Odbor je razmotrio u načelu Predlog zakona o dopuni Zakona o Budžetu Republike Srbije za 2017. godinu i Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2017. godinu, Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2017. godinu i Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2017. godinu.

Takođe, razmotreni su u načelu i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2018. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Repubičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2018. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2018. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2018. godinu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana.

Odbor je razmotrio i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Zajam za razvojne politike u oblasti upravljanja rizicima od elementarnih nepogoda sa opcijom odloženog povlačenja sredstava) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Program unapređenja efikasnosti i održivosti infrastrukture) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.

U načelu, Odbor je razmotrio i Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma.

Članovi Odbora prihvatili su predlog predsednice Odbora dr Aleksandre Tomić da se obavi zajednički pretres o svim tačkama dnevnog reda, koje je članovima Odbora obrazložio predstavnik predlagača, ministar finansija dr Dušan Vujović, koji je naveo da se pred narodnim poslanicima nalazi veliki broj predloga zakona koji predstavljaju jednim delom paket za realizaciju trogodišnjeg programa sa MMF-om i obuhvataju manje izmene, zatim tu su prateći zakoni koji su povezani sa realizacijom programa reformi, kao i par operativnih predloga zakona koji se odnose na ratifikaciju kredita koji su ranije potpisani.

Govoreći o Predlogu zakona o budžetu za 2018.godinu ministar je naveo da planirani ukupni prihodi iznose 1,178 milijardi dinara, dok rashodi iznose 1,207 milijardi dinara što daje deficit od 0,6 odsto očekivanog BDP-a ili 0,7 odsto na nivou opšte države, što predstavlja rekordno nizak deficit. Ta projekcija bazira se na realnom rastu od 3,5 odsto, uz BDP deflator od 2,7 odsto, što je i očekivana inflacija u narednoj godini. Ministar je istakao da ćemo do kraja ove godine imati rekordno visok suficit od 0,7 odsto BDP-a, što će biti na raspolaganju za jednokratne troškove. Ministar je naveo da javna potrošnja prati dinamiku BDP-a i ti rashodi će biti 25,4 odsto BDP-a, kao i da nema povećanja učešća potrošnje u BDP-u (8,3 odsto BDP-a ide na zarade i na povećanje plata i penzija). Ministar je istakao kao veoma značajno obezbeđivanje sredstava za investicije u iznosu od 128,3 milijarde dinara na nivou republičkog budžeta, odnosno, 2,7 odsto BDP-a ili 3,6 odsto BDP-a na nivou opšte države. Nastavlja se sa politikom subvencionisanja koji ima razvojni karakter i očekuje se da kapacitet u planiranju bude dovoljan da dovede do realizacije kapitalnih projekata. Ministar Vujović je istakao da se efekti fiskalne politike najbolje vide na smanjenju kamata, tako da su sredstva za tu namenu smanjena za 16 milijardi dinara, kao i da će svako naredno zaduživanje biti po nižim kamatnim stopama, ispod 2 odsto.

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izneo je analizu predloga budžeta za 2018.godinu istakavši da je mali i održiv deficit ono što je u ovom predlogu dobro, a još bolje je to što se vidi da je taj nivo moguće održavati i u narednim godinama. Tako nizak deficit i izbalansiran budžet omogućiće brzo opadanje duga u odnosu na ekonomsku snagu zemlje za oko 2 procentna poena, tako da će sledeće godine pasti sa 65 odsto na 63 odsto. Fiskalni savet smatra da je dug i dalje visok, a njegovo smanjenje vodi ka porastu privrednog rasta, istakao je Petrović. On je dodao da su u budžetu prihodi i rashodi realno planirani, i pohvalio je pozitivnu promenu u strukturi rashoda u korist investicija.

Kritikujući predlog budžeta za narednu godinu Petrović je naveo da su u prvom redu te kritike upućene na zadržđavanje privremenih mera sa početka konsolidacije, koje i dalje ostaju na snazi, što Fiskalni savet smatra neopravdanim. Fiskalni savet smatra da ima prostora za rashode, a pre svega za ukidanje privremenog umanjenja penzija. Zatim, zabrana zapošljavanja ostaje na snazi, a ukupni nivo zaposlenosti u javnom sektoru odgovara standardima po broju stanovnika u Evropi, pa dodatno smanjenje zaposlenosti može otežati stvari u ovom sektoru. Fiskalni savet smatra da su zarade u javnom sektoru iznad ekonomske snage zemlje i smatra da bi fond plata trebalo da raste sporije. Fiskalni savet smatra da je pozitivno to što će biti povećane investiticije, rast u ukupnoj državi biće 3,6 BDP-a i na srednji rok bi trebalo da ide na 4,5 BDP-a. Međutim, ima nedovoljno investiticija u zdravstvo, školstvo i zaštitu životne sredine, istakao je Petrović. I poslednja kritika odnosila se na proceduru, odnosno, nedostavljanje predloga zakona na vreme, kao i na potrebu da se donese završni račun budžeta koji će se razmatrati u Narodnoj skupštini. Petrović je dodao i da Fiskalni savet nije za donošenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, jer smatra da otvaraju mogućnost utaje poreza.

Na kraju sednice, predstavnici Kancelarije za budžet predstavili su analizu predloženog budžeta za 2018.godinu.

Nakon duže rasprave, članovi Odbora prihvatili su sve predložene zakone i odluke.

Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Momo Čolaković, Veroljub Arsić, dr Milorad Mijatović, Sonja Vlahović, Zoltan Pek, Olivera Pešić, Srbislav Filipović, Zoran Bojanić, Goran Kovačević, Saša Radulović, Zoran Krasić, Milorad Mirčić i Goran Ćirić.

Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić.