Narodna skupština Republike Srbije / Aktivnosti / Narodna skupština / Zasedanja / stenografske beleške / Poslanička pitanja u avgustu
Poslanička pitanja u avgustu
PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)
31/1TĐ/MJ16.05 – 16.15
(Posle pauze.)
PREDSEDNIK: Nastavljamo sa radom ove sednice.
Molim članove Vlade da uđu i zauzmu svoja mesta.
Prelazimo na pitanja narodnih poslanika članovima Vlade.
Dajem reč narodnom poslaniku Đorđu Đorđiću.
Izvolite.
ĐORĐO ĐORĐIĆ: Zahvaljujem.
Poštovani građani Srbije, gospodo narodni poslanici, ministri u Vladi, gospođo Brnabić, pre svega želeo bih da vam se zahvalim svima na saradnji. Ovo je bila jedna interesantna godina, pa i dve. Pre svega, želim da se zahvalim vama na dobroj saradnji. Meni je bilo, gospođo Brnabić, interesantno. Pred kraj ovog svega, do čega smo došli, počeli smo da se opraštamo kao da smo u osnovnoj školi, ali dobro.
Ne znam gde mi je otišao Siniša, njega sam čekao, ali vidim da ga nema. Ja prosto moram da postavim pitanje Siniši Malom ali, eto, voleo bih da mi premijer odgovori na to pitanje. Ja sam prvo pitanje, koje sam ovde postavio, postavio Siniši Malom u prvom sazivu pre de godine i pitao sam ga ono što me je pitao moj sugrađanin, koji je magacioner u „Maksiju“. Zove se Stanoje Papić. Sasvim slučajno, ja sam jutros sreo tog čoveka i rekao mi da mu postavim potpuno isto pitanje. Tada je minimalna zarada iznosila 40.000 dinara 2023. godine, danas ona iznosi 64.500. I Stanoje, mučenik, koji ide u pola šest, šest da radi, i pitao me – pitaj, „leba ti“, ministra kako mogu da preživim sa 64.500 dinara? Imam veću platu za 30%, 35%, a mogu manje stvari da kupim i mogu manje stvari da priuštim i sebi i porodici, nego 2023. godine. Kaže, poruči ministru da ne mogu svako jutro da jedem jaja i kobasice. I sada ja pitam ministra da mi objasni, ako ne može ministar, tu je premijer, on bi trebao da nam objasni – kako će moj Stanoje, koji je oličenje običnog radnika, koji radi u „Maksiju“, kao 60% ljudi koji rade u Srbiji sa tim ličnim dohotkom, ako ne i više, kako on može da preživi sa tim ličnim dohotkom?
Drugo pitanje. Hteo sam da pitam ministra Malog – kada ćete da ukinete idiotske mere da kada ljudi ne izdaju račun ili kad imaju neprijavljenog radnika da im ne zatvaraju lokale? Ali to premijer ne može da odgovori, tako da to pitanje nemam kome da postavim.
Drugo pitanje imam da postavim ministarki Sari Pavkov. Uvažena ministarko, ja sam vas više puta pitao vezano za Sremsku Mitrovicu i vezano za fabriku koja prerađuje sekundarne sirovine, tj. topionicu „Metalfer“. Ja sam vas više puta zamolio da dođete i da izmerite nivo zagađenja u Sremskoj Mitrovici. Mi smo imali pre neke dve do tri nedelje situaciju da je gorela deponija. Sasvim prosto, najprostijom metodom, Kinezi su napravili jednu spravicu koja se zove prečišćivač vazduha. U momentu kada je deponija najviše gorela, kada smo imali najveći garež u Sremskoj Mitrovici, u gradu samom, zabeleženo je na tom najobičnijem prečišćivaču vazduha 200 mikrograma u vazduhu zagađenje vazduha.
Kada nemamo deponiju i kada se metalna industrija posle 23 časa upali, mi imamo zagađenje od preko 500 mikrograma. Zašto preko 500 mikrograma? Zato što ta mašina najviše pokazuje do 500 mikrograma zagađenja vazduha. Vi ne možete shvatiti koja je količina smrada, nesnosnog, kao topljenog metala ide na naš grad i prema našem gradu, a moja kuća je udaljena preko 2,5 kilometra od same topionice. Eto, molim vas za taj odgovor.
31/2TĐ/MJ
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Od ministara, izvolite, ko će da pruži odgovore?
Reč ima ministar Sara Pavkov.
Izvolite.
SARA PAVKOV: Poštovana predsedavajuća, uvaženi narodni poslanici, građani Srbije, hvala na postavljenom pitanju. Do kraja današnjih odgovora na poslanička pitanja daću vam tačno izmerene podatke sa automatske merne stanice pošto ovo o čemu vi govorite pretpostavljam da su lou-kost senzori koje je neko od građana postavio. Više puta sam o tome govorila da su to senzori koji mogu da se kupe onlajn, da su nešto što nije kalibrisano, njihove metode nisu nigde proverene niti potvrđene i da su to jedni dodatni alati koji mogu da koriste građani u tzv. istraživanju građanstva po pitanju zagađenja vazduha, ali nije nešto što je pouzdan i proverljiv podatak. Tako da, vrlo brzo ću vam reći koja je izmerena koncentracija na današnji dan osnovnih parametara zagađenja na automatskoj stanici u Sremskoj Mitrovici.
Što se tiče deponije, znamo za požar, požar je saniran, desio se na sanitarnoj deponiji u Sremskoj Mitrovici, na Regionalnom centru Srem–Mačva. Ono što je važno – u potpunosti je saniran, a država ulaže novih 18 miliona evra za proširenje dela deponije gde je obezbedila dodatnu specijalizovanu opremu i gde će sanitarna deponija moći uz komercijalne ugovore da prima otpad i iz drugih lokalnih samouprava kako iz Sremskog, tako i iz Mačvanskog okruga i samim tim ćete imati u potpunosti rešen sistem otpada bez obzira što Mitrovica već ima.
32/1AL/MO16.15 – 16.25
A za pomenuto pravno lice ću takođe proveriti, jer nemam podatak da postoji bilo kakva uzročno-posledična veza između delovanja, odnosno delatnosti pravnog lica koje ste spomenuli i zagađenja vazduha. Bez obzira što ja nemam podatak, sigurna sam da bih ga imala u ovom momentu da je bilo do kakvog zagađenja došlo, ja ću proveriti pa ću u narednih sat vremena odgovoriti da li je po tom pitanju bilo kakve uzročno-posledične veze bilo, iako u ovom momentu verujem da nije. hvala.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Reč ima ministar privrede Adrijana Mesarović.
Izvolite.
ADRIJANA MESAROVIĆ: Zahvaljujem, predsedavajuća.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, mislim da ne stoji nikako nešto što ste rekli, a vezano za životni standard građana. Ja ću podsetiti da je 2012. godine prosečna zarada u Republici Srbiji iznosi 330 evra i da je 550 hiljada naših građana zahvaljujući otvorenim stečajnim postupcima i pljačkarskim privatizacijama koje su sprovedene na teritoriji naše zemlje, jednom ekonomskom krahu, došlo do toga da je stopa nezaposlenosti iznosila 25,9% odnosno skoro 26%. Stopa nezaposlenosti danas u Republici Srbiji iznosi iznad 8% i mislim da treba da bude na ponos činjenica koliko je predsednik države, pre svega uz njegove lične napore i zahvaljujući činjenici koliko je podigla ugled naše zemlje i podigao Srbiju na investicionoj mapi sveta, koliko je novih fabrika kada su u pitanju i domaći i strani investitori, koliko je uspeo da sprovede jednu ozbiljnu industrijalizaciju i da industriju stavi na noge.
Podsetimo se samo da je 2012. godine na svim srpskim gigantima, apsolutno svim bio katanac. Na nekoliko na koje nisu uspeli da stave katanac ostavili su ih u strašnim dugovima. Bilo je strašno teško podići privrednu aktivnost na nivo današnje imajući u vidu da je 550 hiljada ljudi bilo sa egzistencijalnim problemima. Mi danas imamo prosečnu zaradu koja iznosi 1019 evra. Uz puno razumevanje i kontinuirani rast iz godine u godinu. Čak to u nekom smislu može da naruši negde konkurentnost Srbije kod budućih investicija, koliko i minimalna cena raste, ali držimo to u balansu, apsolutno sa svim drugim pogodnostima koje Srbija nudi kao danas jedna od najatraktivnijih destinacija u svetu, mogu slobodno reći, zemlja koja ima kontinuirani rast priliva i stranih direktnih investicija, gde strane najveće kompanije, najveća svetska imena prepoznaju Srbiju na investicionoj mapi sveta i u kontinuitetu investiraju ovde.
Ja ću podsetiti koliko je problema bilo 2012. godine i koliko je predsednik Republike morao i Vlada Republike Srbije da sprovede teške ekonomske reforme da bi uopšte državna kasa danas bila takva kakva jeste, stabilna i da danas naša zemlja bude jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi.
Podsetiću i na to kakva su globalna trenutna kretanja i koliko zemlje u okruženju i najrazvijenije zemlje u Evropi, poput Nemačke, imaju pad zaposlenosti i koliko u danu ostane nezaposlenih lica u tim zemljama, pre svega u automoto industriji. Zahvaljujući ugledu naše zemlje u svetu, a zahvaljujući ličnom odnosu predsednika naše države i sa Narodnom Republikom Kinom i sa svim drugim zemljama u svetu uspeli smo da privučemo velika svetska imena, da otvorimo velike fabrike, pre svega radno intenzivne u periodu kada je stopa nezaposlenosti bila veoma visoka, do danas kada na ponos Srbije u subotu imamo prilike da vidimo fabriku koja će se otvoriti u Šapcu, a koja će proizvoditi robote ili novu fabriku koja će se otvoriti, a koja će proizvoditi
32/2AL/MO
baterije. Mislim da je to na ponos svim građanima Srbije. Mi ćemo se boriti za još veći životni standard. Apsolutno ćemo se boriti da plate budu veće, da kontinuitet u tom rastu bude i u godinama pred nama, uz puno razumevanje i za naše penzionere i za potrebe za rastom penzija, uz puno razumevanje i mere koje je obezbedila država i predsednik Vučić, a kada su u pitanju davanja penzionerima sa najnižim primanjima, shodno merama koje su i najavljene i koje su u realizaciji, uz punu pažnju i nadoknade za onaj deo i kontribuciju za one lekove koji su sa većom cenom, a u kojim će država direktno participirati u smislu trošenja troškova. Zahvaljujem se.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Da podsetim samo. Po Poslovniku narodni poslanik ima još dodatnih tri minuta. Ako hoćete da iskoristite. Nakon odgovora članova Vlade imate još dva minuta za zaključak.
Izvolite.
ĐORĐO ĐORĐIĆ: Potpredsednice Vlade, je l' moguće da ste dali apsolutno isti odgovor kao što bi ga dao Siniša Mali. Znam da danas ima više novca nego 2012. godine. Znam da ima više investicija nego 2012. godine. Znam da ima više radnih mesta nego 2012. godine. Znam da ima više svega nego 2012. godine. Ja vas nisam to pitao. Ja sam vas pitao prosto da li vi znate da je od 2023-2026. godine poskupelo sve za 70%, a plata je skočila za 35%? Dali ste mi odgovor koji ja ne mogu da rastumačim u tom kontekstu. Ali ne mogu ulaziti sad u tu dubinu. Ja ne razumem šta ste mi odgovorili. Da se živi bolje, živi se. Da je veća plata, jeste veća plata. Da ima više puteve, jeste ima više investicija. Jeste. Ali niste mi odgovorili. Ja ne znam šta da kažem Stanoju. Stanoje pita – kako da živim sa platom od 65 hiljada dinara? To mi odgovorite. Da ja mogu Stanoju da kažem – Stanoje, kaže ministar da možeš. Stisni se i tako… Morate da mi na to odgovorite. Ja pričam najprostije moguće da i oni mogu da me razumeju. Dobro.
Ja nisam danas uopšte želeo da vama postavim pitanje, ali moram. Tu ste razgovarali sa nekim kolegom i vi kažete ovako – ove godine imate investicije tri milijardi i 600 miliona u Srbiji, tri milijarde i 600 miliona investirali ste po celoj Srbiji. Jesam li vas dobro razumeo? Ja mislim da ste vi to danas tako rekli.
E, sad, mene interesuje, pošto sam ja jako lokal-patriota, ja sam Mitrovčanin, ali malo vučem ovamo prema Mačvi, mene interesuje šta je Vlada Srbije ili za vašeg mandata za dve godine donela, koje investicije u Sremsku Mitrovicu? To me interesuje. Asfaltirali put za Šuljam. Sad kad bi ovo Vučić čuo bila bi drama. Znači, ja vas pitam – koja su radna mesta doneta? Da li imamo fabriku od 300, 400, 500 radnih mesta? Je l' vama nije u interesu da pogranični grad, gde je plovna reka Sava, zamislite mi nemamo marinu? Da li vi smatrate da je normalno? Pa zamislite koliki bi se novac slivao još dodatno u Sremsku Mitrovicu. Znate li da Sremska Mitrovica nema hotel? Je l' možete da vi to zamislite, da mi nemamo hotel, grad koji je četvrti grad Rimske imperije bio, Sirmijum? Pa zar to nisu gotovi novci. Mi osim palate koja je nama svima na ponos, jer dolaze ljudi iz čitavog sveta, iz Amerike, iz Italije, iz Kanade, iz Australije, mi nemamo gde njih da smestimo. Mi imamo najveći kapacitet za 32 mesta. Mene interesuju te stvari.
Mene uopšte ne interesuje priče koje se sad pričaju na zadnjem sedištu. Mene interesuje šta će Sremska Mitrovica dobiti od investicija i šta ćete vi kao ministarka, koje ste vi investicije i šta ste investirali u Sremsku Mitrovicu? Eto, to me interesuje, da mi odgovorite, ako možete, a posebno ovo prvo za Stanoja. To mi je bitno jer sad zadnji put mogu da vam se obratim na ovaj način. Hvala.
32/3AL/MO
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Prvo, reč ima Adrijana Mesarović.
Izvolite.
ADRIJANA MESAROVIĆ: Samo da vas korigujem, izvinjavam se, niste dobro očigledno razumeli šta je rečeno u mom odgovoru jednom od poslanika. U pitanju su programi ka maloj privredi koji se po drugi put raspisuju ove godine, a čija ukupna vrednost iznosi tri milijarde 600 miliona dinara, od čega 860 miliona je bespovratnih sredstava. To su sredstva koja su namenjena, kombinacija bespovratnih i kreditnih povoljnih subvencionisanih sredstava koja se naplaćuju i plasiraju po kamatnoj stopi od 2-2,5% na godišnjem nivou sa rokom otplate 60 meseci uz period od 12 meseci grejsa. Znači, nešto što je, da kažem, ročno usklađeno sa potrebama investiranja malih privrednika. To je maksimalni rok otplate i ja sam govorila o tome koliko smo samo u 10 programa, koje smo objavili pre nekoliko dana, uspeli da obezbedimo iz državne kase sredstava koja ćemo plasirati ka mikro malim preduzećima, preduzetnicima, zadrugama i u udruženjima.
Pre toga je ove godine već bio raspisan paket mera ka maloj privredi i razgovarala sam samo o sredstvima koja plasiramo kroz pakete mera programa ka malo privredi. Naravno, mimo toga preko 24 milijarde usmereno je na realizaciju i podršku srednjim i velikim preduzećima, na kreditiranje preko Fonda za razvoj. U kontinuitetu subvencionišemo i kamatne stope preko poslovnih banaka.
33/1MV/CG16.25 – 16.35
U prethodnom slučaju je to bila Banka poštanska štedionica, gde smo kreditirali i za trajna obrtna sredstva, negde prepoznajući svakako potrebu, ali i za investicije po kamatnoj stopi od svega 2%.
Znači, moj odgovor ka vama vezano za tri milijardi i 600 miliona dinara jeste da je toliko vredan samo poslednji paket mera koji je raspisan pre nekoliko dana i da ćemo u kontinuitetu nadalje raspisivati programe ka maloj privredi. To je drugi set mera koji smo raspisali samo u 2026. godini.
Kada je u pitanju Sremska Mitrovica, kao i cela teritorija naše zemlje, mi aktivno pregovaramo sa više investitora. Poseban fokus i pažnja je svakako usmerena na ona područja gde je najveća stopa nezaposlenosti. Svakako ćemo se u narednom periodu, kao što sam rekla, posebno i aktivirati i usmeriti našu punu pažnju na dovođenje investitora i izgradnju dodatno povoljnog privrednog ambijenta na jugu naše zemlje.
Sremska Mitrovica je grad sa povoljnim privrednim ambijentom. Sremska Mitrovica ne beleži toliku, ja nemam sada precizno ispred sebe, stopu nezaposlenosti u Sremskoj Mitrovici. Svakako ću u narednom odgovoru dati odgovor i na to. Ali, mogu vam reći da trenutno u ovom momentu razgovaramo sa dva investitora kada je u pitanju Sremska Mitrovica. To je svakako privatni kapital koji sam investitor bira gde će uložiti, ali svakako ćemo se truditi da u narednom periodu obezbedimo i dodatni broj radnih mesta i u Sremskoj Mitrovici, ali i na teritoriji cele zemlje.
Kada je u pitanju paket mera ka malim privrednicima, upravo i želimo da afirmišemo i mlade, pre svega mlade do 35 godina, tako program i glasi, da osnuju i da realizuju neku svoju poslovnu ideju i da osnuju svoje poslovanje. Upravu su ta sredstva usmerena ka tome, zato idemo sa visokim procentom davanja, čak do 100% bespovratnih sredstava, i za mlade, i za žene, i za startapove, i za sve one preduzetnike i privrednike koji žele dodatno da razviju svoje poslovanje, da ulažu u poslovni prostor, da izgrade neka dodatna skladišta ili proizvodna postrojenja, da ulože u dostavna vozila, u bilo šta što je neophodno da bi unapredili proizvodni proces i da bi prosto bili konkurentniji na domaćem ili na stranom tržištu, ili im ta sredstva pak olakšavaju da zaposle dodatni broj zaposlenih.
Svakako su dostupna sredstva i Nacionalne službe za zapošljavanje i pokušavamo na taj način afirmišući i podižući malu privredu, koja je u kontinuiranom rastu. Ja ću podsetiti da je danas skoro 380.000 registrovanih preduzetnika i da vidimo jedan veliki rezervoar i potencijal kada je u pitanju i preduzetništvo kod mladih, ali i preduzetništvo kod žena koji ima jedan kontinuirani rast na teritoriji cele zemlje, pa i u Sremskoj Mitrovici. Pokušaćemo da i kroz tu privatnu inicijativu, a uz snažnu podršku države, afirmišemo dodatni privatni sektor kada je u pitanju njihovo poslovanje. Svakako borba za svako novo radno mesto, svakako borba za svaku novu investiciju.
Imali ste prilike da prethodnih meseci vidite koliko je samo fabrika zatvoreno širom Evrope, da ne kažem širom sveta, usled globalne krize, usred ratnih sukoba, koliko je zatvorenih radnih mesta. Mislim da je na ponos svim građanima Srbije koliko je Srbija uspela da očuva postojeći privredni ambijent, da očuva postojeća radna mesta, da očuva sve ono što godinama gradimo, a neprestano se borimo za nova radna mesta, za nove investicije i verujem da ćemo u skorom periodu pred nama imati priliku, pre svega predsednik Republike da najavi nove velike investicije za našu zemlju, a opet, ponavljam, zahvaljujući isključivo njegovom ličnom odnosu i sa Narodnom Republikom Kinom i sa velikim svetskim silama sa kojima dobro sarađujemo i sa kojima imamo razvijena strateška partnerstva i borićemo se za svaki kraj naše zemlje, a tako i za Sremsku Mitrovicu.
33/2MV/CG
Kada je u pitanju izgradnja hotela, to je inicijativa privatnog kapitala i država nije ta koja treba da upravlja hotelijerstvom i prosto to je nešto što predstavlja privatni biznis. Svakako ćemo inicirati možda kroz neki oblik javno privatnog partnerstva, ukoliko Sremska Mitrovica ima određeno zemljište u državnoj svojini koje je shodno planskom dokumentu pogodno, podobno prosto za izgradnju takvih sadržaja, da afirmišemo, da kroz javno privatno partnerstvo, gde država može kao kapital da unese recimo zemljište, a da privatnik uloži i investira u izgradnju hotela i hotelskog smeštaja, kako ste rekli, svakako ćemo pokušati da u periodu pred nama kroz jednu inicijativu ka privatnom sektoru, ka velikim investitorima i tu temu afirmišemo. Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Reč ima ministar Milica Đurđević Stamenkovski.
MILICA ĐURĐEVIĆ STAMENKOVSKI: Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslaniče, hvala na interesovanju za položaj radnika u Srbiji, naročito onih koji imaju minimalnu zaradu. Verujem da je ova tema podjednako važna svima nama, bez obzira na političke polove i kao ministar zadužen za rad i zapošljavanje imam dužnost da nešto dopunim koleginicu koja je vrlo dobro izlagala o privrednom rastu Srbije i o ciljevima u oblasti za koju je ona nadležna.
Naime, s obzirom na to da je izostao dogovor Unije poslodavaca i sindikata oko povećanja minimalne cene rada za period od 1. januara 2027. godine, na predlog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Vlada Republike Srbije je donela odluku da se minimalna cena rada od 1. januara poveća za 9,2%, odnosno da od 1. januara ona iznosi 600 evra.
Uzevši u obzir kontinuirana povećanja, valjalo bi da se podsetimo da je za 24 meseca nominalni rast minimalne zarade u Srbiji 49,4%. Kada govorimo o nominalnom rastu, mislim da je još važniji podatak realan rast. Dakle, to je, u prevodu, koliko više možete da kupite, odnosno kolika je veća vrednost samog minimalca u odnosu na prethodni period. Jer, naravno da jedan deo tog povećanja, kolokvijalno rečeno, pojede inflacija. Ali, realan rast za 24 meseca je 33,5%.
Naravno, mi smo u potpunosti svesni da treba da težimo ka tome da minimalna cena rada bude još viša kako bismo pospešili životni standard radnika, ali sa druge strane uvažavajući i konkurentnost na tržištu rada i potrebe same privrede, kako ne bismo rapidnim povećanjem minimalca ugrozili njihovo samo radno mesto, odnosno vodeći računa o interesima radnika mi moramo voditi računa i o interesima privrede i poslodavaca, i obrnuto, jer su to uzročno-posledični odnosi.
Ali, upravo iz tih okolnosti, Vlada Republike Srbije najavila je još prošle godine da će do kraja 2027. godine minimalac u Srbiji iznositi 650 evra. Sudeći prema ovoj postojećoj dinamici, onog časa kada Srbija bude postigla taj nivo minimalca, mi ćemo preteći već mnoge zemlje u Evropi po realnoj kupovnoj moći samog minimalca. I već sada imamo rezultate koje niko ne može da ospori, a to je da minimalna zarada u Srbiji je 2012. godine, ako govorimo o kupovnoj moći samog minimalca, pokrivala jedva 50%, a nekoliko meseci kasnije jedva 60% minimalne potrošačke korpe. Dakle, govorim o periodu 2012. godine, kada je jedva više od pola minimalac pokrivao onoga što su minimalne potrebe jednog domaćinstva.
Ovim povećanjem, koje je najavljeno od 1. januara 2027. godine i koje je odlukom Vlade usvojeno, minimalac će pokrivati 117% minimalne potrošačke korpe. Dakle, za 17% više u odnosu na ono što je minimalna potrošačka korpa.
33/3MV/CG
Obilazeći Srbiju, kroz razgovor s građanima, naravno da i mi srećemo i Stanoja i mnoge druge ljude čija je zarada u tom iznosu koji ste naveli i sasvim sigurno sa njima razmenjujemo iskustva i razgovaramo upravo o tim izazovima, ali ljudi jako dobro znaju, vrednuju i cene činjenicu da je za 24 meseca nominalno minimalac u Srbiji porastao za 50%, a realno za preko 33%.
Paralelno smo vodili računa i da povećamo taj neoporezovani deo dohotka kako bismo rasteretili i same poslodavce, kako oni ne bi ušli u rizik zbog povećanja minimalaca i naravno da vi, kao čovek koji je dugo u privredi, u potpunosti razumete koliko je izazovno vodeći računa paralelno o interesima radnika i njihovoj zaradi, a sa druge strane i o mogućnostima samih poslodavaca.
Što se tiče Sremskog okruga, iz kojeg dolazite, mislim da je jako lepa vest koju građani Srbije treba da znaju da je Sremski okrug bio jedan od okruga u kojem je pilotiran program „Garancija za mlade“, za koji je zaduženo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, i odziv je bio vrlo zadovoljavajući. Verujemo da može biti, uz promociju tog programa, još bolji. Ali, kao što rekoh, u pitanju je pilot projekat koji smo okušali u tri okruga: Rasinskom, Nišavskom i Sremskom okrugu.
Konkretno, u Sremskom okrugu do juna meseca prijavilo se za program „Garancija za mlade“ četiri i po hiljade lica i od toga je 500 lica u Sremskom okrugu dobilo subvenciju za samozapošljavanje. Dakle, to je jedan od podsticaja da se ljudi zaposle, da sami pokrenu privredne aktivnosti, da izađu na tržište i da pokušaju da budu konkurentni.
34/1MT/VZ16.35 – 16.45
Najvažnija vest je što većina njih uspeva da prebrodi tu takozvanu prvu godinu u kojoj subvencije za samozapošljavanje znači i pokrivanje doprinosa i nekih drugih početnih troškova da bi kasnije ostali prisutni u privrednom životu Srbije, zbog čega smo mi veoma radosni, jer garancija za mlade je namenjena mladima do 30 godine života, sa ciljem da oni ostanu živi i rade u svojoj zemlji.
Važna vest za sve mlade u Srbiji jeste da će od 1. januara 2027. godine ono što je bio pilot projekat u tri okruga biti primenjeno na teritoriji čitave Srbije, odnosno garancija za mlade kao program zapošljavanje i samozapošljavanje mladih, za njihove obuke, prekvalifikacije, sticanje novih znanja i veština, važiće na teritoriji čitave Srbije. Verujem da ćemo zajedničkim snagama promovisati ovaj vrlo značajan program, jer nam je svima cilj da Srbija radi.
Srbija danas radi. Dakle, 50.000 lica je zaposleno više nego što je to bio slučaj 2012. godine. Dakle, preko pola miliona ljudi u Srbiji danas više radi. Dakle, ne govorimo o procentima, govorimo o apsolutnim ciframa da bismo ilustrovali koliko je danas ljudi i formalno više zaposleno u Srbiji u odnosu na neki prethodni period, zato što danas ima više šansi.
Svakako, podržavam stav da dodatno treba da radimo na unapređenju položaja i životnog standarda onih koji najmanje zarađuju. Iz tih razloga država je ovim jednokratnim davanjima obratila pažnju na ugrožene kategorije.
Tako je ovim jednokratnim davanjima uzela u obzir položaj korisnika novčane socijalne pomoći, korisnika dečijeg dodatka, obratila je posebnu pažnju na naše penzionere, kojima dugujemo sve ono što imamo i što su nam ostavili stičući generacijama, radeći i boreći se, ali i onima koji su zemlju branili onda kada je ona bila napadnuta i kada je na nju vršena agresija. U pitanju je boračka populacija.
Poštovana predsednice Narodne skupštine i uvaženi narodni poslanici, nemojte mi zameriti što ću iskoristiti ovo izlaganje da se samo u nekoliko rečenica osvrnem i na komentar i kritiku koju je jutros, odnosno tokom dana uputila gospođa narodni poslanik koja je imala primedbu. Najpre je konstatovala da je reč o Ministarstvu Milice Đurđević Stamenkovski. Ne postoji, evo neka bude to moja mala ispravka, Ministarstvo Milice Đurđević Stamenkovski. Postoji Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalan pitanja, koja nije ničija dedovina i očevina, pa ni moja. I to ministarstvo je deo Vlade Republike Srbije i u službi je svih građana. Ja sam samo resorni ministar koji će biti na čelu tog ministarstva, kao odgovorno lice koje je oročeno mandatima. Bilo kakvo prisvajanje i privatizacija institucija apsolutno je ne dopustivo, i moram na to da reagujem. Dakle, to nije moje ministarstvo, ali jeste ministarstvo za koje jesam danas odgovorna.
Primedba je išla u pravcu da u Predlogu zakona o jednokratnoj pomoći nisu navedeni brojevi, brojevi boraca koji će dobiti jednokratnu pomoć, korisnika novčane socijalne pomoći, korisnika dečijeg dodatka. Ja bih razumela da je taj podatak negde tamo napisan u 22. članu, pa je on bio valjda neka visoka kvaka do koje ne može da se stigne, do koje ne može da se dohvati, ne, već u članu 2. Dakle, dovoljno je bilo samo da je neko pogledao član 2, nije daleko, složićemo se, gde stoji da će sva lica koja se nalaze u službenoj evidenciji do 25. avgusta ostvariti pravo na jednokratnu pomoć.
Znači, nije u pitanju broj planeta, čak ni oko toga čovečanstvo nema saglasje koliko ih ima, zbog činjenice da neki osporavaju Pluton, kao planetu, u pitanju je živa materija. Svakog trenutka, evo dok mi sedimo sada ovde, ti brojevi se menjaju. I potpuno je prirodno. Neki borci, nažalost, su preminuli od trenutka najave i usvajanje predloga zakona, a neki su se registrovali. Za poslednjih mesec i po dana preko 10 hiljada boraca se registrovalo širom Srbije.
34/2MT/VZ
Dakle, mi smo imali prošle godine, u aprilu 2025. godine je bilo registrovanih 82 hiljade, tačno 82 hiljade lica u boračkoj bazi. Danas ih ima, na današnji dan, dok mi razgovaramo, 107 hiljada.
Dakle, to je kategorija koja se svakodnevno registruje kako bi ostvarivala svoja prava. A, zašto se registruje? Zato što prepoznaje da danas država različitim programima uvažava položaj boračke populacije.
Što se tiče korisnika novčane socijalne pomoći i korisnika prava na dečiji dodatak, takođe to nije fiksna kategorija. Ljudi ostvaruju ili gube ta prava, u zavisnosti od imovinskog cenzusa, i potpuno je prirodno da niko ne može stati iza fiksne cifre. Ali, stav je bio uravnotežen, odgovoran i zreo, u saglasju sa Ministarstvom finansija koje je ovaj zakon i predložilo, da sva lica koja budu bila u službenoj evidenciji do 25. avgusta će ostvariti ovo pravo.
Mislim da je nekada mnogo značajnije da od pokušaja da od nečega napravimo politički slučaj barem pročitamo ono o čemu govorimo, ako ništa drugo bar prvih nekoliko članova. Jer, ima ona jedna čuvena, i milim da toga niko ne treba da se drži – pričajte usta da niste pusta. A, ja ne želim da verujem da je bilo ko u ovom plenumu spreman da se tako ponaša i da tako neodgovorno govori o nekim stvarima koje se tiču zaista velikog broja naših građana.
To je bio moj odgovor na pitanje koje je danas bilo ovde u plenumu, a vama, narodni poslaniče, zahvaljujem na interesovanju i verujem da ćemo u nekim narednim mesecima i budućim vremenima zajedničkim snagama se boriti za sve radnike u Srbiji.
Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Reč ponovo ima ministar za zaštitu životne sredine Sara Pavkov.
Izvolite.
SARA PAVKOV: Hvala, predsedavajuća.
Ono što sam obećala, samo da vam kažem vezano za Sremsku Mitrovicu. Toliko sam se fokusirala da proverim da li je došlo do nekog akcidenta ili da li je inspekcija imala bilo kakvih aktivnosti vezano za pravno lice. Pokrajinski i republički organi su mi potvrdili da nije bilo nikakvih negativnih posledica po pitanju pravnog lica koje ste pomenuli.
Ali, ono što je mnogo značajnije za Sremsku Mitrovicu da znaju građani Srbije, a tiče se investicija, samo Ministarstvo zaštite životne sredine u prethodnom periodu, a trenutno se realizuje, je uložilo preko 20 miliona evra u Sremsku Mitrovicu.
Pomenula sam vam već, 18,4 miliona evra za regionalni centar Srem – Mačva. Konkretno, nadogradnja dve ćelije sanitarne deponije i izgradnja sistema za sakupljanje procedih voda, rezervoara za procedne vode, recirkulacijski sistem, hidro mreža sa rezervoarom i bunari za degazaciju. Pored toga, skoro 1,7 miliona evra završena kanalizaciona mreža u selu Laćarak, 11,7 kilometara.
Tako da, ja mislim da je to dovoljan dokaz koliko država ulaže u Sremsku Mitrovicu samo u oblasti životne sredine koja direktno utiče na smanjenje zagađenja reke Save, s obzirom, položaj Laćarka znate bolje od mene, i apsolutno utiče na poboljšanje životne sredine.
Za vazduh takođe sam proverila. U ovom momentu svi građani Srbije mogu da provere informaciju koju ću sad izneti na zvaničnoj adresi, odnosno sajtu Agencije za zaštitu životne sredine. Vazduh je umerenog kvaliteta u Sremskoj Mitrovici, i to pokazuje automatska merna stanica. Pored nje imamo još jednu stanicu koju vodi Zavod za javno zdravlje. Granična vrednost je 50 mikrograma po kubnom metru. Danas je bilo prekoračenje svega 10 mikrograma po kubnom metru, odnosno 60.
34/3MT/VZ
Mi smo u međuvremenu, kao ministarstvo, uložili dodatne mere da poboljšamo kvalitet vazduha. Samo u nekoliko prethodnih godina zasadili smo preko 3.500 sadnica na teritoriji Sremske Mitrovice. Trenutno menjamo kotao, da pređe na ekološki prihvatljiviji energent u Osnovnoj školi „Dobrosav Radosavljević“ i u Osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj“. Mislim da ovo dovoljno govori koliko se ulaže u Sremsku Mitrovicu.
Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Đorđo Đorđić. Još dva minuta.
Izvolite.
ĐORĐO ĐORĐIĆ: Verovatno ste u pravu. Ja stvarno ne znam koliko se uložilo investicija u deponiju, ali ja moram da vam kažem – nije se desio nikakav incident, on je konstantno prisutan.
Ministarka, ja živim tamo. Ja imam obavezu da pričam da nas čeličana davi. Nisam ja pričao o deponiji u kontekstu negativnom, to se dešava svuda u svetu, pa i u Srbiji, ja vam samo kažem da na najobičnijem mernom instrumentu koji je potpuno bez veze on je nama pokazivao tih 200 jedinica. Svaku noć kada upalite njega vi imate u 23 časa preko 500. Nije incident, svaki dan se dešava, gde imate ljude koji su sa 70% više oboljenja, od 2012. godine, respiratornih, nego dan danas. To treba da znate.
Još jednu stvar. Kada pričate o mernim jedinicama u Černobilju, merna jedinica je bila 3,7 rendgena. Znate zašto? Zato što je aparat merio do 3,7. Kada su doveli prave bilo je preko 1.000. Nisu vam dobri aparati.
35/1JJ/MP16.45 – 16.55
Verujte mi, ja živim i tamo i sve je u redu, neka bude „Metalfer“, neka radi, neka ljudi imaju poslove, ali nemojte da oni imaju profit od 500 miliona. Pa, dajte neka stave te filtere ili šta god već potrebno je, ja nisam stručnjak u tome. Pa dajte, molim vas, pa neka ulože 100 miliona u radnike koji tamo rade kao Crnci, a imaju najmanju platu, a ja garantujem u čeličanama i na Balkanu i u ovom delu Evrope. Neka ulože i njih, a ne da imaju profit od 500 miliona i još se hvale tim i kao kupuju deci knjige. Možeš misliti, 500 miliona pa kupuješ kao deci knjige. Sjajno.
Ministarka Đurđević, 9,2% rast plate, da li ste tako rekli? Tako. E, jeste ali, je rast cena 19,2%. Moj …. će da prođe isto kao Partizan sada, to je 100%.
Ne znam da li može neko da mi kaže, evo završavam, dajte mi minut, molim vas.
Ne znam da li je tu Husein Memić, ministar? Ja ne znam ko je taj čovek? Da li je on tu prisutan? Nije. Dobro. Ja ga nisam za dve godine video ni jednom, nažalost, ja bih voleo da ga pozovem u Sremsku Mitrovicu baš iz tog razloga kojeg ste vi potpredsednice pričali da dođe da vidi gde treba da nam se nalazi hotel, da se popne na najlepšu planinu Frušku Goru, da vidi gde je odmaralište „Letenka“ gde je zadnji put uloženo 1953. godine kada je pokojni Josip Broz tamo stavljao one balvane i neke brvnare, tada, tada je zadnji put uloženo, na najlepše odmaralište, jel tako Mirka, na Fruškoj Gori. Mi sada tamo nemamo ništa. Znači, očigledno za sve što je potrebno mi moramo da se obraćamo direktno predsedniku države. U redu, obraćaćemo se.
I na kraju moram da kažem to da zamolim ministra zdravlja da nam na neki način pomognete, da nam kožni lekar dođe u Sremsku Mitrovicu. Mi nemamo kožnog lekara već tri, četiri godine. Dobili smo magnetnu rezonancu, ali nam je potreban i kožni lekar.
Hvala na tome i da vam se zahvalim za vaše angažovanje, devojčica je živa, devojčica je zdrava i želim da kažem javno da ste se angažovali kao pravi ministar u Vladi Srbije. Da devojčica koja je povređena kada je pala na nju kapija. Eto, ako mogu odgovori, pa ako budemo mogli da se ogrebem za još neki minut. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala vama narodni poslaniče.
Sledeći prijavljen, narodni poslanik Bojan Torbica.
Izvolite.
BOJAN TORBICA: Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, uvaženi predsedniče Vlade, cenjeni ministri, kolege narodni poslanici, pa na kraju ovog mandata kako Skupštine, tako i Republičke Vlade, ne mogu, a da ne pohvalim ono što je bilo pozitivno i dobro. Mislim pre svega na usvajanje Zakona o roditelju negovatelju, postupanje srpske policije tokom blokada i protesta, kao i zalaganje Sektora za vanredne situacije, pre svega vatrogasaca spasilaca, tokom ove nadljudske borbe protiv vatrene stihije. Takođe, mislim i na doslednost oko ne uvođenja sankcija bratskoj Rusiji, na vraćanje redovnog vojnog roka, na pomoć materijalno građanima Srbije.
Pokret socijalista kao odgovoran koalicioni partner nikada nije bežao od političkog dijaloga. Uvek smo bili spremni da razgovaramo, ali za dijalog i sam dijalog ima smisla samo ako postoje dve strane.
Nažalost, postoje neke stvari koje smo tokom mandata aktuelnog skupštinskog saziva delegirali kao deo našeg političkog programa koji nije naišao na podršku ni Vlade, ni kolega u parlamentu, a od kog mi ne možemo, a pre svega i ne želimo da odustanemo. Pa, bih pored želje da ta pitanja delegiram kao predlog novoj Vladi koju će Srbija uskoro dobiti. Želeo bih da čujem i vaše iskreno mišljenje o njima i šta je to bilo prepreka za njihovo usvajanje?
35/2JJ/MP
Pod jedan – već nekoliko godina predlažemo da se uvede posebna zbirna budžetska stavka kojom bi direktno i neposredno bila planirana sredstva koja su opredeljena kao pomoć Republici Srpskoj, njenim institucijama, gradovima, opštinama i drugim subjektima.
Ja sam kao potomak tzv. prekodrinskih Srba, naravno, zahvalan za sve što Srbija tokom prethodnih 15 godina je činila, čini i pomaže Republici Srpskoj, ali sam kao i veliki broj građana Srbije uveren da je više nego potrebno opredeliti i ustanoviti zbirnu budžetsku stavku kojom bi direktno i neposredno bila opredeljena sredstva za pomoć Republici Srpskoj.
Mi smo to dužni našim sunarodnicima, mi smo to dužni svima onima koji su ono najvrednije što su imali, tj. svoje živote dali, ugradili u temelje slobode srpskog naroda na prostoru Republike Srpske.
Ako postoji budžetska stavka – pomoći starim vladama, ne vidim problem da se formira posebna zbirna budžetska stavka za pomoć Republici Srpskoj i srpskom narodu na tom prostoru. Voleo bih premijeru da čujem i vaša mišljenje o tome.
PREDSEDNIK: Hvala.
Od ministara se prijavljuje za reč?
Ministri, ko se prijavljuje za reč?
Molim vas, narodni poslaniče imate još tri minuta.
BOJAN TORBICA: Kao što vam je, siguran sam vam poznato, Pokret socijalista je u skupštinsku proceduru predao Predlog zakona o državljanstvu koji uvodi pravo na državljanstvo Republike Srbije, imao svi pripadnici srpskog naroda, što znači da državljanstvo Srbije stiču pripadnici srpskog naroda rođeni u drugoj republici bivše SFRJ, kao i njihovi potomci bez obzira na mesto rođenja, državljanstvo i prebivalište pod uslovom da su se pred državnim organima države u kojoj žive na nesumnjiv način izjasnili kao pripadnici srpskog naroda.
Ti dokazi moraju da budu javne isprave i ovo je način da svi onim pripadnicima srpskog naroda koji vode poreklo iz bivših republika SFRJ, bez obzira gde žive pružimo priliku da postanu državljani Srbije što je veliki broj njih i očekuje od Srbije kao svoje matice.
Nadam se da delite naše mišljenje i nadam se da ćemo čuti od vas šta mislite o ovom predlogu i zašto nije uspeo da prođe.
Ono od čega ne možemo pobeći, jeste činjenica da se pred nama nalazi pitanje pravca kojim će Srbija krenuti u godinama i decenijama koje dolaze. Naš izbor neće biti samo ekonomsko već pre svega civilizacijsko pitanje. To je pre svega izbor da li ćemo biti deo sveta u kome nam već decenijama konstantno prete, ucenjuju nas i beskrajno nameću nove neprihvatljive i ponižavajuće uslove saradnje ili sveta u kome nas pre svega poštuju i uvažavaju, u kome nas gledaju kao sebi jednake i ravnopravne, u kome se saradnja između država članica zasniva na iskrenosti i dobronamernosti.
Moramo biti iskreni, građane Srbije niko nikada nije pitao da li žele da budu deo te EU, već je pre nepune dve decenije tadašnja politička elita tu odluku naturila svima nama. Decenijama se u Srbiji govori da je evropski put jedini put. Ako je tako onda je red da se građani o tome izjasne.
Evropska unija je nabrojano puta do sada rekla šta misli o Srbiji i šta misli o Srbima i svaki put je bez srama i ustezanja rekla da ne misli ništa lepo, ali građanima Srbije niko nikada nije dao priliku da kažu šta oni misle o Evropskoj uniji i zato hajde da ih pitamo, pa da kažu šta misle. Pa, upravo mi da budemo ta vlast koja će građanima dozvoliti da na referendum kažu želeli da ostanu na tzv. evropskom putu ili ne. Eto, uzmimo na primer građani Islanda će u subotu na referendumu odlučiti da li
35/3JJ/MP
žele da otvore razgovore sa Evropskom unijom i ako odluče da počnu 2028. godine će imati još jedan referendum o Evropskoj uniji i rezultatima pregovora. Šta god da odluče građani Islanda, odluka će biti samo njihova. Evropska unija Islanđanima u najgorem slučaju traži da dopusti drugim nacijama da love ribu u njihovim vodama i oni idu na referendum. Evropska unija, da zapamtimo od Srbije traži da prizna tzv. Kosovo to jest njegovu samoproklamovanu nezavisnost, da uvedemo sankcije bratskoj i savezničkoj Rusiji i da se odreknemo partnerskih i prijateljskih odnosa sa Kinom. I mi ne idemo na referendum već bez dostojanstva i plana idemo i dalje prema Evropskoj uniji.
Zato pre svega želim da čujem premijera ali i celu Vladu i da ih pitam – zašto Islanđani zaslužuju da budu pitani, a građani Srbije ne zaslužuju? Imamo nade, imamo vremena, imamo priliku da do raspisivanja parlamentarnih izbora raspišemo i referendum. Na nama i vama je da odlučimo i da to učinimo. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala.
Pre svega dajem reč, ministru za evropske integracije, Nemanja Starović.
NEMANjA STAROVIĆ: Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, želeo bih da kažem zaista kratko ono što je, verujem svima, veoma dobro poznato a to je da članstvo u Evropskoj uniji predstavlja strateško opredeljenje Republike Srbije.
36/1JD/LjL16.55 – 17.05
Kao što znate, naša država je kandidat za članstvo u EU još od 2012. godine. Od 2014. godine smo otpočeli proces pristupnih pregovora koji je veoma zahtevan, ali ukupno posmatrano, analizirajući poslednji godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku država kandidata ka članstvu u EU, Srbija je danas, odmah iza Crne Gore, među najspremnijim državama, analizirajući 33 relevantna pregovaračka poglavlja za punopravno članstvo u EU.
Međutim, kao što je takođe veoma dobro poznato, postoje određene političke percepcije koje su preuzele primat upravo u tom pristupnom procesu i to je ono što predstavlja realnost.
Naše pozicije po pitanju očuvanja teritorijalnog integriteta Republike Srbije su veoma jasne i veoma su čvrste i za nas to predstavlja apsolutni imperativ i sa tim, sasvim sigurno, neće biti nikakve trgovine, pogađanja ili kockanja.
Kada govorimo o izjašnjavanju građana, ja bih svakako podsetio, kada je članstvo u EU u pitanju, da je to naše strateško opredeljenje, da je to bio i deo ekspozea odnosno programa i ove, kao i prethodnih Vlada Republike Srbije. No, direktno izjašnjavanje svakako dolazi na kraju pristupnog procesa i građani Srbije će, kao i građani svih drugih država koje su u prethodnim godinama postale punopravne članice EU, jednoga dana svakako imati priliku da se o tome direktno izjasne na referendumu. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Reč ima ministar kulture, Nikola Selaković. Izvolite.
NIKOLA SELAKOVIĆ: Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, uvažene kolege narodni poslanici, ministri u Vladi, poštovani građani Srbije, narodni poslanik je postavio jedno pitanje koje, bez obzira što resorno nije u nadležnosti ministarstva koje predstavljam i na čijem sam čelu, ali smatram izuzetno važnim kao neko ko se u Republici Srbiji bavi politikom, i ne samo u Republici Srbiji već mogu slobodno da kažem da sam prisutan na čitavom srpskom etničkom prostoru, a to je pitanje Zakona o državljanstvu.
Koliko se tu suočavamo sa jednom vrstom, mogu slobodno da kažem, duboke države sa kojom do danas ni jedan jedini ministar unutrašnjih poslova nije uspeo da se izbori, daću vam jedan konkretan primer.
Dakle, negde mislim da je bila u pitanju 2015. ili 2016. godina, kada mi se obratila jedna osoba koja je inače studirala na fakultetu na kojem sam svojevremeno radio kao nastavnik, reč je o osobi koja je bila student generacije, koja se lično nacionalno izjašnjavanja kao srpkinja muslimanske veroispovesti, rodom i poreklom iz jedne bivše jugoslovenske republike, i koja nije ostvarila pravo na prijem u državljanstvo Republike Srbije zato što joj je iz Ministarstva unutrašnjih poslova tražen dokaz o srpskoj nacionalnoj pripadnosti. Ta osoba mislim da do dan danas nije ostvarila to pravo.
Daću vam drugi primer. U Republici Albaniji, u okolini grada Fijera živi zajednica Srba, dakle srpska manjina u Albaniji. Reč je o ljudima srpske nacionalnosti i islamske veroispovesti. Tim ljudima su službenici našeg Ministarstva unutrašnjih poslova kao dokaz srpske nacionalne pripadnosti tražili krštenice. Kada su oni odgovorili i rekli – mi nismo pravoslavni, ne možemo da vam podnesemo krštenicu, mi smo Muslimani, onda im je iz našeg Ministarstva tada, u to vreme, odgovoreno – ne može Musliman da bude Srbin.
Ja sam naveo ova dva primera koja govore o tome, a ja koliko znam, narodni poslanik koji je postavio ovo pitanje dolazi iz stranke čiji je predsednik i osnivač svojevremeno bio ministar unutrašnjih poslova i ni on sam nije uspeo da reši ovaj
36/2JD/LjL
problem naše duboke države. Ako imam pravo da iznesem svoj lični i politički stav, apsolutno sam saglasan sa vama. Republika Srbija po Ustavu je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive. Srpski narod je državotvorni faktor ove države koji je i stvorio, ali su svi građani drugih nacionalnih pripadnosti ravnopravni po našem Ustavu i našim zakonima.
Neverovatno je kako to da u našem okruženju svaka država koja je matična država nekoga naroda daje pravo i mogućnost svojim sunarodnicima koji nisu rođeni na njenoj teritoriji već negde u rasejanju ili u država gde su pripadnici nacionalnih manjina da ostvare pravo na državljanstvo matične države, a Srbiji se to uskraćuje. Daću vam jedan konkretan primer.
Na delu naše teritorije, na Kosovu i Metohiji, mi već godinama unazad imamo deljenje državljanstva, u ovom konkretnom slučaju Republike Bugarske, koja je sa samozvanim vlastima u Prištini potpisala čak i ugovor o statusu bugarske nacionalne manjine na KiM, koja nikada u istoriji tamo postojala nije. I kada se pitate ko je to tretiran kao bugarska manjina, onda ćete prvo videti da su to naša braća Goranci, koji se tako nikada nisu ni izjašnjavali, nikada nisu ni osećali, niti tako postupali. Dakle, reč je o ljudima koji svog srpskog porekla nisu hteli ni pod najgorim turskim zulumom da se odreknu. A posle Gore prešli su u Kosovsko Pomoravlje, pa sad i u Kosovskom Pomoravlju pokazuju i pričaju o tome da postoji njihova manjina. Naravno, ne sme nikome da padne napamet da kaže da u Bugarskoj nemamo srpsku manjinu, jer tamo ne postoji po njihovom ustavnom i zakonskom režimu, koji je prihvatila EU, tamo ne postoje nacionalne manjine, nema prava te vrste.
A što se vašeg pitanja tiče, to pitanje je potpuno na mestu. Apsolutno sam mišljenja kao političar, nezavisno od funkcije da li jesam ili nisam na njoj, da mi moramo da donesemo zakon o državljanstvu. Ili, ne moramo čak ni da menjamo zakon.
Znate, ja sam kao diplomirani pravnik mišljenja da zakon uvek treba pokušati primeniti na ispravan način. Ovaj naš Zakon o državljanstvu, on poznaje mogućnost da pripadnici srpskog naroda steknu pravo na državljanstvo po osnovu svog srpskog etničkog porekla ali ako pogledate šta se dešava sa Srbima u Crnoj Gori gde pravo na dvojno državljanstvo imaju i Hrvati i Albanci i većina Bošnjaka, jedini koga nema to su Srbi.
Znate kako je to rešeno? Oni su vas sa većinom ovih država potpisivali međudržavne ugovore koji imaju jaču pravnu snagu od zakona i onda se ispostavilo na kraju da se na Srbe primenjuje zakon, a na sve druge se primenjuje međudržavni ugovori.
Naravno, mi se sad tu nalazimo u još jednoj situaciji, a to je da je nekim mozgovima koji su u stanju sve živo da izokrenu u sopstvenu suprotnost palo napamet da uoči izbora pričaju o tome kako se izborni inženjering vrži kroz prijem u državljanstvo. Naravno, neće da kažu da kada su oni bili na vlasti da je u državljanstvu Srbije primljeno, ako se ne varam i do pet puta više ljudi nego što je u periodu od 2012. godine do danas ali i to može vrlo jednostavno da se reši.
Pravo na državljanstvo ne znači automatski pravo glasa, postoje modeli u Evropi i svetu kako to može da se uradi. Činjenica jeste da mi to pitanje efektivno, ne zakonski, nego efektivno nismo rešili, jer ako imate službenika koji osobi islamske veroispovesti kojoj se kaže oseća kao Srbin.
Možete zamisliti kakvi su to naši sunarodnici koji su prošli kroz decenije diktature Envera Hodže i ostali pripadnici srpskog naroda gde su i menjana imena, menjana prezimena, gde nisu imali pravo da govore na sopstvenom jeziku i oni su ostali verni svome rodu i svome poreklu.
37/1GD/JG17.05 – 17.15
Bilo je pokušaja mešetarenja iz Srbije da ih ubeđuju da su oni nešto drugo. Ne, oni su rekli – mi smo došli iz Srbije negde u, mislim da je bilo reči o osmoj ili o devetoj deceniji 19. veka, doselili se u okolinu Fjera dok je to bila Otomanska imperija, sačuvali svest o svom srpskom poreklu, to smo i danas i zamislite službenika koji kaže – dostavite mi krštenicu.
I, da završim priču onako kao što sam počeo, ta osoba, taj student koji je bio izuzetno uspešan student, koji se deklarisao kao pripadnik srpskog naroda, islamske veroispovesti, na kraju je dostavio i krštenicu, ali od našeg ministarstva nije dobio pravo da postane državljanin Srbije. Hvala vam na pažnji.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima predsednik Vlade Đuro Macut.
Izvolite.
ĐURO MACUT: Poštovana predsednice Skupštine, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani, mislim da pitanje koje je poslanik postavio nadilazi zapravo jednu opštu temu oko toga da li smo samo pred referendumskim pitanjem za ulazak u Evropsku uniju ili smo pred rešavanjem, da kažem, državljanstva i gde smo tu.
Mislim da je ovo tema koja je od šireg značaja i da smo u poslednjih godinu i po dana imali priliku da, razgovarajući sa brojnim predstavnicima Evropske unije koji su bili u Beogradu, gotovo od prvog trenutka kada smo počeli u ovom mandatu da radimo, postavljeno je jedno osnovno pitanje – da li smo mi za ulazak uopšte u Evropsku uniju ili nismo.
Znači, postavlja se jedno osnovno temeljno pitanje – da li je Srbija orijentisana ka Evropi ili nije? Iz tog razloga mislim, da je ovo pitanje koje je postavio narodni poslanik izuzetno bitno da se zapravo potencira i da se još jedanput razgovara na temu opredeljenosti Srbije kao države, moderne države u srcu Evrope i njene pozicije u odnosu na pristupne uslove i sve ono što nas razlikuje od jednog Islanda, ništa ne omalovažavam, samo pokušavam da napravim paralelu, zapravo zemlji koja verovatno sa mnogo manje uslova pristupa Evropskoj uniji ili će pristupiti i brzo to završiti kroz referendumsko pitanje – da li jesu ili nisu za Evropsku uniju?
Znači, postojanje dvostrukih standarda, pa možda i trostrukih standarda je potpuno jasno da postoji i u međunarodnim okolnostima, međunarodnoj komunikaciji, kada govorimo o globalnoj politici pristupanja pojedinih zemalja i ovo je da kažem na strani Srbije potpuno bilo vidljivo. Međutim, za ovih poslednjih godinu i po dana smo stvarno imali puno toga da uradimo i Reformska agenda koja jeste na stolu i traje već dve godine, evo danas smo imali sastanak da kažem Radne grupe za sprovođenje Akcionog plana vezanog za Reformsku agendu, je uradila veoma mnogo uz velike napore i političke u ovom telu gde se vi nalazite, ali i u Vladi koja je u poslednjih nekoliko meseci krenula da zapravo odgovara na onih 24 koraka koja postoje do decembra 2026. godine.
Znači, čitavih godinu dana i više smo posvetili pokušaju da izađemo iz nekakve vrste političke blokade i nekakvog nerazumevanja, neshvatanja da je neophodno da imate jedan politički konsenzus da biste pristupili bilo čemu odgovorno, da kažem, na jedna realan način i da biste završili ono što jeste interes svih građana i ono što jeste interes zemlje koja se nalazi u Evropi potpuno integrisane u smislu postojanja , da kažem, na kontinentu na kome se nalazimo i infrastrukturno povezane, komunikaciono, u bilo kom smislu, i obrazovnom, i ekonomskom, i saobraćajnom, na rekama u kontinentalnom delu. Znači, postoji puno razloga zbog čega mi treba da uđemo i jesmo potpuno posvećeni tome, ali postoje brojne prepreke koje su se pokazale kao neminovne, odnosno kao neminovne u našem slučaju, za razliku od nekih drugih zemalja. Iz tog razloga mislim da je razmatranje pitanja drugih zemalja koje će možda biti neke nove
37/2GD/JG
zemlje koje će se naći ispred nas zapravo postojanje takve vrste destandardizacije u odnosu na sve zemlje. Iz tog razloga hoću da kažem da je Vlada Republike Srbije u poslednjih godinu dana najmanje, a sigurno je to kontinuitet koji traje već jako dugo u poslednje vreme, veoma posvećena tome da pristupi EU, a blokada čitavog procesa traje već godinama, obzirom da nismo otvorili taj famozni Klaster 3. Znači, već preko nekoliko godina postoji jedno političko nerazumevanje da se ovaj proces nastavi, proces koji je uspostavljen najdalje u odnosu na sve zemlje koje su trenutno u razmatranju za pristupanje u EU.
Prema tome, postoje objektivne okolnosti u kojima se mi nalazimo i koje su delom vrlo pod uticajem zapravo politike, jedne kontinuirane, rekao bih možda dnevne politike u evropskom smislu, ali koje se odnose na nas i ono što je nerazumevanje ili nepotvrđivanje zapravo naše rešenosti da pristupimo EU i da smo na tom putu već preko jedne decenije. Znači, već preko 12-13 godina mi smo stalno u tom procesu. Prema tome, nekako smo stalno u konfrontaciji, u pokušaju da savladamo nekakve kriterijume ili nešto, ali stalno sam pokušavao da dam paralelu nekih zemalja koje se nalaze u EU i koje su bile čak u direktnim konfrontacijama, kao što je slučaj, recimo, Republike Kipar koja jeste ušla u EU kao podeljeno ostrvo. Znači, imamo vrlo različite pristupe koji sada posle 20 godina od pristupanja tih zemalja ili više nisu više standard u EU. Mi sada menjamo stalno nekakve uslove na koje se mi odnosimo. Prema tome, politička pitanja su očigledno prevashodno bitna, odnosno ona su presudna i bilo koji procenat pristupni koji ostvarimo i koji nije mali, koji sada već dolazi do granice potpune prihvatljivosti, i dalje je nedovoljan jer se želi pristupanje, odnosno usvajanje svih mogućih zahteva koji dolaze a koji nisu u skladu sa našom opštom politikom prema, da kažem, spoljnom politikom ili prema onome što nudi ili što zahteva naš Ustav.
Prema tome, postoje neke linije oko kojih se ne može raspravljati i koje jesu vrlo specifične za nas, pa prema tome specifičnost svake zemlje mora da se ipak uzme u obzir. EU to razume. Evropska komisija u poređenju sa EU koja to kao zajednica zemalja pojedinih članica i dalje ne razume. Jedan od primera jeste i primer Šengenskog sporazuma i tumačenja različitog u odnosu na transportere, odnosno vozače koji rade u takvim kompanijama. Znači, ne postoji razumevanje da se jedna zakonska regulativa koja bi trebala da može da se promeni na vrlo jednostavan način promeni zarad boljeg funkcionisanja zemlje ili grupe zemalja koje se nalaze na evropskom kontinentu.
Znači, suočavamo se sa brojnim problemima. Brojni su zahtevi koji se nameću Srbiji koji nisu isti kao što bi bila u slučaju recimo kada je u pitanju jedan Island koji sada razmatra da li da uđe u EU ili ne, iako je, recimo, komunikaciono daleko u lošijoj poziciji nego Republika Srbija.
Prema tome, i na ovom primeru možemo da pokažemo da postoje stvarno velike razlike. Koliko god Island kao zemlja Zapadne Evrope jeste integrisana, ali na početku svog puta ka EU će verovatno imati nekakve bolje komparativne prednosti u odnosu na Srbiju.
Znači, zadnjih godinu i po dana smo imali velike napore da ovo što je poslanik i potencirao, a to je pitanje referenduma, koji je daleko ispred nas. Mi se trudimo i nadamo da će to biti kraći period, da će trajati mnogo kraće do takvog trenutka, ali opredeljenost Republike Srbije jeste definitivno da se integriše u zajednicu evropskih naroda jer mi živimo na tom kontinentu, svi smo rođeni ovde, svi smo zapravo sa ovog prostora i vrlo smo integrisani i u evropsku kulturu i privredu i postojanje saobraćajne komunikacije, provodimo život i vreme ovde i mislim da je potpuno logično da budemo i deo zajednice evropskih naroda.
37/3GD/JG
Nadam se da ćemo u narednom periodu imati veću komunikaciju, bolju zapravo komunikaciju sa zemljama koje se nalaze u okruženju i u EU, članice su zemalja EU. Opet se vraćam na primer transportera.
38/1TĐ/MJ17.15 – 17.25
Uz ogromne napore koje činimo i dalje imamo očekivanja da će se uspostaviti poseban vizni režim, recimo, sa zemljama gde naši ljudi odlaze, gde voze, gde prevoze i gde ćemo sigurno morati da sa njima i dalje pregovaramo na ovu temu. Začuđujuće je da ne postoji taj stepen fleksibilnosti. Koliko god mi tražili da se daju preporuke od strane Evropske komisije ka zemljama članicama, da se zapravo te preporuke ne poštuju, odnosno predstavljaju nešto preko čega se prelazi. Mislim da je to jedan momenat, jedna tačka koja zapravo govori da ipak Evropa u ovom trenutku nema konsenzus oko, generalno, pristupanja, odnosno prihvatanja zemalja koje su samo formalno van EU i da se ovakvi problemi vezani za transport, pojaviće se možda neki drugi problem, koji je u našem svakodnevnom životu, svakako moraju rešavati. Mislim da nije dobar način da se vrši opozicija zemlji koja u potpunosti ima integrisanu privredu i gde je najveći ekonomski partner upravo EU i da se zapravo potpuno skretanjem teme na nešto drugo, pokušava opravdati ono što je trenutno, ne mogu da kažem negativan stav, ali nevidljivost Srbije unutar evropskog prostora zarad funkcionisanja evropskih kompanija i privrednih društava koje se nalaze u našoj zemlji i koji komuniciraju direktno sa EU, transportujući zapravo svoje proizvode ka svojim zemljama.
Prema tome, sve drugo je potpuno nerazumljivo i neprihvatljivo sa našeg stanovišta. Ja se nadam da će zemlje članice EU, sa kojima Srbija najviše komunicira, trguje, imati puno sluha da posebne vizne režime uspostave sa našom zemljom i da ćemo na taj način prevazići nešto što apsolutno nije u interesu naše zemlje, niti je naša zemlja bilo kakav pobornik bilo kakvih intervencija protiv drugih zemalja sa kojima ekonomski sarađujemo.
Tako da se zahvaljujem još jedanput na ovom komentaru koji predstavlja, oslikava zapravo poziciju Srbije unutar evropskog prostora, a ako govorimo o referendumima unutar zemalja koje pristupaju, svakako je ovo bitno za Srbiju i da se ne desi da i neke treće zemlje, koje su možda najnovije na listi ili u redu ka ulasku u EU, dobiju zapravo mnogo brže tu prijemnu dozvolu ili prijemnu saglasnost. Zahvaljujem se.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Još dva minuta, narodni poslanik Bojan Torbica.
Izvolite.
BOJAN TORBICA: Zahvaljujem.
Upravo, hvala vam, kako premijeru, tako i ministrima. Upravo smo uradili ono što svi pokušavamo već mesecima. Uspeli smo da pokrenemo pitanje i da dobijemo odgovore. Znate kako, kada se već pet-šest puta po istom pitanju obraćamo tokom zasedanja i uvek samo naša strana priča, samo mi pričamo, ne dobijemo odgovore, nije baš svejedno kada sedimo u ovim klupama i kada predstavljamo građane i vidite kad otvorimo temu, kada pokrenemo, i upravo hvala, pre svega, ministru Selakoviću, onda u javnosti dođemo do zaključka da pripadnici srpskog naroda bez obzira na versku opredeljenost imaju problema prilikom ostvarivanja i dobijanja srpskog državljanstva i da to treba rešavati, što se slaže i Vlada, slažemo se i mi.
Dolaze novi izbori, dolazi nova vlada, dolazi novi saziv, ali nadam se da ćemo ovo pitanje delegirati, da će to ostati u nekom budućem periodu, upravo, ali ne samo za pripadnike srpskog naroda. Mi smo tu predvideli još neke druge stvari, da otvorimo temu, da ovde razgovaramo, a ne da blanko zakone, zato što, ne znam, nisu dogovoreni sa Vladom ili nije dogovoreno u okviru većine, automatski skidamo sa dnevnog reda.
Vama, premijeru, puno hvala, hvala vam na odgovoru. Znate kako, ja se iskreno nadam, ubeđen sam i verujem u to da će Srbija dobiti vladu na čijem čelu će biti
38/2TĐ/MJ
Aleksandar Vučić i vladu koja će jednostavno poveriti mandat građanima da odluči o budućnosti Srbije. Jer, znate kako, kada iza sebe imate raspisan referendum, kada imate jasno izraženo mišljenje građana, kada građani kažu da li za to ili nisu, onda svaka buduća vlast ima zacrtan put. Siguran sam da će Aleksandar Vučić, na čelu srpske vlade, to učiniti. Siguran sam da će građani reći mišljenje i siguran sam da će nova vlada, nova skupština i građani Srbije zajedno u budućnosti na direktnom referendumu i direktnim izjašnjavanjem odlučiti buduće ekonomske i političke integracije Srbije. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala vama.
Sledeći na listi prijavljenih narodni poslanik Aleksandar Jovanović.
Izvolite.
ALEKSANDAR JOVANOVIĆ: Dobar dan svima.
Srbija i građani Srbije nemaju preči i nacionalni interes nego od ovoga što držim u ruci. To je voda, ljudi. Voda je unutra. Od vode nema prečeg interesa. To vama, gospođo Mesarović, i svi vi koji putujete Srbijom ovih dana, a i meni, govore žedni građani, a vi ćutite na inicijativu, na predlog da Srbija pokaže da joj je stalo do čiste pijaće vode. Zbog milion žednih građana u ovom trenutku, zbog još miliona, pitaj Boga koliko, koji će ostati žedni zbog klimatskih promena, zbog svog ovog ludila koji je zahvatio ceo svet. Pokažite da vam je stalo da sačuvamo ono bez čega niko ne može. Ko god da je na vlasti – šta će vam vlast ako vam je narod žedan? Šta vas sprečava da pokrenete referendum gde će građanima biti postavljeno jedno prosto pitanje – da li ste za to da voda pripada svakom građaninu ove zemlje podjednako i da ne može biti predmet bilo kakve trgovine? Voda, ljudi. Žedni ćemo ostati, već jesmo. Šta je problem? Ćutite, već dva meseca vam postavljam to kao pitanje. Vi ćutite. Imaćete jasan odgovor građana. Ja ne znam šta to vas sprečava da to sprovedete, jedno jedino pitanje. To su uradili Slovenci pre četiri godine.
Kad smo već kod Slovenaca, gospođo Handanović, kolika je rudna renta u Sloveniji? Pet posto rudne rente za sve ono što je ispod zemlje, a znamo šta je u Majdanpeku i Boru, kod Homolja. Pet posto svega što čine prirodni resursi ove zemlje i prirodna bogatstva. Šta smo mi blesavi? Što pet posto? To je jedno pitanje – kad ćete da povećate rudnu rentu, kao što su uradili svi oni kojima je stalo, da ne dođe do svakodnevnog čerupanja svega što pripada generacijama? Nas čeka tek napad na Homolje, na Malka Golaju i vi to sve vrlo dobro znate. „Rio Tinto“ neće odustati. Imaćete opštu pobunu. Narod je jasno rekao šta misli o tome. Dakle, pitanje za vas – zašto samo pet posto nama, a Kinezima i svima ostalima 95%? Jesmo li mi blesavi?
I ne samo to, zašto su se „Ziđin“ i kompanije slične njima upisale kao trajni vlasnici zemlje u katastru. Patriote. Hajde što ste dali ono što je ispod zemlje, nego ste dali zemlju Kinezima, te su oni – mislim na „Ziđin“ – trenutno najzapadnija kineska provincija u svetu. To smo mi. Dali ste budzašto nešto što ne pripada samo vama.
To isto važi i za Generalštab, gospodine Selakoviću. Kom je to patrioti palo na pamet da, bez da pita građane Beograda, bez da pita narod na referendumu, što bi bilo takođe pošteno, da li ste za to da se Kušnerima pokloni zemlja usred Beograda, pa nek se građani o tome pitaju, a ne da vi iza leđa narodu, ko što vam je običaj, potpisujete ugovore sa tom firmom i onda kada dođemo do dokumenta, prvo tvrdite da ništa niste potpisali. Isto kao sa „Rio Tintom“. Poklonite, brate, zemlju, pa čiju to vi zemlju poklanjate?
38/3TĐ/MJ
PREDSEDNIK: Hvala.
Samo privedite kraju, molim vas.
Imaćete posle još tri minuta.
Hvala.
Reč ima ministar kulture Nikola Selaković.
NIKOLA SELAKOVIĆ: Hvala, uvažena gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, pa osvrnuo bih se na pitanje, je l', nije pitanje postavljeno, nego je izneta konstatacija koja je apsolutno netačna. Dakle, prvo, mi nikome ništa nismo poklonili, a ponajmanje poklonili zemlju Kušnerovima ili kako već rekoste. Ako mislite na poklanjanje, onda se obratite onima koji su 2005. godine poklonili, dakle dali ispod tržišne cene u pravo svojine, u stalno vlasništvo, vremenski neograničeno, područje dve kulturno-istorijske celine pod zaštitom.
39/1AL/MO17.25 – 17.35
Jedna je kasarna „Dedinje“, druga je dvorski kompleks na Dedinju. Otrgli deo dve parcele zaštićene zakonom na kojima se nalazila ruševina Maršalata i dali je za stalno ispod svake procenjene tržišne vrednosti koja je u tom trenutku urađena.
Kada je reč o prostoru na kojem se nalaze ruševine Generalštaba i Ministarstva odbrane postojala je mogućnost da se to područje da na korišćene na 99 godina uz pravo Republike Srbije kao titulara prava svojine da na godišnjem nivou dobije 22,5% dobiti. Dakle, to nije nikakvo poklanjanje. Ako mislite da je normalno da u centru glavnog grada, 27 godina nakon ratnih zbivanja, stoje ruševine, ruglo, apsolutno ruglo koje je neko proglasio za kulturno dobro da bi zabašurio i zaklonio svoju aferu kada je državnu zemlju dao u bescenje stranoj državi u trajno vlasništvo, mislim da to nije normalno. Kao što nije bilo normalno tada toj istoj Vladi, koja je to radila da bi prikrila svoje nepočinstvo oko Maršalata, da ruševinu proglasi za kulturno dobro i da u tom aktu, kojim je to učinila, u potpunosti ignoriše činjenicu da je reč o ruševini, već u samom aktu piše da je to netaknuta cela zgrada. To verovatno nije bilo poznato onome ko je ovako nešto govorio.
Dakle, niko ništa nije poklanjao. Postojala je mogućnost da dođe u Srbiju ozbiljan investitor, da na mestu tih ruševina podigne jedan ozbiljan kompleks u okviru koga bi se nalazio i memorijalni centar posvećen žrtvama NATO agresije, ali je nekome bio interes da to spreči. Kako, zašto zbog čega, nadam se da će se jednog dana utvrditi. Ako su nekome lepše te ruševine i ako će neko da se lažno predstavlja kao dušebrižnik i zaštitnik srpskog kulturnog nasleđa, a da mu ne smeta kada nam prokišnjava Mileševa, kada nam prokišnjava Ravanica, da mu ne smeta kada Karađorđevu crkvu ili crkvu u Topoli, ili crkvu Svetog Nikole u Starom Slankamenu, jednu od najstarijih spomenika kulture, vlasništvo Srpske pravoslavne crkve na teritoriji Srema. Malopre je pominjan Srem pa zbog toga govorim, a očekujem da ćemo ubrzo krenuti u sanaciju, očekujemo još mišljenje i saglasnost Ministarstva finansija da to uradimo, nego će da dođe i da vam jadikuje i da kuka nad ruševinom Ministarstva odbrane i Generalštaba, a da pojma nema da se na tom mestu nalazio Srpski kraljevski đeneralštab, da je na tom mestu stolovao Vojvoda Putnik, da je preko puta gde su ruševine Ministarstva odbrane bila Vojna akademija koju su završili i Putnik, i Stepanović, i Mišić i Bojović, koju su srušili isti ti komunisti koji su podigli ovo što je srušeno 1999. godine.
Hvala vama što danas svedočite ozbiljnost kolikoj tolikoj, pa ste kao poslanik opozicije došli da postavljate pitanja Vladi. To je valjda neka suština, neki smisao da najpre poslanici opozicije postavljaju nama iz vlasti pitanja. Vama hvala na tom pitanju i na prilici da odgovorim i da se čuje ono što je istina. Ja ću tu istinu svedočiti svugde i na svakom mestu, jer smisao svega toga što je rađeno, a vezano za tzv. aferu Generalštab je rušenje predsednika Vučića. kako, ako me pitate? Tako što treba kriminalizovati vlast, pokazati da smo mi svi korumpirani kriminalci.
Kada pokažete nekima iz opozicije fotografije gde tadašnji gradonačelnici, ministri nazdravljaju sa čašom šampanjca na ruševinama Maršalata, gde je sada Ambasada Sjedinjenih Američkih Država. Trajno izgubljeno vlasništvo države Srbije nad jednom od najkvalitetnijih i najreprezentativnijih mesta u prestonici. To nije važno. To je puj-pike, ne važi. A ovde gde trebalo dati na 99 godina jednu ruševinu, ubirati godišnji prihod 22,5% dobiti; 22,5% dobiti država Srbija bi 99 godina imala pravo…
(Aleksandar Jovanović dobacuje.)
39/2AL/MO
Hajte, ovako. Nisam ja dobacivao, niti sam vikao dok ste vi postavljali pitanje. Da li sam to mogao? Pa jesam. Neću to da radim. Znači, razgovaramo. Imaćete vi priliku opet da odgovorite, pa ću odgovoriti ja.
Hajde samo da izračunaju građani Srbije. Zamislite da je pre 10 ili pre 20 godina napravljen takav dogovor i da smo mi 10 ili 20 godina dobijali 22,5% od dobiti tog investitora, umesto što imamo ovo ruglo i ruševinu u centru grada i da smo 20 ili 10 godina imali memorijalni centar posvećen žrtvama NATO agresije. A znate što ga nismo imali? Pa pre 20 godina oni koji su bili na vlasti, oni koji su dali u bescenje Maršalat i deo dvorskog kompleksa, oni nisu smeli ni da kažu da je 1999. godine izvršena NATO agresija. Oni nisu smeli ni da pomenu one koji su izginuli braneći zemlju 1999. ili 1998. godine. Oni nisu smeli da pomenu ni heroje sa Košara, ni sa Paštrika, ni da obeleže Dan sećanja na njih. Dakle, zato mene ni ne čudi što oni tako nešto nisu dozvolili.
Hoćete da pričamo o drugim stvarima? Kako to da niko nije pomenuo za sve ove godine što nije obnovljena zgrada u kojoj je stradalo 16 ljudi, zaposlenih u Radio televiziji Srbije? Jer vi mislite da je u redu da stoji ruševina od koje otpadaju delovi koji mogu da ugroze kako one koji prolaze, tako i one koji tu rade? U toj zgradi je ubijeno 16 radnika Radio televizije Srbije. Ne, ali to nije interesantno. Ta zgrada je mnogo starija od onih zgrada koje su 1999. srušene na uglu Nemanjine i kneza Miloša.
Hajte, ovako, postavite lepo pitanje. Ja vas ne čujem. Samo čujem šumove kada dobacujete. Lepo se javite.
(Aleksandar Jovanović: Hajde odgovorite.)
Mogu i tri sata, mogu i četiri sata.
PREDSEDNIK: Imaćete dodatnih tri minuta, pa onda dodatnih dva minuta.
NIKOLA SELAKOVIĆ: Vi ćete imati vremena da postavite pitanje. Ja sam vam samo rekao – nemojte širiti… Ja sam odgovorio na pitanje.
(Aleksandar Jovanović: Hajde odgovorite.)
Nemojte da širite dezinformacije.
(Aleksandar Jovanović: Rekli ste da damo. To ste upravo rekli.)
Niko nikome nije hteo nešto da pokloni.
(Aleksandar Jovanović: Rekli ste da damo. To ste vi rekli.)
Koje davanje? Šta pričate? Šta da damo? Dva puta sam obrazložio o čemu se radi. Dati na korišćenje 99 godina. Je l' vam nije jasno? Dati na korišćenje na 99 godina. Posle 99 godina vraća se na korišćenje državi, ali je vlasništvo sve vreme države Srbije. Pravo svojine je vremenski neograničeno. Ako ga ograničavate na pet, 10, 90 ili 99 godina, to nije pravo svojine, nego pravo korišćenja sa jasno definisanim pravima i obavezama koje imate. A ako nekome nešto date da koristi 99 godina i taj 99 godina ima obavezu da vam isplaćuje 22,5% poslovne dobiti, o čemu pričamo? A da ne govorimo o investiciji koja je procenjena, ako se ne varam, minimum 750 miliona dolara. Znači, građani dobro da razmisle. Sa jedne strane imate ruševinu i ruglo i imate mogućnost da se to ukloni, da se tu izgradi kompleks, da se tu zaposle ljudi koji će ga graditi, da se tu zaposle ljudi koji će raditi njemu, da tu ostavljaju novac oni koji će dolaziti u Beograd, odsedati možda u tom hotelu, ako je reč o hotelu, a da ne govorim o jednom međunarodno-pravnom aspektu koji znači za imidž naše zemlje i za otvaranje vrata na nekim mestima gde su nam decenijama bila zatvorena. Hvala na pažnji.
četvrtak, 27. avgust
-
16.00 - institut poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (Dom Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića 13)
Aktivnosti
Četvrtak, 27. avgust 2026.
Potpredsednica Narodne skupštine Kovač se sastala sa prvom sekretarkom Ambasade Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji
Četvrtak, 27. avgust 2026.