Члановима Одбора Предлог закона образложио је овлашћени представник предлагача Министарства за заштиту животне средине, начелник Одељења за заштићена подручја, геодиверзитет и еколошку мрежу Александра Дошлић.

Разлог за доношење предложених измена Закона о заштити природе је потреба да се отклоне одређени проблеми и недостаци који су уочени у досадашњој примени Закона, обавеза усклађивања са одредбама Закона о планском систему Републике Србије, као и усклађивања са Законом о инспекцијском надзору. Такође, поједине одредбе Закона којима је извршено усклађивање са прописима Европске Уније, потребно је прецизирати и отклонити недостатке који су уочени у досадашњој примени тих одредаба Закона. У том смислу одредбе које се односе на поступак Оцене прихватљивости за еколошку мрежу као и одредбе о еколошкој мрежи су детаљније разрађене и потпуније дефинисане, чиме се један од најважнијих процеса у заштити природе, а то је процес успостављања еколошке мреже Републике Србије, односно еколошке мреже Европске Уније, НАТУРА 2000, дефинише у складу са захтевима Директиве 92/43/ЕЕЗ о очувању природних станишта и дивљих животињских и биљних врста и Директиве 2009/147/ЕЗ о очувању дивљих птица. Још један од разлога за предложеним изменама се односи на изградњу малих хидроелектрана у заштићеним подручјима.

Након образложења и исцрпне дискусије, чланови Одбора одлучили су да предложе Народној скупштини да прихвати Предлог закон о изменама и допунама Закона о заштити природе а, у начелу.

Седници је председавао председник Одбора проф. др Љубинко Ракоњац, а присуствовали су и чланови и заменици чланова Одбора: Самира Ћосовић, Томислав Јанковић, Марко Парезановић, Весна Кришанов, Мина Китановић, Гојко Палалић, Марија Тодоровић, Јелена Обрадовић, Драгана Радиновић, Александар Југовић, Жарко Богатиновић и Драган Марковић.