Скуп је отворио мр Владимир Цвијан, председник Одбора за уставна питања и законодавство и, у име председника Народне скупштине и Одбора за уставна питања и законодавство, поздравио учеснике. Истакао је да је јавно слушање организовано с циљем да се чују мишљење тужилаца, адвоката, судија и свих других заинтересованих у вези са концептом тужилачке истраге који ускоро треба да заживи у Србији. Цвијан је оценио
да је за Србију, нарочито у тренутку када се води бескомпромисна борба против организованог криминала и корупције, веома важно да сви принципи тужилачке истраге буду доследно примењени.
Др Штефан Пирнер, регионални директор Немачке фондације за међународну правну сарадњу (IRZ) је рекао да је Фондација присутна у Србији од 2000. године и да успешно сарађује са правосудним органима. Тежиште делатности је на реформи кривичног поступка, који у Србији треба да се темељи на начелима европског права.
Бранко Стаменковић, заменик Вишег јавног тужиоца у Београду и Посебни тужилац за високотехнолошки криминал говорио је о аспектима кривичног поступка и искуствима у примени новог Законика о кривичном поступку. Оценио је да су досадашња искуства позитивна и да ће јавна тужилаштва у Србији бити спремна да од октобра 2013. године у потпуности почну примењивати нови ЗКП.
У уводном излагању др Јирген Ден, експерт из СР Немачке и бивши савезни републички тужилац је навео да је у Немачкој тужилачка истрага почела да се примењује 1977. године и да се веома успешно спроводи. Објаснио је да истражне радње обавља тужилац самостално или кроз помоћне органе - полицију као продужену руку тужилаштва и Пореску службу.
Професор Правног факултета у Београду др Милан Шкулић је оценио да је доста урађено на увођењу тужилачке истраге, али да решења из ЗКП не гарантују ефикасност поступка и да је питање је колико су тужилаштва у Србији спремна за примену тог закона. Додао је да би држава можда требало да размотри могућност доношења новог Закона пошто постојећа решења уносе непотребне компликације у поступку.

Др Горан Илић, заменик републичког јавног тужиоца је рекао да се не залаже за тужилачку истрагу по сваку цену и истакао да ће подржати нови ЗКП уколико буде омогућио ефикасније и фер суђење и брже доношење објективних одлука.
Милисав Чогурић, помоћник министра правде и државне управе обавестио је учеснике јавног слушања о току припрема и активностима које се спроводе у реформи правосуђа. Навео је да се пред Народном скупштином налазе четири закона из области правосуђа и да су предложене измене и допуне Закона о судијама, Закона о уређењу судова и Закона о јавном тужилаштву. Предложени закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, по његовој оцени, треба да уреди систем правосудних органа да буду ефикаснији и рационалнији и обезбеди бољи приступ грађана правосудним органима. Кад је реч о тужилачкој истрази, која ће се почети примењивати од окотобра ове године, Чогурић је рекао да очекује да ће она учинити да кривични поступак буде рационалнији и ефикаснији и најавио и скоре измене ЗКП, пре увођења тужилачке истраге.

У дискусији су народни посланици и представници тужилаштава и судова из више градова у Србији, као и председник Адвокатске коморе, разменили мишљења у вези са стварањем услова за примену концепта јавнотужилачке истраге у Србији. Сложили су се да је увођење оваквог концепта добро, али и да је неопходно немачка искуства, о којима је било речи на овом јавном слушању, прилагодити српском менталитету и обичајима.

Председник Одбора Владимир Цвијан је, на крају дискусије истакао да је јавно слушање показало да је корисно да се размене мишљења и чују друга искуства. Између осталог, закључио је да је добро што ће од 15.октобра 2013. године престати двојна примена Законика о кривичном поступку, да ће нова решења из ЗКП бити ефикаснија и да су сви подржали увођење тужилачке истраге. Закључци са јавног слушања ће бити достављени надлежним органима и министарствима.

Поред народних посланика, јавном слушању присуствовали су представници основних јавних тужилаштава и апелационих судова из целе Србије, Адвокатске коморе Србије, надлежних министарстава, међународних и невладиних организација, као и домаћи експерти и стручњаци из СР Немачке.

Јавно слушање организовано је уз подршку Програма Уједињених нација за развој (UNDP), финансиран од стране Свајцарске агенције за развој и сарадњу (SDC).