„Интерес Румуније је да Србија крене брже европским путем, посебно током председавања Савету ЕУ њена три суседа. Србија и Западни Балкан треба да буду стабилни и да имају јасну европску перспективу, јер иако се ЕУ суочава са проблемима, она неће заборавити Србију и њено прикључење“, рекао је Понта и додао да је потребно искористити сваки билатерални однос како би се ова тема нашла на дневном реду ЕУ.

Понта је у разговору поновио да Румунија није признала самопроглашену независност Косова и Метохије и додао да улога његове земље може да буде и динамичнија уз конкретну помоћ Србији за изналажење решења у дијалогу са Приштином.

Председник Одбора за европске интеграције Ненад Чанак истакао је у разговору са румунским колегом да Србија и Румунија немају много отворених питања. Он је нагласио да Народна скупштина, а посебно Одбор за европске интеграције, раде све из своје надлежности, како би процес европских интеграција текао несметано.

Потпредседница Народне скупштине и чланица Одбора за европске интеграције Гордана Чомић укратко је представила досадашњи ток процеса приступања Србије ЕУ и затражила билатералну подршку Румуније у односу на Поглавље 23, где би искуство Румуније Србији било од велике користи. Она је поздравила најаву да ће Румунија током свог председавања Савету ЕУ питање проширења померити на листи приоритета ЕУ.

Заменица председника Одбора Елвира Ковач истакла је у разговору да Србија има утисак да питање националних мањина у Србији блокира процес интеграција и поновила да Србија има посебан акциони план који се односи на ову област. Она је подсетила да питања односа влашке и румунске националне мањине, као и однос румунске и српске цркве представљају билатерална питања, која на тај начин и треба решавати.

„Отворили смо 10 преговарачких поглавља, али мислимо да можемо и више, посебно током будућег председавања наших сусрета Савету ЕУ“, поручила је Ковач.

На састанку, коме су присуствовали и чланови Одбора Весна Марковић, Александар Стевановић, др Муамер Бачевац, Хаџи Милорад Стошић, Звонимир Ђокић и заменик члана Владимир Ђурић, разговарало се о стању мањинских права у Србији, финансијској подршци процесу проширења након 2021. године, регионалној сарадњи на Западном Балкану, као и румунским искуствима из процеса приступања ЕУ.