVIĆ: Hvala, gospodine predsedniče.
Jako brzo ću da govorim, jer imam mnogo materijala i mnogo pitanja na koja bih htela da dobijem odgovore u ime građana Srbije.
Dakle, građani Srbije s pravom strahuju šta im se nalazi u tanjiru, jer što se bezbednosti hrane tiče, afera stiže aferu. Potpuno pogrešne reakcije i rešenja Vlade Srbije u slučaju kontaminiranog kukuruza, rekli ste. Otkrio nam je aferu Brisel, pa Italija, pa zatim mleka, koje je posle vrlo ozbiljne priče prebačeno na politički teren i gde su se dve političke stranke utrkivale koja će koju da nadgovori, ne brinući o tome koliko su građani uplašeni šta im se dešava. Na kraju, sada ova priča o jabukama koje su sa pesticidima, gde smo dobili informaciju od Rusije. Sve je to dovelo do toga da su građani zaista puni nepoverenja i prema proizvođačima, s jedne strane, a bogami i prema državi, koja očigledno mora da obezbedi sistem bezbednosti hrane, ali se tu ne snalazi.
Neću da govorim o tome kolika je i kakva šteta naneta našoj poljoprivredi. Mislim da je trajna šteta. Mislim da je šteta pre svega u tome što smo izgubili silni ugled u svetu, ali bogami i materijalno nismo malo izgubili. Sada se već govori o šteti od nekoliko stotina miliona evra. Iako nadležni uporno tvrde da je hrana bezbedna i da oni vrše kontrole, moram da postavim pitanje - gde oni to kontrolišu hranu, ako mi nemamo nacionalnu referentnu laboratoriju? Ako mi budu odgovorili da imamo za to 47 raznih akreditovanih laboratorija, koje su uglavnom u privatnom vlasništvu, onda moraju da mi odgovore još na jedno pitanje, a to je – kako je onda moguće da isti uzorak koji se da, u ovom slučaju mleko, dobije potpuno dijametralno suprotne rezultate i sto posto različiti? Onda, kada već govorite o tome, odmah mi odgovorite i činjenicu vezanu za stare pravilnike po kojima se ispituje sve i svašta na određene proizvode, ali se ne ispituje kada je u pitanju meso, recimo hormoni, antibiotici, teški metali vrlo retko, skoro zanemarljivo.
Zakon o bezbednosti hrane, osim nacionalne laboratorije, kaže da je za potpunu primenu zakona potrebno formirati i nacionalni savet za bezbednost hrane. Upozoravam vas da je zakon donet pre tri godine. Prošla Vlada, naravno, ništa nije uradila, a sedam meseci ni ova Vlada. Molim vas, u ime građana Srbije, vodite računa o rokovima i poštujte ih.
Sada pitanje gospodinu Kneževiću – zašto je pri kontroli bezbednosti hrane iz uvoza, radi se o biljnoj i životinjskoj hrani mešovitog porekla, promenjena direktiva? Vi ste je promenili u oktobru mesecu 2012. godine. Sada se maksimalno može uzeti samo 150 uzoraka. Moram da kažem, prosto da možemo da pratimo, da je u prošloj direktivi mesečno jedna laboratorija obrađivala 750 uzoraka. Ko je i na osnovu kojih kriterijuma doneo ovakvu odluku?
Sada nešto o mesu, pošto tom temom hoću da se bavim. Prema izjavi bivše ministarke Dulić Marković, od jula 2009. do avgusta 2011. godine uvezeno je preko 40 miliona kilograma mesa koje je od životinja hranjenih GMO hranom. Imam odgovor koji mi je dostavila nadležna služba, a kaže da nije nadležna da kontroliše, već je nadležna zemlja porekla, a dve zemlje porekla imaju dozvoljenu GMO hranu i nemaju potrebu deklaracije. Odgovorite mi na ova pitanja. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Knežević. Izvolite.
GORAN KNEŽEVIĆ: Počeću ono što sam zapisao.
Govorili ste o sistemu bezbednosti hrane, za koju smo rekli da predstavlja određeni problem i da mora da pretrpi određene izmene. Da, radimo na tome. Kada će biti? Očekujem da će u najskorije vreme biti, jer treba da uradimo još nekoliko stvari.
Govorili ste o 49 akreditovanih laboratorija. Čini mi se da imamo potpisano 42 ugovora sa akreditovanim laboratorijama. Nemamo nacionalnu referentnu laboratoriju. Vaše pitanje je bilo – kako to da smo dobili različite rezultate? Čak smo u jednoj laboratoriji, u kojoj smo radili tih 302 uzorka, dobili od jednog uzorka mleka tri različita rezultata. Radi se o milijarditom delu kilograma. To su verovatno vrlo osetljivi aparati, za koje naše akreditovane laboratorije verovatno još nisu spremne, jer se i aflatoksin tek od skoro ispituje, tako da mogu da kažem da verovatno nisu ni oni još izverzirani u tim stvarima.
Čak rezultati koje smo dobili iz Holandije od, po našim informacijama, jedine akreditovane laboratorije za mleko u Evropi, dobili smo rezultate koji imaju toleranciju plus minus 29%. Prema tome, i oni stavljaju određena odstupanja, tako da je to verovatno slučaj i sa našim laboratorijama.
PREDSEDNIK: Reč ima ministarska Slavica Đukić Dejanović.
SLAVICA ĐUKIĆ DEJANOVIĆ: U našoj zemlji ima akreditovanih laboratorija za pojedine namirnice, za mleko takođe i mlečne proizvode. Ono što jeste činjenica, to je da kada se poštuju limiti za koncetracije aflatoksina u mleku, samim tim je obezbeđena sigurnost korišćenja hrane i za sve mlečne proizvode, ali jeste činjenica da je koncentracija ovog toksina u mlečnim proizvodima tri do pet puta veća nego u samom mleku, ali je obezbeđena sigurnost. Upravo su zato bitni ovi limiti.
S druge strane, nama relativno bliska i po mentalitetu i po mnogo čemu, Italija ima za pojedine proizvode, na primer za tzv. teške sireve, parmezan na primer, dozvoljenu koncentraciju od 0,45 mikrograma u odnosu na neke druge sireve, gde je koncentracija 0,20 grama, zbog toga što štite svoj nacionalni proizvod.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Milica Vojić Marković. Izvolite.
MILICA VOJIĆ-MARKOVIĆ: Hvala.
To je samo delimično ono što hoću da pitam.
Sledeća stvar je opet vezana za meso i za rad veterinarske službe, na koji ja upozoravam već nekoliko godina, jer je očigledno da je ova služba, koja treba da bude prva na braniku javnog zdravlja građana, jer brine o zdravlju životinja i proizvoda životinjskog porekla, o mleku, mesu, jajima i svim proizvodima koji idu od njih, rasturena i očigledno ne postoji sistem. Sedam meseci praktično mere nisu donete. Veterinari životare od danas do sutra i nisu uključeni u ovu kontrolu.
Da vam kažem podatak da od 400 veterinarskih inspektora, gospodine ministre, koje imate, 80 njih ima licencu. Po zakonu mora svako od njih da ima licencu da bi mogao samostalno da radi. Sada vam samo 80 njih ima licencu, a ipak samostalno radi. On treba da donosi odluke od kojih zavisi zdravlje građana Srbije.
Onda, da mi odgovorite na sledeću stvar. Pravilnik koji imate i koji kaže da je dozvoljeno da se u ljudskoj ishrani nađu sastojci koji u EU nisu dozvoljeni ni u hrani kućnih ljubimaca, citiram, izjava je bivšeg republičkog veterinarskog inspektora Miroslava Stojšića. Znači, ništa nisam izmislila i volela bih da dobijem činjenice i informacije od vas. Jer, pazite, samo ovaj mali detalj ovde što imam papira, to su informacije koje sam skupila o raznim užasima – pustili u prodaju kancerogeno meso itd. Dakle, od toga kako ćete vratiti veterinu u legalne tokove, jer ovog trenutka imate potpuno u sivoj zoni i klaničarsku industriju jednu trećinu i sve ostalo, od toga zavisi zdravlje građana Srbije.
Veterinari kažu sledeće. U avgustu mesecu prošle godine mogli su vam na osnovu zdravlja životinja reći da se sprema epidemija aflatoksina. Kada smo već kod toga, molim vas, odgovorite mi kolika je količina aflatoksina dozvoljena u mesu i u jajima, zato što bih volela da uporedim sa onim što imam o podacima Belgije, Nemačke, Francuske i drugih zemalja. To je zanimljivo građanima Srbije.
Inače, za mene je malo čudno da nešto što se zove toksin nije toksično. Izvinite i hvala vam.

40/1 MZ/IR 18,15-18,25

PREDSEDNIK: Reč ima ministar Knežević.
GORAN KNEŽEVIĆ: Nemam sve podatke i ne mogu stvarno da vam odgovorim na većinu ovih vaših pitanja. Dostaviću vam, ako se ne ljutite, odgovore vrlo brzo. Hvala vam lepo.
PREDSEDNIK: Reč ima narodna poslanica Snežana Bogosavljević Bošković.
SNEŽANA BOGOSAVLjEVIĆ BOŠKOVIĆ: Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministri u Vladi, dame i gospodo narodni poslanici, i ja bih želela da postavim pitanje ministarki zdravlja prof. dr Slavici Đukić Dejanović. I pored toga što ste vi, gospođo ministarka, od same pojave problema povećanog nivoa aflatoksina u mleku i s tim u vezi postavljenog pitanja štetnosti istog po zdravlje stanovništva, insistirali da se o tome izjasne stručnjaci kompetentni za ovu problematiku, to nije dovoljno ozbiljno shvaćeno.
Naši građani i naša javnost bili su opterećeni različitim informacijama i različitim tumačenjima nastalog problema, od kojih su mnoga, bez sumnje, bila i politički motivisana. Sve to imalo je za posledicu stvaranje u javnosti atmosfere uznemirenosti, zbunjenosti, straha i panike.
Zbog toga smatram da je izuzetno važno i značajno to što ste vi danas u Narodnoj skupštini i što ste pokazali spremnost da nama narodnim poslanicima i našim građanima pružite prave informacije i izložite vaše viđenje zdravstvenog aspekta ovog problema.
Polazeći od navedenog, a pri tome imajući u vidu da ministarstvo koje vi vodite brine i o zdravstvenoj prevenciji naših građana, želim da vam postavim sledeće pitanje, vi ste već delom i odgovorili na njega, ali zarad javnosti naših građana zamolila bih vas da nam još jednom objasnite - koliko je zapravo po zdravlje ljudi štetno prisustvo aflatoksina u mleku i kakve mogu biti posledice njegovog prisustva u povećanim koncentracijama? Hvala.
PREDSEDNIK: Ministar Slavica Đukić Dejanović ima reč.
SLAVICA ĐUKIĆ DEJANOVIĆ: Slažem se da je bilo dosta nejasnoća i da, kada se struka ne sluša, da su onda interpretacije svakog čoveka kada je zdravlje u pitanju i te kako raznolike i, nažalost, često prožete i neosnovanim strahovima. Ali, ono što jeste istina, to je da mi u sistemu zdravstvene zaštite ove zemlje imamo institucije koje rade na vaspitno-obrazovnom radu, zbog čega je Ministarstvo zdravlja ocenilo, u momentu kada je priča o aflatoksinu počela da bude interpretirana od onih koji nemaju dovoljno stručnog znanja, da institucije, a to su zapravo i instituti za javno zdravlje, zavodi za javno zdravlje, 23 institucije tog tipa funkcionišu u našem sistemu i oni zapravo, između ostalog, treba da obaveštavaju opštu populaciju o tome šta znači javno zdravlje, šta može biti rizik po javno zdravlje, koji su to realni problemi. Dakle, u neku ruku, vaspitno-obrazovne aktivnosti su, posebno u takvim okolnostima, na njima.
Ono što je Ministarstvo zdravlja učinilo, uz apel da se zaista sluša struka i da političari ustupe mesto stručnjacima oko suzbijanja straha vezano za korišćenje aflatoksina M1, to je i da je angažovalo zaista rukovodioce svih ovih institucija za javno zdravlje da rade svoj posao, čime je zapravo postojala realna mogućnost da kroz institucije sistema je najkompetentnije osoblje u njima, građani dođu do pravih informacija.
Možda je ovo prilika da zamolimo i medije da proprate rad ovih institucija koje su nepravedno u poslednjih 10-ak godina i više zapostavljene.

40/2 MZ/IR

PREDSEDNIK: Narodni poslanik Borislav Stefanović ima reč.
Izvinjavam se, hoćete li vi, imate pravo?
Izvinjavam se, kasno se prijavila koleginica, pa sam zbog toga vama dao reč.
Snežana Bogosavljević Bošković ima reč.
SNEŽANA BOGOSAVLjEVIĆ BOŠKOVIĆ: Želela bih da vam se zahvalim, gospođo ministarka, na datom odgovoru.
Istovremeno bih vas zamolila za još jedno dopunsko pitanje. Na njega ste delimično već odgovorili, ali opet, zarad naših građana i naše javnosti, zamolila bih vas da nam pojasnite i još jednom kažete – da li postoje i da li su vam poznati rezultati istraživanja o tome koji period korišćenja mleka sa nivoom aflatoksina do 0,05 i onog sa nivoom do 0,5 mikrograma po kilogramu se može smatrati štetnim po zdravlje ljudi, posebno po zdravlje dece? Kakve sve negativne posledice to može imati? Zahvaljujem se.
PREDSEDNIK: Ministar Slavica Đukić Dejanović ima reč.
SLAVICA ĐUKIĆ DEJANOVIĆ: I 0,05 i 0,5 mikrograma po kilogramu mleka su apsolutno bezbedni nivoi, ali treba da težimo, u skladu sa principima o kojima sam malopre govorila, što nižim nivoima, upravo zbog svega onoga o čemu smo govorili, da se koncentracije u mlečnim proizvodima povećavaju, da postoje individualne sklonosti ka određenim razboljevanjima i da svakako moramo znati da u kumuliranim efektima postoji mogućnost i teratogenog i mutagenog i kancerogenog dejstva.
PREDSEDNIK: Narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.
BORISLAV STEFANOVIĆ: Hvala predsedniče.
Mi iz DS postavljamo nekoliko pitanja.
Prvo, činjenica je da u Ministarstvu poljoprivrede mesecima, ministre, ste ignorisali stručnjake koji rade u vašem ministarstvu i potpuno se niste interesovali za ovaj problem. U septembru ste znali da je 37% kukuruza zaraženo aflatoksinom. Zašto niste momentalno reagovali i preduzeli adekvatne mere? Zašto u tom slučaju niste reagovali po pravilniku? Zašto ste dozvolili da u celoj aferi stradaju mali proizvođači kukuruza i mleka? Zašto i da li uopšte imate kukuruza u robnim rezervama za sanaciju ovog problema?
Odgovore na pitanja o neispravnosti mleka davala je SNS, a ne Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo zdravlja i Vlada i oni su politizovali aferu. Moje pitanje je – zašto? Niste nastavili otkup od malih proizvođača kao što je to radila Hrvatska, nego ste zatvorili, a potom uništili stotine proizvođače, prebacujući odgovornost na male proizvođače. Odgovorni ste za ugrožavanje zdravlja stanovništva, ministre, a pre svega ste drsko i promišljeno ugrozili zdravlje naše dece, zarad ko zna čijih interesa.
Kada ćete, ministre, podneti ostavku? Ili kada će vas na sednici glavnog odbora "srpske nestručne stranke" smeniti? Da li ste uopšte svesni koliku ste štetu po srpsku poljoprivredu i srpsku ekonomiju napravili svojim neznanjem, nestručnošću i bahatošću? Koju ćete drugu nestručnu osobu postaviti umesto vas, ministre Kneževiću? Verovatno imate tu informaciju.
Zašto ste vraćali nivo na 0,05, ako je 0,5 u redu, kako ste rekli? Zašto u ovoj zemlji ne rade inspekcijske službe? Zašto mi ne znamo šta se uvozi od hrane u našu zemlju i šta nam rade instituti za javno zdravlje i zašto oni ne funkcionišu?


40/3 MZ/IR

Da li je tačno da je ministar Dinkić to ukinuo i da mi danas nemamo nikakvu kontrolu, da je Srbija kao kanta za đubre za razno smeće koje naša deca treba da jedu? To su pitanja za sada, ministre. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA (Vesna Kovač): Hvala.
Ministar Knežević ima reč.
GORAN KNEŽEVIĆ: Prvo, samo malo oko politike. Ne znam da li ste obavešteni da je "srpska nestručna stranka" pobedila na ovim izborima, to bi vam trebalo biti jasno, a vi ćete imati, kao brojne frakcije, prilike na sledećim izborima da ponovo dođete do poverenja građana i da pokušate ponovo da upravljate javnim poslovima. Kako ste upravljali javnim poslovima u prethodnom periodu, vidi se i sada po potpuno urušenom sistemu i po svim onim posledicama koje imamo i do dan danas.
Vaše prvo pitanje, ignorisanje stručnjaka iz septembra meseca 2012. godine, o 37% zaraženog kukuruza. Ne, nije stigla do mene takva informacija.

41/1 JJ/SU 18,25-18,35

Malopre sam vam rekao kada sam prvi put, znači tek u oktobru i novembru mesecu došao do podataka o tom kukuruzu. Odmah zatim oformio radne grupe koje su bile sastavljene od stručnjaka iz čitavog ministarstva i koji su došli do podataka da je procenat kukuruza zaraženog aflatoksinom 7%.
Da li imamo kukuruza u robnim rezervama? Imamo, negde oko 180.000 tona, između 150.000 i 180.000 tona. Sad je podeljeno nešto poljoprivrednicima, 300 kilograma po grlu. Takođe smo i tu po treći put već oformili komisiju da vidimo koliko je to kukuruza zaraženo, jer je neki dan bila izjava u medijima direktora Direkcije za robne rezerve, koji je izjavio da je negde oko 31% kukuruza zaraženo.
Kada ću podneti izveštaj? Izveštaj sam podneo i premijeru, i predsedniku svoje stranke. Kakve će oni sankcije i da li će uopšte podneti neke sankcije, ili na Vladi ili na Glavnom odboru, to je na njima. Ja sam potpuno spreman da oni ocene moju odgovornost u čitavom ovom slučaju. To uopšte nije sporno i to sam rekao već prvog dana, za sve ono što se događalo ministarstvu za ovih sedam meseci.
Zašto je vraćen nivo aflatoksina na 0,5? To je jedno vrlo interesantno pitanje. Možda će trajati malo duže. Ne znam da li imam vremena, predsedniče, ali pokušaću da skratim maksimalno.
S jedne strane imamo Pravilnik o maksimalnoj količini aflatoksina u mleku koji iznosi 0,5, a sa druge strane imamo proizvođače mleka koji ni u svesrdnu podršku države ne mogu da postignu taj standard. Mi znamo da je standard od 0,05 mikrograma po kilogramu aflatoksina u mleku evropski standard, standard EU, ali je EU, zajedno sa Južnoafričkom Republikom, izuzetak u svetu. Znači i Rusija, i Kina, i SAD, Indija, Latinska Amerika, tri četvrtine sveta pije mleko koje ima standard od 0,5.
Dakle, postojala je dilema da li se slepo držati ovog pravilnika koji imamo sa evropskog sa 0,05 i onda biti spreman na sledeće posledice. Te posledice su da ugrozimo životnu egzistenciju desetine hiljada malih proizvođača mleka, stočara, koji žive od mleka od svoje dve, tri krave i od njih napravimo socijalne slučajeve, da bi sutra o njima država trebala da vodi računa i da im se daju sredstva iz budžeta kojih, naravno, nemamo hronično, jer ste, između ostalog, i vi u prethodnom mandatu dobro raskrčmili tu kasu.
Dalje, druga posledica je da dnevno uništavamo stotine hiljada litara mleka koje se u najvećem delu sveta smatra ispravnim. Treće, da izazovemo ekološki problem, jer većina farmera ne bi se sigurno izlagala trošku da nosi to svoje neispravno mleko, tzv. neispravno mleko da nosi na neku drugu destinaciju, nego bi ga uništavali tu negde u blizini, što bi izazvalo ekološku katastrofu.
Četvrto, da li smo toliko bogati da možemo da prepolovimo broj muznih grla, koje je već u vreme vašeg mandata prepolovljen i to mnogo puta? Da stvorimo, praktično, crno tržište mleka, jer ako ne može da ide u zvaničnu upotrebu, znate kako to već ide po našem dobrom srpskom običaju, išlo bi na crno tržište. Da li smo dovoljno bogati da onda na rafovima imamo strano mleko, koje je verovatno mnogo skuplje i koje bi sigurno uticalo na životni standard naših građana?
Kad smo sve to sagledali i sve te ekonomske posledice koje proizilaze iz samo jednog pravnog akta, postalo je jasno da pravilnik treba makar privremeno menjati. Prva suša koja je pogodila Srbiju, znači 2012. godine, pokazala je da je pravilnik iz 2011. godine potpuno neprimenljiv i da se ništa neće događati ako u Srbiji u određenom periodu nastave da piju mleko sa količinom aflatoksina od 0,5 miligrama po kilogramu, jer taj isti standard ima, kao što sam rekao, i tri četvrtine sveta.
41/2 JJ/SU


Smatrao sam da kao ministar poljoprivrede imam pravo i obavezu da zaštitim, pre svega, naše seljake i našu poljoprivredu i to sam uradio, stavljajući u ovim vanrednim okolnostima jednu vanrednu meru, a to je smanjenje standarda sa 0,05 na 0,5, a videli ste da smo se konsultovali i sa svim stručnjacima iz medicinskih nauka, pre svega sa Medicinskog fakulteta, sa "Batuta" i VMA. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Molila bih vas ministre da se ubuduće pridržavate ovog vremena od pet minuta, a dozvolila sam vam zato što je značajna tema.
Reč ima Borislav Stefanović. Izvolite.
BORISLAV STEFANOVIĆ: Složićete se da je sve značajno, tako da očekujem da i meni produžite za minut. U svakom slučaju ministre vama je jako poznato da mi najveću količinu mleka izvozimo u Crnu Goru, Makedoniju i BiH, a ne u Ameriku. Zašto ste nam onda nametnuli američki standard za mleko? U Americi postoji i GMO, postoje antibiotici u mesu i u mleku. Hoćete to sledeći put da kažete i onda da pravdate da to najrazvijenije države rade? Možda je to ispunjenje obećanja predsednika Nikolića da će Srbija biti crna rupa na tepihu Evrope tako što nam dižete aflatoksin na 0,5 što je jedinstveno u istoriji ovog kontinenta da je bilo koji ministar na bilo kom mestu učinio?
Ne postoji nikakvo opravdanje za to što ste uradili i ne postoji mogućnost da se pokrijete iako ste rekli prvo da cela Vlada stoji iza toga, a posle ste rekli da ste vi lično odgovorni. Mi bismo voleli da znamo da li ste vi lično odgovorni ili cela Vlada. Mi mislimo da je cela Vlada odgovorna. Ako vi menjate pravilnik, onda ga vi promenite u okviru vašeg ministarstva.
Ono što je sigurno tačno je da ste tri puta formirali komisiju kako kažete, čime potvrđujete da ste nestručni. Potvrđujete da ste srpska nestručna stranka. Jeste, pobedili ste na izborima i mnogi su pobeđivali na izborima u Srbiji i te stvari se menjaju, ministre.
Lepo vas pitam, da li ćemo mi vas ikad više videti u ovoj skupštini? Da li ćete podneti ostavku? Da li imate grižu savesti zbog onoga što ste napravili? Da li će vas smeniti nova Centralna otadžbinska uprava? To mene zanima da mi odgovorite, jer je javnosti poznato šta ste napravili. Kažete da niste informisani o kukuruzu u septembru. Pouzdano znamo, ministre, i vi i ja da ste imali nekoliko kolegijuma u ministarstvu i da su vam ljudi uporno to saopštavali, a vi ste to uporno ignorisali. Uporno ste ignorisali zato što imate državnog sekretara koji se bavi lovom. Zato što kad god se okrenete levo i desno ne možete stručnog čoveka da nađete u ovoj zemlji, u SNS.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima ministar Knežević.
GORAN KNEŽEVIĆ: Imate prvo loše insajdere. Pošto vodimo zapisnike sa svih kolegijuma, ja ću vam dostaviti te zapisnike, pa ćete imati priliku da se uverite da nismo imali ni u septembru, ni u oktobru, ni u novembru uopšte tu temu na dnevnom redu.
Rekli ste da sam potvrdio nestručnost naše stranke. Može biti, ali mi smo tek na početku mandata i imamo jako puno posla pred sobom, uradili smo dosta posla i neće nas niti politikanti, niti oni koji loše misle svojoj zemlji i svom seljaku sprečiti u tome. O vašoj stručnosti, bilo je i prilike i biće možda prilike da razgovaramo, ali pre svega o vašoj stručnosti su se izjasnili građani ove zemlje.

41/3 JJ/SU

Pokazali ste koliko ste znali i koliko ste umeli. Nije to ništa strašno biti u opoziciji, čekajte neku drugu priliku, pa ako budete konačno oformili jednu stranku, imaćete možda uspeha na tim izborima.
Što se tiče izvoza našeg mleka, naravno, da sve mlekare koje izvoze rade te komercijalne poslove i oni sa svojim partnerima u inostranstvu razgovaraju i kakve ugovore postignu, takvi ugovori će biti i sprovedeni.

42/1 VS/SM 18.35-18.45

Imam česte sastanke sa proizvođačima mleka, videli ste pre neki dan da su se i oni zalagali i proizvođači mleka za to da ovaj standard ostane bar neko vreme, dok se ne steknu uslovi da se on promeni.
Prema tome, oni će sigurno izvoziti i dalje, imaće naravno, gubitke, ali mislim da će najveće gubitke imati upravo od politikanstva, koje je krenulo iz vaše stranke.
Što se tiče lobija koji su zainteresovani za sve ovo, za čitavu ovu stvar, da to sam ponovio više puta, ponavljam i sad, ali ne stoji ta primedba ni meni ni mom Ministarstvu, nego stoji pre svega vama koji ste ovu aferu praktično razgoreli.
Znači, to je GMO lobi, to je uvoznički lobi, i pre svega, najvažniji, to je politički lobi jedne frakcije Demokratske stranke koja želi da još koji mesec, još koji trenutak zadrži svoje fotelje, pogotovu u Vojvodini, ne uzimajući u obzir uopšte mišljenje građana Vojvodine, a mišljenje građana Vojvodine će vrlo brzo biti pokazano.
Vojvodina je od onoga što se nazivalo lokomotiva razvoja ove države, postala poslednji vagon tog voza koji žuri prema Evropi, a u tom vagonu ste nas doveli vi i vaša politika. Vojvodina ima najveći broj nezaposlenih, Vojvodina ima najveći rast, odnosno najmanji rast bruto društvenog proizvoda.
Prema tome, pobrinite se imate dosta sigurno problema vaših, pa razmišljajte i o tome, a da li će mene neko smeniti, ili da li ćemo se više gledati ne zavisi sigurno od vas, jer da zavisi od vas, ja sam već osetio mnogo puta kako bi prošao u životu. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Gospodine Stefanoviću, nemate pravo, reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
Dakle, gospodine Stefanoviću, imali ste pravo da postavite pitanje u trajanju od tri minuta. Posle toga ste imali pravo da postavite dva podpitanja u trajanju do najviše dva minuta. Vi ste to iskoristili. Gospodin Stefanović je već dva puta govorio.
Dakle gospodine Arsiću, vratiću vam vreme.
VEROLjUB ARSIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, razumem svoje kolege narodne poslanike iz Demokratske stranke, očigledno su jako nervozni, zato što jednu aferu koja je plasirana među građane Srbije i koje su oni sami izazvali, polako počinje da bude razotkrivana pred srpskom javnošću.
Što se tiče pitanja, voleo bih da može ministar da odgovori na sledeće pitanje, pošto Evropska unija donela taj čuveni pravilnik o količini aflatoksina sa 0,5 je povisila standard na 0,05 promila, koliko znam tamo je prelazni period za primenu tog jednog pravilnika bio dve godine, a u Srbiji je bio dva dana.
Najveći problem oko primene pravilnika, koji je donela Demokratska stranka 2011. godine je bio taj što je neprimenljiv, a neprimenljiv je iz više razloga, osnovni razlog njegovog neprimenjivanja jeste nedostatak referentne nacionalne laboratorije koja bi ispitivala kvalitet mleka i drugih životnih namirnica, odnosno hrane.
Pošto se već duže vremena priča o tome da mi tu laboratoriju imamo, ali ona je još uvek u povoju i nije rođena za proteklih 12 godina dok je Demokratska stranka vedrila i oblačila u Srbiji.

42/2 VS/SM


Voleo bih da nam nadležan ministar odgovori zašto ta nacionalna referentna laboratorija nije počela sa radom, da bi mogao da se primenjuje pravilnik koji je donela Demokratska stranka, koji je neprimenljiv, isto tako voleo bih da znam da li postoje mogućnosti i uzorci mleka iz 2010, 2011, 2012. godine, da se i oni pošalju na analizu u neku drugu laboratoriju, da se utvrdi ispravnost tog mleka, dok je Demokratska stranka vršila vlast.
Potpuno sam siguran da bi rezultati bilo potpuno identični, eto to bi zasad bio moj prvi krug pitanja.
PREDSEDAVAJUĆA: Ministar Knežević.
GORAN KNEŽEVIĆ: Evo, mogu vrlo kratko da odgovorim, pošto imam podatak iz Kancelarije Evropske unije, Nacionalna referentna laboratorija ne radi, ona je krenula sa osnivanjem još 2003. godine, EU je prema njihovim obračunima ukupna sredstva koja EU do sada utrošila na uspostavljanje Direkcije za Nacionalnu laboratoriju u Batajnici iznose oko osam miliona evra.
Nemam tačne podatke koliko je to bilo još iz našeg budžeta, znam samo da sam u avgustu mesecu obilazeći sve te delove Ministarstva zatekao i krov koji prokišnjava, zatekao i ljude koji nisu baš bili spremni da mnogo rade, tako da ćemo u vrlo kratkom roku uraditi tamo neke stvari.
Znači, kao što sam rekao, neka sredstva smo odredili da se to završi, očekujemo pomoć stranih donatora i dalje i po našim proračunima imamo dinamički plan, da bi do kraja 1. tromesečja 2014. godine ta laboratorija mogla da proradi.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Gospodin Arsić, izvolite.
VEROLjUB ARSIĆ: Gospodine ministre, znači, mi nemamo državni organ koji vrši ispitivanje kontrola kvaliteta životnih namirnica, i ono što smo imali, izgleda da je netragom nestalo, znači sada, koliko sam razumeo to rade privatne laboratorije.
Moje sledeće pitanje je – da li neko kontroliše te privatne laboratorije?
Da li će laboratorije koje više puta imaju značajno odstupanje rezultata od onih koji su realni, pošto je javna tajna da su te privatne laboratorije pod uticajem uvozničkog lobija.
Interesuje me, da li ste prilikom ove kontrole mleka, odnosno slanja u druge referentne laboratorije, da li ste poslali i mleko iz uvoza, a ako niste, zašto niste, zato što smatram da i mleko iz uvoza ni po kvalitetu ni po standardima ne odstupa od domaćeg mleka, osim po ceni i u interesu je onih koji ga uvoze, samo da strpaju što više para u svoj džep.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Izvolite ministre.
GORAN KNEŽEVIĆ: Vrlo kratak odgovor na vaša pitanja. Znači da, kod nas postoje 42, ne postoje nacionalne laboratorije, postoje 42 akreditovane laboratorije, akreditaciju daje akreditaciono telo i ono im daje dozvole za rad.
Što se tiče mleka iz uvoza, mi smo kao što sam rekao poslali 302 uzorka od 37 proizvođača i od toga je 48 lotova ili 48 serija stavljeno odmah van prometa, dok nismo sačekali rezultate iz Holandije.


42/3 VS/SM


Rezultati iz Holandije su takvi da jedna trećina tog mleka je potpuno spremna za upotrebu i potpuno ispravna za upotrebu i po evropskim merilima, a ostale dve trećine su po našim novim standardima takođe za upotrebu.
Međutim, pošto je onda važio drugi propis, mi ćemo te dve trećine mleka uništiti.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zaharije Trnavčević.

43/1 GI/MJ 18.45-18.55


ZAHARIJE TRNAVČEVIĆ: Poštovani narodni poslanici, poštovani ministri, neznanje je majka straha. Onoga ko ne zna lako je uplašiti. Taj će da podlegne panici, što se dogodilo početkom ove 2013. godine. Tome su doprinele, naravno, i mnoge novine, koje su iz tiražnih razloga namerno prećutkivale suštinu ove pojave, koja je stara i prisutna u svim zemljama gde se gaji ne samo kukuruz, nego i sve žitarice.
Reč je o tome da postoji jedna gljiva, jedan plesan koja se zove "Aspergillus flavus" koja u procesu metabolizma stvara aflatoksin. Taj toksin ne može da se uništi, razgradi na visokim temperaturama, ali može da se odstrani i spreči da dospe u mlečni aparat, u vime i mlečne žlezde krave. Jedan od tih preparata je "Sony" koji su urađeni na principu, odnosno od zeolita, jedne veoma jeftine, neškodljive silikatne materije koja ne košta mnogo, a lako, ako se unese u koncentrat, može da se smanji nivo aflatoksina i drugih toksina o kojima mi ne govorimo, a koji su takođe štetni i za domaće životinje, pa mogu da budu takođe štetni i za ljude.
Ministar i Ministarstvo poljoprivrede je pogrešilo što oktobra meseca 2012. godine, kad se pojavila tvrdnja da je naš kukuruz zaražen ovom gljivom i plesni, a ona je čudna po tome što, za razliku od drugih plesni, veoma se širi, njoj pogoduju upravo visoke temperature kakve smo imali u leto prošle godine, nije reagovala na taj način da je pozvalo stručnjake, poput profesora Marije Škrinjar sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, koja o tome zna sasvim dovoljno, zatim Radmilu Resanović sa Veterinarskog fakulteta, koji bi rekli da može da se smanji prisustvo aflatoksina smanji, reducira na jedan sasvim podnošljiv nivo. O tome ovde uopšte nije večeras bilo reči, nego se i dalje nastavila prepirka o tome da li je trebalo zadržati 0,5 mikrograma ili možda prihvatiti ono što je u EU, 0,05. Dakle, to je jedna velika greška iz koje su nastale ovakve posledice.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Moram da vam kažem da kao novinar nikada nisam pisao ni o svinjskom gripu, ni o ptičijem gripu.
(Predsedavajuća: Vreme, gospodine Tranvčeviću. Privodite kraju.)
Dozvolite da vam kažem nisam drugim rečima širio, nego sam išao i pitao te ljude. Kada sam neki dan bio kod gospođe Škrinjar za emisiju "Znanje na poklon", pitao sam - gospođo Škrinjar, da li su vas zvali iz Ministarstva poljoprivrede..
PREDSEDAVAJUĆA: Moram da vas zamolim da završite. Pola minuta ste duže pričali.
Da li neko od ministara želi da odgovori? (Ne.)
Nemamo odgovor ministara.
Dakle, sledeća na redu je narodna poslanica Olgica Batić.
(Narodni poslanik Zaharije Trnavčević dobacuje s mesta.)
Gospodine Trnavčeviću, ako nastavite da dovikujete sa mesta dužna da vam izreknem opomenu.
Imali ste pravo da postavljate pitanje, kao i ostali narodni poslanici, u vremenu do tri minuta. Molim vas da se pridržavamo Poslovnika svi zajedno.
Reč ima narodna poslanica Olgica Batić.
(Narodni poslanik Zaharije Trnavčević dobacuje s mesta.)
Gospodine Trnavčeviću, izričem vam opomenu.
Reč ima ministar Goran Knežević, izvolite.

43/2 GI/MJ

GORAN KNEŽEVIĆ: Evo, poštujući godine gospodina Trnavčevića i naše dugogodišnje prijateljstvo i, naravno, vaše znanje, ja ću da vam kažem da smo samo formirali radnu grupu stručnjaka da prati situaciju i da predlaže ministarstvu dalje mere i da koristimo zeolit mešan sa kukuruzom. To rade naše poljoprivredne stručne službe. Znači, ne dajemo poljoprivrednicima da sami oni to rade, nego naše poljoprivredne stručne službe, naši veterinari to rade i onda odnose takvu gotovu hranu kod poljoprivrednika.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zaharije Trnavčević. Imate pravo do dva minuta. Izvolite.
ZAHARIJE TRNAVČEVIĆ: Gospodine Kneževiću, radi se o tome da bi ovo trebalo da se ugradi u Pravilnik o stočnoj hrani, da se, bez obzira na stanje, na incidentne situacije, kakva je bila u 2012. godini, u koncentratu nalazi zeolit zbog toga što je on neškodljiv za životinju i ne dospeva uopšte ni u mleko, ni u meso itd.
Još jednu stvar da vam kažem, gospodine Kneževiću. Stigla je vest da je iz Rusije u plodovima jabuka i drugoga voća nađeni nedozvoljeni recidiv hemijski preparat. Savetujem vam da date nalog da se redovno ispituju ti plodovi, jer ono što je zdravo za stranoga kupca, biće zdravo i za našega potrošača, a nećemo se blamirati i dolaziti u situaciju da nam vraćaju pošiljke ili stavljaju takve teške prigovore. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima ministar Knežević. Izvolite.
GORAN KNEŽEVIĆ: Evo samo jedna rečenica. Nikad se ne može kontrolisati svaki primerak svake namernice. Postoje planovi predviđeni, planovi uzorkovanja koji se iz godine u godinu korigiju. Pre 20 godina se nije istraživao aflatoksin, sad se istražuje, tako da se i to menja. To je jedna živa stvar koju moramo pratiti.
Slažem se sa ovim da ugradimo i u neke pravilnike i da vršimo što više i više kontrola. To zavisi, kao što sam malo pre i objašnjavao, i od organizacije službe i od novaca i od 1000 drugih stvari.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima narodna poslanica Olgica Batić. Izvolite.
OLGICA BATIĆ: Hvala.
Uvažena predsedavajuća, poštovani članovi Vlade, koliko znam, održavanje ove sednice predložila je LDP. Sada ih ne vidim. Ne znam da li neko od vas ovde vidi da su oni prisutni? Toliko o tome koliko njih uopšte zanima tema bezbednosti hrane u Srbiji i zdravlje građana.
Pošto se ovde vrlo često dešava da političke stranke svojataju određena pitanja i određene teme kao svoje, onda bez lažne skromnosti mogu da kažem da je prvo o temi aflatoksina pričala DHSS, da sam u Skupštini prvo pitanje o mleku i aflatoksinu postavila ja upravo ispred DHSS. Za sve one koji ne znaju, mogu da pogledaju stenografske beleške i da izvrše uvid u to. To je bar laka i proverljiva činjenica.
Na Trećem vanrednom zasedanju, dana 12. postavila sam vam poslaničko pitanje i vama i ministarki zdravlja. Podsetiću gospodina Kneževića upravo da je DHSS podnela amandmane na Predlog zakona o budžetu upravo sa ciljem da se obezbedi kako zdravstvena zaštita, nadzor nad bolesnim životinjama i ljudima, isto tako i bolestima koje se prenose putem hrane, pa da se u tom cilju obezbede veća sredstva iz budžeta za veterinu, jer je veterinarska služba upravo ta koja je zadužena za kako
43/3 GI/MJ


sledljivost proizvodnje, tako i životinja, prometa životinja i hrane životinjskog porekla, kao i za pružanje garancija za izvoz mleka, mesa i drugih životinjskih proizvoda. Naravno, ti amandmani nisu prihvaćeni naravno da se ne ljutim zbog toga što nisu prihvaćeni.
Takođe, na Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju podnela sam dva amandmana koja se direktno odnose na veterinarsku službu i direktno se odnose na proizvode životinjskog porekla, između ostalog, i na mleko. Takođe ni ta dva amandmana opet nisu prihvaćena i opet nisam ljuta što ih niste prihvatili.
Istina je da sam tada imala kritički odnos prema, ali vidite da ga danas nemam i to bez trunke cinizma govorim i iskreno.
Ono što sam podnosila i što sam predlagala konkretno se tiče veterinarske službe. U to je upućen i neki vaš državni sekretar koji je bio prisutan na Odboru za poljoprivredu. Znam budući da sam prisustvovala. Sve te savete davali su mi ljudi koji su u veterini više od 30 godina, koji su najeminentniji stručnjaci. To je tzv. taj moj savet staraca, čije sugestije rado prihvatam, i koji me pripremaju kako za sednice Odbora za poljoprivredu, tako i za sve druge.
Naravno da ste pravovremeno reagovali. Istina, doduše malo kasno i nespretno, bar u medijima, ali bolje ikad, nego nikad. Poslali ste uzorke na pravo mesto. Niste kalkulisali. Takođe, smenili ste neke od onih koji su i trebali da budu smenjeni, ali ostali su i neki prisutni u vašem ministarstvu kao što je recimo... Konkretno pitanje za vas jeste kako to da državni sekretar na Odboru za pravosuđe, koji se odaziva na prezime Golubović, daje potpuno netačne i neistinite podatke koji se tiču vetereniraskih stanica?
(Predsedavajuća: Vreme.)
Evo, završavam. Moje konkretno pitanje je kada je veterinarima i šta je plaćeno od septembra meseca do današnjeg dana?
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima mi

44/1 MG/IP 18.55-19.05

GORAN KNEŽEVIĆ: Nemam tako pojedinačno svrstane podatke. Mogu da vam kažem da smo mi podređeni merama. Tako imamo otprilike svrstane podatke, da smo mi ostali dužni nešto iz genetike, naravno četvrti kvartal za mleko i da smo, u principu, sa 99% izmirili sve svoje obaveze iz 2012. godine i sve obaveze iz 2011. godine. To je podatak koji ja imam iz ministarstva. Tačno šta je plaćeno, mislite veterinarskim službama ili kome? Evo, opet moram vama, već treći put, da kažem evo proveriću i odmah ćete dobiti odgovor vrlo hitno. Nemam podatak stvarno, ovde kod sebe.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić.
OLGICA BATIĆ: Evo, daću vam podatak. Nije im ništa plaćeno od novembra 2012. godine do današnjeg dana. Proverite i u Narodnoj banci, proverite svuda gde možete, pa ćete doći do toga istog.
Za kraj, naravno, ono što želim da kažem jeste da ne možete na ovome da se opustite i da na ovome sve ostane, jer posle svega slede i analize mesa, prisustvo nutrita i nitrata, kancerogenih supstanci i budite sigurni da tek sledi analiza proizvoda kao što su: jaja, meso, prerađevine. Ako to ja znam, onda sam sigurna da vi tek to treba bolje od mene da znate.
Naravno, moje dodatno pitanje je šta je sa šefovima poljoprivredne inspekcije? Šta su oni radili sve ovo vreme i kolika je njihova odgovornost upravo u ovakvoj aferi koja je delom, naravno, ispolitizovana?
Zašto i da li uopšte postoji vakcina protiv klasične kuge svinja? Jer, ukoliko nam se slučajno ove godine dese poplave, onda se ona ne leči. To pretpostavljam da znate. Naravno, terenski veterinari predstavljaju elitni deo ovog društva, oni su svoj posao časno radili. Očekujem da mi date odgovor na ono prethodno postavljeno pitanje. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Ministar Knežević, ima reč. Prijavite se samo, molim vas, još jednom.
GORAN KNEŽEVIĆ: Dakle, od 11. meseca nisu plaćeni, a ne od septembra, je li tako? Tako ste rekli? Videćemo to ovih dana. Imamo sredstava na računu, tako da mislim da neće da bude tu nekih posebnih problema.
Što se tiče šefa poljoprivrednih inspekcija. Mi radimo promenu sistematizacije. Očekujemo nova kadrovska rešenja i očekujemo da Vlada, možda na sledećoj ili tamo na onoj sednici, usaglasi, odnosno da dâ saglasnost na našu sistematizaciju, pa ćemo onda moći da radimo i ta kadrovska rešenja.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Gospođo Batić, nemate više prava na postavljanje pitanja.
Reč ima narodni poslanik Karolj Čizik.
KAROLj ČIZIK: Poštovana predsedavajuća, cenjeni ministri, dame i gospodo, imam pitanja za ministra poljoprivrede gospodina Kneževića.
S obzirom na činjenice da je prošlogodišnji rod u našoj zemlji bio veoma nekvalitetan, suša i visoke temperature su doprinele da naše poljoprivredne kulture podbace i u kvantitetu i u kvalitetu. Raznorazne biljne bolesti su uzimale maha, napadale su poljoprivredne kulture kojima je, zbog teških uslova, imuni sistem bio oslabljen. Na taj način ceo prošlogodišnji rod je bio lošijeg kvaliteta od uobičajenog sa malo povećanim sadržajem mikotoksina.
Vi kao ministar poljoprivrede morali ste biti upoznati sa ovom situacijom. Stručnjacima je bilo jasno da kada stoka konzumira takvu stočnu hranu ti toksini će da prelaze u meso, u jaje, u mleko, pa preko toga u ljudske organizme. Vi kao
44/2 MG/IP

ministar poljoprivrede, kakve ste preventivne mere preduzimali da do takvih štetnih posledica ne dođe? Tu ne mislim na elegantno dizanje dozvoljene gornje granice aflatoksina u mleku sa 0,05 na 0,5 mikrograma po kilogramu.
Pre svega mislim na takve mere koje su preduzimali npr. u susednoj Hrvatskoj. Tamo su paorima podeljeni materijali koji ih savetuju šta treba da urade u takvoj situaciji. Paorima su organizovali edukacije.
Jasno je da je ova nezahvalna situacija u koju smo upali mogla biti veoma lako izbegnuta sa malo pažnje i stručnosti. Tačno je da je vrednost gornje granice aflatoksina od 0,05 mikrograma mleka u EU uvedena 2006. godine i to sa razlogom da se na taj način odbrane od uvoza mleka iz trećih zemalja.
Ranije je svuda važila granica od 0,5 mikrograma po kilogramu. Jasno je da se niko od mleka neće razboleti, ali se razbolela naša poljoprivreda. Smanjena je potrošnja mleka, izvoz mleka je smanjen, dovodi se u pitanje kvalitet izvezenog kukuruza. Gubici se mere milionima evra. Opet, ne znam po koji put, kaznu plaćaju siromašni paori Vojvodine.
Ko je kriv zbog toga? Opozicija, javni mediji, štampa koji jedna čekaju senzacije da od bube naprave slona? Ili je kriva Vlada koja upravlja ovom zemljom. Vlada koja ima sve institucije u rukama? Vlada koja treba da rukovodi ovom situacijom.
Da rezimiram gospodine Kneževiću, dva konkretna pitanja. Prvo, šta ste vi preduzeli kao preventivnu meru da se ova situacija izbegne? I, ko je kriv za ovu situaciju u koju smo sada dospeli? Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima ministar Knežević.
GORAN KNEŽEVIĆ: Govorili ste prvo da je rod u 2012. godini podbacio u kvantitetu i kvalitetu. Jeste, i svima je jasna i poznata činjenica iz dobro poznatih razloga, katastrofalna suša koja se ne pamti. Bilo je suša i ranijih godina, u određenim segmentima, na određenim područjima, ali ovako da zahvati čitavu teritoriju nikada nije bilo.
Proizvođači su se snalazili na različite načine. Neko ko je imao zalivne sisteme je sigurno bolje prošao i to treba da bude naša strategija u narednom periodu i to radimo. To je kao što vidite jedna od tačaka ugovora u oblasti poljoprivrede, gde ćemo sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima najveći deo sredstava iskoristiti za revitalizaciju i izgradnju novih zalivnih sistema i da pokušamo da otklonimo posledice tih elementarnih nepogoda. Ono prošle godine je bila elementarna nepogoda.
Šta smo uradili preventivno? Kada smo dobili prve indicije oko toga šta može da se desi, oformili smo radne grupe od stručnjaka koje su savetovale šta u principu da radimo kao Ministarstvo i kao službe.
Sa druge strane, mogu da vam kažem da su poljoprivredne stručne službe u toku jeseni i u toku zime imale predavanja sa poljoprivrednicima, baš između ostalog jedna tema je bila i pojava aflatoksina.
Stupili smo u kontakte i sa svim organizacijama proizvođača. Tu imamo veliki problem, jer ne možemo još kao što sindikati imaju reprezentativnost, mi želimo da i te poljoprivredne asocijacije i udruženja imaju svoju reprezentativnost da bi znali sa kime da razgovaramo i u kom smislu. Razgovarali smo sa nekima, imali smo te teme na dnevnom redu, ali niko nije očekivao da će doći do ovoga.
Pokušali smo da saniramo koliko smo mogli. Pre svega, ovim merama o kojima smo govorili. Znači, da država pomogne da se iz robnih rezervi svakom onom poljoprivredniku gde je zatvoreno poljoprivredno domaćinstvo obezbedi 300
44/3 MG/IP

kilograma zdravog kukuruza po grlu. Da mu se obezbedi određena količina zeolita za koje naši veterinari kažu da je najbolje sredstvo i to je ono što smo uspeli da uradimo u prethodnom periodu.
Nadamo se da će ova godina biti što se tiče poljoprivrede mnogo uspešnija i bolja i nadamo se da ćemo sistemskim merama pre svega, Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju omogućiti da naši poljoprivrednici u narednom periodu naprave jedan iskorak mnogo veći nego do sada.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima gospodin Čizik.

45/1 BD/CG 19,05-19,15

KAROLj ČIZIK: Gospodine ministre, postavio sam pitanje - kakve ste preventivne mere preduzeli da ne dođe do ove situacije? Vi ste odgovorili delimično na to, a objašnjavali ste šta ste uradili posle toga kad je skandal već izbio. Želeo bih da vas pitam, poljoprivredne stručne službe i ti poljoprivredni savetodavci kojih je bilo ne znam koliko, mislim 450 njih koje ste vi raspustili, njihov rad, da su oni ostali u radnim odnosima i da su oni radili dalje sa paorima, sa gazdinstvima, mislim da bi oni mogli u velikoj meri da doprinesu da do takve situacije ne dođe. Niste mi odgovorili na pitanje - ko je kriv za ovu situaciju u koju smo došli?
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima ministar Knežević.
GORAN KNEŽEVIĆ: Ne mogu vam odgovoriti ko je kriv. Ima verovatno puno segmenata koji nisu dobri. Čuli smo i danas kod postavljanja pitanja od sistema kako je postavljen do organizacije službi, do toga da nemamo nacionalnu referentnu laboratoriju i mnogo drugih stvari koje su tako urađene do sada. Pre svega, taj sistem se mora dopunjavati i mora se u narednom periodu napraviti takvim da bude mnogo efikasniji nego što je sada.
Što se tiče savetodavaca, asistenata, ja sam malo pre o tome imao razmenu mišljenja sa gospodinom Petrovićem. Mi se i dalje ne slažemo oko toga, znači oko načina njihovog angažovanja, broja, hajde da kažemo možda iz jednog najjednostavnijeg razloga, zato što para u budžetu za to nije bilo. Ove godine smo obezbedili jednu količinu para u budžetu i mi ćemo pokrenuti jedan sličan program gde ćemo angažovati agronome, ljude od struke koji će raditi na projektu ne samo aflatoksina, nego i onog što je mnogo značajnije, onog strateškog, što sam rekao malo pre, a to su zalivni sistemi, jer mislim da bez toga nema nam sreće.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala. Gospodine Čizik nemate više prava na postavljanje pitanja.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Komlenović.
RADOSLAV KOMLENOVIĆ: Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pre nego što krenem sa mojim pitanjem, moje pitanje je malo specifično, a ne vidim tu ministarku zdravlja. Rekao bih da je naša koleginica, narodna poslanica iz Jedinstvene Srbije, još pre pet meseci, to je bilo malo čudno pitanje, postavila koncentraciju aflatoksina u kukuruzu i baš je napomenula da prilikom konzumiranja hrane životinje, naročito krave, to može da se reflektuje na mleko, tako da bih se ovog puta izvinio gospođici Olgici Batić.
Moje poslaničko pitanje se odnosi na predlog za završavanje izgradnje akceleratorske instalacije "Tesla" koja mislim da je veoma bitna za građane Srbije, što se tiče zdravlja. Ono što me je iniciralo da postavim ovakvo pitanje je dopis Instituta "Vinča" koji se 6.2.2013. godine obratio Odboru za obrazovanje, nauku, tehnoloških razvoj, informatičko društvo i Odboru za zdravlje i porodicu Narodne skupštine Republike Srbije, sa molbom da što pre razmotre problem o uspostavljanju industrijske proizvodnje, radiofarmaceuta za PET kamere u Institutu i njihovu regularnost korišćenja, o medicinskim instalacijama Republike Srbije. U Srbiji su do sada instalirane dve PET kamere u Institutu za onkologiju Vojvodine, Sremskoj Kamenici i Kliničkom centru Beograd.
Međutim, u Srbiji još uvek ne postoji za proizvodnju radifarmaceutika ze PET kamere. Zato ovi skupljaju rđu i koriste samo kada se radiofarmaceutik nabavi iz inostranstva, uvozna cena je 600 evra po pacijentu. Ova cena je znatno viša od cene

45/2 BD/CG

po kojoj bi se on proizvodio u Institutu "Vinča", koja bi iznosila 250 evra po pacijentu.
Izgradnja AIT je otpočela u novembru na osnovu odluke Vlade Republike Srbije, koja je doneta 9. avgusta 1989. godine, dana 1.11.2007. godine. Vlada Republike Srbije je donela odluku da se prekine finansiranje i izgradnja AIT iz budžeta Srbije i da se ona nastavi na osnovu kliničkog duga Rusije prema Srbiji.
Iz svega ovoga jasno proizilazi da je nužno da se u Srbiji što pre izgradi centar za industrijsku proizvodnju radiofarmaceutika, pogotovo zbog toga što je za dostizanje odgovarajućeg evropskog standarda nužno da se u Srbiji instalira još pet kamera. Uspešnim završavanjem tog složenog posla, omogućilo bi se znatno povećanje broja tačnih dijagnoza oboljenja, naročito malignih. Time bi se značajno povećao kako broj izlečenih pacijenata, tako i efikasnost zdravstvenih usluga u Srbiji.
Dana 23. marta 2011. godine, prilikom svoje posete Srbiji, gospodine Vladimir Putin, tadašnji predsednik Vlade Rusije je izjavio sledeće - mi smatramo da se jednim od važnijih pravaca delovanja javlja saradnja u sferi visokotehnoloških oblasti, i kažem danas, što se tiče atomske energije, da smo mi spremni da isporučimo opremu, izgradimo centar za proizvodnju radiaktivnih izotopa za medicinske svrhe …
(Predsedavajuća: Vreme.)
… izvršimo obuku srpskih specijalista u toj oblasti. Samo ću postaviti pitanje. Pitanje se odnosi na sva tri ministarstva. Samo ću još da kažem da je 15.11.2012. godine u Moskvi održano 11. zasedanje Međuvladinog komiteta za trgovinsko-ekonomsku i naučno-tehničku saradnju Srbije i Rusije. Pitanje se odnosi na Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo finansija i privrede, koje glasi – dokle se stiglo u realizaciji tih zahteva, u vidu ogromne koristi koju bi imali građani Srbije pri lečenju najtežih bolesti, ali i u daljem razvoju nauke i tehnologije Republike Srbije?
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Ovo je sednica sa aktuelnom temom. Govorimo o poslaničkim pitanjima sa aktuelnom temom i na dnevnom redu je bezbednost hrane. Dakle, ta pitanja koja ste postavili, ovde nemamo predstavnike Vlade koji bi mogli da odgovore na ta pitanja.
Reč ima narodna poslanica Ranka Savić.
RANKA SAVIĆ: Gospođo predsedavajuća, koleginice i kolege, gospodo ministri, evo, imati na raspolaganju tri minuta za ovakvo značajnu temu kao što je bezbednost hrane koju koriste i građani Srbije, inače poreski obveznici, dakle svi oni koji finansiraju sve ove institute i institucije koje su apsolutno u obavezi da brinu o našoj bezbednosti jeste taman toliko da govorite, a da u stvari ne kažete ništa.
Slušajući ovu današnju raspravu zaista sam u jednoj velikoj dilemi. Molila bih i ministra da mi kaže da li u stvari aflatoksin ima pozitivno dejstvo na zdravlje građana Republike Srbije, jer slušajući i narodne poslanike i slušajući i objašnjenja i odgovore, zaista postavljam pitanje – da li u stvari u onom trenutku kada država Srbija iz obaveze prema građanima Srbije bude u stanju da obezbedi aflatoksin na nivou od 0,05%, u stvari onda mi treba da tražimo da se on vrati na 0,5%, jer to je potpuno jednako i potpuno isto? Sva objašnjenja danas idu upravo u tom pravcu.
Međutim, imajući malo vremena i želeći da ga iskoristim na pravo vreme, postavila bih ministru jedno pitanje, a koje se odnosi na intervju ili izjavu koju je danas u "Privrednom pregledu" dao dr Zoran Milošević iz Instituta za javno zdravlje

45/3 BD/CG

u Nišu, koji je rekao da je u vezi sa ovim obavestio i nadležno ministarstvo, a koji vrlo jasno kaže da u poslednjih šest meseci hrana koju uvozimo u Srbiju ulazi bez ikakve kontrole. Fitosanitarna inspekcija je do pre pola godine morala da proverava ispravnost prehrambenih proizvoda u svakom šleperu koji prelazi našu granicu. Međutim, od pre pola godine inspektori imaju obavezu da ovakve provere rade samo jednom u šest meseci.
To znači da je dovoljno da provere samo jedan šleper, a da čitavi kontigenti nekog proizvoda nakon toga budu uvezeni bez ikakve provere. Mislim da ovoj izjavi dr Zorana Miloševića ne treba ništa dodavati. Zaista bih volela da mi ministar odgovori na ovo pitanje.

46/1 AD/LŽ 19.15-19.25

PREDSEDAVAJUĆA: Ministre, da li želite da odgovorite? Izvolite.
GORAN KNEŽEVIĆ: Želim da odgovorim.
Malo ste cinično postavili ovo pitanje da li je sada aflatoksin pozitivan i da li ćemo vraćati ovo. Rekao sam jasnu dilemu koju smo imali u Ministarstvu i koju sam imao ja kao ministar.
Znači, sa jedne strane imamo pravilnik koji je praktično neupotrebljiv. S druge strane, imamo uništavanje poljoprivrede. Znači, potpuno uništavanje poljoprivrede, pogotovo malih poljoprivrednika, stočara koji nemaju ni nedelju, ni praznik, ni odmora, vi to znate vrlo dobro,koji imaju dve, tri, pet, sedam krava i koji žive od toga. Imamo i jednu formalnost gde, u principu, posle konsultacija sa zdravstvenim stručnjacima nema nekih, verovatno, bitnih razlika, mada smo sada čuli da nema razlika na zdravlje stanovnika.
Prema tome, nisam imao tu dilemu ni jednog trenutka. Predložio sam, i to već drugi put kažem, to nije donela Vladanego Ministarstvo poljoprivrede donosi taj pravilnik. Doneli smo pravilnik po kojem smo standard za aflatoksin u mleku praktično smanjili na 0,5 mikrograma po kilogramu.
Što se tiče izjave, čini mi se da ste rekli Zorana Miloševića, ne bih komentarisao. Ne bih komentarisao. Mislim da je neozbiljno od mene da komentarišem izjave po novinama, jer sam i sam u svojoj prvoj i drugoj rečenici rekao da je većina medija doprinela da ova afera dođe do ovakvih granica i da napravi toliku ogromnu štetu državi.
Prema tome, nije istina da se ne uzimaju uzorci, a za ostalo, ne bih da komentarišem.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Gospođo Savić, izvolite. Samo se prijavite još jednom.
RANKA SAVIĆ: Pošto mi skoro dvadeset ili trideset dana stalno govorimo o mleku., moje pitanje je - šta je sa mesom? Dakle, one krave čije mleko koristimo i u kome se nalazi aflatoksin, znači, ne mene nego građane Srbije interesuje - šta je sa mesom koje konzumiramo, šta je sa sirom, kajmakom, jajima, kukuruznim brašnom?
Ono što me takođe interesuje i što sam povodom ove afere sa aflatoksinom u mleku po prvi puta čula, šta je količinom aflatoksina u kikirikiju, pistaćima, indijskom orahu, u svim tim proizvodima? Jer, opet, moram na medije, drugu informaciju nemam, nivo aflaltoksina, po pisanju medija, u ovim proizvodima je desetostruko veći od samog nivoa aflatoksina u mleku.
Ono što bih postavila kao pitanje – da li i na koji način se kontroliše garderoba koja se prodaje? To je garderoba uvezena iz Kine, pošto su takođe do mene došle informacije da je tu puno problema, počev od sirovinskog sastava, boja, farbe koja se koristi u garderobi koju uvozimo. Šta je sa igračkama koje se takođe kupuju po kineskim prodavnicama i kineskim pijacama? Da li su ti proizvodi pod kontrolom i da li i na taj način kontrolišu te proizvode, vodimo računa o najmlađima?
PREDSEDNIK: Ministre Kneževiću. Izvolite.
GORAN KNEŽEVIĆ: Što se tiče ovog poslednjeg pitanja igračaka i odela, nisam tu baš na svom terenu. Koliko znam, to radi tržišna inspekcija, oni su zaduženi za to.
Što se tiče aflatoskina u mesu, njega ne može biti. U ostalim namirnicama se ne radi, jer je preduslov da bi se našao u namirnicama mnogo veći nivo aflatoksina u mleku. Mislim da je o tome koleginica Slavica malopre govorila mnogo opširnije nego ja sad.
46/2 AD/LŽ

PREDSEDNIK: Narodni poslanik Dragana Đuković. Izvolite.
DRAGANA ĐUKOVIĆ: Hvala.
Poštovani predsedniče, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, imam danas dva pitanja. Jedno je pitanje u stvari upućeno ministru trgovine, gospodinu Ljajiću, ali pošto on nije tu, nadam se da ću dobiti odgovor, reći će kada bude u prilici. Drugo pitanje je vezano za poljoprivrednu, odnosno upućeno je gospodinu Kneževiću.
Dakle, za ministra Ljajića pitanje, pošto mi nekako u poslednje vreme i poslednjih godina dolazimo u situaciju da tek kada izvezemo nekom hranu i kada ta hrana ode negde, iz tih država praktično dobijamo signal da sa hranom nešto nije u redu, ili da ima aflatoksina, ili nekih drugih pesticida itd, pa me interesuje – koliko se i u kojoj meri kontroliše to što izvozimo i da li to što izvozimo kod nas ostaje kao hrana koja je i dalje bezbedna, odnosno hrana koju i dalje jedemo?
Drugo pitanje je za vas, gospodine Kneževiću – ko može da nam garantuje uopšte da, neko je danas spominjao karencu, da li neko može u stvari da nam garantuje da ona hrana koju danas kupujemo na pijaci nije otrovna, s obzirom na to da ne znamo koliku kontrolu imate nad proizvođačima koji izađu sutra na pijacu, danas prskaju i izađu sutra na pijacu pa prodaju proizvode? Koliko se to kontroliše? Da li će se u narednom nekom periodu više pažnje obraćati na to koliko ste u mogućnosti, odnosno koliko je država u mogućnosti, s obzirom na to da je u pitanju zdravlje svih nas? Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Knežević. Izvolite.
GORAN KNEŽEVIĆ: To je posao tržišne i sanitarne inspekcije. Mislim da oni to rade redovno i verovatno uzorkuju to. Kada bi se nešto pojavilo, oni bi alarmirali.
Što se tiče prvog pitanja koliko se i u kojoj meri kontrolišu izvozni proizvodi, pa nam se vraćaju onda sa nečim? Znate, imali smo skoro problem sa kukuruzom. Pojavila se jedna vest da je u Donjoj Saksoniji hiljade tona kontaminirane hrane stiglo iz Srbije, kukuruza. Na stranu to što smo dobili od naše uprave carina Srbije podatak da u čitavoj 2012. godini do 1. marta 2013. godine nijedan gram kukuruza nije izašao iz Srbije u Nemačku. To bih ostavi po strani. Onda smo se malo pozabavili tim propisima kako ide kod izvoza merkantilnog kukuruza i kako to ide, verovatno, kod svih drugih proizvoda.
To su potpuno komercijalni odnosi bez učešća države. Znači, odgovornost za robu do granice ili do predaje kupcu ima izvoznik, a kasnije ima onaj uvoznik koji ima mogućnost da unajmi neku kontrolnu kuću i da onda prekontroliše tu robu. Ako je ona ispravna da je primi, ako nije ispravna da je vrati nazad.
PREDSEDNIK: Reč ima gospođa Đuković. Izvolite.
DRAGANA ĐUKOVIĆ: Nisam tražila reč. Zahvaljujem se ministru. Verovatno sam ostala prijavljena u sistemu. Hvala.
PREDSEDNIK: Gospođa Ružica Igić, nije tu.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.
MILETIĆ MIHAJLOVIĆ: Poštovani predsedniče, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, želeo sam da postavim pitanje ministarki zdravlja, gospođi Slavici Đukić Dejanović, ali svejedno, nije tu. Postaviću pitanje ministru Kneževiću, uz prethodno konstatovanje nekih činjenica i nekih mišljenja koje imamo kao SPS.

46/3 AD/LŽ

Smatramo da je pitanje zaštite životne sredine globalno pitanje koje sve više i više mora da zaokuplja pažnju svetske javnosti, naravno, i naše. U ime onoga što su uslovi i kvalitet života danas, ali svakako i zbog onoga što je sutra, jer tu našu životnu sredinu na globalnom planu ostavljamo našoj deci.
U užem smislu je i pitanje zaštite i kvaliteta životnih namirnica, što je aktuelno pitanje kod nas i što svakako jeste mnogo veći problem nego što o njemu pričamo. To je sigurno.

47/1 MO/VK 19,25-19,35

Mislimo da bi možda u funkcionisanju i u kontroli onoga što je kvalitet i ispravnost životnih namirnica trebalo da se uspostavi veća koordinacija i odgovornost između različitih ministarstava, državnih organa, stručnih institucija i da to, naravno, bude usklađeno, ne na osnovu voluntarističkih principa i postavki, već na osnovu legislative, na osnovu zakona i pravilnika koji obavezuju.
Smatramo da bi Ministarstvo zdravlja trebalo da ima šire i veće nadležnosti u kontroli ispravnosti životnih namirnica, uzimajući u obzir sveukupne resurse i stručne potencijale koji ovaj resor i delatnost ima, kao i da bi trebalo preispitati određene nadležnosti koje sada postoje u okviru određenih ministarstava. Svakako je važno to veće povezivanje međusobnih resora u cilju uspešnosti i adekvatne kontrole, jer bi pre svega bilo potrebno preventivno delovati, a ne da se Ministarstvo zdravlja posle bavi lečenjem i saniranjem posledica zbog ovih problema koje imamo.
(Predsednik: Vreme.)
Samo kratko. Ovde je rečeno da smo imali referentnu laboratoriju za koju smo još 2003. godine dobili sredstva. Moje pitanje, gospodine ministre Kneževiću, glasi – zašto ta sredstva nisu privedena nameni i ko je za to odgovoran?
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Knežević. Izvolite.
GORAN KNEŽEVIĆ: Nije na meni da kažem, pošto ne znam, naravno, ali znam samo da su ogromna sredstva potrošena ili su nestala. Mi smo po službenoj dužnosti predali nadležnim organima određene upite, tako da će se neko sigurno ovih dana i ovih meseci pozabaviti tom temom, pa ćemo onda videti gde je to. Imamo različitih informacija, ali ne bih da govorim o onome rekla – kazala, jer mislim da bi bilo suviše neozbiljno.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović.
MILETIĆ MIHAJLOVIĆ: Svakako da bi trebalo to videti, jer od 2003. godine do danas, znači deset godina, imamo da je, negde sam pročitao, 12 miliona evra bilo u nameni za ovu referentnu laboratoriju. Ne znam da li je tačan podatak, vi ste rekli osam, ali svejedno. Verovatno je Republika Srbija delom uložila sredstva u sve to i trebalo bi odgovornost za ovo što se danas dešava preneti na te koji nisu izvršili ono što je trebalo da se uradi kada je reč o ovoj laboratoriji.
Još jednu konstataciju bih dao, da je granica od 0,05, kao evropski standard, preambiciozna za naše prilike i zapravo govori o tome da mi veoma površno usvajamo zakone, površno usvajamo pravilnike, postavljamo norme u cilju upodobljavanja istih sa evropskim zakonima i normama i mislimo da smo time završili posao. Mnogo toga treba uporedo sa usvajanjem zakona i pravilnika da radimo, a pre svega na planu onoga da to bude implementirano i na planu promene svesti.
Prema tome, uzaludno je govoriti, mi posmatramo problem samo formalno i površno. Moramo drugačije sve to da posmatramo i drugačije moramo da radimo.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jovana Mehandžić.
JOVANA MEHANDžIĆ: Dobro veče, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, kolege, predsedavajući, ministre. Do sada smo čuli dosta insinuacija o politikanstvu i prebacivanju krivice sa Vlade i Ministarstva poljoprivrede na DS. Meni je zaista žao što pokušavate svoju nestručnost i nedostatak kvalifikacija da svalite na bivšu vladu. Žao mi je što uopšte moramo da pričamo o kvalitetu hrane u ovom domu, jer u ovu situaciju nismo ni morali da dođemo da vi i ova vlada niste izabrali da zataškavate problem, da dovedete u opasnost zdravlje ljudi i da se kockate
47/2 MO/VK

ekonomijom naše zemlje. Loše ste postupili. Pali ste na najvažnije ispitu. Pali ste na ispitu zdravlja ljudi, a pali ste i na ispitu ekonomije naše zemlje, koju ste vašim nečinjenjem i neblagovremenom reakcijom ugrozili, time što ste srušili cenu našeg kukuruza i time što ste srušili kredibilitet našeg mleka na tržištu u regionu.
Da vratim temu u svakodnevni život, ako vam ovo nije dovoljno svakodnevno. Hajde da pokušate da umirite roditelje koji su zabrinuti jer ne znaju kakvo mleko piju njihova deca. Dajte odgovor zašto niste na vreme sprečili da nivo aflatoksina poraste u mleku. Ako je već došlo do toga, zašto ranije, jesenas niste rešavali tu situaciju, ako ste već, kao što ste priznali, bili upoznati sa njom?
Tražimo da ministar poljoprivrede i ova vlada snose odgovornost za poteze koje su povukli, za to što su u najmanju ruku zbunjivali narod, što su ih dezinformisali i što su zbog svoje nestručnosti zataškavali informacije vezane za nivo aflatoksina u kukuruzu i mleku tokom proteklih nedelja i meseci. Tražimo isto tako odgovornost Vlade i ministra poljoprivrede za poteze koje nisu povukli i za ono što niste uradili.
Zšto niste blagovremeno reagovali jesenas i zašto niste preduzeli adekvatne mere da 37% kukuruza zaraženog aflatoksinom, odnosno gljivicama, tretirate i snizite nivo ove kancerogene materije? Ministre, znali ste još jesenas za ovaj problem i zašto ga niste tada rešavali? Iako vam je, ministre, skrenuta pažnja, iako je i tada u javnosti bilo informacija na ovu temu, zašto jesenas niste tretirali kukuruz zeolitom?
Da vas podsetim, radi se o životnom pitanju, radi se o tome čime hranimo našu decu i o tome da roditelji treba da brinu o još jednoj stvari koja zapravo treba da bude regulisana od strane države i kontrolisana od strane države. Nemojte na ovo pitanje odgovarati evrofanatizmom u donošenju propisa, kobajagi standardima koje ne možemo da ispunimo. Nemojte odgovarati na ovo pitanje napadom na DS, jer niste u pravu.
Argumenti koje ste dali u dosadašnjim odgovorima u najmanju ruku su neozbiljni i nekvalifikovani i nestručni. Ponašali ste se konfuzno i roditelji su zbog toga veoma zabrinuti, ne znaju šta da rade, da li deca da piju mleko ili ne, a imaju od vas oprečne informacije. Niko ne govori, na primer, o kumulativnom dejstvu mleka koje konzumiraju naša deca i, na kraju krajeva, mi sami.
Da ponovim pitanje, zašto niste blagovremeno reagovali jesenas u oktobru, odnosno u novembru, kada ste već priznali da ste tada bili svesni ove situacije i posledica koje ova situacija može da ima na naše živote i na živote naše dece?
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Knežević. Izvolite.
GORAN KNEŽEVIĆ: Mogao bih da ponovim većinu stvari koje sam rekao malopre, pošto ste i vi ponovili većinu pitanja koja su već postavljena, a na koja sam odgovorio, pa ću ukratko da vam kažem.
Što se tiče odgovornosti, da, ja sam spreman i rekao sam vam da sam ponudio ocenu svoje odgovornosti i premijeru i predsedniku svoje stranke, koja me je delegirala na ovu funkciju. Na njima je da odluče i prihvatiću svaku takvu odluku.
Tvrdim odgovorno da, što se tiče zakona, propisa i pravilnika, niko u ministarstvu nije napravio ni jednu jedinu grešku, da su ispoštovane sve procedure i da je sve u skladu sa pravilnicima i programom kakav je zacrtan u ministarstvu još ranijih godina.


47/3 MO/VK

Zataškavanje. Voleo bih, ako budete imali vremena i ako vas to interesuje, da vam dostavim presklipinge i da vam dostavim saopštenja Ministarstva poljoprivrede. Bukvalno posle svakog događaja ili posle svakog segmenta u događanjima u ovoj čitavoj aferi Ministarstvo poljoprivrede se oglašavalo. Sada je tu ono pitanje sa početka – na koji način su to prenosili mediji? Na koji način je javnost to prihvatala? Na koji način su se ponašali, i tu možda treba postaviti pitanje odgovornosti, upravo funkcioneri DS, koji su umesto da pokušaju da zajedno sa ministarstvo razrešavaju problem, taj problem raspaljivali i time zbunjivali narod?

48/1 TĐ/SU 19,35-19,45

Što se tiče ne činjenja, moguće da je bilo nekih stvari, da se nešto nije učinilo na vre, ali i dalje sporim vaše podatke, koje vi imate, o 37% zaraženog kukuruza. Ne znam odakle vam to. Zamolio bih vas da mi dostavite ako imate. Mi imamo podatak, koji sam rekao, iz jedne laboratorije iz novembra meseca, koja nije uopšte akreditovana za aflatoksin, koja je rekla da je zaraženo 70% kukuruza i to nije rekla zvanično obrativši se ministarstvu, ili nekom zvaničnom organu, nego su to izjavili preko medija u intervjuima nekim listovima.
Reagovali smo konfuzno. Proverili smo način na koji smo reagovali u prethodnom periodu. Rekao sam da smo to proverili upravo sa kolegama iz okruženja. Potpuno isto smo reagovali, kao i oni i to je jedini mogući način na koji može da se suzbije sve ovo što se događalo.
Kumulativno dejstvo na decu i pijenje mleka, mislim da je koleginica Slavica u dva navrata odgovorila na to pitanje i ne bih da prihvatim na sebe takvu odgovornost da o tome govorim. Imam ovde nešto iz kancelarije EU, pa bi, eventualno, možda mogao nešto da vam pročitam, ali ako budem našao u međuvremenu tačno rečenice koje glase, što se tiče tog kumulativa.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Jovana Mehandžić.
JOVANA MEHANDžIĆ: Hvala vam na odgovorima, ako su to bili odgovori na pitanja koja sam postavila. Samo ste pomenuli, odnosno ponovili ono što ste do sada rekli i vi se branite saopštenjima, ali moram da vam kažem da saopštenja u svakodnevnom životu građanima ne znače ništa, pogotovo ako tretiraju informacije na najrazličitije načine, odnosno daju svaki put drugačiju informaciju. Dakle, saopštenja koja ste davali kao Ministarstvo poljoprivrede i ministar samo doprinose zbunjivanju i jednoj atmosferi nepoverenja, koju ste kreirali u javnosti po ovom pitanju.
Rekli ste da zajedno treba da rešavamo ovo pitanje. Nažalost, ova sednica je usledila 10 ili 14 dana posle zahtevanog datuma. To je jedna stvar. Druga stvar, koliko znam, pokrajinski sekretar vam je poslao dopis, informacije kojima je raspolagao i nije reagovao pre nego što je sačekao odgovor od vas, koji nije dobio. Prema tome, toliko o zajedničkom rešavanju problema. Da podsetim, vi niste reagovali u onom trenutku kada vam je pokrajinski sekretar uputio informacije koje je imao.
Što se procenta zaraženog kukuruza tiče ili koji sadrži aflatoksin, ministar Ljajić je pomenuo procenat kukuruza sa aflatoksinom koji postoji trenutno u robnim rezervama. Prema tome, molim vas da proverite sa njim ispravnost vaših informacija.
Što se kumulativnog dejstva tiče, pogledaću beleške ove sednice. Ne verujem da je ministarka Đukić Dejanović o tome pričala. Moram da vas podsetim da nivo aflatoksina u nekim zemljama za decu u mleku iznosi 0,025%. Dakle, upola je manji od onoga što je za odrasle preporučljiva granica. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Knežević.
GORAN KNEŽEVIĆ: Samo malo još da dopunimo ovo oko pokrajinskog sekretara za poljoprivredu. Sve vreme se provlači i u javnosti jedna teza da je Ministarstvo poljoprivrede ignorisalo upozorenje Sekretarijata za poljoprivredu i sekretara za poljoprivredu, odnosno da ništa nismo ni preduzeli, dok pokrajinski sekretar nije izneo rezultate svojih istraživanja javnosti. Ovo je potpuna, potpuna, potpuna neistina. Moram da kažem 10 puta.
Ako hoćete baš hronološki, gospodin Ješić je 18. februara poslepodne Ministarstvu poljoprivrede poslao faks, potpisan sa njegove strane, u kome nam kaže da je uradio analizu 35 uzoraka mleka i da većina uzoraka pokazuje nedozvoljenu
48/2 TĐ/SU

količinu aflatoksina. Mi smo trenutno reagovali na njegov zahtev i tražili da nam pošalje rezultate. On nam je poslao 35 PDF fajlova izveštaja jedne od laboratorija iz kojih se videlo nekoliko stvari.
Prvo, ispitivanje je nereprezentativno za donošenje opštih zaključaka o stanju mleka u Srbiji i da su rezultati na granici. Malopre sam vam govorio već da u najboljoj svetskoj laboratoriji tolerancija je 30%, a kod nas i mnogo više. Ovde je bila tolerancija od nekih možda 6%, 7%, pa i 10%.
Dalje, uzorke mleka uzimalo je nestručno i neovlašćeno lice za taj posao. Kada to kažem, to može da izgleda ovako malo naivno, ali postoji, naravno, posebna procedura, postoje posebno obučeni ljudi i postoji posebna oprema na koji način se uzimaju uzorci.
Treće, uzorkovano je i kratkotrajno mleko, tako da dok stignu rezultati, ne može se izvršiti provera da li je to tačno ili nije tačno. Četvrto, ono što sam i malopre rekao, u pojedinim poljima u dobijenim PDF fajlovima menjani su softverski, najverovatnije fotošopom, što dovodi u sumnju kompletnu autentičnost tog materijala.
No, i pored toga, ništa nije bilo sporno, nije bilo sporno da sednemo i da razgovaramo oko toga. Skrenuta je pažnja, to se događa 18. februara. Sutradan, 19. februara nama stižu rezultati od 320 uzorka i to se zna. Znači, čekamo sutrašnje rezultate. Za sutra smo već zakazali sastanak sa proizvođačima mleka, sa prerađivačima mleka i planirali smo sastanak sa pokrajinskom administracijom kako bismo završili taj posao na najbolji mogući način.
Međutim, istog tog dana, osamnaestog, kada su poslati ti rezultati, izlaze rezultati na Tviter nalogu sa rečima – otrovno, opasno po zdravlje, čovek koji to popije može na licu mesta da padne mrtav.
Prema tome, sutradan, takođe, dnevne novine sve objavljuju te rezultate. Ako hoćete pošteno, nisu mogli to da dobiju ujutru, pa ujutru da objave, nego je to sigurno objavljeno dan ranije. Da su hteli saradnju, oni bi tu saradnju dobili, kao što su imali, malopre sam to pomenuo, vrlo uspešnu saradnju kad se ticalo suše, kad se ticalo navodnjavanja. Uvek smo sedeli sa svim nadležnim organima AP Vojvodine, razgovarali o problemima i pokušavali da ih rešimo na zajednički način.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Jadranka Joksimović.
JADRANKA JOKSIMOVIĆ: Gospodine predsedniče, prvo izražavam veliko nezadovoljstvo time što je, niste vi bili u sali, niste predsedavali, vaša koleginica, zamenica, dozvolila da predsednik poslaničke grupe DS SNS akronim prevede sa "srpska nestručna stranka". Razumem tu vrstu asocijacije, koja u nedostatku bolje argumentacije postoji, ali sistemom asocijacija možemo da dođemo i do "diletantske stranke", "demolirane stranke", "destruktivne stranke". Imam čitav niz asocijacija za DS, ali ne bih na taj način… Žalosno je. U svakom slučaju bih volela da čujem tu bolju argumentaciju od te.
Što se tiče gospodina Kneževića, koji je ovde prisutan, pomalo sam nezadovoljna i tom vrstom apologetskog nastupa, gde se samo nešto objašnjava onima koji su pokrajinskog sekretara, kome ovde niko ime ne pominje, to je gospodin Ješić, visoki funkcioner pokrajinske DS, još je u sazivu i mandatu prethodne vlade protiv njega pokrenuto 19 predkrivičnih postupaka, koji ste vi, kada kažem vi, mislim na DS, koja je tada bila okosnica Vlada, postavili i ostavili za visokog funkcionera koji je uzbunjivao javnost. Kako je uzbunjivao javnost?


48/3 TĐ/SU

Postavljam pitanje gospodinu Kneževiću i celoj Vladi – kako će odgovarati oni koji su na najbrutalniji način, pošto je dokazano i provereno da nema direktnog uticaja na zdravlje ni potrošača, ni građana, koji su bili konzumenti mleka, koji je bio incident sa tim aflatoksinom, zbog suše i svega ostalog, to je potpuno jasno, uzbunjivali javnost i najranjiviji deo našeg građanstva, a to su mala deca i to su stariji ljudi, kojima je zbog posledica dugogodišnje vladavine DS ostalo da popiju litar mleka, ako mogu i jedan kilogram hleba?

49/1 MZ/SM 19.45-19.55

To je pitanje koje, koliko god zvuči demagoški, jeste pitanje koje je za mene značajnije i od poljoprivrednika i od poljoprivrede u Srbiji, iako je to iznimno značajno. Mene interesuje, ko će da odgovara za uzbunjivanje i paniku u javnosti? Znate ja sam vegetarijanac, moja se ishrana bazira na mlečnim proizvodima. Ne jedem meso pa jedem mlečne proizvode i lično nisam imala tu dilemu. Možda sam upućenija od drugih ili mi je pristup informacija bolji nego ostalim građanima, ali majke koje su čekale decu godinama možda, pa su postavile pitanje sebi da li će da daju mleko bebi koju su jedva donele na svet. To nisu nebitne stvari.
Mene interesuje ko će da odgovara za uzbunjivanje javnosti. Mogu da postavim još čitav niz pitanja ovde, veoma važnih, veoma značajnih, ali pošto je vreme ograničeno, molim vas da mi kažete - šta se dešava sa tim i da li, na bilo koji način, ova vlada pokušava da zaštiti, pre svega, građane Srbije?
PREDSEDNIK: Ministar Knežević ima reč.
GORAN KNEŽEVIĆ: Naravno, to je naš osnovni cilj i naša osnovna ideja, da zaštitimo naše građane i za ovo će neko odgovarati. Odgovaraće za uzbunjivanje javnosti, odgovaraće za materijalnu štetu koju je načinio ovoj zemlji i odgovaraće za još puno stvari. Ali, nije to niti na Ministarstvu poljoprivrede, niti na Skupštini, nego za utvrđivanje te odgovornosti postoje organi koji će to sigurno utvrditi.
PREDSEDNIK: Izvolite.
JADRANKA JOKSIMOVIĆ: Sada samo nekoliko stvari, koje bih takođe postavila kao dodatna pitanja, mimo ove političke dimenzije ovog problema.
Dakle, 2009. godine je donet Zakon o bezbednosti hrane i koliko sam se informisala, sva ovlašćenja koja su bila na zavodima za javno zdravlje, kojih je bilo 24, od toga 12 je imalo vrhunsku opremu, 12 je imalo odličnu opremu, su delegirana, dakle, preneta na Ministarstvo poljoprivrede. Ministarstvo poljoprivrede u tom trenutku nije imalo ni tehničke kapacitete, ni osposobljeno ljudstvo, da na najbolji mogući način i u najboljoj praksi sprovodi ove poslove koje su radili instituti za javno zdravlje.
Interesuje me - kakva je situacija sada, 2012. godine, da li je tu nešto urađeno i da li Ministarstvo pokušava da osnaži te kapacitete ili je možda rešenje da se to vrati na institute za javno zdravlje? Dakle, mene to interesuje kao građanina, jel postoji bolji način ili bolja praksa da unapredimo kontrolu bezbednosti hrane? Imam još minut.
Dalje me interesuje, pominjana je neka Nacionalna referentna laboratorija. Molim vas da mi kažete koliko sredstava je tadašnja Vlada dobila od EU? Spekulisalo se u javnosti o 15 miliona evra, ako nisam u pravu, molim vas da me ispravite, tako sam pročitala. Da li je ta laboratorija započeta? Da li je dovršena? Ako nije, zašto nije? Gde je novac koji je uzet iz fondova EU za taj projekat? Ko je odgovoran, ukoliko se to nije završilo?
Što se tiče lobi grupa, lobi grupe postoje, vi ste pominjali neke. Nije sporno da velike kompanije i firme lobiraju, ali je zadatak i obaveza države da zaštite svoje privredne resurse, svoj privredni potencijal i poljoprivrednu proizvodnju, kao komparativnu prednost Srbije. Prema tome, u tom smislu apsolutno treba da se borite protiv lobi grupa koje nanose štetu poljoprivrednoj proizvodnji Srbije. Hvala.
PREDSEDNIK: Ministar Knežević ima reč.
GORAN KNEŽEVIĆ: Da, borićemo se. Ukazali smo, tačno smo rekli decidirano koje su te grupe i borićemo se protiv njih.
49/2 MZ/SM

Što se tiče nacionalne referentne laboratorije, EU je 2003. godine donirala značajna sredstva za uspostavljanje referentne laboratorije koja još uvek nije funkcionisala. Ovo je jedna od zamerki koju je Evropska komisija ponovila u više navrata.
Konkretni podaci, inače, podaci su iz Kancelarije EU. U rekonstrukciju i opremanje Direkcije za nacionalne referentne laboratorije u Batajnici, u prvoj fazi uspostavljanja kompleksa, iz EU fondova uloženo je oko pet miliona evra. Takođe, iz IPA fonda 2010. godine programskog ciklusa, kroz projekat nabavke laboratorijske opreme, vozila za prenos laboratorijskog materijala i jačanja administrativnih kapaciteta u Direkciji za nacionalne referentne laboratorije Republike Srbije. Ukupnim budžetom predviđeno je još 6,5 miliona evra. Projekat je trebalo da se sprovede kroz dva ugovora, tviningom vrednim 1,5 miliona evra i sredstvima za nabavku opreme koja iznose pet miliona evra, i to za opremu za analitičku laboratoriju, za opštu laboratorijsku opremu, zatim za opremu za fitosanitarnu laboratoriju, za vozila za uzorke, kao i za opremu za tečnu hromatografiju.
Realizovano je 1,5 miliona evra za jačanje kapaciteta Direkcije i ta komponenta projekta je u toku, kao i nabavka dela opreme u iznosu od 1,6 miliona evra. Ostale nabavke su suspendovane. Prema tome, ukupna sredstva koja je EU do sada utrošila na uspostavljanje Direkcije za nacionalne laboratorije u Batajnici iznosi oko 8 miliona evra, s tim što nam je deo sredstava suspendovan. Razgovaramo sada sa njima, pokušavamo sa donatorima, kao što sam rekao, da ponovo uspostavimo izgubljeno poverenje i na osnovu tog izgubljenog poverenja da ostvarimo određena sredstva jer, kao što ste videli, to je jedan od vrlo, vrlo važnih segmenata u sistemu bezbednosti hrane u Srbiji.
PREDSEDNIK: Narodni poslanik Sanja Jefić Branković nije tu.
Narodni poslanik Olena Papuga nije tu.
Narodni poslanik Radmila Gerov ima reč.
RADMILA GEROV: Zahvaljujem. Poštovani ministri, narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, LDP je tražila da se zakaže ovako jedna posebna sednica, na kojoj ćemo ovde u parlamentu razmatrati o bezbednosti hrane. Mi smatramo da je to jako važno pitanje za sve građane ove zemlje i da odgovore na pitanja da li je ispravno mleko u Srbiji ili nije, da li je riba zatrovana ili ne, ne možemo dobiti iz tabloida i iz medija, nego odgovore na ta pitanja treba da dobijemo ovde u parlamentu.
Mi smo smatrali da tema vezano za povećani nivo aflatoksina u mleku ne može da bude politizovana. Iz tog razloga, za nas je neprihvatljiva i zaista sramotna izjava narodnog poslanika Olgice Batić, da danas ovde u parlamentu nisu bili prisutni poslanici LDP, a sednica je zakazana na naš zahtev. To je gospođa Batić izjavila u trenutku kada sam ja razgovarala sa predsedavajućom Vesnom Kovač. Smatram i shvatam potrebu nekih narodnih poslanika da se dodvore vladajućoj koaliciji, ali im to ne daje pravo da obmanjuju građane da poslanici nisu u sali, kada jesu.
S druge strane, mi smo smatrali da je potrebno da premijer ove zemlje bude prisutan na sednici kada se raspravlja o bezbednosti hrane, kao i ministar Suzana Grubješić. Zaista je neprihvatljivo da četiri sata, koliko traje već ova rasprava, nismo dobili odgovor na pitanje, niti od predsednika parlamenta, niti od ministara koji imaju pravo danas da odgovaraju na pitanja, na kom je to službenom putu premijer ove zemlje Ivica Dačić danas i gde se nalazi gospođa Grubješić, pa nisu danas ovde u parlamentu?

49/3 MZ/SM

Neprihvatljivo je i to, predsedniče Skupštine, da kada ste dali odgovor poslaniku LSV, iz kog razloga niste pozvali pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, da kažete da je ovaj zahtev za ovu sednicu podnela LDP, pa da u tom smislu niste mogli da pozovete pokrajinskog sekretara. Istovremeno ste sebi dali za pravo, što imate po Poslovniku, da pozovete ostale ministre u Vladi, koji ovde sede četiri sata, mi njih nemamo pravo ništa da pitamo, niti oni imaju pravo nama bilo šta da odgovore. Ono što je najbitnije, oni nemaju nikakve veze sa ovom temom. Zaista ne shvatam čemu oni ovde služe danas, sem da predstave da se i oni brinu za bezbednost hrane.
Prvo pitanje koje imam za vas, gospodine Kneževiću. Obzirom da je 2009. godine donet Zakon o bezbednosti hrane, kažite mi – da li je i kada ili nije, formiran stručni savet za procenu rizika u bezbednosti hrane? Koliko podzakonskih akata do sada nije doneto, vezano za ovaj zakon? Koliko pravilnika do sada nije doneto? Koliko pravilnika ne odgovara standardima i treba da ih promenite? Zbog čega niste postupili u skladu sa članom 7, koji kaže – načelo predostrožnosti, u trenutku kada se desio problem sa mlekom?
PREDSEDNIK: Samo da vam kažem, gospođo Gerov, niste u potpunosti rekli ono što sam dao kao odgovor, pošto se ovo odvija u poglavlju 14. – postupak kontrole nad radom Vlade. Ministri Vlade mogu da prisustvuju sednici.

50/1 JJ/MJ 19.55-20.05

Ovo nije sednica kojom se kontroliše rad Pokrajinske Vlade, nego Vlade Republike Srbije, i ministri koji su izrazili želju da prisustvuju sednici, ne vidim šta je to loše za Narodnu skupštinu, da ministri dođu i da kažem budu deo rasprave, odnosno makar prate raspravu u kojoj narodni poslanici postavljaju pitanja članovima Vlade.
Da kažem, meni je drago da smo imali priliku da u ovom sazivu parlamenta, na zahtev jedne opozicione poslaničke grupe sazovemo sednicu sa aktuelnom temom i da to većina prihvati, sazove i da mi imamo danas, da će svaki poslanik koji je na spisku moći da postavi pitanje. Mislim, da to nije bila česta praksa u ovom parlamentu ranije, i drago mi je da menjamo parlamentarnu praksu na bolje, i da se ovaj parlament ponaša daleko odgovornije nego što su se dešavali u nekim prethodnim sazivima.
Ministre Kneževiću, hoćete vi nešto da odgovorite?
GORAN KNEŽEVIĆ: Samo jedan podatak, pre nego što odgovorim na ovo pitanje vrlo kratko. Znači, govorite o 2009. godini, o Zakonu o bezbednosti hrane koji je usvojen. Mogu da vam kažem samo podatak da je u periodu od 1.5.2009. do 15.12.2009. godine, uvežene su količine od 241 hiljadu, odnosno 24.115 tona dijamonijum fosfata koji ima povećani nivo radioaktivnog urana. Znači, jedan vrlo ozbiljan podatak, koji sam sad dobio od kolege koji sigurno ne treba da prođe tako nezapaženo.
Inače, nismo do dana današnjeg osnovali stručni savet za procenu rizika. Radi se na tome, jedan od državnih sekretara je preuzeo na sebe obavezu, tako da očekujemo da u neko najskorije vreme imamo i taj stručni savet za procenu rizika.
PREDSEDNIK: Narodni poslanik Radmila Gerov.
RADMILA GEROV: Zahvaljujem ministru na odgovoru, ali mi kažite, pošto niste, znate li otprilike, makar kada će formirati taj stručni savet? Vi ste najavili to da planirate izmene Zakona o bezbednosti hrane, kad to planirate da bude na dnevnom redu ovog parlamenta?
Sadašnji Zakon o bezbednosti hrane u njemu postoje neko načelo transparentnosti i obaveštavanje javnosti, po kome ste vi bili u obavezi da kad postoji sumnja jasno obavestite građane vezano za podatke o hrani, odnosno vrsti hrane, riziku koju ona predstavlja itd, što smatram da niste uradili u propisanom roku i da je između ostavki zbog toga nastupilo takvo jedno nepoverenje i od strane građana, kako mleko piju.
Još jedno pitanje koje želim da vam postavim vezano je za program monitoringa bezbednosti hrane, kao i način i postupak službene kontrole. Vi ste taj program trebali da donesete, pa bih htela da vas pitam da li jeste ili niste? Ako jeste kada? Koja su sredstva bila potrebna za finansiranje takvog programa, to je u skladu sa članom 69. pomenutog zakona? Koje mere će se preduzeti u slučaju prisustva mikrobioloških, hemijskih i bioloških kontaminenata, struktura organa organizacija za sprovođenje programa i druge parametre od značaja za sprovođenje programa?
Potpuno sam svesna kada ste vi rekli da nemate dovoljan broj inspektora na terenu. To je zaista veliki problem. Ako država i ovo ministarstvo ne mogu da kontrolišu velike proizvođače, na koji način onda svi građani koji kupuju robu na pijaci, poljoprivredne proizvode, mogu da budu sigurni da su ti proizvodi bezbedni. Ova situacija koja je vezana za vraćanje jabuka iz Rusije sa velikom količinom pesticida, da li možete sa sigurnošću da tvrdite da ostale jabuke koje imamo u našoj zemlji, koje se nalaze po prodavnicama i pijacama nemaju taj nivo pesticida opasan po zdravlje građana?
50/2 JJ/MJ

PREDSEDNIK: Reč ima ministar Goran Knežević.
GORAN KNEŽEVIĆ: Pitali ste za izmene Zakona o bezbednosti hrane i mislim da sam to rekao više puta u današnjem zasedanju Skupštine da su te izmene praktično gotove, da se uz te izmene samog zakona rade još izmene šest ili sedam zakona i drugih podzakonskih akata i da će u najskorijem roku to biti na Vladi Republike Srbije, što znači da će doći na razmatranje u Skupštinu Srbije.
Što se tiče informisanja javnosti, jeste obaveza po Zakonu o bezbednosti hrane, obaveza ministarstva. Po mojim saznanjima mi smo ispunili tu svoju zakonsku obavezu i redovno smo informisali javnost o svemu tome.
Program službene kontrole. Da, postoji, svake godine se donosi, svaka uprava, svaka direkcija donosi i to se usvaja i po tom programu službene kontrole se vrše kontrole u okviru kontrole namirnica.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Branislav Mitrović.
BRANISLAV MITROVIĆ: Zahvaljujem gospodine predsedniče, gospodo ministri, mi smo danas čuli mnogo konstatacija, mnogo pitanja, mnogo odgovora na temu bezbednosti hrane i upravo su odgovori ono što građani Srbije danas očekuju od odgovornih ljudi. Ali, kakvi su odgovori građanima Srbije potrebni. Potrebni su im stručni, kompetentni i razumljivi odgovori kako bi kod njih odagnali sve one nedoumice i sve ono što ih zbunjuje poslednjih dana.
Srbija je zemlja i to nije nikakva novost, koja ispred sebe imam jedan period u kome treba da reši mnoge probleme, mnoge neusaglašenosti, da uredi mnoge sisteme i da uredi ovaj sistem o kome mi danas govorimo, sistem bezbednosti hrane. Upravo u tom sistemu bezbednosti hrane stoje pitanja kao što su i mleko i meso i sve ono ostalo što svakodnevno koriste naši građani, ali postoje i pitanja koja su danas poslanici postavljali, pitanje GMO, pitanje zaštite pesticida, uvoz nekontrolisan ili kontrolisan tih pesticida.
Upravo ono na čemu svi mi, naravno kompetentni ljudi, Vlada, treba da stave akcenta u narednom periodu. Znači, stručnim, kompetentnim, razumnim odgovorima da obavesti građane Srbije i da odgovore na sva ta pitanja kako upravo oni neodgovorni političari koji pokušavaju da iskoriste, da kažem, neki problem u našem društvu, žele da pribave na lak način političke probleme.
Siguran sam i očekujem od ove Vlade i svi građani Srbije da ćemo u narednom periodu imati upravo takve odgovore. Moje pitanje za gospodina Kneževića jeste pitanje koje se tiče Zakona o bezbednosti hrane, tačnije člana 48. kojim se predviđa da subjekti u poslovanju hrane imaju obavezu da osim toga što su obavezni da koriste dobru proizvođačku i higijensku praksu da primenjuju HCCP. Znači, moje pitanje jeste da li postoji informacija o kontrolama svih tih subjekta u poslovanju hranom? Koliki broj i procenta njih u tim kontrolama koristi HCCP, a svi znamo zašto je on bitan upravo u celom procesu. Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Reč ima ministra Knežević. Izvolite
GORAN KNEŽEVIĆ: U skladu sa tim članom 48. Zakona o bezbednosti hrane postoji kontrola, ne mogu vam reći tačno sada podatke, mogu vam to dostaviti, a sa vama se prvim delom vašeg izlaganja se u potpunosti slažem. Znači, stručni, kvalitetni i odgovorni ljudi i stručni i kvalitetni odgovori na sva pitanja. Mislim da je Ministarstvo u tom smislu bilo dovoljno decidirano jer smo odmah na početku rekli da mleko u našim rafovima je dobro i zdravo za upotrebu i nema nikakvih posledica po zdravlje naših građana.


50/3 JJ/MJ

To je ono osnovno što najverovatnije interesuje sve naše građane. Ono što je drugo, da kod izmene ovog pravilnika zdravstveno ljudi nisu ništa oštećeni, a cilj izmene ovog pravilnika i smanjenje tog standarda na 0,5 mikrograma po kilogramu je pre svega razlog jeste spasavanje naše poljoprivrede, malih poljoprivrednika, stočara, onih koji žive od toga i koji krvavo rade i zarađuju taj svoj novac.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Donka Banović.
DONKA BANOVIĆ: Hvala.
Drage kolege, poštovani ministri, pretpostavljam da ste vi čuli da se ovaj incident, da kažem, oko mleka naziva mlečni rat, odnosno da to građani doživljavaju delom i kao sukob dve političke stranke, najveće iz pozicije i najveće u opoziciji.

51/1 VS/IP 20.05-20.15

Rekla bih da su dve najveće žrtve ovog mlečnog rata poverenje građana a poverenje se jako teško gradi. Sa druge strane, ugled celokupne poljoprivrede u Srbiji i poljoprivrednih proizvođača, da ne govorim o finansijskim gubicima.
To su u ovom trenutku dve najveće žrtve. Po prirodi nisam zlonamerna, iako sam poslanik opozicije, tako da sam dobronamerna i ovu današnju sednicu doživljavam kao priliku da Vlada Republike Srbije na čelu sa ministrom poljoprivrede uveri sve nas ovde poslanike, ali da uveri i građane Srbije i potrošače da će uložiti napor da se povrati poverenje, da naša hrana bude bezbedna, da nestane strah o tome da nećemo znati kakve sve otrove ili ne daj Bože otrove sadrže naši prehrambeni proizvodi i poljoprivredni proizvodi.
Dakle, ja ovu sednicu shvatam tako. Na neka pitanja koja sam ja pripremila, vi ste dali odgovor, tako da ja neću to ponavljati. Vraćamo se stalno na ovaj zakon iz 2009. godine, Zakon o bezbednosti hrane, koji je imao nameru da uspostavi taj sistem sledljivosti, a sledljivost znači da pratite svaku fazu proizvodnje, bilo da je poljoprivredni proizvod ili neki drugi industrijski proizvod koji se koristi u ishrani. Vi ste naveli dosta razloga i ja vam verujem da je to tako, da je puno problema i da ovaj sistem nikada nije ni zaživeo. Sledljivost je to kada vi pratite od prve faze. Da je taj sistem postojao, mi bismo odmah u prvoj fazi videli kakav je kvalitet stočne hrane, pa se taj problem nikada ne bi razvio u ovo što je danas postao.
Dakle, očekujem od vas da uložite napor i da uspostavite taj sistem sledljivosti. Na koji ćete način vi to urediti, ne znam, vi ste odgovorni. Da li ćete uključiti ponovo institute za javno zdravlje koji su izmešteni iz čitavog ovog procesa, to ostaje na vama. Ono što hoću da zamerim, to je način na koji ste komunicirali sa građanima i mislim da to treba da popravite.
Da li je tu bilo zlonamernosti ili ne, ne znam, ali mora da bude veća dostupnost informacija za svakoga. Vaš državni bivši, sada državni sekretar je govorio o tome da će se svake nedelje, mislim da je govorio da će to biti ponedeljak, organizovati konferencija za štampu, za novinare, ali i za udruženja potrošača.
Ja očekujem od vas da poboljšate tu vrstu komunikacije i da li ste na to spremni.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Knežević.
GORAN KNEŽEVIĆ: Hvala lepo. Rekli ste dosta dobrih stvari, dosta konstruktivnih predloga i naravno da je najveći problem ova sledljivost koja nije postignuta. Nadam se da ćemo popravkom ovih zakona, izmenama i dopunama uspeti da nešto uradimo. Komunikacija sa građanima izgleda da nije bila dovoljna čim je došlo do svega ovoga, da tako kažem, da iskoristim najblažu reč, i nije bila na dovoljno visokom nivou, ali verujte da smo baš ušli upravo u mlečni rat koji se vodio iz svih oružja ne birajući sredstva i ne birajući način na koji će protivnik da bude ranjen ili uništen, tako da je bilo vrlo teško u takvim situacijama i uslovima biti sam protiv javnosti, sam protiv brojnih medija kojima se zna ko im je vlasnik i ko njima upravlja tako da prihvatamo tu obavezu sa velikim zadovoljstvom da, da li ponedeljkom ili utorkom, dogovorićemo se da komuniciramo sa građanima preko konferencije za medije, gde ćemo pozvati i Udruženje potrošača, Asocijaciju potrošača i sa njima takođe deliti informacije koje mi imamo, jer mislimo da je to lakši način da prebrodimo većinu od ovih stvari koje se događaju.
Slažete se i vi sigurno sa mnom da je postojao konsenzus, ne samo političke javnosti, nego i stručne i bilo koje druge da bi mi mnogo lakše i na mnogo bezbedniji i jeftiniji način, jer ovo je vrlo skupo, na mnogo jeftiniji način prebrodili ovo još mnogo ranije.
51/2 VS/IP

PREDSEDNIK: Gospođa Banović.
DONKA BANOVIĆ: Hvala na odgovoru. S obzirom da sam ja poslanik iz DSS, ja veoma dobro razumem kako je to kada mediji ne žele da prenesu to što ste izjavili ili kada se mediji zloupotrebljavaju da vas ocrne.
Volela bih da iskoristim priliku, s obzirom da je tu ministar kulture, da mu postavim jedno pitanje koje nema veze sa ovom vrstom zagađenja o čemu je danas bilo reči…
PREDSEDNIK: Da, ali on neće moći da vam odgovori na ovoj sednici.
DONKA BANOVIĆ: Mislim da će moći.
PREDSEDNIK: Ne, neće moći, zato što na sednici koja je posvećena pitanju bezbednosti hrane, ministar kulture ne može da odgovara, zato što odgovore mogu da daju samo ministri koji su naznačeni samo za to.
Ja ću vrlo rado da sačekam taj pismeni odgovor. Dakle, mi govorimo o bezbednosti hrane, a bezbednost hrane je jednako zdravlje.
Gospođa Đukić Dejanović, ministar zdravlja je u jednom svom obraćanju navela definiciju zdravlja iz Povelje UN. Ne mogu da citiram koji su to sve segmenti koji čine zdravlje i zdravog čoveka, ali je sasvim sigurno da je to i duhovno zdravlje. Moje pitanje je inicirano velikim brojem pitanja, uglavnom udruženja roditelja, prosvetara, da li, a oni se obraćaju parlamentu, a parlament tu ne može mnogo da učini, ali ja pitam ministra za kulturu i informisanje, da li ministarstvo može da smanji duhovno zagađenje koje svaki građanin ove zemlje doživljava.
Nažalost, pretvorilo se da onog trenutka kada uključite televizor u kući, da on postaje veliki zagađivač. Iz te kutije se u naše domove emituje prostakluk, nevaspitanje, nekultura itd.
Povod silnih dopisa jeste što su ljudi u štampi saznali da se ponovo spremaju dva rijaliti šoua, a to su "Farma" i "Veliki brat". Taman smo se malo odmorili, odnosno nadali se da se to više neće emitovati, da ne spominjem neke druge emisije, a na velika vrata čak učestvujemo i u tome ko će da bude učesnik tog rijaliti šoua. Molim vas, ministar kulture da smanji duhovno zagađenje.
PREDSEDNIK: Dobro je što je ministar kulture bio prisutan na ovoj sednici.
Narodni poslanik Petar Kuntić.
PETAR KUNTIĆ: Uvaženi narodni poslanici, gospodo ministri, posle ovog današnjeg slušanja, sasvim je evidentno da šteta koja je učinjena neadekvatnim i neblagovremenim činjenjem po pitanju pojave aflatoksina, nanela štetu farmerima, jer danas farmeri ne mogu da prodaju svoje mleko otkupnim stanicama ili prodaju samo 50% onoga što proizvedu. Naneta je šteta poljoprivrednim proizvođačima, jer je cena kukuruza drastično pala sa 29 ili 30 dinara na 21 dinar, što ih vodi u katastrofu, jer je i onako bila katastrofalna suša i od ono malo prinosa, neće dobiti ništa novca sada kada prodaju svoje proizvode.
Država je na gubitku, jer nećemo imati i ono malo proizvoda što smo imali na sigurna tržišta kukuruza, nećemo izvesti ništa, jer je evidentno da mi to ne možemo da izvezemo i naravno da su problemi potrošača, jer ni danas ne znaju kakvo mleko piju i koja je razlika između 0,5 i 0,05. Neko veče sam bio u Mađarskoj, blizu stanujem tamo i nije mi to problem i tamo nema problema, oko ovoga, jer sve loše mleko su izvezli tamo gde je 0,5, možda su i kod nas izvezli, ja to ne znam, ali u Mađarskoj na rafovima, euforija ne postoji, jer je jasno definisano koje mleko može da ide na rafove, a koje ne može da ide na rafove.

52/1 GI/CG 20.15-20.25

Međutim, sad ne bih više oko toga, jer će isteći vreme. Postavljam pitanje - da li postoji održivi plan izlaska iz ove krize? Dakle, muka je velika. Vidite da maltene nema izlaza, ali da li postoji, pošto je evidentno da tih 300 kg ispravnog kukuruza nije dovoljno da se završi taj posao, jer vam poljoprivrednici po 21 dinar neće dati kukuruz iz čardaka.
Drugo pitanje je vezano za bezbednost hrane. Kompletna zaštita u Srbiji se radi sa veoma modernim preparatima za zaštitu bilja. Ti preparati su, vizuelno gledano, na nivou "spejs šatla", a kontrolu onoga što je na tom povrću, voću ili bilo kojem proizvodu je na nivou one rakete Jurija Gagarina. I jedni i drugi idu u svemir, a nama se dešava da nam se vrati jabuka i ko zna šta mi jedemo na povrću.
Više ne treba uopšte govoriti da se povrće i voće pere da bi bilo čisto od pesticida, jer ti pesticidi i nisu na površini povrća i voća, već su unutra, pošto se sad svi stopostotno prskaju seistemicima. Dakle, tu je jedan ogroman prostor i mene interesuje šta Vlada radi po tom pitanju.
Treće pitanje koje me interesuje jeste da li je zaista realna informacija koju sam dobio juče, da zbog ovih grešaka oko aflatoksina i onih teških metala na žitaricama koje su izvezene u Makedoniju, da ćemo dobiti na godinu zabranu izvoza žitarica?
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Knežević. Izvolite.
GORAN KNEŽEVIĆ: Vi ste rekli da je naneta neprocenjiva šteta ne činjenjem Ministarstva i poljoprivrednicima i državi i da su svi na gubitku.
Citirao bih jedan sajt koji se zove "Agrarije", koji uređuje jedna bivša ministarka poljoprivrede, a koja je inače, čini mi se, možda ću pogrešiti, izvinjavam se ako sam pogrešio, i savetnik pokrajinskom sekretaru za poljoprivredu. Ona kaže tri stvari: 1) hitno staviti zabranu na promet svog mleka proizvedenog u Srbiji; 2) hitno uvesti mleko iz EU i 3) dozvoliti uvoz stočne hrane kao najadekvatnije i najjeftinije zamene za kukuruz. To govori na svom sajtu dan ranije pre nego što je pokrajinski sekretar izneo svoje rezultate. Mislim da ovo i vama i građanima govori jako puno toga, ne ulazeći uopšte u to da je gospodin Ješić izrekao jednu rečenicu oko koje treba da se pozabave mnogi, a to je da su mu nuđene pare da prećuti čitavu ovu aferu i da nešto uradi. Prema tome, molim vas, sve ostalo mislim da je izlišno posle citiranja ovog.
Inače, da li postoji održivi plan koji radi država? Da, postoji održivi plan. Pojačavamo monitoringe stočne hrane, samog mleka. Pooštravamo nivo higijenskih uslova u javnim i ostalim skladištima, unapređujemo međusobnu komunikaciju stručnih inspekcijskih službi, čak i u regionu. Radimo na izmenama mnogih zakona, pravila, propisa, tako da imamo dugoročnu strategiju i mislim da će dugoročna strategija uroditi plodom.
PREDSEDNIK: Reč ima gospodin Kuntić.
PETAR KUNTIĆ: Uvaženi gospodine ministre, zaista nisam bio upoznat sa sajtom "Agrarije". Nije to bilo pitanje. Pitanje je bilo upravo ovo što ste odgovorili. Kada saberete koliko ima grla i po 300 kg ispravnog kukuruza, onda ćete videti da nema dovoljno kukuruza da se završi ova akcija, ali o tome sada nećemo licitirati.
Niste mi odgovorili po drugom pitanju, koje nije vezano za pojavu aflatoksina, a to je da li postoji plan kontrole rezidijuma na našem voću ili povrću koje se mora raditi zbog toga što to više nije isto ono voće i povrće kao pre deset godina, jer ni jedan poljoprivrednik, čak ni onaj najmanji, više ne radi sa kontaktnim

52/2 GI/CG

pesticidima, već sa seistemicima, a to se nalazi unutra i mora se ispoštovati i karenca i svi ostali propisi. To se može ispoštovati samo kontrolom. Ako nema kontrole desiće se ono o čemu je govorio poslanik sa ove strane.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Knežević.
GORAN KNEŽEVIĆ: Vrši se kontrola i na voću i na povrću prema planu Uprave za zaštitu bilja, programu izveštajnih službi. Znači, radi se redovno i mislim da tu ne treba da bude nikakvih problema.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Biljana Ilić Stošić.
BILjANA ILIĆ STOŠIĆ: Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, gospodo ministri, poštovani građani, aktuelna dešavanja u vezi sa mlekom ponovo su na najočigledniji način pokazala da delovi naše političke elite za interese sopstvene države mare barem deklarativno samo kada njihovo učešće u vlasti prelazi 125 poslanika u parlamentu.
Poistovećujući državu sa vlašću, pripadnici još zvanično najveće opozicione grupacije kontaminirali su javni prostor daleko iznad svih dozvoljenih političkih standarda. Pri tome je ispravnost mleka samo povod, a interes građana tek puki instrument već uveliko raštimovanog političkog orkestra u pokušaju da se prikriju disonantniji tonovi koje proizvodi novi dirigent, koji umesto palicom, izgleda da diriguje batinom i proizvodi aferu za aferom. Jednog meseca krivično prijavljuju poslanike, drugog se okliznu na gnjilu bananu čuvanu u sopstvenom špajzu, a trećeg grcaju o mleku, pomoću kojeg žele da isplivaju na vrh političkog kazana iz sosa koji su zakuvali sami u vlastitoj kuhinju. Prava sapunska opera kojoj se stalnu dopisuju nove epizode, iako je gledalaca sve manje.
Dojučerašnji majstori političkog spina prestali su da prate istraživanja javnog mnjenja, pa i dalje uporno ignorišu podatke o sopstvenom srozavanju na istorijski minimum i to sve uz rizik da sa sadašnjih 13 spadnu na famoznu 0,05 brojku, koju ovih dana rauguju do granice političke bezslovesnosti.


53/1 MG/LŽ 20.25-20.30

Naravno da svaka stranka ima pravo da uništava samu sebe sve do konačne eliminacije sa političke scene. Pitanje je ovde odgovornosti za javno izgovorenu reč. kada napadaju političke protivnike to se smatra legitimnom političkom borbom u kojoj pobednika odlučuju isključivo građani, ali kada se ti isti građani uznemiravaju neproverenim, netačnim ili zlonamerno interpretiranim podacima, a pri tome se sopstvenoj ekonomi nanosi nemerljiva šteta, onda takve radnje imaju neko drugo ime, sankcionišu se u institucijama nezavisnim od politike.
Makar, mi u nedogled o tome raspravljali u parlamentu, koji je se neretko isključivo koristi kao javna scena za sopstvenu političku promociju. Čak i kada se maskira najširim interesima građana, među kojima je i onih 22.000 koji imaju jedan obrok dnevno, među kojima je skoro 12.000 dece. Oni se nisu suviše uplašili navodno kontaminiranog mleka zato što ga ni nemaju na svom jelovniku. Barem tako kažu zvanični podaci objavljeni povodom Dana socijalne pravde, obeleženog u februaru, o čemu se ne sećam da je opozicija tražila da se raspravlja. Da se neko ne bi setio ko je najzaslužniji što je Srbija siromašna zemlja sa veoma bogatim građanima, nekolicinom naravno.
Trenutak je da se zahvalimo ministru poljoprivrede, gospodinu Kneževiću što se iako obasut unutrašnjom vatrom sve vreme pošao krajnje racionalno vodeći računa o dobrobiti svih, i odgajivača i prerađivača, a naročito građana. Da je tako svedoče rezultati istraživanja javnog mnjenja, da građani nisu naseli na pokušaj širenja panike zbog čega se ..
PREDSEDNIK: Moram da vas zamolim da završite pošto ulazimo u četvrti minut.
BILjANA ILIĆ TOŠIĆ: …Zbog čega u uređenim društvima snosi odgovornost, na čemu ćemo mi insistirati. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Knežević.
GORAN KNEŽEVIĆ: Samo u najkraćem da se ne bih ponavljao. Možda jedna vrlo značajna informacija za kraj. Prvo, ono što sam trebao da kažem na početku, a mislim da sam više puta kroz raspravu rekao, mleko u rafovima naših prodavnica je zdravo i nema nikakve opasnosti po zdravlje građana.
Druga stvar koja je izuzetno važno je da koristim ovu priliku da pozovem sve poljoprivrednike da se do 31. marta upišu u registar poljoprivrednih gazdinstava i tako ostvare pravo na ovogodišnje subvencije. Ove godine je taj krajnji rok definisan zakonom i on neće produžavan.
Hvala svima koji ste bili istrajni i sačekali ove sate. Hvala na pitanjima i na prilici što ste mi omogućili da građanima a i vama objasnim i pojasnim neke stvari iz nadležnosti Ministarstva poljoprivrede. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala ministre.
Pošto više nemamo prijavljenih za poslanička pitanja, dozvolite mi da se zahvalim svim članovima Vlade koji su davali odgovore na poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom.
Završavamo radu u danu za odgovaranje na poslanička pitanja. Hvala na učešću.
Nastavljamo sa radom sutra u 11,00 časova.

( Sednica je prekinuta u 20,30 časova.)












Prethodni mesec Sledeći mesec
P U S Č P S N
27 28 29 30 31 1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31 1 2 3 4 5 6
nedelja, 9. avgust
  • Nema najava za izabrani datum

Ceo kalendar dogadjaja