Članovi Odbora obavili su zajednički pretres o sva tri predloga zakona, koje su predstavili predstavnici Ministarstva pravde.

U obrazloženju Predloga zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika istaknuto je da je u toku primene Zakona o restituciji uočeno da za u određenim slučajevima nema aktivne legitimacije, odnosno, da nema živih naslednika vlasnika oduzete imovine, koji bi istu potraživali, te se ovaj Predlog zakona donosi kako bi se ova situacija rešila.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima predviđa uvođenje viših censuza za prekršaje za koje se institut prekršajnog naloga može primeniti. S obzirom da je institut prekršajnog naloga, uveden Zakonom o prekršajima 2014.godine, dao dobre rezultate, ovim Predlogom zakona se uvećavaju novčane kazne za fiksni iznos i za fizička i za pravna lica. Između ostalog, Predlog zakona predviđa da APV i lokalne samouprave mogu izricati naloge u fiksnom iznosu, pojednostavljuje se odlučivanje u drugostepenom postupku i poboljšava se dostavljanje prekršajnog naloga.

Predlogom zakona o izmenama Zakona o uređenju sudova menja se jedan član, koji se odnosi na odlaganje roka primene osnovnog Zakona, a na inicijativu Visokog saveta sudstva.

U raspravi koja je usledila članovi Odbora interesovali su se za spisak imovine koju potražuje jevrejska zajednica, ocenjeno je da je Predlog zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika od istorijskog značaja i da predstavlja jedan vid satisfakcije.

Nakon rasprave članovi Odbora su jednoglasno prihvatili sva tri predloga zakona, u načelu.

Sednici je predsedavao Petar Petrović, predsednik Odbora, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Vučeta Tošković, Mirjana Andrić, Živan Đurišić, Velinka Tošić, Tanja Tomašević Damnjanović, Neđo Jovanović, Meho Omerović i Biljana Savović.