Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja članovima Odbora obrazložio je poverenik za pristup informacijama od javnog značaja Rodoljub Šabić. Poverenik je ukazao da je veliki broj žalbi koje stignu Povereniku potpuno nepotreban i da se veliki broj njih odnosi na ignorisanje institucija na pristup informacija od javnog značaja. Poverenik je istakao da je prvi put od početka rada Poverenika, iz godine u godinu beležena rastuća efikasnost njegovog delovanja, sve do 2016. godine kada je, merena slučajevima dobijenih informacija, smanjena za oko 4 odsto, a istovremeno je broj osnovanih žalbi porastao za 2 odsto. Posebno je zabrinjavajući podatak da je broj izvršenih rešenja Poverenika kojima je naložio organima vlasti da informacije učine dostupnim, u 2016. godini smanjen za oko 10 odsto i iznosi 73,6 odsto u odnosu na broj donetih rešenja. Poverenik je takođe sugerisao Odboru da sprovede analizu do sada donetih zaključaka izveštaja, zbog potrebe pojačane kontrole Narodne skupštine nad Vladom, kako bi se izvršilo sprovođenje preporuka iz izveštaja nezavisnih organa.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, članovima Odbora predočila je redovni godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2016. godinu. Ona je u izlaganju navela da veliki broj građana nema dovoljno znanja da prepozna diskriminaciju. Istraživanja Poverenika ukazala su na to da građani smatraju da su najdiskriminisanije grupe u društvu pripadnici LGBT populacije, Romi i siromašni, a oblast života u kojoj postoji najviše diskriminacije građani smatraju oblast rada i zapošljavanja. Republika Srbija je proteklih godina izgradila valjan antidiskriminacioni okvir. Razumevajući važnost poštovanja ljudskih prava i nediskriminacije, ratifikovala je najvažnije univerzalne i regionalne sporazume u oblasti ljudskih prava i zabrane diskriminacije. Pritužbe podnete Povereniku u 2016. godini ukazuju da su u Srbiji diskriminaciji najviše izložene žene i osobe sa invaliditetom, dok je diskriminacija na osnovu starosnog doba takođe prisutna u velikoj meri, što ne odstupa u značajnoj meri u odnosu na 2015, ali i prethodne godine. Broj predmeta u kojima je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti postupao u 2016. godini iznosi 1.346, od čega je 626 pritužbi koje su podneli građani Povereniku i 665 preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti. Takođe, Poverenik je dao 40 mišljenja na nacrte zakona i drugih opštih akata, podneo tri krivične prijave, jedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, jedan predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti, jednu inicijativu za izmenu zakona i izdao devet upozorenja i 25 saopštenja za javnost. U postupku po 51 pritužbi doneta su mišljenja, od čega u postupku po pet pritužbi nije utvrđena diskriminacija i izdate odgovarajuće preporuke, dok je u preostalim slučajevima utvrđena diskriminacija. U 14 slučajeva doneto je mišljenje kojim je utvrđena diskriminacija grupe lica (LGBT, osobe sa invaliditetom, Romi i Romkinje, žene i sl.), dok se u ostalim slučajevima radilo o diskriminaciji pojedinaca. Po preporukama koje se odnose na konkretne slučajeve diskriminacije postupljeno je u 76,7 odsto slučajeva. Najveći broj preporuka po kojima nije postupljeno odnosi se na preporuke date u postupku po pritužbama zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije. Što se tiče preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti koje su upućene organima javne vlasti i drugim licima, postupljeno je u 93,9 odsto slučajeva, što ukupno s postupanjem po preporukama datim u pojedinačnim slučajevima u proseku iznosi 85,3 odsto.

Sednici je predsedavao predsednik Odbora Meho Omerović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Elvira Kovač, Ljiljana Malušić, Tatjana Macura, Ljibuška Lakatoš, Nataša St. Jovanović, Dragana Kostić, Milena Turk, Olivera Ognjanović, Marjana Maraš, Olena Papuga i Enis Imamović.