Narodna skupština Republike Srbije / Aktivnosti / Narodna skupština / Zasedanja / stenografske beleške / Poslanička pitanja u avgustu
Poslanička pitanja u avgustu
PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)
31/1TĐ/MJ16.05 – 16.15
(Posle pauze.)
PREDSEDNIK: Nastavljamo sa radom ove sednice.
Molim članove Vlade da uđu i zauzmu svoja mesta.
Prelazimo na pitanja narodnih poslanika članovima Vlade.
Dajem reč narodnom poslaniku Đorđu Đorđiću.
Izvolite.
ĐORĐO ĐORĐIĆ: Zahvaljujem.
Poštovani građani Srbije, gospodo narodni poslanici, ministri u Vladi, gospođo Brnabić, pre svega želeo bih da vam se zahvalim svima na saradnji. Ovo je bila jedna interesantna godina, pa i dve. Pre svega, želim da se zahvalim vama na dobroj saradnji. Meni je bilo, gospođo Brnabić, interesantno. Pred kraj ovog svega, do čega smo došli, počeli smo da se opraštamo kao da smo u osnovnoj školi, ali dobro.
Ne znam gde mi je otišao Siniša, njega sam čekao, ali vidim da ga nema. Ja prosto moram da postavim pitanje Siniši Malom ali, eto, voleo bih da mi premijer odgovori na to pitanje. Ja sam prvo pitanje, koje sam ovde postavio, postavio Siniši Malom u prvom sazivu pre de godine i pitao sam ga ono što me je pitao moj sugrađanin, koji je magacioner u „Maksiju“. Zove se Stanoje Papić. Sasvim slučajno, ja sam jutros sreo tog čoveka i rekao mi da mu postavim potpuno isto pitanje. Tada je minimalna zarada iznosila 40.000 dinara 2023. godine, danas ona iznosi 64.500. I Stanoje, mučenik, koji ide u pola šest, šest da radi, i pitao me – pitaj, „leba ti“, ministra kako mogu da preživim sa 64.500 dinara? Imam veću platu za 30%, 35%, a mogu manje stvari da kupim i mogu manje stvari da priuštim i sebi i porodici, nego 2023. godine. Kaže, poruči ministru da ne mogu svako jutro da jedem jaja i kobasice. I sada ja pitam ministra da mi objasni, ako ne može ministar, tu je premijer, on bi trebao da nam objasni – kako će moj Stanoje, koji je oličenje običnog radnika, koji radi u „Maksiju“, kao 60% ljudi koji rade u Srbiji sa tim ličnim dohotkom, ako ne i više, kako on može da preživi sa tim ličnim dohotkom?
Drugo pitanje. Hteo sam da pitam ministra Malog – kada ćete da ukinete idiotske mere da kada ljudi ne izdaju račun ili kad imaju neprijavljenog radnika da im ne zatvaraju lokale? Ali to premijer ne može da odgovori, tako da to pitanje nemam kome da postavim.
Drugo pitanje imam da postavim ministarki Sari Pavkov. Uvažena ministarko, ja sam vas više puta pitao vezano za Sremsku Mitrovicu i vezano za fabriku koja prerađuje sekundarne sirovine, tj. topionicu „Metalfer“. Ja sam vas više puta zamolio da dođete i da izmerite nivo zagađenja u Sremskoj Mitrovici. Mi smo imali pre neke dve do tri nedelje situaciju da je gorela deponija. Sasvim prosto, najprostijom metodom, Kinezi su napravili jednu spravicu koja se zove prečišćivač vazduha. U momentu kada je deponija najviše gorela, kada smo imali najveći garež u Sremskoj Mitrovici, u gradu samom, zabeleženo je na tom najobičnijem prečišćivaču vazduha 200 mikrograma u vazduhu zagađenje vazduha.
Kada nemamo deponiju i kada se metalna industrija posle 23 časa upali, mi imamo zagađenje od preko 500 mikrograma. Zašto preko 500 mikrograma? Zato što ta mašina najviše pokazuje do 500 mikrograma zagađenja vazduha. Vi ne možete shvatiti koja je količina smrada, nesnosnog, kao topljenog metala ide na naš grad i prema našem gradu, a moja kuća je udaljena preko 2,5 kilometra od same topionice. Eto, molim vas za taj odgovor.
31/2TĐ/MJ
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Od ministara, izvolite, ko će da pruži odgovore?
Reč ima ministar Sara Pavkov.
Izvolite.
SARA PAVKOV: Poštovana predsedavajuća, uvaženi narodni poslanici, građani Srbije, hvala na postavljenom pitanju. Do kraja današnjih odgovora na poslanička pitanja daću vam tačno izmerene podatke sa automatske merne stanice pošto ovo o čemu vi govorite pretpostavljam da su lou-kost senzori koje je neko od građana postavio. Više puta sam o tome govorila da su to senzori koji mogu da se kupe onlajn, da su nešto što nije kalibrisano, njihove metode nisu nigde proverene niti potvrđene i da su to jedni dodatni alati koji mogu da koriste građani u tzv. istraživanju građanstva po pitanju zagađenja vazduha, ali nije nešto što je pouzdan i proverljiv podatak. Tako da, vrlo brzo ću vam reći koja je izmerena koncentracija na današnji dan osnovnih parametara zagađenja na automatskoj stanici u Sremskoj Mitrovici.
Što se tiče deponije, znamo za požar, požar je saniran, desio se na sanitarnoj deponiji u Sremskoj Mitrovici, na Regionalnom centru Srem–Mačva. Ono što je važno – u potpunosti je saniran, a država ulaže novih 18 miliona evra za proširenje dela deponije gde je obezbedila dodatnu specijalizovanu opremu i gde će sanitarna deponija moći uz komercijalne ugovore da prima otpad i iz drugih lokalnih samouprava kako iz Sremskog, tako i iz Mačvanskog okruga i samim tim ćete imati u potpunosti rešen sistem otpada bez obzira što Mitrovica već ima.
32/1AL/MO16.15 – 16.25
A za pomenuto pravno lice ću takođe proveriti, jer nemam podatak da postoji bilo kakva uzročno-posledična veza između delovanja, odnosno delatnosti pravnog lica koje ste spomenuli i zagađenja vazduha. Bez obzira što ja nemam podatak, sigurna sam da bih ga imala u ovom momentu da je bilo do kakvog zagađenja došlo, ja ću proveriti pa ću u narednih sat vremena odgovoriti da li je po tom pitanju bilo kakve uzročno-posledične veze bilo, iako u ovom momentu verujem da nije. hvala.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Reč ima ministar privrede Adrijana Mesarović.
Izvolite.
ADRIJANA MESAROVIĆ: Zahvaljujem, predsedavajuća.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, mislim da ne stoji nikako nešto što ste rekli, a vezano za životni standard građana. Ja ću podsetiti da je 2012. godine prosečna zarada u Republici Srbiji iznosi 330 evra i da je 550 hiljada naših građana zahvaljujući otvorenim stečajnim postupcima i pljačkarskim privatizacijama koje su sprovedene na teritoriji naše zemlje, jednom ekonomskom krahu, došlo do toga da je stopa nezaposlenosti iznosila 25,9% odnosno skoro 26%. Stopa nezaposlenosti danas u Republici Srbiji iznosi iznad 8% i mislim da treba da bude na ponos činjenica koliko je predsednik države, pre svega uz njegove lične napore i zahvaljujući činjenici koliko je podigla ugled naše zemlje i podigao Srbiju na investicionoj mapi sveta, koliko je novih fabrika kada su u pitanju i domaći i strani investitori, koliko je uspeo da sprovede jednu ozbiljnu industrijalizaciju i da industriju stavi na noge.
Podsetimo se samo da je 2012. godine na svim srpskim gigantima, apsolutno svim bio katanac. Na nekoliko na koje nisu uspeli da stave katanac ostavili su ih u strašnim dugovima. Bilo je strašno teško podići privrednu aktivnost na nivo današnje imajući u vidu da je 550 hiljada ljudi bilo sa egzistencijalnim problemima. Mi danas imamo prosečnu zaradu koja iznosi 1019 evra. Uz puno razumevanje i kontinuirani rast iz godine u godinu. Čak to u nekom smislu može da naruši negde konkurentnost Srbije kod budućih investicija, koliko i minimalna cena raste, ali držimo to u balansu, apsolutno sa svim drugim pogodnostima koje Srbija nudi kao danas jedna od najatraktivnijih destinacija u svetu, mogu slobodno reći, zemlja koja ima kontinuirani rast priliva i stranih direktnih investicija, gde strane najveće kompanije, najveća svetska imena prepoznaju Srbiju na investicionoj mapi sveta i u kontinuitetu investiraju ovde.
Ja ću podsetiti koliko je problema bilo 2012. godine i koliko je predsednik Republike morao i Vlada Republike Srbije da sprovede teške ekonomske reforme da bi uopšte državna kasa danas bila takva kakva jeste, stabilna i da danas naša zemlja bude jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi.
Podsetiću i na to kakva su globalna trenutna kretanja i koliko zemlje u okruženju i najrazvijenije zemlje u Evropi, poput Nemačke, imaju pad zaposlenosti i koliko u danu ostane nezaposlenih lica u tim zemljama, pre svega u automoto industriji. Zahvaljujući ugledu naše zemlje u svetu, a zahvaljujući ličnom odnosu predsednika naše države i sa Narodnom Republikom Kinom i sa svim drugim zemljama u svetu uspeli smo da privučemo velika svetska imena, da otvorimo velike fabrike, pre svega radno intenzivne u periodu kada je stopa nezaposlenosti bila veoma visoka, do danas kada na ponos Srbije u subotu imamo prilike da vidimo fabriku koja će se otvoriti u Šapcu, a koja će proizvoditi robote ili novu fabriku koja će se otvoriti, a koja će proizvoditi
32/2AL/MO
baterije. Mislim da je to na ponos svim građanima Srbije. Mi ćemo se boriti za još veći životni standard. Apsolutno ćemo se boriti da plate budu veće, da kontinuitet u tom rastu bude i u godinama pred nama, uz puno razumevanje i za naše penzionere i za potrebe za rastom penzija, uz puno razumevanje i mere koje je obezbedila država i predsednik Vučić, a kada su u pitanju davanja penzionerima sa najnižim primanjima, shodno merama koje su i najavljene i koje su u realizaciji, uz punu pažnju i nadoknade za onaj deo i kontribuciju za one lekove koji su sa većom cenom, a u kojim će država direktno participirati u smislu trošenja troškova. Zahvaljujem se.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Da podsetim samo. Po Poslovniku narodni poslanik ima još dodatnih tri minuta. Ako hoćete da iskoristite. Nakon odgovora članova Vlade imate još dva minuta za zaključak.
Izvolite.
ĐORĐO ĐORĐIĆ: Potpredsednice Vlade, je l' moguće da ste dali apsolutno isti odgovor kao što bi ga dao Siniša Mali. Znam da danas ima više novca nego 2012. godine. Znam da ima više investicija nego 2012. godine. Znam da ima više radnih mesta nego 2012. godine. Znam da ima više svega nego 2012. godine. Ja vas nisam to pitao. Ja sam vas pitao prosto da li vi znate da je od 2023-2026. godine poskupelo sve za 70%, a plata je skočila za 35%? Dali ste mi odgovor koji ja ne mogu da rastumačim u tom kontekstu. Ali ne mogu ulaziti sad u tu dubinu. Ja ne razumem šta ste mi odgovorili. Da se živi bolje, živi se. Da je veća plata, jeste veća plata. Da ima više puteve, jeste ima više investicija. Jeste. Ali niste mi odgovorili. Ja ne znam šta da kažem Stanoju. Stanoje pita – kako da živim sa platom od 65 hiljada dinara? To mi odgovorite. Da ja mogu Stanoju da kažem – Stanoje, kaže ministar da možeš. Stisni se i tako… Morate da mi na to odgovorite. Ja pričam najprostije moguće da i oni mogu da me razumeju. Dobro.
Ja nisam danas uopšte želeo da vama postavim pitanje, ali moram. Tu ste razgovarali sa nekim kolegom i vi kažete ovako – ove godine imate investicije tri milijardi i 600 miliona u Srbiji, tri milijarde i 600 miliona investirali ste po celoj Srbiji. Jesam li vas dobro razumeo? Ja mislim da ste vi to danas tako rekli.
E, sad, mene interesuje, pošto sam ja jako lokal-patriota, ja sam Mitrovčanin, ali malo vučem ovamo prema Mačvi, mene interesuje šta je Vlada Srbije ili za vašeg mandata za dve godine donela, koje investicije u Sremsku Mitrovicu? To me interesuje. Asfaltirali put za Šuljam. Sad kad bi ovo Vučić čuo bila bi drama. Znači, ja vas pitam – koja su radna mesta doneta? Da li imamo fabriku od 300, 400, 500 radnih mesta? Je l' vama nije u interesu da pogranični grad, gde je plovna reka Sava, zamislite mi nemamo marinu? Da li vi smatrate da je normalno? Pa zamislite koliki bi se novac slivao još dodatno u Sremsku Mitrovicu. Znate li da Sremska Mitrovica nema hotel? Je l' možete da vi to zamislite, da mi nemamo hotel, grad koji je četvrti grad Rimske imperije bio, Sirmijum? Pa zar to nisu gotovi novci. Mi osim palate koja je nama svima na ponos, jer dolaze ljudi iz čitavog sveta, iz Amerike, iz Italije, iz Kanade, iz Australije, mi nemamo gde njih da smestimo. Mi imamo najveći kapacitet za 32 mesta. Mene interesuju te stvari.
Mene uopšte ne interesuje priče koje se sad pričaju na zadnjem sedištu. Mene interesuje šta će Sremska Mitrovica dobiti od investicija i šta ćete vi kao ministarka, koje ste vi investicije i šta ste investirali u Sremsku Mitrovicu? Eto, to me interesuje, da mi odgovorite, ako možete, a posebno ovo prvo za Stanoja. To mi je bitno jer sad zadnji put mogu da vam se obratim na ovaj način. Hvala.
32/3AL/MO
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Prvo, reč ima Adrijana Mesarović.
Izvolite.
ADRIJANA MESAROVIĆ: Samo da vas korigujem, izvinjavam se, niste dobro očigledno razumeli šta je rečeno u mom odgovoru jednom od poslanika. U pitanju su programi ka maloj privredi koji se po drugi put raspisuju ove godine, a čija ukupna vrednost iznosi tri milijarde 600 miliona dinara, od čega 860 miliona je bespovratnih sredstava. To su sredstva koja su namenjena, kombinacija bespovratnih i kreditnih povoljnih subvencionisanih sredstava koja se naplaćuju i plasiraju po kamatnoj stopi od 2-2,5% na godišnjem nivou sa rokom otplate 60 meseci uz period od 12 meseci grejsa. Znači, nešto što je, da kažem, ročno usklađeno sa potrebama investiranja malih privrednika. To je maksimalni rok otplate i ja sam govorila o tome koliko smo samo u 10 programa, koje smo objavili pre nekoliko dana, uspeli da obezbedimo iz državne kase sredstava koja ćemo plasirati ka mikro malim preduzećima, preduzetnicima, zadrugama i u udruženjima.
Pre toga je ove godine već bio raspisan paket mera ka maloj privredi i razgovarala sam samo o sredstvima koja plasiramo kroz pakete mera programa ka malo privredi. Naravno, mimo toga preko 24 milijarde usmereno je na realizaciju i podršku srednjim i velikim preduzećima, na kreditiranje preko Fonda za razvoj. U kontinuitetu subvencionišemo i kamatne stope preko poslovnih banaka.
33/1MV/CG16.25 – 16.35
U prethodnom slučaju je to bila Banka poštanska štedionica, gde smo kreditirali i za trajna obrtna sredstva, negde prepoznajući svakako potrebu, ali i za investicije po kamatnoj stopi od svega 2%.
Znači, moj odgovor ka vama vezano za tri milijardi i 600 miliona dinara jeste da je toliko vredan samo poslednji paket mera koji je raspisan pre nekoliko dana i da ćemo u kontinuitetu nadalje raspisivati programe ka maloj privredi. To je drugi set mera koji smo raspisali samo u 2026. godini.
Kada je u pitanju Sremska Mitrovica, kao i cela teritorija naše zemlje, mi aktivno pregovaramo sa više investitora. Poseban fokus i pažnja je svakako usmerena na ona područja gde je najveća stopa nezaposlenosti. Svakako ćemo se u narednom periodu, kao što sam rekla, posebno i aktivirati i usmeriti našu punu pažnju na dovođenje investitora i izgradnju dodatno povoljnog privrednog ambijenta na jugu naše zemlje.
Sremska Mitrovica je grad sa povoljnim privrednim ambijentom. Sremska Mitrovica ne beleži toliku, ja nemam sada precizno ispred sebe, stopu nezaposlenosti u Sremskoj Mitrovici. Svakako ću u narednom odgovoru dati odgovor i na to. Ali, mogu vam reći da trenutno u ovom momentu razgovaramo sa dva investitora kada je u pitanju Sremska Mitrovica. To je svakako privatni kapital koji sam investitor bira gde će uložiti, ali svakako ćemo se truditi da u narednom periodu obezbedimo i dodatni broj radnih mesta i u Sremskoj Mitrovici, ali i na teritoriji cele zemlje.
Kada je u pitanju paket mera ka malim privrednicima, upravo i želimo da afirmišemo i mlade, pre svega mlade do 35 godina, tako program i glasi, da osnuju i da realizuju neku svoju poslovnu ideju i da osnuju svoje poslovanje. Upravu su ta sredstva usmerena ka tome, zato idemo sa visokim procentom davanja, čak do 100% bespovratnih sredstava, i za mlade, i za žene, i za startapove, i za sve one preduzetnike i privrednike koji žele dodatno da razviju svoje poslovanje, da ulažu u poslovni prostor, da izgrade neka dodatna skladišta ili proizvodna postrojenja, da ulože u dostavna vozila, u bilo šta što je neophodno da bi unapredili proizvodni proces i da bi prosto bili konkurentniji na domaćem ili na stranom tržištu, ili im ta sredstva pak olakšavaju da zaposle dodatni broj zaposlenih.
Svakako su dostupna sredstva i Nacionalne službe za zapošljavanje i pokušavamo na taj način afirmišući i podižući malu privredu, koja je u kontinuiranom rastu. Ja ću podsetiti da je danas skoro 380.000 registrovanih preduzetnika i da vidimo jedan veliki rezervoar i potencijal kada je u pitanju i preduzetništvo kod mladih, ali i preduzetništvo kod žena koji ima jedan kontinuirani rast na teritoriji cele zemlje, pa i u Sremskoj Mitrovici. Pokušaćemo da i kroz tu privatnu inicijativu, a uz snažnu podršku države, afirmišemo dodatni privatni sektor kada je u pitanju njihovo poslovanje. Svakako borba za svako novo radno mesto, svakako borba za svaku novu investiciju.
Imali ste prilike da prethodnih meseci vidite koliko je samo fabrika zatvoreno širom Evrope, da ne kažem širom sveta, usled globalne krize, usred ratnih sukoba, koliko je zatvorenih radnih mesta. Mislim da je na ponos svim građanima Srbije koliko je Srbija uspela da očuva postojeći privredni ambijent, da očuva postojeća radna mesta, da očuva sve ono što godinama gradimo, a neprestano se borimo za nova radna mesta, za nove investicije i verujem da ćemo u skorom periodu pred nama imati priliku, pre svega predsednik Republike da najavi nove velike investicije za našu zemlju, a opet, ponavljam, zahvaljujući isključivo njegovom ličnom odnosu i sa Narodnom Republikom Kinom i sa velikim svetskim silama sa kojima dobro sarađujemo i sa kojima imamo razvijena strateška partnerstva i borićemo se za svaki kraj naše zemlje, a tako i za Sremsku Mitrovicu.
33/2MV/CG
Kada je u pitanju izgradnja hotela, to je inicijativa privatnog kapitala i država nije ta koja treba da upravlja hotelijerstvom i prosto to je nešto što predstavlja privatni biznis. Svakako ćemo inicirati možda kroz neki oblik javno privatnog partnerstva, ukoliko Sremska Mitrovica ima određeno zemljište u državnoj svojini koje je shodno planskom dokumentu pogodno, podobno prosto za izgradnju takvih sadržaja, da afirmišemo, da kroz javno privatno partnerstvo, gde država može kao kapital da unese recimo zemljište, a da privatnik uloži i investira u izgradnju hotela i hotelskog smeštaja, kako ste rekli, svakako ćemo pokušati da u periodu pred nama kroz jednu inicijativu ka privatnom sektoru, ka velikim investitorima i tu temu afirmišemo. Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Reč ima ministar Milica Đurđević Stamenkovski.
MILICA ĐURĐEVIĆ STAMENKOVSKI: Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslaniče, hvala na interesovanju za položaj radnika u Srbiji, naročito onih koji imaju minimalnu zaradu. Verujem da je ova tema podjednako važna svima nama, bez obzira na političke polove i kao ministar zadužen za rad i zapošljavanje imam dužnost da nešto dopunim koleginicu koja je vrlo dobro izlagala o privrednom rastu Srbije i o ciljevima u oblasti za koju je ona nadležna.
Naime, s obzirom na to da je izostao dogovor Unije poslodavaca i sindikata oko povećanja minimalne cene rada za period od 1. januara 2027. godine, na predlog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Vlada Republike Srbije je donela odluku da se minimalna cena rada od 1. januara poveća za 9,2%, odnosno da od 1. januara ona iznosi 600 evra.
Uzevši u obzir kontinuirana povećanja, valjalo bi da se podsetimo da je za 24 meseca nominalni rast minimalne zarade u Srbiji 49,4%. Kada govorimo o nominalnom rastu, mislim da je još važniji podatak realan rast. Dakle, to je, u prevodu, koliko više možete da kupite, odnosno kolika je veća vrednost samog minimalca u odnosu na prethodni period. Jer, naravno da jedan deo tog povećanja, kolokvijalno rečeno, pojede inflacija. Ali, realan rast za 24 meseca je 33,5%.
Naravno, mi smo u potpunosti svesni da treba da težimo ka tome da minimalna cena rada bude još viša kako bismo pospešili životni standard radnika, ali sa druge strane uvažavajući i konkurentnost na tržištu rada i potrebe same privrede, kako ne bismo rapidnim povećanjem minimalca ugrozili njihovo samo radno mesto, odnosno vodeći računa o interesima radnika mi moramo voditi računa i o interesima privrede i poslodavaca, i obrnuto, jer su to uzročno-posledični odnosi.
Ali, upravo iz tih okolnosti, Vlada Republike Srbije najavila je još prošle godine da će do kraja 2027. godine minimalac u Srbiji iznositi 650 evra. Sudeći prema ovoj postojećoj dinamici, onog časa kada Srbija bude postigla taj nivo minimalca, mi ćemo preteći već mnoge zemlje u Evropi po realnoj kupovnoj moći samog minimalca. I već sada imamo rezultate koje niko ne može da ospori, a to je da minimalna zarada u Srbiji je 2012. godine, ako govorimo o kupovnoj moći samog minimalca, pokrivala jedva 50%, a nekoliko meseci kasnije jedva 60% minimalne potrošačke korpe. Dakle, govorim o periodu 2012. godine, kada je jedva više od pola minimalac pokrivao onoga što su minimalne potrebe jednog domaćinstva.
Ovim povećanjem, koje je najavljeno od 1. januara 2027. godine i koje je odlukom Vlade usvojeno, minimalac će pokrivati 117% minimalne potrošačke korpe. Dakle, za 17% više u odnosu na ono što je minimalna potrošačka korpa.
33/3MV/CG
Obilazeći Srbiju, kroz razgovor s građanima, naravno da i mi srećemo i Stanoja i mnoge druge ljude čija je zarada u tom iznosu koji ste naveli i sasvim sigurno sa njima razmenjujemo iskustva i razgovaramo upravo o tim izazovima, ali ljudi jako dobro znaju, vrednuju i cene činjenicu da je za 24 meseca nominalno minimalac u Srbiji porastao za 50%, a realno za preko 33%.
Paralelno smo vodili računa i da povećamo taj neoporezovani deo dohotka kako bismo rasteretili i same poslodavce, kako oni ne bi ušli u rizik zbog povećanja minimalaca i naravno da vi, kao čovek koji je dugo u privredi, u potpunosti razumete koliko je izazovno vodeći računa paralelno o interesima radnika i njihovoj zaradi, a sa druge strane i o mogućnostima samih poslodavaca.
Što se tiče Sremskog okruga, iz kojeg dolazite, mislim da je jako lepa vest koju građani Srbije treba da znaju da je Sremski okrug bio jedan od okruga u kojem je pilotiran program „Garancija za mlade“, za koji je zaduženo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, i odziv je bio vrlo zadovoljavajući. Verujemo da može biti, uz promociju tog programa, još bolji. Ali, kao što rekoh, u pitanju je pilot projekat koji smo okušali u tri okruga: Rasinskom, Nišavskom i Sremskom okrugu.
Konkretno, u Sremskom okrugu do juna meseca prijavilo se za program „Garancija za mlade“ četiri i po hiljade lica i od toga je 500 lica u Sremskom okrugu dobilo subvenciju za samozapošljavanje. Dakle, to je jedan od podsticaja da se ljudi zaposle, da sami pokrenu privredne aktivnosti, da izađu na tržište i da pokušaju da budu konkurentni.
34/1MT/VZ16.35 – 16.45
Najvažnija vest je što većina njih uspeva da prebrodi tu takozvanu prvu godinu u kojoj subvencije za samozapošljavanje znači i pokrivanje doprinosa i nekih drugih početnih troškova da bi kasnije ostali prisutni u privrednom životu Srbije, zbog čega smo mi veoma radosni, jer garancija za mlade je namenjena mladima do 30 godine života, sa ciljem da oni ostanu živi i rade u svojoj zemlji.
Važna vest za sve mlade u Srbiji jeste da će od 1. januara 2027. godine ono što je bio pilot projekat u tri okruga biti primenjeno na teritoriji čitave Srbije, odnosno garancija za mlade kao program zapošljavanje i samozapošljavanje mladih, za njihove obuke, prekvalifikacije, sticanje novih znanja i veština, važiće na teritoriji čitave Srbije. Verujem da ćemo zajedničkim snagama promovisati ovaj vrlo značajan program, jer nam je svima cilj da Srbija radi.
Srbija danas radi. Dakle, 50.000 lica je zaposleno više nego što je to bio slučaj 2012. godine. Dakle, preko pola miliona ljudi u Srbiji danas više radi. Dakle, ne govorimo o procentima, govorimo o apsolutnim ciframa da bismo ilustrovali koliko je danas ljudi i formalno više zaposleno u Srbiji u odnosu na neki prethodni period, zato što danas ima više šansi.
Svakako, podržavam stav da dodatno treba da radimo na unapređenju položaja i životnog standarda onih koji najmanje zarađuju. Iz tih razloga država je ovim jednokratnim davanjima obratila pažnju na ugrožene kategorije.
Tako je ovim jednokratnim davanjima uzela u obzir položaj korisnika novčane socijalne pomoći, korisnika dečijeg dodatka, obratila je posebnu pažnju na naše penzionere, kojima dugujemo sve ono što imamo i što su nam ostavili stičući generacijama, radeći i boreći se, ali i onima koji su zemlju branili onda kada je ona bila napadnuta i kada je na nju vršena agresija. U pitanju je boračka populacija.
Poštovana predsednice Narodne skupštine i uvaženi narodni poslanici, nemojte mi zameriti što ću iskoristiti ovo izlaganje da se samo u nekoliko rečenica osvrnem i na komentar i kritiku koju je jutros, odnosno tokom dana uputila gospođa narodni poslanik koja je imala primedbu. Najpre je konstatovala da je reč o Ministarstvu Milice Đurđević Stamenkovski. Ne postoji, evo neka bude to moja mala ispravka, Ministarstvo Milice Đurđević Stamenkovski. Postoji Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalan pitanja, koja nije ničija dedovina i očevina, pa ni moja. I to ministarstvo je deo Vlade Republike Srbije i u službi je svih građana. Ja sam samo resorni ministar koji će biti na čelu tog ministarstva, kao odgovorno lice koje je oročeno mandatima. Bilo kakvo prisvajanje i privatizacija institucija apsolutno je ne dopustivo, i moram na to da reagujem. Dakle, to nije moje ministarstvo, ali jeste ministarstvo za koje jesam danas odgovorna.
Primedba je išla u pravcu da u Predlogu zakona o jednokratnoj pomoći nisu navedeni brojevi, brojevi boraca koji će dobiti jednokratnu pomoć, korisnika novčane socijalne pomoći, korisnika dečijeg dodatka. Ja bih razumela da je taj podatak negde tamo napisan u 22. članu, pa je on bio valjda neka visoka kvaka do koje ne može da se stigne, do koje ne može da se dohvati, ne, već u članu 2. Dakle, dovoljno je bilo samo da je neko pogledao član 2, nije daleko, složićemo se, gde stoji da će sva lica koja se nalaze u službenoj evidenciji do 25. avgusta ostvariti pravo na jednokratnu pomoć.
Znači, nije u pitanju broj planeta, čak ni oko toga čovečanstvo nema saglasje koliko ih ima, zbog činjenice da neki osporavaju Pluton, kao planetu, u pitanju je živa materija. Svakog trenutka, evo dok mi sedimo sada ovde, ti brojevi se menjaju. I potpuno je prirodno. Neki borci, nažalost, su preminuli od trenutka najave i usvajanje predloga zakona, a neki su se registrovali. Za poslednjih mesec i po dana preko 10 hiljada boraca se registrovalo širom Srbije.
34/2MT/VZ
Dakle, mi smo imali prošle godine, u aprilu 2025. godine je bilo registrovanih 82 hiljade, tačno 82 hiljade lica u boračkoj bazi. Danas ih ima, na današnji dan, dok mi razgovaramo, 107 hiljada.
Dakle, to je kategorija koja se svakodnevno registruje kako bi ostvarivala svoja prava. A, zašto se registruje? Zato što prepoznaje da danas država različitim programima uvažava položaj boračke populacije.
Što se tiče korisnika novčane socijalne pomoći i korisnika prava na dečiji dodatak, takođe to nije fiksna kategorija. Ljudi ostvaruju ili gube ta prava, u zavisnosti od imovinskog cenzusa, i potpuno je prirodno da niko ne može stati iza fiksne cifre. Ali, stav je bio uravnotežen, odgovoran i zreo, u saglasju sa Ministarstvom finansija koje je ovaj zakon i predložilo, da sva lica koja budu bila u službenoj evidenciji do 25. avgusta će ostvariti ovo pravo.
Mislim da je nekada mnogo značajnije da od pokušaja da od nečega napravimo politički slučaj barem pročitamo ono o čemu govorimo, ako ništa drugo bar prvih nekoliko članova. Jer, ima ona jedna čuvena, i milim da toga niko ne treba da se drži – pričajte usta da niste pusta. A, ja ne želim da verujem da je bilo ko u ovom plenumu spreman da se tako ponaša i da tako neodgovorno govori o nekim stvarima koje se tiču zaista velikog broja naših građana.
To je bio moj odgovor na pitanje koje je danas bilo ovde u plenumu, a vama, narodni poslaniče, zahvaljujem na interesovanju i verujem da ćemo u nekim narednim mesecima i budućim vremenima zajedničkim snagama se boriti za sve radnike u Srbiji.
Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Reč ponovo ima ministar za zaštitu životne sredine Sara Pavkov.
Izvolite.
SARA PAVKOV: Hvala, predsedavajuća.
Ono što sam obećala, samo da vam kažem vezano za Sremsku Mitrovicu. Toliko sam se fokusirala da proverim da li je došlo do nekog akcidenta ili da li je inspekcija imala bilo kakvih aktivnosti vezano za pravno lice. Pokrajinski i republički organi su mi potvrdili da nije bilo nikakvih negativnih posledica po pitanju pravnog lica koje ste pomenuli.
Ali, ono što je mnogo značajnije za Sremsku Mitrovicu da znaju građani Srbije, a tiče se investicija, samo Ministarstvo zaštite životne sredine u prethodnom periodu, a trenutno se realizuje, je uložilo preko 20 miliona evra u Sremsku Mitrovicu.
Pomenula sam vam već, 18,4 miliona evra za regionalni centar Srem – Mačva. Konkretno, nadogradnja dve ćelije sanitarne deponije i izgradnja sistema za sakupljanje procedih voda, rezervoara za procedne vode, recirkulacijski sistem, hidro mreža sa rezervoarom i bunari za degazaciju. Pored toga, skoro 1,7 miliona evra završena kanalizaciona mreža u selu Laćarak, 11,7 kilometara.
Tako da, ja mislim da je to dovoljan dokaz koliko država ulaže u Sremsku Mitrovicu samo u oblasti životne sredine koja direktno utiče na smanjenje zagađenja reke Save, s obzirom, položaj Laćarka znate bolje od mene, i apsolutno utiče na poboljšanje životne sredine.
Za vazduh takođe sam proverila. U ovom momentu svi građani Srbije mogu da provere informaciju koju ću sad izneti na zvaničnoj adresi, odnosno sajtu Agencije za zaštitu životne sredine. Vazduh je umerenog kvaliteta u Sremskoj Mitrovici, i to pokazuje automatska merna stanica. Pored nje imamo još jednu stanicu koju vodi Zavod za javno zdravlje. Granična vrednost je 50 mikrograma po kubnom metru. Danas je bilo prekoračenje svega 10 mikrograma po kubnom metru, odnosno 60.
34/3MT/VZ
Mi smo u međuvremenu, kao ministarstvo, uložili dodatne mere da poboljšamo kvalitet vazduha. Samo u nekoliko prethodnih godina zasadili smo preko 3.500 sadnica na teritoriji Sremske Mitrovice. Trenutno menjamo kotao, da pređe na ekološki prihvatljiviji energent u Osnovnoj školi „Dobrosav Radosavljević“ i u Osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj“. Mislim da ovo dovoljno govori koliko se ulaže u Sremsku Mitrovicu.
Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Đorđo Đorđić. Još dva minuta.
Izvolite.
ĐORĐO ĐORĐIĆ: Verovatno ste u pravu. Ja stvarno ne znam koliko se uložilo investicija u deponiju, ali ja moram da vam kažem – nije se desio nikakav incident, on je konstantno prisutan.
Ministarka, ja živim tamo. Ja imam obavezu da pričam da nas čeličana davi. Nisam ja pričao o deponiji u kontekstu negativnom, to se dešava svuda u svetu, pa i u Srbiji, ja vam samo kažem da na najobičnijem mernom instrumentu koji je potpuno bez veze on je nama pokazivao tih 200 jedinica. Svaku noć kada upalite njega vi imate u 23 časa preko 500. Nije incident, svaki dan se dešava, gde imate ljude koji su sa 70% više oboljenja, od 2012. godine, respiratornih, nego dan danas. To treba da znate.
Još jednu stvar. Kada pričate o mernim jedinicama u Černobilju, merna jedinica je bila 3,7 rendgena. Znate zašto? Zato što je aparat merio do 3,7. Kada su doveli prave bilo je preko 1.000. Nisu vam dobri aparati.
35/1JJ/MP16.45 – 16.55
Verujte mi, ja živim i tamo i sve je u redu, neka bude „Metalfer“, neka radi, neka ljudi imaju poslove, ali nemojte da oni imaju profit od 500 miliona. Pa, dajte neka stave te filtere ili šta god već potrebno je, ja nisam stručnjak u tome. Pa dajte, molim vas, pa neka ulože 100 miliona u radnike koji tamo rade kao Crnci, a imaju najmanju platu, a ja garantujem u čeličanama i na Balkanu i u ovom delu Evrope. Neka ulože i njih, a ne da imaju profit od 500 miliona i još se hvale tim i kao kupuju deci knjige. Možeš misliti, 500 miliona pa kupuješ kao deci knjige. Sjajno.
Ministarka Đurđević, 9,2% rast plate, da li ste tako rekli? Tako. E, jeste ali, je rast cena 19,2%. Moj …. će da prođe isto kao Partizan sada, to je 100%.
Ne znam da li može neko da mi kaže, evo završavam, dajte mi minut, molim vas.
Ne znam da li je tu Husein Memić, ministar? Ja ne znam ko je taj čovek? Da li je on tu prisutan? Nije. Dobro. Ja ga nisam za dve godine video ni jednom, nažalost, ja bih voleo da ga pozovem u Sremsku Mitrovicu baš iz tog razloga kojeg ste vi potpredsednice pričali da dođe da vidi gde treba da nam se nalazi hotel, da se popne na najlepšu planinu Frušku Goru, da vidi gde je odmaralište „Letenka“ gde je zadnji put uloženo 1953. godine kada je pokojni Josip Broz tamo stavljao one balvane i neke brvnare, tada, tada je zadnji put uloženo, na najlepše odmaralište, jel tako Mirka, na Fruškoj Gori. Mi sada tamo nemamo ništa. Znači, očigledno za sve što je potrebno mi moramo da se obraćamo direktno predsedniku države. U redu, obraćaćemo se.
I na kraju moram da kažem to da zamolim ministra zdravlja da nam na neki način pomognete, da nam kožni lekar dođe u Sremsku Mitrovicu. Mi nemamo kožnog lekara već tri, četiri godine. Dobili smo magnetnu rezonancu, ali nam je potreban i kožni lekar.
Hvala na tome i da vam se zahvalim za vaše angažovanje, devojčica je živa, devojčica je zdrava i želim da kažem javno da ste se angažovali kao pravi ministar u Vladi Srbije. Da devojčica koja je povređena kada je pala na nju kapija. Eto, ako mogu odgovori, pa ako budemo mogli da se ogrebem za još neki minut. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala vama narodni poslaniče.
Sledeći prijavljen, narodni poslanik Bojan Torbica.
Izvolite.
BOJAN TORBICA: Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, uvaženi predsedniče Vlade, cenjeni ministri, kolege narodni poslanici, pa na kraju ovog mandata kako Skupštine, tako i Republičke Vlade, ne mogu, a da ne pohvalim ono što je bilo pozitivno i dobro. Mislim pre svega na usvajanje Zakona o roditelju negovatelju, postupanje srpske policije tokom blokada i protesta, kao i zalaganje Sektora za vanredne situacije, pre svega vatrogasaca spasilaca, tokom ove nadljudske borbe protiv vatrene stihije. Takođe, mislim i na doslednost oko ne uvođenja sankcija bratskoj Rusiji, na vraćanje redovnog vojnog roka, na pomoć materijalno građanima Srbije.
Pokret socijalista kao odgovoran koalicioni partner nikada nije bežao od političkog dijaloga. Uvek smo bili spremni da razgovaramo, ali za dijalog i sam dijalog ima smisla samo ako postoje dve strane.
Nažalost, postoje neke stvari koje smo tokom mandata aktuelnog skupštinskog saziva delegirali kao deo našeg političkog programa koji nije naišao na podršku ni Vlade, ni kolega u parlamentu, a od kog mi ne možemo, a pre svega i ne želimo da odustanemo. Pa, bih pored želje da ta pitanja delegiram kao predlog novoj Vladi koju će Srbija uskoro dobiti. Želeo bih da čujem i vaše iskreno mišljenje o njima i šta je to bilo prepreka za njihovo usvajanje?
35/2JJ/MP
Pod jedan – već nekoliko godina predlažemo da se uvede posebna zbirna budžetska stavka kojom bi direktno i neposredno bila planirana sredstva koja su opredeljena kao pomoć Republici Srpskoj, njenim institucijama, gradovima, opštinama i drugim subjektima.
Ja sam kao potomak tzv. prekodrinskih Srba, naravno, zahvalan za sve što Srbija tokom prethodnih 15 godina je činila, čini i pomaže Republici Srpskoj, ali sam kao i veliki broj građana Srbije uveren da je više nego potrebno opredeliti i ustanoviti zbirnu budžetsku stavku kojom bi direktno i neposredno bila opredeljena sredstva za pomoć Republici Srpskoj.
Mi smo to dužni našim sunarodnicima, mi smo to dužni svima onima koji su ono najvrednije što su imali, tj. svoje živote dali, ugradili u temelje slobode srpskog naroda na prostoru Republike Srpske.
Ako postoji budžetska stavka – pomoći starim vladama, ne vidim problem da se formira posebna zbirna budžetska stavka za pomoć Republici Srpskoj i srpskom narodu na tom prostoru. Voleo bih premijeru da čujem i vaša mišljenje o tome.
PREDSEDNIK: Hvala.
Od ministara se prijavljuje za reč?
Ministri, ko se prijavljuje za reč?
Molim vas, narodni poslaniče imate još tri minuta.
BOJAN TORBICA: Kao što vam je, siguran sam vam poznato, Pokret socijalista je u skupštinsku proceduru predao Predlog zakona o državljanstvu koji uvodi pravo na državljanstvo Republike Srbije, imao svi pripadnici srpskog naroda, što znači da državljanstvo Srbije stiču pripadnici srpskog naroda rođeni u drugoj republici bivše SFRJ, kao i njihovi potomci bez obzira na mesto rođenja, državljanstvo i prebivalište pod uslovom da su se pred državnim organima države u kojoj žive na nesumnjiv način izjasnili kao pripadnici srpskog naroda.
Ti dokazi moraju da budu javne isprave i ovo je način da svi onim pripadnicima srpskog naroda koji vode poreklo iz bivših republika SFRJ, bez obzira gde žive pružimo priliku da postanu državljani Srbije što je veliki broj njih i očekuje od Srbije kao svoje matice.
Nadam se da delite naše mišljenje i nadam se da ćemo čuti od vas šta mislite o ovom predlogu i zašto nije uspeo da prođe.
Ono od čega ne možemo pobeći, jeste činjenica da se pred nama nalazi pitanje pravca kojim će Srbija krenuti u godinama i decenijama koje dolaze. Naš izbor neće biti samo ekonomsko već pre svega civilizacijsko pitanje. To je pre svega izbor da li ćemo biti deo sveta u kome nam već decenijama konstantno prete, ucenjuju nas i beskrajno nameću nove neprihvatljive i ponižavajuće uslove saradnje ili sveta u kome nas pre svega poštuju i uvažavaju, u kome nas gledaju kao sebi jednake i ravnopravne, u kome se saradnja između država članica zasniva na iskrenosti i dobronamernosti.
Moramo biti iskreni, građane Srbije niko nikada nije pitao da li žele da budu deo te EU, već je pre nepune dve decenije tadašnja politička elita tu odluku naturila svima nama. Decenijama se u Srbiji govori da je evropski put jedini put. Ako je tako onda je red da se građani o tome izjasne.
Evropska unija je nabrojano puta do sada rekla šta misli o Srbiji i šta misli o Srbima i svaki put je bez srama i ustezanja rekla da ne misli ništa lepo, ali građanima Srbije niko nikada nije dao priliku da kažu šta oni misle o Evropskoj uniji i zato hajde da ih pitamo, pa da kažu šta misle. Pa, upravo mi da budemo ta vlast koja će građanima dozvoliti da na referendum kažu želeli da ostanu na tzv. evropskom putu ili ne. Eto, uzmimo na primer građani Islanda će u subotu na referendumu odlučiti da li
35/3JJ/MP
žele da otvore razgovore sa Evropskom unijom i ako odluče da počnu 2028. godine će imati još jedan referendum o Evropskoj uniji i rezultatima pregovora. Šta god da odluče građani Islanda, odluka će biti samo njihova. Evropska unija Islanđanima u najgorem slučaju traži da dopusti drugim nacijama da love ribu u njihovim vodama i oni idu na referendum. Evropska unija, da zapamtimo od Srbije traži da prizna tzv. Kosovo to jest njegovu samoproklamovanu nezavisnost, da uvedemo sankcije bratskoj i savezničkoj Rusiji i da se odreknemo partnerskih i prijateljskih odnosa sa Kinom. I mi ne idemo na referendum već bez dostojanstva i plana idemo i dalje prema Evropskoj uniji.
Zato pre svega želim da čujem premijera ali i celu Vladu i da ih pitam – zašto Islanđani zaslužuju da budu pitani, a građani Srbije ne zaslužuju? Imamo nade, imamo vremena, imamo priliku da do raspisivanja parlamentarnih izbora raspišemo i referendum. Na nama i vama je da odlučimo i da to učinimo. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala.
Pre svega dajem reč, ministru za evropske integracije, Nemanja Starović.
NEMANjA STAROVIĆ: Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, želeo bih da kažem zaista kratko ono što je, verujem svima, veoma dobro poznato a to je da članstvo u Evropskoj uniji predstavlja strateško opredeljenje Republike Srbije.
36/1JD/LjL16.55 – 17.05
Kao što znate, naša država je kandidat za članstvo u EU još od 2012. godine. Od 2014. godine smo otpočeli proces pristupnih pregovora koji je veoma zahtevan, ali ukupno posmatrano, analizirajući poslednji godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku država kandidata ka članstvu u EU, Srbija je danas, odmah iza Crne Gore, među najspremnijim državama, analizirajući 33 relevantna pregovaračka poglavlja za punopravno članstvo u EU.
Međutim, kao što je takođe veoma dobro poznato, postoje određene političke percepcije koje su preuzele primat upravo u tom pristupnom procesu i to je ono što predstavlja realnost.
Naše pozicije po pitanju očuvanja teritorijalnog integriteta Republike Srbije su veoma jasne i veoma su čvrste i za nas to predstavlja apsolutni imperativ i sa tim, sasvim sigurno, neće biti nikakve trgovine, pogađanja ili kockanja.
Kada govorimo o izjašnjavanju građana, ja bih svakako podsetio, kada je članstvo u EU u pitanju, da je to naše strateško opredeljenje, da je to bio i deo ekspozea odnosno programa i ove, kao i prethodnih Vlada Republike Srbije. No, direktno izjašnjavanje svakako dolazi na kraju pristupnog procesa i građani Srbije će, kao i građani svih drugih država koje su u prethodnim godinama postale punopravne članice EU, jednoga dana svakako imati priliku da se o tome direktno izjasne na referendumu. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Reč ima ministar kulture, Nikola Selaković. Izvolite.
NIKOLA SELAKOVIĆ: Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, uvažene kolege narodni poslanici, ministri u Vladi, poštovani građani Srbije, narodni poslanik je postavio jedno pitanje koje, bez obzira što resorno nije u nadležnosti ministarstva koje predstavljam i na čijem sam čelu, ali smatram izuzetno važnim kao neko ko se u Republici Srbiji bavi politikom, i ne samo u Republici Srbiji već mogu slobodno da kažem da sam prisutan na čitavom srpskom etničkom prostoru, a to je pitanje Zakona o državljanstvu.
Koliko se tu suočavamo sa jednom vrstom, mogu slobodno da kažem, duboke države sa kojom do danas ni jedan jedini ministar unutrašnjih poslova nije uspeo da se izbori, daću vam jedan konkretan primer.
Dakle, negde mislim da je bila u pitanju 2015. ili 2016. godina, kada mi se obratila jedna osoba koja je inače studirala na fakultetu na kojem sam svojevremeno radio kao nastavnik, reč je o osobi koja je bila student generacije, koja se lično nacionalno izjašnjavanja kao srpkinja muslimanske veroispovesti, rodom i poreklom iz jedne bivše jugoslovenske republike, i koja nije ostvarila pravo na prijem u državljanstvo Republike Srbije zato što joj je iz Ministarstva unutrašnjih poslova tražen dokaz o srpskoj nacionalnoj pripadnosti. Ta osoba mislim da do dan danas nije ostvarila to pravo.
Daću vam drugi primer. U Republici Albaniji, u okolini grada Fijera živi zajednica Srba, dakle srpska manjina u Albaniji. Reč je o ljudima srpske nacionalnosti i islamske veroispovesti. Tim ljudima su službenici našeg Ministarstva unutrašnjih poslova kao dokaz srpske nacionalne pripadnosti tražili krštenice. Kada su oni odgovorili i rekli – mi nismo pravoslavni, ne možemo da vam podnesemo krštenicu, mi smo Muslimani, onda im je iz našeg Ministarstva tada, u to vreme, odgovoreno – ne može Musliman da bude Srbin.
Ja sam naveo ova dva primera koja govore o tome, a ja koliko znam, narodni poslanik koji je postavio ovo pitanje dolazi iz stranke čiji je predsednik i osnivač svojevremeno bio ministar unutrašnjih poslova i ni on sam nije uspeo da reši ovaj
36/2JD/LjL
problem naše duboke države. Ako imam pravo da iznesem svoj lični i politički stav, apsolutno sam saglasan sa vama. Republika Srbija po Ustavu je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive. Srpski narod je državotvorni faktor ove države koji je i stvorio, ali su svi građani drugih nacionalnih pripadnosti ravnopravni po našem Ustavu i našim zakonima.
Neverovatno je kako to da u našem okruženju svaka država koja je matična država nekoga naroda daje pravo i mogućnost svojim sunarodnicima koji nisu rođeni na njenoj teritoriji već negde u rasejanju ili u država gde su pripadnici nacionalnih manjina da ostvare pravo na državljanstvo matične države, a Srbiji se to uskraćuje. Daću vam jedan konkretan primer.
Na delu naše teritorije, na Kosovu i Metohiji, mi već godinama unazad imamo deljenje državljanstva, u ovom konkretnom slučaju Republike Bugarske, koja je sa samozvanim vlastima u Prištini potpisala čak i ugovor o statusu bugarske nacionalne manjine na KiM, koja nikada u istoriji tamo postojala nije. I kada se pitate ko je to tretiran kao bugarska manjina, onda ćete prvo videti da su to naša braća Goranci, koji se tako nikada nisu ni izjašnjavali, nikada nisu ni osećali, niti tako postupali. Dakle, reč je o ljudima koji svog srpskog porekla nisu hteli ni pod najgorim turskim zulumom da se odreknu. A posle Gore prešli su u Kosovsko Pomoravlje, pa sad i u Kosovskom Pomoravlju pokazuju i pričaju o tome da postoji njihova manjina. Naravno, ne sme nikome da padne napamet da kaže da u Bugarskoj nemamo srpsku manjinu, jer tamo ne postoji po njihovom ustavnom i zakonskom režimu, koji je prihvatila EU, tamo ne postoje nacionalne manjine, nema prava te vrste.
A što se vašeg pitanja tiče, to pitanje je potpuno na mestu. Apsolutno sam mišljenja kao političar, nezavisno od funkcije da li jesam ili nisam na njoj, da mi moramo da donesemo zakon o državljanstvu. Ili, ne moramo čak ni da menjamo zakon.
Znate, ja sam kao diplomirani pravnik mišljenja da zakon uvek treba pokušati primeniti na ispravan način. Ovaj naš Zakon o državljanstvu, on poznaje mogućnost da pripadnici srpskog naroda steknu pravo na državljanstvo po osnovu svog srpskog etničkog porekla ali ako pogledate šta se dešava sa Srbima u Crnoj Gori gde pravo na dvojno državljanstvo imaju i Hrvati i Albanci i većina Bošnjaka, jedini koga nema to su Srbi.
Znate kako je to rešeno? Oni su vas sa većinom ovih država potpisivali međudržavne ugovore koji imaju jaču pravnu snagu od zakona i onda se ispostavilo na kraju da se na Srbe primenjuje zakon, a na sve druge se primenjuje međudržavni ugovori.
Naravno, mi se sad tu nalazimo u još jednoj situaciji, a to je da je nekim mozgovima koji su u stanju sve živo da izokrenu u sopstvenu suprotnost palo napamet da uoči izbora pričaju o tome kako se izborni inženjering vrži kroz prijem u državljanstvo. Naravno, neće da kažu da kada su oni bili na vlasti da je u državljanstvu Srbije primljeno, ako se ne varam i do pet puta više ljudi nego što je u periodu od 2012. godine do danas ali i to može vrlo jednostavno da se reši.
Pravo na državljanstvo ne znači automatski pravo glasa, postoje modeli u Evropi i svetu kako to može da se uradi. Činjenica jeste da mi to pitanje efektivno, ne zakonski, nego efektivno nismo rešili, jer ako imate službenika koji osobi islamske veroispovesti kojoj se kaže oseća kao Srbin.
Možete zamisliti kakvi su to naši sunarodnici koji su prošli kroz decenije diktature Envera Hodže i ostali pripadnici srpskog naroda gde su i menjana imena, menjana prezimena, gde nisu imali pravo da govore na sopstvenom jeziku i oni su ostali verni svome rodu i svome poreklu.
37/1GD/JG17.05 – 17.15
Bilo je pokušaja mešetarenja iz Srbije da ih ubeđuju da su oni nešto drugo. Ne, oni su rekli – mi smo došli iz Srbije negde u, mislim da je bilo reči o osmoj ili o devetoj deceniji 19. veka, doselili se u okolinu Fjera dok je to bila Otomanska imperija, sačuvali svest o svom srpskom poreklu, to smo i danas i zamislite službenika koji kaže – dostavite mi krštenicu.
I, da završim priču onako kao što sam počeo, ta osoba, taj student koji je bio izuzetno uspešan student, koji se deklarisao kao pripadnik srpskog naroda, islamske veroispovesti, na kraju je dostavio i krštenicu, ali od našeg ministarstva nije dobio pravo da postane državljanin Srbije. Hvala vam na pažnji.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima predsednik Vlade Đuro Macut.
Izvolite.
ĐURO MACUT: Poštovana predsednice Skupštine, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani, mislim da pitanje koje je poslanik postavio nadilazi zapravo jednu opštu temu oko toga da li smo samo pred referendumskim pitanjem za ulazak u Evropsku uniju ili smo pred rešavanjem, da kažem, državljanstva i gde smo tu.
Mislim da je ovo tema koja je od šireg značaja i da smo u poslednjih godinu i po dana imali priliku da, razgovarajući sa brojnim predstavnicima Evropske unije koji su bili u Beogradu, gotovo od prvog trenutka kada smo počeli u ovom mandatu da radimo, postavljeno je jedno osnovno pitanje – da li smo mi za ulazak uopšte u Evropsku uniju ili nismo.
Znači, postavlja se jedno osnovno temeljno pitanje – da li je Srbija orijentisana ka Evropi ili nije? Iz tog razloga mislim, da je ovo pitanje koje je postavio narodni poslanik izuzetno bitno da se zapravo potencira i da se još jedanput razgovara na temu opredeljenosti Srbije kao države, moderne države u srcu Evrope i njene pozicije u odnosu na pristupne uslove i sve ono što nas razlikuje od jednog Islanda, ništa ne omalovažavam, samo pokušavam da napravim paralelu, zapravo zemlji koja verovatno sa mnogo manje uslova pristupa Evropskoj uniji ili će pristupiti i brzo to završiti kroz referendumsko pitanje – da li jesu ili nisu za Evropsku uniju?
Znači, postojanje dvostrukih standarda, pa možda i trostrukih standarda je potpuno jasno da postoji i u međunarodnim okolnostima, međunarodnoj komunikaciji, kada govorimo o globalnoj politici pristupanja pojedinih zemalja i ovo je da kažem na strani Srbije potpuno bilo vidljivo. Međutim, za ovih poslednjih godinu i po dana smo stvarno imali puno toga da uradimo i Reformska agenda koja jeste na stolu i traje već dve godine, evo danas smo imali sastanak da kažem Radne grupe za sprovođenje Akcionog plana vezanog za Reformsku agendu, je uradila veoma mnogo uz velike napore i političke u ovom telu gde se vi nalazite, ali i u Vladi koja je u poslednjih nekoliko meseci krenula da zapravo odgovara na onih 24 koraka koja postoje do decembra 2026. godine.
Znači, čitavih godinu dana i više smo posvetili pokušaju da izađemo iz nekakve vrste političke blokade i nekakvog nerazumevanja, neshvatanja da je neophodno da imate jedan politički konsenzus da biste pristupili bilo čemu odgovorno, da kažem, na jedna realan način i da biste završili ono što jeste interes svih građana i ono što jeste interes zemlje koja se nalazi u Evropi potpuno integrisane u smislu postojanja , da kažem, na kontinentu na kome se nalazimo i infrastrukturno povezane, komunikaciono, u bilo kom smislu, i obrazovnom, i ekonomskom, i saobraćajnom, na rekama u kontinentalnom delu. Znači, postoji puno razloga zbog čega mi treba da uđemo i jesmo potpuno posvećeni tome, ali postoje brojne prepreke koje su se pokazale kao neminovne, odnosno kao neminovne u našem slučaju, za razliku od nekih drugih zemalja. Iz tog razloga mislim da je razmatranje pitanja drugih zemalja koje će možda biti neke nove
37/2GD/JG
zemlje koje će se naći ispred nas zapravo postojanje takve vrste destandardizacije u odnosu na sve zemlje. Iz tog razloga hoću da kažem da je Vlada Republike Srbije u poslednjih godinu dana najmanje, a sigurno je to kontinuitet koji traje već jako dugo u poslednje vreme, veoma posvećena tome da pristupi EU, a blokada čitavog procesa traje već godinama, obzirom da nismo otvorili taj famozni Klaster 3. Znači, već preko nekoliko godina postoji jedno političko nerazumevanje da se ovaj proces nastavi, proces koji je uspostavljen najdalje u odnosu na sve zemlje koje su trenutno u razmatranju za pristupanje u EU.
Prema tome, postoje objektivne okolnosti u kojima se mi nalazimo i koje su delom vrlo pod uticajem zapravo politike, jedne kontinuirane, rekao bih možda dnevne politike u evropskom smislu, ali koje se odnose na nas i ono što je nerazumevanje ili nepotvrđivanje zapravo naše rešenosti da pristupimo EU i da smo na tom putu već preko jedne decenije. Znači, već preko 12-13 godina mi smo stalno u tom procesu. Prema tome, nekako smo stalno u konfrontaciji, u pokušaju da savladamo nekakve kriterijume ili nešto, ali stalno sam pokušavao da dam paralelu nekih zemalja koje se nalaze u EU i koje su bile čak u direktnim konfrontacijama, kao što je slučaj, recimo, Republike Kipar koja jeste ušla u EU kao podeljeno ostrvo. Znači, imamo vrlo različite pristupe koji sada posle 20 godina od pristupanja tih zemalja ili više nisu više standard u EU. Mi sada menjamo stalno nekakve uslove na koje se mi odnosimo. Prema tome, politička pitanja su očigledno prevashodno bitna, odnosno ona su presudna i bilo koji procenat pristupni koji ostvarimo i koji nije mali, koji sada već dolazi do granice potpune prihvatljivosti, i dalje je nedovoljan jer se želi pristupanje, odnosno usvajanje svih mogućih zahteva koji dolaze a koji nisu u skladu sa našom opštom politikom prema, da kažem, spoljnom politikom ili prema onome što nudi ili što zahteva naš Ustav.
Prema tome, postoje neke linije oko kojih se ne može raspravljati i koje jesu vrlo specifične za nas, pa prema tome specifičnost svake zemlje mora da se ipak uzme u obzir. EU to razume. Evropska komisija u poređenju sa EU koja to kao zajednica zemalja pojedinih članica i dalje ne razume. Jedan od primera jeste i primer Šengenskog sporazuma i tumačenja različitog u odnosu na transportere, odnosno vozače koji rade u takvim kompanijama. Znači, ne postoji razumevanje da se jedna zakonska regulativa koja bi trebala da može da se promeni na vrlo jednostavan način promeni zarad boljeg funkcionisanja zemlje ili grupe zemalja koje se nalaze na evropskom kontinentu.
Znači, suočavamo se sa brojnim problemima. Brojni su zahtevi koji se nameću Srbiji koji nisu isti kao što bi bila u slučaju recimo kada je u pitanju jedan Island koji sada razmatra da li da uđe u EU ili ne, iako je, recimo, komunikaciono daleko u lošijoj poziciji nego Republika Srbija.
Prema tome, i na ovom primeru možemo da pokažemo da postoje stvarno velike razlike. Koliko god Island kao zemlja Zapadne Evrope jeste integrisana, ali na početku svog puta ka EU će verovatno imati nekakve bolje komparativne prednosti u odnosu na Srbiju.
Znači, zadnjih godinu i po dana smo imali velike napore da ovo što je poslanik i potencirao, a to je pitanje referenduma, koji je daleko ispred nas. Mi se trudimo i nadamo da će to biti kraći period, da će trajati mnogo kraće do takvog trenutka, ali opredeljenost Republike Srbije jeste definitivno da se integriše u zajednicu evropskih naroda jer mi živimo na tom kontinentu, svi smo rođeni ovde, svi smo zapravo sa ovog prostora i vrlo smo integrisani i u evropsku kulturu i privredu i postojanje saobraćajne komunikacije, provodimo život i vreme ovde i mislim da je potpuno logično da budemo i deo zajednice evropskih naroda.
37/3GD/JG
Nadam se da ćemo u narednom periodu imati veću komunikaciju, bolju zapravo komunikaciju sa zemljama koje se nalaze u okruženju i u EU, članice su zemalja EU. Opet se vraćam na primer transportera.
38/1TĐ/MJ17.15 – 17.25
Uz ogromne napore koje činimo i dalje imamo očekivanja da će se uspostaviti poseban vizni režim, recimo, sa zemljama gde naši ljudi odlaze, gde voze, gde prevoze i gde ćemo sigurno morati da sa njima i dalje pregovaramo na ovu temu. Začuđujuće je da ne postoji taj stepen fleksibilnosti. Koliko god mi tražili da se daju preporuke od strane Evropske komisije ka zemljama članicama, da se zapravo te preporuke ne poštuju, odnosno predstavljaju nešto preko čega se prelazi. Mislim da je to jedan momenat, jedna tačka koja zapravo govori da ipak Evropa u ovom trenutku nema konsenzus oko, generalno, pristupanja, odnosno prihvatanja zemalja koje su samo formalno van EU i da se ovakvi problemi vezani za transport, pojaviće se možda neki drugi problem, koji je u našem svakodnevnom životu, svakako moraju rešavati. Mislim da nije dobar način da se vrši opozicija zemlji koja u potpunosti ima integrisanu privredu i gde je najveći ekonomski partner upravo EU i da se zapravo potpuno skretanjem teme na nešto drugo, pokušava opravdati ono što je trenutno, ne mogu da kažem negativan stav, ali nevidljivost Srbije unutar evropskog prostora zarad funkcionisanja evropskih kompanija i privrednih društava koje se nalaze u našoj zemlji i koji komuniciraju direktno sa EU, transportujući zapravo svoje proizvode ka svojim zemljama.
Prema tome, sve drugo je potpuno nerazumljivo i neprihvatljivo sa našeg stanovišta. Ja se nadam da će zemlje članice EU, sa kojima Srbija najviše komunicira, trguje, imati puno sluha da posebne vizne režime uspostave sa našom zemljom i da ćemo na taj način prevazići nešto što apsolutno nije u interesu naše zemlje, niti je naša zemlja bilo kakav pobornik bilo kakvih intervencija protiv drugih zemalja sa kojima ekonomski sarađujemo.
Tako da se zahvaljujem još jedanput na ovom komentaru koji predstavlja, oslikava zapravo poziciju Srbije unutar evropskog prostora, a ako govorimo o referendumima unutar zemalja koje pristupaju, svakako je ovo bitno za Srbiju i da se ne desi da i neke treće zemlje, koje su možda najnovije na listi ili u redu ka ulasku u EU, dobiju zapravo mnogo brže tu prijemnu dozvolu ili prijemnu saglasnost. Zahvaljujem se.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Još dva minuta, narodni poslanik Bojan Torbica.
Izvolite.
BOJAN TORBICA: Zahvaljujem.
Upravo, hvala vam, kako premijeru, tako i ministrima. Upravo smo uradili ono što svi pokušavamo već mesecima. Uspeli smo da pokrenemo pitanje i da dobijemo odgovore. Znate kako, kada se već pet-šest puta po istom pitanju obraćamo tokom zasedanja i uvek samo naša strana priča, samo mi pričamo, ne dobijemo odgovore, nije baš svejedno kada sedimo u ovim klupama i kada predstavljamo građane i vidite kad otvorimo temu, kada pokrenemo, i upravo hvala, pre svega, ministru Selakoviću, onda u javnosti dođemo do zaključka da pripadnici srpskog naroda bez obzira na versku opredeljenost imaju problema prilikom ostvarivanja i dobijanja srpskog državljanstva i da to treba rešavati, što se slaže i Vlada, slažemo se i mi.
Dolaze novi izbori, dolazi nova vlada, dolazi novi saziv, ali nadam se da ćemo ovo pitanje delegirati, da će to ostati u nekom budućem periodu, upravo, ali ne samo za pripadnike srpskog naroda. Mi smo tu predvideli još neke druge stvari, da otvorimo temu, da ovde razgovaramo, a ne da blanko zakone, zato što, ne znam, nisu dogovoreni sa Vladom ili nije dogovoreno u okviru većine, automatski skidamo sa dnevnog reda.
Vama, premijeru, puno hvala, hvala vam na odgovoru. Znate kako, ja se iskreno nadam, ubeđen sam i verujem u to da će Srbija dobiti vladu na čijem čelu će biti
38/2TĐ/MJ
Aleksandar Vučić i vladu koja će jednostavno poveriti mandat građanima da odluči o budućnosti Srbije. Jer, znate kako, kada iza sebe imate raspisan referendum, kada imate jasno izraženo mišljenje građana, kada građani kažu da li za to ili nisu, onda svaka buduća vlast ima zacrtan put. Siguran sam da će Aleksandar Vučić, na čelu srpske vlade, to učiniti. Siguran sam da će građani reći mišljenje i siguran sam da će nova vlada, nova skupština i građani Srbije zajedno u budućnosti na direktnom referendumu i direktnim izjašnjavanjem odlučiti buduće ekonomske i političke integracije Srbije. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala vama.
Sledeći na listi prijavljenih narodni poslanik Aleksandar Jovanović.
Izvolite.
ALEKSANDAR JOVANOVIĆ: Dobar dan svima.
Srbija i građani Srbije nemaju preči i nacionalni interes nego od ovoga što držim u ruci. To je voda, ljudi. Voda je unutra. Od vode nema prečeg interesa. To vama, gospođo Mesarović, i svi vi koji putujete Srbijom ovih dana, a i meni, govore žedni građani, a vi ćutite na inicijativu, na predlog da Srbija pokaže da joj je stalo do čiste pijaće vode. Zbog milion žednih građana u ovom trenutku, zbog još miliona, pitaj Boga koliko, koji će ostati žedni zbog klimatskih promena, zbog svog ovog ludila koji je zahvatio ceo svet. Pokažite da vam je stalo da sačuvamo ono bez čega niko ne može. Ko god da je na vlasti – šta će vam vlast ako vam je narod žedan? Šta vas sprečava da pokrenete referendum gde će građanima biti postavljeno jedno prosto pitanje – da li ste za to da voda pripada svakom građaninu ove zemlje podjednako i da ne može biti predmet bilo kakve trgovine? Voda, ljudi. Žedni ćemo ostati, već jesmo. Šta je problem? Ćutite, već dva meseca vam postavljam to kao pitanje. Vi ćutite. Imaćete jasan odgovor građana. Ja ne znam šta to vas sprečava da to sprovedete, jedno jedino pitanje. To su uradili Slovenci pre četiri godine.
Kad smo već kod Slovenaca, gospođo Handanović, kolika je rudna renta u Sloveniji? Pet posto rudne rente za sve ono što je ispod zemlje, a znamo šta je u Majdanpeku i Boru, kod Homolja. Pet posto svega što čine prirodni resursi ove zemlje i prirodna bogatstva. Šta smo mi blesavi? Što pet posto? To je jedno pitanje – kad ćete da povećate rudnu rentu, kao što su uradili svi oni kojima je stalo, da ne dođe do svakodnevnog čerupanja svega što pripada generacijama? Nas čeka tek napad na Homolje, na Malka Golaju i vi to sve vrlo dobro znate. „Rio Tinto“ neće odustati. Imaćete opštu pobunu. Narod je jasno rekao šta misli o tome. Dakle, pitanje za vas – zašto samo pet posto nama, a Kinezima i svima ostalima 95%? Jesmo li mi blesavi?
I ne samo to, zašto su se „Ziđin“ i kompanije slične njima upisale kao trajni vlasnici zemlje u katastru. Patriote. Hajde što ste dali ono što je ispod zemlje, nego ste dali zemlju Kinezima, te su oni – mislim na „Ziđin“ – trenutno najzapadnija kineska provincija u svetu. To smo mi. Dali ste budzašto nešto što ne pripada samo vama.
To isto važi i za Generalštab, gospodine Selakoviću. Kom je to patrioti palo na pamet da, bez da pita građane Beograda, bez da pita narod na referendumu, što bi bilo takođe pošteno, da li ste za to da se Kušnerima pokloni zemlja usred Beograda, pa nek se građani o tome pitaju, a ne da vi iza leđa narodu, ko što vam je običaj, potpisujete ugovore sa tom firmom i onda kada dođemo do dokumenta, prvo tvrdite da ništa niste potpisali. Isto kao sa „Rio Tintom“. Poklonite, brate, zemlju, pa čiju to vi zemlju poklanjate?
38/3TĐ/MJ
PREDSEDNIK: Hvala.
Samo privedite kraju, molim vas.
Imaćete posle još tri minuta.
Hvala.
Reč ima ministar kulture Nikola Selaković.
NIKOLA SELAKOVIĆ: Hvala, uvažena gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, pa osvrnuo bih se na pitanje, je l', nije pitanje postavljeno, nego je izneta konstatacija koja je apsolutno netačna. Dakle, prvo, mi nikome ništa nismo poklonili, a ponajmanje poklonili zemlju Kušnerovima ili kako već rekoste. Ako mislite na poklanjanje, onda se obratite onima koji su 2005. godine poklonili, dakle dali ispod tržišne cene u pravo svojine, u stalno vlasništvo, vremenski neograničeno, područje dve kulturno-istorijske celine pod zaštitom.
39/1AL/MO17.25 – 17.35
Jedna je kasarna „Dedinje“, druga je dvorski kompleks na Dedinju. Otrgli deo dve parcele zaštićene zakonom na kojima se nalazila ruševina Maršalata i dali je za stalno ispod svake procenjene tržišne vrednosti koja je u tom trenutku urađena.
Kada je reč o prostoru na kojem se nalaze ruševine Generalštaba i Ministarstva odbrane postojala je mogućnost da se to područje da na korišćene na 99 godina uz pravo Republike Srbije kao titulara prava svojine da na godišnjem nivou dobije 22,5% dobiti. Dakle, to nije nikakvo poklanjanje. Ako mislite da je normalno da u centru glavnog grada, 27 godina nakon ratnih zbivanja, stoje ruševine, ruglo, apsolutno ruglo koje je neko proglasio za kulturno dobro da bi zabašurio i zaklonio svoju aferu kada je državnu zemlju dao u bescenje stranoj državi u trajno vlasništvo, mislim da to nije normalno. Kao što nije bilo normalno tada toj istoj Vladi, koja je to radila da bi prikrila svoje nepočinstvo oko Maršalata, da ruševinu proglasi za kulturno dobro i da u tom aktu, kojim je to učinila, u potpunosti ignoriše činjenicu da je reč o ruševini, već u samom aktu piše da je to netaknuta cela zgrada. To verovatno nije bilo poznato onome ko je ovako nešto govorio.
Dakle, niko ništa nije poklanjao. Postojala je mogućnost da dođe u Srbiju ozbiljan investitor, da na mestu tih ruševina podigne jedan ozbiljan kompleks u okviru koga bi se nalazio i memorijalni centar posvećen žrtvama NATO agresije, ali je nekome bio interes da to spreči. Kako, zašto zbog čega, nadam se da će se jednog dana utvrditi. Ako su nekome lepše te ruševine i ako će neko da se lažno predstavlja kao dušebrižnik i zaštitnik srpskog kulturnog nasleđa, a da mu ne smeta kada nam prokišnjava Mileševa, kada nam prokišnjava Ravanica, da mu ne smeta kada Karađorđevu crkvu ili crkvu u Topoli, ili crkvu Svetog Nikole u Starom Slankamenu, jednu od najstarijih spomenika kulture, vlasništvo Srpske pravoslavne crkve na teritoriji Srema. Malopre je pominjan Srem pa zbog toga govorim, a očekujem da ćemo ubrzo krenuti u sanaciju, očekujemo još mišljenje i saglasnost Ministarstva finansija da to uradimo, nego će da dođe i da vam jadikuje i da kuka nad ruševinom Ministarstva odbrane i Generalštaba, a da pojma nema da se na tom mestu nalazio Srpski kraljevski đeneralštab, da je na tom mestu stolovao Vojvoda Putnik, da je preko puta gde su ruševine Ministarstva odbrane bila Vojna akademija koju su završili i Putnik, i Stepanović, i Mišić i Bojović, koju su srušili isti ti komunisti koji su podigli ovo što je srušeno 1999. godine.
Hvala vama što danas svedočite ozbiljnost kolikoj tolikoj, pa ste kao poslanik opozicije došli da postavljate pitanja Vladi. To je valjda neka suština, neki smisao da najpre poslanici opozicije postavljaju nama iz vlasti pitanja. Vama hvala na tom pitanju i na prilici da odgovorim i da se čuje ono što je istina. Ja ću tu istinu svedočiti svugde i na svakom mestu, jer smisao svega toga što je rađeno, a vezano za tzv. aferu Generalštab je rušenje predsednika Vučića. kako, ako me pitate? Tako što treba kriminalizovati vlast, pokazati da smo mi svi korumpirani kriminalci.
Kada pokažete nekima iz opozicije fotografije gde tadašnji gradonačelnici, ministri nazdravljaju sa čašom šampanjca na ruševinama Maršalata, gde je sada Ambasada Sjedinjenih Američkih Država. Trajno izgubljeno vlasništvo države Srbije nad jednom od najkvalitetnijih i najreprezentativnijih mesta u prestonici. To nije važno. To je puj-pike, ne važi. A ovde gde trebalo dati na 99 godina jednu ruševinu, ubirati godišnji prihod 22,5% dobiti; 22,5% dobiti država Srbija bi 99 godina imala pravo…
(Aleksandar Jovanović dobacuje.)
39/2AL/MO
Hajte, ovako. Nisam ja dobacivao, niti sam vikao dok ste vi postavljali pitanje. Da li sam to mogao? Pa jesam. Neću to da radim. Znači, razgovaramo. Imaćete vi priliku opet da odgovorite, pa ću odgovoriti ja.
Hajde samo da izračunaju građani Srbije. Zamislite da je pre 10 ili pre 20 godina napravljen takav dogovor i da smo mi 10 ili 20 godina dobijali 22,5% od dobiti tog investitora, umesto što imamo ovo ruglo i ruševinu u centru grada i da smo 20 ili 10 godina imali memorijalni centar posvećen žrtvama NATO agresije. A znate što ga nismo imali? Pa pre 20 godina oni koji su bili na vlasti, oni koji su dali u bescenje Maršalat i deo dvorskog kompleksa, oni nisu smeli ni da kažu da je 1999. godine izvršena NATO agresija. Oni nisu smeli ni da pomenu one koji su izginuli braneći zemlju 1999. ili 1998. godine. Oni nisu smeli da pomenu ni heroje sa Košara, ni sa Paštrika, ni da obeleže Dan sećanja na njih. Dakle, zato mene ni ne čudi što oni tako nešto nisu dozvolili.
Hoćete da pričamo o drugim stvarima? Kako to da niko nije pomenuo za sve ove godine što nije obnovljena zgrada u kojoj je stradalo 16 ljudi, zaposlenih u Radio televiziji Srbije? Jer vi mislite da je u redu da stoji ruševina od koje otpadaju delovi koji mogu da ugroze kako one koji prolaze, tako i one koji tu rade? U toj zgradi je ubijeno 16 radnika Radio televizije Srbije. Ne, ali to nije interesantno. Ta zgrada je mnogo starija od onih zgrada koje su 1999. srušene na uglu Nemanjine i kneza Miloša.
Hajte, ovako, postavite lepo pitanje. Ja vas ne čujem. Samo čujem šumove kada dobacujete. Lepo se javite.
(Aleksandar Jovanović: Hajde odgovorite.)
Mogu i tri sata, mogu i četiri sata.
PREDSEDNIK: Imaćete dodatnih tri minuta, pa onda dodatnih dva minuta.
NIKOLA SELAKOVIĆ: Vi ćete imati vremena da postavite pitanje. Ja sam vam samo rekao – nemojte širiti… Ja sam odgovorio na pitanje.
(Aleksandar Jovanović: Hajde odgovorite.)
Nemojte da širite dezinformacije.
(Aleksandar Jovanović: Rekli ste da damo. To ste upravo rekli.)
Niko nikome nije hteo nešto da pokloni.
(Aleksandar Jovanović: Rekli ste da damo. To ste vi rekli.)
Koje davanje? Šta pričate? Šta da damo? Dva puta sam obrazložio o čemu se radi. Dati na korišćenje 99 godina. Je l' vam nije jasno? Dati na korišćenje na 99 godina. Posle 99 godina vraća se na korišćenje državi, ali je vlasništvo sve vreme države Srbije. Pravo svojine je vremenski neograničeno. Ako ga ograničavate na pet, 10, 90 ili 99 godina, to nije pravo svojine, nego pravo korišćenja sa jasno definisanim pravima i obavezama koje imate. A ako nekome nešto date da koristi 99 godina i taj 99 godina ima obavezu da vam isplaćuje 22,5% poslovne dobiti, o čemu pričamo? A da ne govorimo o investiciji koja je procenjena, ako se ne varam, minimum 750 miliona dolara. Znači, građani dobro da razmisle. Sa jedne strane imate ruševinu i ruglo i imate mogućnost da se to ukloni, da se tu izgradi kompleks, da se tu zaposle ljudi koji će ga graditi, da se tu zaposle ljudi koji će raditi njemu, da tu ostavljaju novac oni koji će dolaziti u Beograd, odsedati možda u tom hotelu, ako je reč o hotelu, a da ne govorim o jednom međunarodno-pravnom aspektu koji znači za imidž naše zemlje i za otvaranje vrata na nekim mestima gde su nam decenijama bila zatvorena. Hvala na pažnji.
40/1MV/CG17.35 – 17.45
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministar rudarstva i energetike, Dubravka Đedović Handanović.
Izvolite.
DUBRAVKA ĐEDOVIĆ HANDANOVIĆ: Hvala, predsedavajuća.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kada govorimo o takozvanoj rudnoj renti, moramo najpre znati šta taj pojam znači. Ne postoji jedna univerzalna stopa rudne rente koja važi za sve mineralne sirovine, niti se procenti različitih država mogu mehanički porediti. To, nažalost, slušamo već četiri godine i više i šire se dezinformacije i pogrešne informacije pre svega ka građanima, pre svega od takozvanih ekoloških udruženja ili nekih drugih udruženja koji su tobož protiv rudarstva, a za zaštitu životne sredine, kao da su ta dva pojma neuskladiva.
Ali, da se vratimo rudnoj renti. U Republici Srbiji naknada zavisi od vrste mineralne sirovine. Za metalične mineralne sirovine ona iznosi 5% od prihoda ostvarenog prodajom neprerađene ili pripremom prečišćene sirovine, odnosno 5% od neto prihoda kada je sirovina podvrgnuta metalurškoj preradi. Za naftu i gas stopa iznosi 7%. Slušali smo preterano dugo da Naftna industrija Srbije plaća 3%, što nije tačno, ali samo da imamo svest koliko se šire netačne informacije i nepotpune informacije. Za ugalj ona iznosi 3%, dok su za druge mineralne sirovine propisane druge stope.
Pomenuli ste ovde Sloveniju, ali ste uporedili nešto što nije uporedivo. U Sloveniji nema jedinstvene rudne rente, naknada zavisi od vrste sirovine, količine, od eksploatacionog prostora, a posebno se obezbeđuju naknade i za neke druge stvari. Stope koje navodite uglavnom se odnose na kamen, na dolomit, na pesak, na šljunak, na glinu, a ne na proizvodnju bakra i zlata, kakvu ima Srbija. Tako da, ne možete porediti naknadu za kamenolom u Sloveniji i predstavljati je kao uporedivu sa naknadom za metalične sirovine u Srbiji.
Istovremeno struktura slovenačkog rudarstva nije uporediva sa srpskim, naročito kada je reč o obimu eksploatacije metaličnih mineralnih sirovina. Srbija ima razvijenu eksploataciju, preradu metaličnih sirovina, dok u Sloveniji dominantno mesto imaju druge vrste sirovina. Zbog toga se ne mogu uzeti ta dva procenta i predstavljati kao da se odnose na istu sirovinu, na istu osnovicu i na isti obim proizvodnje.
Takođe, stopa naknade za metalične mineralne sirovine u Srbiji je među višim stopama koji se primenjuju u razvijenim rudarskim zemljama. Mi trenutno radimo i na izmeni Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, u smislu da ih još bolje upotpunimo, da ih unapredimo i da još više zaštitimo državne interese. Podsetiću da su 2006. godine menjani zakoni upravo da bi se udovoljilo nekim investitorima.
Mi ćemo menjati zakone, ali tako da zaštitimo interes Republike Srbije. Kao što je i prvi put ova vlada usvojila Strategiju razvoja mineralnih sirovina koja u Republici Srbiji nije postojala. Nije postojala ni 2003. godine kada su upravo oni koji osporavaju šta je učinjeno i koliko je učinjeno u rudarstvu ili nije govorili i nisu tada usvojili strategiju, niti su imali valjanu strategiju, kada su dovodili razne investitore do 2012. godine.
Tako da, apsolutno želimo da razvijamo rudarsku industriju, ali na održiv način i na način tako da može da zaštiti interese ove zemlje, i razvojne i ekonomske, i da bude pre svega održivo rudarstvo.
Ali, ne treba samo posmatrati čitavu rudarsku industriju kroz rudnu rentu. Danas slušamo veoma često kritike o poslovanju kompanije „Ziđin“, a treba da se podsetimo da ih najglasnije iznose upravo predstavnici političkih struktura koji su
40/2MV/CG
RTB Bor ostavili prezadužen, tehnološki zastareo i bez jasne razvojne perspektive. Oni koji su nekada bili spremni da Bor prodaju za kikiriki ili za pečurke, danas pokušavaju da ospore rezultate, koje sam sigurna da građani Bora vide i velika većina njih.
Ne želim da umanjujem izazove koje nosi rudarska i metalurška proizvodnja, ali je posao naš da obezbedimo stabilnu proizvodnju, da obezbedimo investicije i nova radna mesta, ali i dosledno poštovanje svih obaveza koje kompanije imaju prema Republici Srbiji.
Ono što je neupitno je da su u RTB Boru, odnosno današnjim kompanijama „Ziđin grupe“ povećane zarade, povećana proizvodnja, povećane investicije, povećan izvoz, povećani prihodi od naknade za korišćenje mineralnih sirovina.
Samo da podsetim da je za period od januara do juna ove godine na ime naknade za korišćenje javnih dobara uplaćeno 11.000.648.726 dinara, a u odnosu na isti period 2025. godine povećana su za 14,6%. To znači da apsolutno vodimo računa i o naplati naknada za korišćenje sirovina.
Takođe, kada pričamo o Boru, budžet grada Bora je za 2026. godinu iznosio više od 13,2 milijardi dinara, a 2018. godine je iznosio tri puta manje. Prema poslednjim podacima, prosečna zarada, ako posmatramo samo kompaniju „Zijin Copper“, iznosi oko 164.000 dinara, što je značajno više od republičkog proseka i čak 142% više od one koja je bila 2018. godine. Tako da, razlika je apsolutno jasna.
Godine 2018. imali smo dugove, zastarelu opremu, neizvesnu budućnost RTB Bora, znači pre dolaska investitora Ziđin grupe. Danas imamo investicije, veću proizvodnju, radna mesta, značajno snažnije lokalne budžete, merljive rezultate i modernizaciju.
Naš zadatak je, ne da branimo kompaniju, naravno, nego da branimo interese Republike Srbije, da obezbedimo da se rudarska industrija razvija u skladu sa zakonskim osnovama, u skladu sa odgovornim ponašanjem i postupcima, a pre svega u skladu sa usvojenom Strategijom razvoja mineralnih i geoloških sirovina, koja je po prvi put usvojena i koja, nažalost, nije postojala ni mnogo pre 2012. godine kada je veliki broj investitora i rudarskih kompanija upravo započeo svoje aktivnosti u Republici Srbiji, a koje su sada toliko osporavane, pa zato čujemo i neistine i potpuno nepotkrepljene informacije da se u Srbiji otvara 40 rudnika, da gde god postoji dozvola za istraživanje da će se otvoriti rudnik, a veoma smo dobro svesni i znamo da je samo jedan rudnik za poslednjih 25 godina metaličnih sirovina otvoren u Srbiji i da je to jedan izuzetno kompleksan, zahtevan proces koji ne može da se desi preko noći i koji ne može da se desi bez dugogodišnjih ulaganja, istraživanja, elaborata, procesa, propisa, procedura koje moraju biti ispunjene.
Zbog toga, zaista, još jednom pozivam sve na odgovornost da ne šire dezinformacije, da ne iznose paušalne informacije, da ne upoređuju ono što nije uporedivo i da ne obmanjuju građane Srbije kada su ovako važne teme u pitanju i za razvoj Republike Srbije i za podizanje životnog standarda naših građana. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala vama.
Ministar građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja, da li želite sada reč ili kasnije?
Reč ima Aleksandra Sofronijević.
Izvolite.
41/1MT/VZ17.45 – 17.55
ALEKSANDRA SOFRONIJEVIĆ: Poštovana predsedavajuća, uvaženi narodni poslanici, Vlada je svojim Zaključkom od 14. maja 2026. godine usvojila program obnove, unapređenja i izgradnje vodovodne infrastrukture kao objekata javne namene u javnoj svojini.
U cilju sprovođenja programa, Vlada je Odlukom obrazovala Radnu grupu, koja je održala prvu sednicu 25. juna 2026. godine. Zadatak te Radne grupe jeste da daje mišljenje i stručno obrazloženje o opravdanosti projekata obnove, unapređenja i izgradnje vodovodne infrastrukture, kao objekata javne namere u javnoj svojini, imajući u vidu ekonomsku opravdanost projekta, stanja objekata, odnosno stepen oštećenja, hitnost radova, broj korisnika objekata javne namene, stepen spremnosti projekta za realizaciju, ravnomernu teritorijalnu zastupljenost objekata i stepen razvijenosti jedinica lokalne samouprave i da od polazeći od stručnog obrazloženja sa zadatkom da predlaže Vladi liste projekata za obnovu, unapređenje i izgradnju vodovodne infrastrukture, kao objekata javne namene u javnoj svojini.
U skladu sa navedenim zadacima, nakon održane prve sednice Radne grupe, doneti su i određeni zaključci 2. jula 2026. godine i doneta je, predviđena je lista projekata za obnovu unapređenja i izgradnju vodovodne infrastrukture kao objekata javne namene u javnoj svojini, koja obuhvata 1.120 projekata u 143 jedinice lokalne samouprave.
Nosilac svih ovih aktivnosti je Ministarstvo za javna ulaganja, a pošto gospodin ministar Glišić nije tu preuzela sam ulogu da sve narodne poslanike obavestim da se Vlada, na jedan sistemski način, stara i u obnavljanju vodovodne infrastrukture.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Izvolite gospodine Jovanoviću, imate još dodatnih tri minuta.
ALEKSANDAR JOVANOVIĆ: Gospođo Sofronijević, ja vas to nisam ni pitao. Ne znam zašto odgovarate na pitanje koje nije postavljeno.
Ne znam gde je gospodin Selaković, imam još nešto da ga pitam. Reče da će da se vrati. Ja sada ne znam ko će da mi odgovori na sledeće pitanje, gospođo Brnabić. Imam da ga pitam još jednu stvar.
Znači, ovde nije pitanje da li je Generalštab ruševina ili ne, da li su je gradile komunisti ili ko god da je gradio, nego da li je taj objekat po Zakonu o zaštiti spomenika kulture pod zaštitom ili nije?
Bio je. Jeste, bio je i to je zakon. Ne znam ko to kaže nije.
I to je zakon, to je jednako država, koju vi smislite da rušite tako, taj objekat koji je pod zaštitom države, koju vi vodite. Tako što se dogovorite sa ne znam s kim. U redu, hoćete da gradite hotele, ali što niste pitali građane?
Dođem do ugovora, i to od nekih ljudi iz Ministarstva odbrane, koji su imali petlju da mi dostave taj ugovor, i onda vas pitam da li ste nešto dogovorili, vi kažete nismo. Isto kao i za Rio Tinto.
I ono na Kalemegdanu je ruševina, ljudi. I to je ruina. Kalemegdan. Pa, i to može da vam padne napamet da rušite, bre. Vama sve može da padne na pamet da rušite i da poklanjate i do to gradite. Ne znam šta ste se dogovorili sa bilo kim. Ljudi, tako se, bre, ne vodi država.
Gde je Selaković da ga pitam ko je srušio parno kupatilo u Aranđelovcu? Svi se busate u grudi, velike patriote. Gospođo Stamenkovski, vi pod jedan, Selaković pod dva. Svi se busate u grupi patriotske. Da li znate vi da ovaj grad nema spomenik onim mučenicima koji su prešli Albaniju? To je sramota za ovo društvo.
41/2MT/VZ
Mi kao društvo vek i ne znam koliko nismo se setili da ljudima koji su prošli Albaniju i oslobodili ovu državu, izbilo nas bilo milion, a busamo se u grudi. Nemamo spomenik srpskom seljaku koji je prešao Albaniju. Treba da vas bude sramota sve. Nemojte mnogo da se busate u grudi junačke.
Ja vas pitam, evo gospodine Selakoviću, to je pitanje poštovanja zakona – da li je Generalštab, ona zgrada, bila pod zaštitom, više nije pošto ste skinuli zaštitu, pod zaštitom države ili ne? I ko vodi ovu državu? Pa, vi. A ko je ruši? Mi, tako što hoćemo da poštujemo zakon.
Vi, gospođo Damjanović, vi bolje da ćutite. Gde je nestala Jošanička reka? Gde je nestala Samokovska? Pa, vi i Zorana Mihajlović ste sahranili.
Po kom to zakonu na mestu gde je najveći stepen zaštite, nacionalni park Kopaonik, vi gurate reke u cevi. I to ste radili decenijama.
Šta se dešava u Rakiti? Po kom tom zakonu one cevi i dalje stoje u Rakitskoj reci? Gledate me i klimate glavom.
Vidite šta se desilo u Nepalu juče. To će isto tamo da se dogodi kad krene velika voda… To vam ponavljam 500 puta. Jer ste dozvolili ovom kriminalcu Beliću da probije vodoustavne bujične pregrade koje služe isto tome, da se ne desi ono što se juče desilo u Nepalu, da ne podavi blato i kamenje dole ljude u selu Zvonce. I ko će posle da bude kriv? I šta je važno ko je kriv?
Kriminal, ekološki kriminal na sve strane. To se dešava.
PREDSEDNIK: Hvala. Isteklo vam je vreme.
ALEKSANDAR JOVANOVIĆ: A, vi, gospođo Pavkov, čekam vas da odemo zajedno na Savski nasip da mi objasnite po kom to zakonu Goran Puzović, direktor „Vodoprivrede“ gradi vikendicu tamo gde ne smeš ašov da zabodeš.
PREDSEDNIK: Pre svega, reč ima Bratislav Gašić. Pre svih, izvinite.
BRATISLAV GAŠIĆ: Hvala, gospođo predsedavajuća.
Koliko se sećam, a mislim da se dobro sećam, pa vi ste zastupali interese tih koji guraju cevi u naše reke, kako rekoste. A, kad niste mogli da naplatite dobru nadoknadu za to vi ste okrenuli odjednom da se brinete za te naše reke. Rakita, itd., gde ste išli gore. Ja sam gledao taj dokument sa vašim potpisom.
Druga stvar, ne treba vama ministar Selaković tu, ja ću da vam odgovorim oko Generalštaba. Zgrada Generalštaba se ne ruši.
(Aleksandar Jovanović: Ja sam pitao gospodina Selakovića.)
Ja sam ćutao dok ste vi pričali.
(Aleksandar Jovanović: Ja sam pitao resornog ministra za kulturu, a ne vas.)
Pa, ja sam ministar vojni u čijem je posedu, ne mom ličnom, nego vojnom, i zgrada o kojoj vi pričate, koja je posle urušavanja, posle NATO agresije u stanju u kakvom je bila bila opasnost za sve građane koji prolaze tom ulicom, jer nije učinjeno ništa na sanaciji onoga što je srušeno NATO bombama. Pa smo onda 2014. godine uradili prvi deo, a ako ćemo radi istine i radi građana Srbije da znamo, to je sledeće. Da posle NATO bombardovanja i NATO agresije 2003. godine na čudan način taj tzv. Zavod za zaštitu spomenika je stavio, pod vašom vlašću, bivšeg režima, objekat koji je srušen. Šta ste zaštitili?
(Aleksandar Jovanović: Koju zaštitu?)
Spomenik srušen NATO bombama. Što ga niste zaštitili pre toga, nego ste ruševini stavili, upravo zato da bi vi mogli vašim tadašnjim tajkunima da date da mogu da grade nešto i da sačuvate to. Ili kome je već bilo namenjeno u to vreme Borisa Tadića i onih koji su vodili grad Beograd.
41/3MT/VZ
Bez ikakvog zakonskog prava ste stavili zaštitu Zavoda za zaštitu spomeniku kulture. A, da znate, u odnosu na ono što je arhitekta tada nacrtao, Sutjesku i Neretvu, kako su ih zvali ranije, 99% nije ispoštovano to, jer nikad nije hteo da potpiše taj projekat, a svi se vi sada pozivate na njega, zaboga, kako je on želeo to da sačuva.
Drugo pitanje, a šta je sa Maršalatom, pa i on je bio pod starijom zaštitom, od 1978. godine, koji ste prodali Amerikancima za 14 miliona dolara? Što se tad niste bunili, zaboga, da se daje neko veliko bogatstvo građana Srbije, nego ste što pre pojurili, i svi vaši koalicioni partneri, i išli da se slikate gore na Dedinju pored Maršalata? A, šta je tad bilo?
(Aleksandar Jovanović: Ko je išao da slika? Meni pričaš?)
Ja se vama ne obraćam lično. Uopšte vas nisam spomenuo, ne znam gde se nalazite u tome.
(Aleksandar Jovanović: Meni se obraćaj. Ko je išao da se slika?)
Obraćam se…
(Odgovarate na moje pitanje, a nije postavljeno vama, nego resornom ministru.)
Pa, dobro…
(Aleksandar Jovanović: Ko je išao da se slika?)
PREDSEDNIK: Ministre, izvinite samo sekund.
Gospodine Jovanoviću…
(Aleksandar Jovanović: Gospođo Brnabić, ajde da se ne pravimo blesavi. Ja nisam ništa pitao Batu Gašića. Nisam se…)
Gospodine Jovanoviću, neko se u ovoj sali pravi blesav, a neko je stvarno blesav. E sad, vi morate da kažete koji ste vi.
(Aleksandar Jovanović: Ja sam lud, nisam blesav.)
Vi ste ludi, a niste blesavi?
Jel realno da ste vi meni sad rekli – ja sam lud, nisam blesav.
(Aleksandar Jovanović: Ja sam lud, nisam blesav. Ja sam alkoholičar. Ja sam ustaša. Ja ne volim svoju zemlju. To sam sve ja, to…)
Dobro, ajte…
(Aleksandar Jovanović: Samo nastavite. Ajde, Bato, pokaži svoje veliko znanje iz oblasti…)
Ja ne znam zašto ste vi toliko nervozni. O čemu se radi? Šta je problem?
(Aleksandar Jovanović: Zato mi ne odgovara na pitanje resorni ministar?)
42/1JJ/MP17.55 – 18.05
Evo sada ću ja, ajte pustite, molim vas kao predsednica Narodne skupštine da vam objasnim neke pravila Narodne skupštine.
Dakle, poslednji četvrtak u mesecu su pitanja Vladi Republike Srbije, kabinetu, članovima Vlade. Vlada nalazi za shodno da odredi koji ministar je najpozvaniji na to da odgovora. Ako, želite direktno da uputite pitanja posebnom ministru, imate svaki utorak i svaki četvrtak od 10.00 do 11.00 sati.
(Aleksandar Jovanović: Ministar Selaković, njega nema, rekao da će da se vrati. Da li razumete to.)
Pa, ja ću zamoliti ministra Selakovića da vam se javi kada god bude mogao, vidim da vam je posebno stalo sa njim da razgovarate, a sada vas molim da pustite ostale članove Vlade da odgovaraju na pitanja koja ste postavili, ali nemojte da dobacujete.
(Aleksandar Jovanović: Ja ne želim da mi odgovara Bata.)
Vi ne želite da vam odgovara Bata, ali Vlada želi da vam odgovara Bata.
(Aleksandar Jovanović: Nije nadležan Bata.)
Ali Vlada želi da vam odgovara Bata, a vi postavite pitanja Vladi, a Vlada kaže ko će da odgovori. Dobro.
(Aleksandar Jovanović: Nije Bata nadležan za to, Selaković je nadležan za to. Gde Selaković? Nestao?)
To gospodine Jovanoviću kada vi budete predsednik Vlade, vi ćete da odlučujete o tome ko će iz Vlade da odgovara. Ja verujem da će to biti uskoro, pa ćete vi imati tu priliku i zaista mislim da čitava Srbija to sa nestrpljenjem očekuje da vidi kako vi kao predsednik Vlade delegirate. U ovom trenutku gospodin Macut je predsednik Vlade. On je rekao ko će da odgovori i pustite da odgovori.
Izvolite, gospodine Gašić.
Samo se prijavite još jednom.
Hvala vam.
BRATISLAV GAŠIĆ: Hvala gospođo predsednice Narodne skupštine.
Znači, da još jednom ponovim, stari Generalštab o kome je i ministar kulture malopre pričao se ne ruši i džabe dopisi i pozivi vojnicima da se nešto zaboga pobune protiv toga da ove dve zgrade koje su srušene u NATO agresiji, bude skinuta zaštita Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Što se tiče, ponovo ponavljam, nije vas bilo briga, sve vas koji ste najglasniji u ovoj sali bili u proteklih godinu dana, što ste bez da pitate Zavod za zaštitu spomenika kulture prodali Amerikancima Stari Maršalat, sistem veze koji smo u njemu imali, sedište specijalnih jedinica Vojske Srbije koje smo u njemu imali, dali ste ga za 14 miliona dolara, a to je u tom trenutku koštalo višestruko više para.
I još jedna stvar koju moramo da završimo, gde se na neki način slažem sa vama, jeste spomen-soba, koja je bila i koja je nužna da se napravi u tom kompleksu, a bila je planirana tim novim projektom koji je trebao da se sprovede.
I ako mene lično pitate, a u privredi sam 37 godina, to je strašna šteta koju ste naneli Republici Srbiji, vašim ponašanjem, blokadama svega živoga što se radi u Srbiji i što možete na uku i buku da zaustavite, e vi ste Republici Srbiji napravili ogromnu štetu time.
Ne znam da li sam bio dovoljno jasan oko toga. Mislim da bi Nikola sigurno bolje odgovorio od mene. Vratiće se on vama da odgovori. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Reč ima ministar rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović. Izvolite.
42/2JJ/MP
DUBRAVKA ĐEDOVIĆ HANDANOVIĆ: Hvala predsedavajuća.
Pa, evo vi pričate i pominjete non-stop neke cevi u rekama i pričate o sramoti. Pa, evo verovatno imate kratko pamćenje, ali ću vas ja podsetiti i o sramoti, ali i ako ste izgubili pamćenje.
Naime, 18. maja 2016. godine u 11.41 sati poslali ste mejl Ministarstvu rudarstva i energetike gde šaljete dokumentaciju u vezi sa projektom male hidroelektrane „Temska“. Podsetiću vas i na imejl adresu, aleksandar@inventa.rs.
Radi se naime o zahtevu za dozvolu maloj hidroelektrani „Temska“ koja se nalazi u okviru Stare Planine zaštićenog područja, prirodnog dobra 140 kilovata, derivacionog tipa i traži se dozvola. Gospodin Aleksandar Jovanović Ćuta traži dozvolu za malu hidroelektranu na zaštićenom području Stare Planine, upravo pričamo o cevima u rekama. Obraća se zvanično i po nečijoj preporuci obraća se Ministarstvu rudarstva i energetike, tada zaduženoj osobi koja je, znači, ne lažu elektronski zapisi, ne lažu dokazi i možemo jedino na osnovu toga da pričamo o nekoj odgovornosti i o nekoj zainteresovanosti da nema cevi u rekama i da nema ili ima zaštićenih područja.
Tako da, mislim da je veoma sve jasno da kada nešto ne možete da dobijete, a niste nikada dobili dozvolu za taj projekat, da onda se okrenete, pričate, iznosite neistine, poredite neuporedivo i tako dalje.
Znajući da je Srbija zemlja koja od 2021. godine ima zabranu izgradnje malih hidroelektrana upravo u zaštićenim područjima, to nema ni Slovenija, nije imala tada sa kojom poredite Srbiju kada su u pitanju neke naknade, pa ne upoređujete uporedivo.
Tako da ja bih vas zaista zamolila da ne obmanjujete građane Srbije i da zaista kažete celu istinu, a ta je da iznosite pogrešne podatke, da uporno pričate o nekakvim rudarskim aktivnostima gde one ne postoje, o otvaranju rudnika gde oni ne postoje, izgradnji malih hidroelektrane, gde one ne postoje, osim možda onog momenta kada vi niste bili u stanju da dobijte takve dozvole, ali dokumenta sve pamte. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Reč ima Milica Đurđević Stamenkovski.
MILICA ĐURĐEVIĆ STAMENKOVSKI: Zahvaljujem.
Bilo je dosta pitanja i verujem da je svrsishodnije da ostavim vreme kolegama, članovima Vlade da odgovore sadržajnije na ono što je njima upućeno, ali iz poštovanja i prema mrtvima i prema živima imam obavezu da reagujem na konstataciju da oni koji su prešli Albaniju i preživeli tu golgotu neviđenih razmera nemaju spomenik.
Naime, kroz Albansku golgotu prošli su oni koji se nalaze u takozvanoj Plavoj grobnici i koji počivaju na spomen-kosturnici na Vidu koji se prvi put sada sveobuhvatno velikom rekonstrukcijom obnavlja, za koju je na inicijativu našeg ministarstva Vlada Republike Srbije opredelila 112 miliona dinara.
Dakle, u pitanju je rekonstrukcija spomen-kosturnice koja je izgrađena krajem 30-ih godina prošlog veka i gde počivaju upravo oni koji su prošli kroz Albansku golgotu. U toku je izrada projekta za rekonstrukciju spomen-kosturnice i spomen obeležja na Kajmakčalanu i na Zejtinliku u Solunu gde se takođe nalaze upravo oni koji su posle golgote probili Solunski front, odnosno učestvovali u operaciji probijanja Solunskog fronta, zadivili tada čitav svet, bili brži od Francuske konjice zbog kojih je upotrebljena ona čuvena – bežite živi, vraćaju se mrtvi.
To nije busanje u patriotske grudi. Ja znam da to zvuči onako populistički. Ta priča o busanju u grudi je često plasirana od različitih pripadnika tzv. drugosrbijanskih struktura koji su tom kovanicom pokušali da devalviraju patriotizam kao pristup životu i kao pogled na svet. I kad god želite da kažete srpstvo
42/3JJ/MP
se ne maže na hleb i ne sipa u traktor i nemojte se busati u grudi, vi to zapravo činite, ne kažem da je to bila sada vaša namera, ali govorim o toj matrici, da obezvredite ljubav prema otadžbini.
Nikada se više nije ulagalo u obnavljanje i izgradnju ratnih memorijala nego poslednjih godina i to je činjenica, pre toga su oni bili u korovima, zaparloženi sa pocepanim zastavama, samo nekako da im se zametnu tragovi, kao da smo se stideli sopstvene istorije. Kao da je trebalo da se posipamo pepelom i da kažemo – izvinite što smo probili Solunski front, izvinete što smo bili narod onih koji su odneli prvu pobedu, savezničku u Prvom svetskom ratu, oprostite nam zbog prvih oslobođenih gradova u Drugom svetskom ratu, izvinite što nismo da je nevidljivi 1999. godine.
43/1JD/LjL18.05 – 18.15
Došle su generacije i političke i nacionalne koje se ne stide svoje istorije i koje se ne stide da kažu da je taj Generalštab već srušen, a srušili su ga upravo ti koji su pod parolama zeleno-levih, lažnih ekologa, zasipali ovu zemlju kasetnim bombama, zabranjenim svim međunarodnim konvencijama i osiromašenim uranijumom, o čemu treba danas da se pozabavi struka i da sagleda razmere posledica bombardovanja zemlje. Lažni ekolozi, sa adresom u Berlinu, koji su se oglašavali ovde da se mešaju u naša unutrašnja pitanja i nikada nisu podržavali ovu vlast, podržavali su neke druge političke grupacije, jer su se, navodno, sekirali za našu životnu sredinu, vazduh, vodu, zemlju i zdravlje. Isti oni koji su insistirali da se bombardovanje produži 1999. godine, pa čak i da se krene u kopnenu invaziju.
O tim ekološkim teroristima ne bih dalje duljila, ali hoću da vam naglasim samo jednu stvar – Srbija danas obnavlja svoje spomenike. Ne zato što želi u istoriji da živi, ne zato što želi da se vrati u prošlost, već zato što se u prošlosti nalaze važne lekcije koje nam danas pokazuju putokaz, pred svim raskršćima, pred svim dilemama. I ko ih danas ne spozna, taj očigledno se istorijom nije mnogo bavio. Ali, reagujem na to kao ministar zadužen za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova, gde zajedno sa kolegama članovima Vlade u Odboru za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova razmatramo sva ova pitanja.
Prvi put ćemo sada, posle toliko decenija, izgraditi spomen obeležje gde će biti popisana imena svih poginulih i nestalih na prostoru današnje Republike Hrvatske. Nama je bilo potrebno više od 30 godina da kažemo da pamtimo ta imena i ta prezimena. Nama je bilo potrebno toliko vremena da uklešemo njihova imena u kamen kao svedočanstvo jedne epohe koja nažalost, kao što vidite, nije prošla, jer se ta zla kob nadvija nad Srbijom u različitim pravcima konstantno. Malo je bilo što su se obračunali sa živim Srbima, nego to pokušavaju da učine i sa mrtvima.
Naša obaveza je da čuvamo naš kulturni identitet, našu kulturu pamćenja, naše spomenike kulture, naše ratne memorijale. Srbija opredeljuje značajna sredstva u tom pravcu. Kao što rekoh, da, brojna su obeležja onima koji su prošli kroz albansku golgotu, neki su je i preživeli, a živima se spomenici ne dižu, ali ne treba smetnuti s uma da danas, posle mnogo vremena, Srbija sa ponosom i slavi i seća se i Lazareve bitke, ali i Paštrika, koji je takođe ove godine prvi put uvršten u kalendar državnih ceremonija. Ponosni na našu prošlost, crpeći lekcije za budućnost, vodimo računa o celom kulturnom prostoru srpskog naroda. To nije busanje u patriotske grudi, to je patriotizam u praksi. A opet, verujem da ste imali dobru nameru i ništa više od toga. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Reč ima ministar Marko Đurić.
MARKO ĐURIĆ: Poštovani poslanici, želeo bih da kažem nekoliko reči o temi Generalštaba, najpre, obzirom na to da kao ministar spoljnih poslova pažljivo slušam ono što ste govorili i ono što su govorile moje kolege članovi Vlade, ali osećam posebnu odgovornost i obavezu da kao ministar spoljnih poslova i kao neko ko je predstavljao Srbiju u SAD niz godina, ukažem na ozbiljnu političku, ekonomsku, štetu u pogledu imidža koju je fabrikovanje lažne afere Generalštab proizvelo za Republiku Srbiju.
Ja ne znam da li ste vi svesni koliko je eksploatisanje jedne lažne, fabrikovane, montirane afere, proizvelo novinskih natpisa u svetskim listovima, poput "Njujork tajmsa", poput "Vašington posta", poput mnogih drugih, u kojima nije na negativan način prikazana Vlada Srbije, već je na negativan način prikazana cela naša zemlja.
43/2JD/LjL
A sve to zašto? Zato što su neki neodgovorni pojedinci u opozicionim klupama, ili tada na ulicama Beograda, imali potrebu da po svaku cenu kriminalizuju sopstvenu Vladu, čak i kada je radila nešto što je jasno u interesu Srbije, a to je radila u nastojanju da poslovno, ekonomski i politički uveže Republiku Srbiju sa vrhovima političke klase u jednoj od najmoćnijih zemalja sveta, i to u skladu sa zakonima Republike Srbije.
Ja razumem i odobravam i podržavam svačije pravo na opoziciono političko delovanje, ali zašto moramo da budemo toliko neodgovorni, zašto nismo mogli da nađemo hiljadu drugih stvari da kritikujemo, hiljadu drugih ljudi, a ne jednog od najčestitijih političara mlađe generacije u Srbiji, Nikolu Selakovića, koji služeći Srbiji nije postao ni tajkun, ni milioner, ni bilo šta drugo, kao neki od ljudi koji su prvi bacili kamen na njega i optužili ga za odgovornost u slučaju Generalštaba.
Dame i gospodo, apsolutno stojim iza tvrdnje da je proizvodnja ove afere na potpuno izmišljenim osnovama nanela političku štetu Srbiji. Nanela je političku štetu, verujem, i samoj opoziciji i zato pozivam na to da se takve stvari nikada više ne ponavljaju.
Možemo se svađati oko hiljadu stvari kod kuće, napolju moramo da budemo jedinstveni. Fabrikovanoj i lažnoj aferi „Generalštab“ najviše su se veselili u Tirani i Prištini. Nemam ništa protiv ljudi ni u tim zemljama ali nekada imamo vrlo suprotstavljene interese sa nekim političarima tamo.
Samo još par reči pošto sam obećao da budem kratak kada je reč o spoljnoj politici. Dakle, ovde su pomenute i evropske integracije. Da, evropske integracije jesu izbor Srbije, ali naš pristup u spoljnoj politici nije zasnovan na izboru strana.
Naš izbor u spoljnoj politici je Srbija, a spoljna politika Srbije je samo instrument za ostvarivanje naših državnih i nacionalnih interesa, a to su očuvanje mira i stabilnosti u našoj zemlji, očuvanje bezbednosti koja uključuju vojnu neutralnost, očuvanje ekonomskog rasta Srbije kao centar naše politike, obnova demografske osnove i negovanje tradicije identiteta i kulture srpskog i svih ostalih naroda koji žive u Republici Srbiji.
I u tom smislu i upravo tim ciljevima podređen je rad Ministarstva spoljnih poslova. Neću ovde da opterećujem skup statistikama ali reći ću vam da smo samo od početka ovog zasedanja, od početka ove godine, realizovali 108, što ministarskih sastanaka, što učešća na multilateralnim skupovima, da smo podigli naše odnose sa nizom zemalja na strateški nivo.
Podsetiću vas na istorijske posete predsednika Vučića Kini, podsetiću vas na otvoreni strateški dijalog sa Sjedinjenim Državama, sa Izraelom, podsetiću vas na činjenicu da koliko naredne nedelje Beograd jeste domaćin komemorativnog skupa Pokreta nesvrstanih zemalja, koji će okupiti visoke predstavnike niza zemalja i to je politika koju ćemo mi nastaviti da branimo, za koju verujem da, bez obzira na političke razlike, nastavlja da uživa gotovo konsenzualnu podršku građana Srbije.
Dakle, sukobljavamo se politički, kritike dajemo jedni drugima ali nemojte da podmećemo nogu Srbiji kao sa lažnom aferom „Generalštab“.
Hvala
PREDSEDNIK: Dobro.
Još neko od ministara. Ministre Lončar, vi ste se javili.
Ne? Onda je greška.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovanović.
Imate vaša dva minuta. Izvolite.
44/1GD/JG18.15 – 18.25
ALEKSANDAR JOVANOVIĆ: Dva minuta. Vas je mnogo, ja sam jedan. Ja pitam Selakovića nešto, on ode, onda se izređate vas petoro po pola sata da mi odgovarate.
Ja vas prosto pitanje pitam, sve vas, pošto ćete svi da odgovarate, imam još minut i po, a vi imate koliko hoćete - da li je zgrada Generalštaba u trenutku kada ste vi dogovorili sa Kušnerima da tu gradite to što ste hteli da gradite bila, po Zakonu o zaštiti spomenika, bila pod zaštitom ili ne? Vrlo prosto pitanje.
Da li ste o tome imali nameru da obavestite ljude, građane ovog grada i ove zemlje šta vam je namera? Ne, nego ja moram da dolazim do dokumenta i da to predstavljam građanima da bi onda vi rekli da to ne postoji, da se vi ništa niste dogovorili, da bi onda posle 24 sata taj isti Kušner obelodanio rendere i pokazao svima šta vi planirate tu da gradite, to jest da mu date da gradi, kao što reče Selaković.
Marko, ja nisam nikav izdajnik ove zemlje, ja samo hoću da se u njoj poštuju zakoni koje je sama donela, a to treba da radite vi. Ja nisam nikakav izdajnik. Ja nisam nikakav investitor malih hidroelektrana, to ne postoji.
Ja volim, bre, svoju zemlju. Ja vas ne mrzim. Nisam ja odgovoran za to što se desilo u Rakiti i u Toplom Dolu, nego ona koja je vodila taj resor, a to je Zorana Mihajlović. Da se ne osvrćemo dalje.
A vama gospođo Stamenkovski, ako ste me slušali, ja sam rekao da u Beogradu Srbi nisu izgradili spomenik onim mučenicima što su prešli Albaniju, a vi mene optužujete da sam zeleni ekolog. Nikada nisam išao po stranim ambasadama, nikada nisam išao u Brisel da kukam na svoju zemlju. Sve što sam imao da kažem rekao sam vam u lice.
Ja i Ekološki ustanak nikad nećemo priznati nezavisno Kosovo. To je sastavni deo Republike Srbije i to da vam bude jasno, bre, svima!
Bio sam dole na Kosovu pre dve godine nekoliko puta i šta sam doživeo? Da Srbi na mene bace šok bombu ko da sa gori neprijatelj od Kurtija. Nemojte to da radite. Nemojte da pravite neprijatelje od ljudi koji nisu neprijatelji ove zemlje. To se desilo. Govorim u ime Ekološkog ustanka.
Još jedno pitanje za vas, gospođo Damnjanović Sofronijević - ajmo u Rakitu da objasnite Desku i gore ljudima gde je nestala Rakitska reka. Vi ste to potpisali.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Po Poslovniku, narodni poslanik ima tri minuta da postavlja pitanja, članovi Vlade odgovaraju, tri minuta da postavlja dodatna pitanja, članovi Vlade da odgovaraju i vi imate dva minuta za zaključak. Kada bi neko čitao Poslovnik.
Niste mogli da postavljate dodatna pitanja ova poslednja dva minuta, niti članovi Vlade mogu sada dodatno da vam odgovaraju.
(Aleksandar Jovanović: Ako neko poštuje Poslovnik, vi znate da sam to ja.)
Ostala sam bez teksta.
Dobro, ali su vam članovi Vlade ukazali ogromno poštovanje time što se nekoliko njih javljalo da odgovara na vaša pitanja. Nadam se da to cenite.
Idemo sada dalje.
Reč ima narodni poslanik Života Starčević.
Izvolite.
ŽIVOTA STARČEVIĆ: Hvala.
Poštovana predsednice, poštovani premijeru, poštovani ministri u Vladi Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što krenem da postavljam pitanja, želim na početku u ime poslaničke grupe Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija i u svoje lično ime da izrazim najiskrenije i najdublje saučešće
44/2GD/JG
porodici Mladić povodom smrti generala i komandanta Vojske Republike Srbije Ratka Mladića, čoveka koji je nam je u nasleđe ostavio Republiku Srpsku i čovek koji za nas predstavlja junaka i heroja.
Da krenem sa postavljanjem pitanja. Krenuću sa damama, naravno. Prvo ću postaviti pitanje ministarki za državnu upravu i lokalnu samoupravu Snežani Paunović.
Naime, vaše Ministarstvo je objavilo javni poziv za učešće u javnoj raspravi o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o inspekcijskoj nadzoru. Činjenica je da je u Srbiji vidljiv deficit broja inspektora i moje pitanje je da li se na javnoj raspravi razgovaralo o tome i šta bi taj zakon doneo državi Srbiji i njenim građanima.
Drugo pitanje za vas je vezano za stručno usavršavanje u javnoj upravi. Naime, činjenica je da je Srbija u poslednjoj deceniji bitno napredovala u oblasti javne uprave i to priznaju i građani i oni iz sveta koji mere tu oblast.
Naravno, stručno usavršavanje je uvek važan element daljeg napredovanja javne uprave i vi ste nedavno objavili javni poziv za akreditaciju sprovodilaca stručnog programa. Moje pitanje je vezano za obim obuhvata ovog programa i kako se zaposleni u javnoj upravi mogu javiti za taj program stručnog usavršavanja.
Takođe bih postavio pitanje i za ministarku za brigu o porodici i demografiju gospođu Jelenu Žarić Kovačević. Naime, Republika Srbija je usvajanjem Zakona o ostvarivanju prava iz alimentacionog fonda pruža i pružila je pravovremenu finansijsku podršku detetu u slučajevima u kojima roditelj ili drugi srodnik deteta ne izmiruje dužnost izdržavanja.
Sredstva za svrhu obezbeđuju se putem alimentacionog fonda koji je obrazovan kao budžetski fond. Znamo da ministarstvo redovno na sajtu podnosi izveštaj o utrošenim sredstvima, ali bih želeo da nama i građanima Srbije nešto šire iznesete efekte tog zakona.
Drugo pitanje za vas: država Srbija je donela odluku da majkama koje su po osnovu rođenja deteta ostvaruju pravo na besplatna sredstva za kupovinu ili izgradnju prve nekretnine i interesuje me da nam kažete kako teče i taj takođe jako važan program. Smatram da su oba programa jako bitna za državu Srbiju i za našu demografiju.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministar Snežana Paunović.
Izvolite.
SNEŽANA PAUNOVIĆ: Hvala vam.
Poštovana predsednice, uvažene kolege, dragi narodni poslanici, pre svega građanke i građani Srbije, hvala vam na pitanju. Važan zakon koji, nažalost, nije stigao da dođe na red ovog skupštinskog saziva, ali se nadam da sledeći hoće, mada možda ima i dobra strana toga da smo sada propustili, zapravo nismo uspeli da ispunimo ove rokove koji su nas obavezivali da na ovu sednicu Skupštine dođemo sa kvalitetnim predlogom izmena i dopuna Zakona o inspekcijskom nadzoru. O čemu se zapravo radi? O jednoj potrebi Republike Srbije da se unapredi rad pre svega inspekcijskih službi, ali i poveća broj inspektora.
Akcionim planom koji je predviđen za 2019/2021, bilo je procenjeno od strane ministarstva da nedostaje oko 1.300 inspektora, od čega je ispunjeno samo 30% tog akcionog plana. Posledica čega je to? Pre svega, činjenice da interesovanje nije preterano veliko i tu ću biti sasvim iskrena iz mnogo razloga, ali primarno zbog toga što nismo do kraja konkurentni kada je u pitanju privatni sektor.
44/3GD/JG
O tome se danas čak vodila rasprava u parlamentu, naravno, ne na temu inspektora i inspekcijskog nadzora, ali uopšte kada su u pitanju zarade u javnoj upravi, odnosno državnoj upravi i lokalnoj samoupravi.
Ono što je zakon predvideo i o čemu će se nadam se razgovarati u sledećem sazivu Skupštine Republike Srbije jeste pre svega unapređenje položaja inspektora. Sticanje uslova za zapošljavanje što većeg broja inspektora i prevazilaženje jednog problema koji se sve češće javlja u poslednje vreme, a tiče se u stvari, pa čak moram biti potpuno iskrena i napada na same inspektore zbog čega mlađi ljudi i ne prihvataju uopšte da se nađu u ulozi inspektora bez razlike o kojoj vrsti inspekcije govorim.
Dakle, inspektori kao neko ko nam je neophodan i tu ćemo se, čini mi se, svi složiti, i kolege iz Vlade, jeste beskrajno dragocen, ali nismo do sada našli mehanizam da zaštitimo i njih i njihov rad.
U dobroj meri ih opterećuje i činjenica da na osnovu Zakona o informacijama od javnog značaja sada jesu i često budu zatrpani pitanjima koja su neosnovana, vrlo površna, ali traže angažman velikog broja ljudi. Na sve njihove zapisnike, na sve njihove odluke, na sve njihove stavove kada se sprovede inspekcijski nadzor obično se nađe neko ko na osnovu ovog zakona, čak neretko i anonimno, interveniše i ukazuje na nepravilnosti kod postupka.
Dakle, Zakon i radna grupa koja je na njemu radila, beskrajno sam zahvalna pre svega ljudima zaposlenim u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, ali i svim učesnicima u radu kroz format radne grupe su se bavili svim detaljima. Naravno, inspektori pre svih jer je najpametnije bilo čuti predlog izmena zakona upravo iz ugla onih ljudi koji na dnevnom nivou trpe sve ono što su aktuelne posledice čini mi se organizovanog napada na inspektore kao takve. Svejedno je da li se radi o verbalnim ili neretko ponovo kažem fizičkim napadima, ali iz svega onoga što su benefiti njihovog rada.
Ono što smo takođe predvideli zakonom i o čemu će se razgovarati jeste i unapređenje sistema po kom funkcionišu u korak sa digitalizacijom koja je sve prisutna i povećanje transparentnosti na čemu, moram da priznam, insistira pre svega i Evropa na našem evropskom putu, ali insistiramo i mi jer je beskrajno važno da se uz poštovanje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, naravno svi akti, svi zahtevi, sve odluke, sva rešenja nađu na sajtovima i budu dostupna građanima Srbije, da bi o njima mogli da razgovaraju.
45/1TĐ/MJ18.25 – 18.35
Otvorena pitanja koja nismo uspeli da dogovorimo, da bismo stigli na ovo zasedanje Parlamenta Republike Srbije, jesu i ta koja se tiču materijalnog statusa inspektora i o tome će, nadam se, razgovarati neka buduća Vlada, a onda i budući parlament doneti ovaj zakon koji smatram značajnim.
Kada je u pitanju rad Nacionalne akademije za javnu upravu i ono što zovemo unapređenjem kvaliteta rada i edukacijom zaposlenih u javnom sektoru, tu je urađeno mnogo. Ja imam obavezu pohvalim pre svega rad Nacionalne akademije za javnu upravu, gospođu Marinu Dražić i njen tim. Mi smo radili izmene zakona u novembru prošle godine i predvideli da se dva puta godišnje mora desiti obuka za sve zaposlene u javnom sektoru. Mislimo da je to važno, a kada je u pitanju prijavljivanje i način na koji se zaposleni u javnoj upravi mogu prijavljivati svake godine, Nacionalna akademija donosi svoj plan edukacije i oni imaju mogućnost da preko platforme, koja im je dostupna, sami zahtevaju dodatnu edukaciju na određene teme.
Vrlo aktivno radi Nacionalna akademija za javnu upravu i moram da priznam da su i zaposleni jako raspoloženi da prate korak svih ovih promena koje se dešavaju, pre svega kod nas, ali i u Evropi i u svetu. Na moje veliko zadovoljstvo sve vreme mandata čujemo samo pohvale na rad tog tima za edukaciju i ono što je možda posebno zanimljivo, i meni jeste, mreža škola jeste nešto što smo zajedno sa Diplomatskom akademijom, pre svega iz Ministarstva spoljnih poslova, ali i Pravosudnom akademijom, ne znam da li je tu Neša Vujić, jeste… Razmena iskustava je beskrajno dragocena i pokazalo se da je mreža škole u stvari dala jedan pun efekat, kao i sajam stručne prakse, nešto što je otvorilo vrata mladim ljudima koji su nam neophodni da bismo održali ovaj sistem javne uprave. To je u stvari mogućnost da se svi studenti u saradnji sa svim univerzitetima u Republici Srbiji, a imali smo potpisan u ovoj godini sporazum sa svim univerzitetima, kroz jedan sajam stručne prakse upoznaju sa celim sistemom funkcionisanja državne uprave i sebi stvore motiv da sutra postanu deo tima, koji će se baviti ovim važnim pitanjem, i da postanu ljudi od kojih će konačno zavisiti funkcionisanje celog ovog sistema. Tako da, hvala vam.
Jedan zakon nam je ostao, nažalost, da sačeka sledeći saziv. Sigurna sam da ćemo i kod Zakona o državnim službenicima imati prostora da uradimo određeno unapređenja u sledećem sazivu, neka nova vlada, neki novi parlament, ali hvala što ste obratili pažnju na taj važan deo posla koji su uradili pre svega zaposleni u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave i onih asocijacija koje su iz njega kao takve izašle. Hvala puno.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministar Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.
JELENA ŽARIĆ KOVAČEVIĆ: Hvala vam, predsednice, što ste mi dali reč.
Uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Srbije, narodni poslaniče, ja vam se zahvaljujem na postavljenim pitanjima smatram da su ova pitanja od velikog značaja, s obzirom na to da se direktno tiču života porodice, života dece u našoj zemlji, a znamo da je 2026. godina upravo proglašena za godinu porodice. Znamo da je Vlada Republike Srbije, zahvaljujući jako velikom angažovanju predsednika Vlade, stavila porodicu kao nacionalni interes o kome treba brinuti, te stoga mi je i zadovoljstvo što imam priliku danas da u okviru sednice Narodne skupštine govorim o radu Ministarstva za brigu o porodici i demografiju u ovom mandatu.
Ministarstvo je uspešno sprovelo mere koje je ranije sprovodila, uspešno ih sprovodi i dalje u kontinuitetu, ali želim da kažem i da mere koje su deo resora
45/2TĐ/MJ
brige o porodici i demografiji će se modernizovati; pokrenućemo neke nove mere, neke nove projekte koji će doprineti naravno još kvalitetnijem životu porodice i dece u Srbiji.
Ministarstvo je u prethodnom periodu bilo naročito fokusirano na popravljanje demografske slike zemlje. Znamo da demografija nije jača strana ni u Srbiji, ni u regionu, ni u Evropi, pa ni u svetu. Imali smo kontakte sa mnogo različitih zvaničnika različitih zemalja i sagledali mnogo dobrih primera praksi iz različitih zemalja i smatramo da možda neke od tih primera možemo i da primenimo kod nas kako bismo popravili demografsku sliku. Nažalost, demografija je jedna duga priča i ništa ne možemo da promenimo od danas za sutra i da sutra ujutru se probudimo i kažemo da će demografska slika od danas biti bolja u Srbiji, ali ono što možemo jeste da radimo na merama koje smo do sada sprovodili, da ih unapređujemo, jer smatram da su dale rezultate.
Želim najpre da nešto kažem o subvencijama za kupovinu prve nekretnine po osnovu rođenja deteta s obzirom na to da je to subvencija, koja je, da tako kažem, kolokvijalno najtraženija kod nas u Ministarstvu. Zaista dosta ljudi, odnosno dosta majki se interesuje za ovu subvenciju; majke su podnosioci zahteva i znamo da je stambena sigurnost jedan od ključnih preduslova pri odlučivanju za roditeljstvo, i to je negde možda najznačajnija pomoć države za one porodice koje nemaju rešeno stambeno pitanje.
Naš cilj jeste da svaka majka koja podnese zahtev dobije suvenciju i zato sada sa kontinuiranim zasedanjem Komisije za dodeljivanje subvencija možemo da stupimo u kontakt sa svim majkama jer nam nije ostao mnogo veliki broj zahteva koji nisu rešeni. Dakle, stupamo u kontakt sa svakom majkom i pomažemo im da prikupe dokumentaciju ukoliko vidimo da će majka ispoštovati uslove i ispuniti sve kriterijume. Mislim da ne bi bilo fer, a ni normalno sa naše strane da, kao institucija koja je odgovorna za to da pomogne porodicama, da pomogne majkama da stvore dom gde će živeti sa svojim porodicama i gajiti svoju decu, tek tako odbijamo zahteve zbog nepotpune dokumentacije. Jednostavno, odbijamo zahteve samo ako dokumentacija ne ispunjava kriterijume.
Trudimo se da redovno informišemo sve majke. Svi uslovi mogu da se nađu kod nas na sajtu Ministarstva za brigu o porodici i demografiju. Jako često smo u javnosti, jako često smo u lokalnim samoupravama. Sa „Karavanom roditeljstva“ obišli smo negde oko 50 lokalnih samouprava gde smo razgovarali sa zainteresovanim roditeljima, sa majkama, sa mladim parovima koji bi želeli da se upuste u bračne vode i na koji način država može da stane iza njih kako bi oni mogli negde da kreiraju svoju budućnost u Srbiji, i u velikim gradovima, i u gradovima srednje veličine, i u manjim mestima, a na šta sam ja posebno ponosna.
Podsetiću vas da se mere primenjuju od 2022. godine. Ovu meru je predložio gospodin Aleksandar Vučić i primenjuje se na osnovu Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom. Naravno, mi smo uradili uredbu koja je još od tada pratila ovaj zakon i to je Uredba o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na novčana sredstva za izgradnju, učešće u kupovini, odnosno za kupovinu porodično-stambene zgrade ili stana po osnovu rođenja deteta. I želim da kažem da je maksimalni iznos novčanih sredstva, koja jedna porodica, odnosno majka kao podnosilac zahteva može da dobije, 20.000 evra. Sredstva su, naravno, bespovratna.
Ono što je važno za ovaj mandat jeste da se komisija redovno sastajala od početka mandata. Dakle, mi se sastajemo jednom mesečno. Mi želimo da obezbedimo sigurnost, želimo da obezbedimo kontinuitet, želimo da znamo da majke koje su podnele zahteve će imati priliku da svakog meseca ti zahtevi budu raspravljani na tim
45/3TĐ/MJ
komisijama. U proseku raspravljamo negde između 50 i 60 zahteva. Dakle, oko 55 rešenja donesemo svakog meseca. Konkretno, na prošloj, osamnaestoj, sednici komisije, koja je održana u avgustu mesecu, odobrena su 53 rešenja. Naredna sednica biće održana u prvoj polovini septembra meseca, naredna sednica biće održana u oktobru mesecu. Od 2022. godine, recimo, podatak je da smo obezbedili bespovratna sredstva za 1.727 porodica. Dakle, 1.727 majki je dobilo priliko da stvori sebi krov nad glavom. To je vredno oko 28 miliona evra što smatram da je jako dobro ulaganje države u porodicu koju želimo da osnažimo negde kao osnov našeg društva i države. Ipak tradicionalna porodica je nešto što je uvek bilo u osnovu naše zemlje. U ovom mandatu danas, mogu i to da vam kažem, dodeljena su 774 rešenja, u ukupnom iznosu negde oko 13 miliona evra.
46/1AL/MO18.35 – 18.45
Želim da podsetim da u 2026. godini za ovu namenu u budžetu koji je predviđen za Ministarstvo za brigu o porodici i demografiji je predviđena 1,1 milijarda dinara, ali ono što želim posebno da apostrofiram i na čemu se zahvaljujem Ministarstvu finansija na razumevanju jeste da kroz rebalans budžeta smo mi predvideli još 200 miliona dinara za nova rešenja, što će značiti da ćemo mi do kraja ove godine moći da rešimo samo kroz rebalans budžeta još negde oko 200 rešenja, a to je 200 porodica, što je za naše ministarstvo od velikog značaja.
Kada sam pomenula nove mere i kada sam pomenula to da razgovaramo i da sarađujemo sa drugim ministarstvima, mi smo sa Ministarstvom finansija najpre razgovarali o tome na koji način možemo da kombinujemo našu meru sa nekim zakonima ili sa nekim drugim uredbama i na taj način je nastala mogućnost za mlade parove, odnosno za mlade majke do 35 godina života, koje mogu kod nas da konkurišu za subvenciju za kupovinu prve nekretnine po osnovu rođenja deteta i da to iskoriste kao učešće, a da dobiju kredit za mlade pod povoljnijim uslovima, gde je učešće 1%, a da ipak tu subvenciju i taj novac mogu da iskoriste za učešće. Tako da smo negde i mladim bračnim parovima olakšali.
Ali ono o čemu kratko želim da govorim, a što će se desiti sutra jeste potpisivanje memoranduma između Ministarstva za brigu o porodici i demografiju i Ministarstva za brigu o selu. Mi smo nedavno bili sa predsednikom Aleksandrom Vučićem u Žitorađi i u selu Pejkovac i tamo smo razgovarali u jednom dvorištu sa mnogo ljudi i sa mnogo dece. Tamo u tri kuće ima 14 dece. Desilo se da majka ima dete koje je mlađe od godinu dana, a da nemaju kuću i desilo se da može da konkuriše za subvenciju za kupovinu prve nekretnine, ali je potrebna dodatna pomoć. Tako smo došli na ideju, i ja se zahvaljujem i predsedniku Aleksandru Vučiću i premijeru na razumevanju i kolegi Krkobabiću, tako da ćemo mi sutra potpisati memorandum o saradnji između naša dva ministarstva.
Na kraju se nadam da će to rezultirati izmenom uredbi kod našeg ministarstva i kod Ministarstva za brigu o selu. Tako da će majke koje žele da kupe kuću na selu moći da koriste istovremeno subvenciju za kupovinu prve nekretnine i novac, čini mi se, koji je milion i po dinara od Ministarstva za brigu o selu. Na taj način pokazujemo brigu, naravno, o svim porodicama koje žive u ruralnim krajevima, na šta je naše ministarstvo stavilo otpočetka stavilo zaista akcenat, jer ono što smo činili otpočetka mandata i naročito otpočetka ove godine jeste zapravo da smo bili konstantno na terenu u nekim manjim mestima, u nekim manjim opštinama i negde želeli da nas kao instituciju približimo građanima, kako bi oni nas mogli da pitaju šta imaju da nas pitaju i da nam daju povratnu informaciju o tome na koji način mi radimo i šta bismo mi sve trebali da menjamo u svom radu kako bismo bili efikasniji, odnosno delotvorniji.
Pomenuli ste Alimentacioni fond. Što se tiče primene Zakona o ostvarivanju prava iz Alimentacionog fonda, ja mogu da vam kažem da isplatom više od 62,4 miliona dinara iz Alimentacionog fonda smo pokazali da država samo ne obećava, već i ispunjava ono što je obećala. Do danas doneto je 619 rešenja o isplati. Pravo na privremeno izdržavanje ostvarilo je 923 dece i mladih koji se redovno školuju. Podsetiću vas da pravo na sredstva iz Alimentacionog fonda imaju deca, ali i mladi do 26 godine života ukoliko nam dostave potvrdu da se nalaze na redovnom školovanju i ja mislim, pričam napamet, ali mislim da je njih 44 u ovom trenutku korisnik Alimentacionog fonda. To su upravo konkretni rezultati politike koja porodicu i
46/2AL/MO
decu stavlja na prvo mesto i smatram da je to jedna porodična zaštita koju država pruža deci na jednom jako visokom nivou.
Uskoro ćemo obeležiti prvu godinu rada Fonda i ono što mogu da kažem jeste samo da se zahvalim Aleksandru Vučiću što je dao tu ideju, da se zahvalim predsednici Skupštine koja je ovde kao narodni poslanik u Narodne skupštine predložila Zakon o ostvarivanju prava iz Alimentacionog fonda. Smatram da svi poslanici koji su glasali i svi mi koji se susrećemo sa ljudima koji koriste, odnosno sa njihovom decom koja koriste sredstva iz Alimentacionog fonda, možemo samo da budemo ponosni na taj zakon, jer to je koji je najbrže počeo da se primenjuje i najbrže dao isključivo i samo pozitivne efekte. Dakle, apsolutno ne postoje negativni efekti, evo, posle godinu dana primene Zakona. apsolutno ne postoje negativni efekti ni po jednog korisnika Alimentacionog fonda.
Ono što smo mi učinili jeste da deca budu sigurna, da majke ili očevi koji izdržavaju svoju decu budu sigurni da će svakog meseca dobiti alimentaciju. Oni nama posle prvog meseca nisu u obavezi da podnose bilo kakav zahtev. Oni ulaze u redovnu isplatu svakog meseca, te od 25. avgusta 2025. do 25. avgusta 2026. mi apsolutno nismo imali nikakvu negativnu situaciju koja se desila u primeni tog zakona.
Veliko je interesovanje građana. Mi smo i pre primene Zakona formirali, odnosno stvorili mogućnost za kontakt centar, da građani mogu da nam se jave i ono što mi imamo sada kao statistiku jeste da smo imali više od 4.200 poziva, da smo imali više od dve hiljade mejlova i da više od hiljadu ljudi je tražilo da razgovara sa našim operaterima, što nama negde pokazuje koliko je interesovanje zapravo za primenu Zakona o Alimentacionom fondu.
Nedavno je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju su zapravo prva ministarstva koja su formirala zajedno sa Kancelarijom za IT, koja nam je baš mnogo pomogla prilikom primene Zakona o Alimentacionom fondu, ali, evo, mi smo formirali Radoslava, našeg digitalnog asistenta koga ljudi mogu sada da pitaju i ne samo o pitanjima koja se tiču Alimentacionog fonda, već i o nekim drugim pitanjima i kada je reč o novčanoj socijalnoj pomoći i dodatku za pomoć i negu drugog lica i uvećanom dodatku za pomoć i negu drugog lica i posebnoj novčanoj naknadi. Dakle, samo u prvih nedelju dana digitalnom asistentu obratilo se 1.800 ljudi. To znači da smo približili institucije građanima Srbije, što je bio i cilj svih tih naših napora i sastanaka da uradimo, jer nama je cilj da građani iskoriste mere koje postoje kod nas u Ministarstvu. Nama je cilj da građani mogu da iskoriste svoja prava na jedan efikasan način i na jedan pravovremeni način, da tako kažem, da ne lutaju od šaltera do šaltera, da ne traže mnogo, da ne moraju da pišu mejlove i da zovu telefonima, već da možemo da budemo sa njima negde i u direktnoj komunikaciji, pa i ako su dva ministra u direktnoj komunikaciji oko, recimo, predmeta koji se tiče Alimentacionog fonda, ministar pravde i ja smo na dnevnoj komunikaciji oko pojedinih predmeta, jer su u primenu Zakona uključeni i izvršitelji koji su pod Ministarstvom pravde.
Tako da, zapravo, to je ono što je naš posao. Naš posao je da svim porodicama i svojoj deci omogućimo zaštitu. Naš posao je da porodice u Srbiji imaju poverenja u svoju državu, da imaju poverenja u svoje institucije. I ja se vama zahvaljujem na ovim pitanjima. Ima tu još mnogo stvari koje bih ja mogla da iznesem iz rada Ministarstva za brigu o porodici i demografiju. Roditeljski dodatak kojim možemo da se pohvalimo kao jednim od najviših iznosom u ovom delu Evrope. Naravno, povećali
46/3AL/MO
smo cenzus za dečiji dodatak. Radimo na dokumentima. Pravimo strategiju za porodicu i demografiju sa projekcijama do 2035. godine, za koju smatram da ćemo bar moći da kažemo da smo kroz 10 ili 15 godina, ono što smo sada radili, uspeli da popravimo demografsku sliku u Srbiji sada kada smo radili. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Narodni poslanik Života Starčević ima reč. Imate još tri minuta. Samo se prijavite.
ŽIVOTA STARČEVIĆ: Zahvaljujem na odgovorima.
Srbija zaista jeste napravila sjajan stok digitalizacijom javne uprave i time je podignuta efikasnost same javne uprave. Uz to i e-uprava, kako da kažem, svakim danom obuhvata sve širi spektar tih javnih delatnosti i javnih sektora. Tako da, građani danas na klik mogu da dođu i završe neke poslove za koje je ranije trebalo jako puno vremena, a za to je potreban i zbog takvog načina rada potreban je i obrazovan i stručan kadar u javnoj upravi.
47/1MV/CG18.45 – 18.55
Takođe, što se tiče vas rekao bih da sam sektor, kako bih rekao, porodica, mi smatramo da je to osnovna jedinica i stub svakog društva, pa i našeg srpskog društva, a s druge strane i demografija koja je, ja bih rekao, najvažnije i trenutno najproblematičnije društveno pitanje u našoj zemlji, jednostavno smatramo time da je i vaše ministarstvo i rad jako važan.
Sada bih postavio pitanja. Prvo pitanje bih postavio gospodinu Dejanu Vuku Stankoviću, ministru prosvete. Naime, sada smo u periodu kada su građani najviše fokusirani na početak nove školske godine. Moje pitanje za vas je da li su škole spremne za početak nove školske godine? Kakva je situacija sa besplatnim udžbenicima i njihovom distribucijom? Prosto, da čujemo još jednom sve relevantne činjenice vezane za početak nove školske godine.
Pitanje ministru bez portfelja, gospodinu Novici Tončevu. Naime, ovo leto, gospodine Tončev, karakterišu velike suše i u nerazvijenim opštinama Srbije koja su po pravilu sa jako razuđenim i seoskim naseljima itd. Javlja se i problem sa vodom i velika potreba za cisternama za vodu kako bi se ona distribuirala u ta udaljena sela i zaseoke. Naime, Vlada Republike Srbije i vaše ministarstvo su započeli tu akciju, pa bih voleo da nam kažete koji su rezultati i koje su još potrebe nerazvijenih opština u tom smislu. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministar Dejan Vuk Stanković.
DEJAN VUK STANKOVIĆ: Uvaženi narodni poslaniče, hvala vam na pitanju. Biću što je moguće kraći i precizniji kada je reč o onome što zanima ne samo vas nego i čitavu javnost.
Prema svim dostupnim informacijama Ministarstva prosvete, ne postoji nikakva prepreka da školska godina počne regularno i svečano. Početak školske godine je novi početak za 62.500 prvaka koji kreću u jednu zanimljivu avanturu učenja, druženja, igre i pripreme za život.
Dakle, u ovom trenutku, uzimajući u obzir sadašnje društvene okolnosti, pa ako hoćete i širi politički kontekst, nema najava nekih, ajde da kažem turbulencija koje bi mogle da stvore situaciju nalik onoj koju smo imali školskoj godini 2024/2025. Dakle, očekujem normalno stanje 1. septembra i očekujem svečani početak školske godine na nivou srednjoškolskog i osnovnoškolskog obrazovanja i vaspitanja.
Što se tiče vašeg pitanja vezano za besplatne udžbenike, skoro 920.000 udžbeničkih jedinica u vrednosti od jedne milijarde i 20 miliona dinara je nabavilo Ministarstvo prosvete. Mi ćemo za nekih 92.500 porodica, učenika u stvari, dati besplatne udžbenika. Te liste su gotove. One su napravljena prema vrlo transparentnim kriterijumima koji su i socijalno-ekonomski, ali istovremeno negde prate i decu sa posebnim potrebama u cilju realizacije politike afirmativne akcije.
Takođe, napravili smo i posebne udžbenika po Brajevom pismu da bi otvorili mogućnost obrazovanja slepih osoba. Jednako tako Vlada Srbije, odnosno Ministarstvo prosvete je preko javnog izdavača Zavoda za udžbenike štampalo komplete besplatnih udžbenika i za predstavnike nacionalnih manjina na osam jezika nacionalnih manjina. Tako da, što se toga tiče, to je spremno.
Mislim da će u prvoj nedelji septembra, u zavisnosti od škole do škole, naravno, od školske uprave do školske uprave, mislim da će u prvoj nedelji septembra, najkasnije u drugoj nedelji biti podeljeni kompleti udžbenika i pretpostavljam izmireni svi dugovi države prema izdavačima koji su učestvovali na javnom konkursu za besplatne udžbenike, tako da će država pomoći.
47/2MV/CG
Treba naglasiti još jednu stvar, da ta pomoć države uopšte nije mala imajući u vidu okolnosti koje postoje u našoj zemlji. Kao što znate, imate 145 lokalnih samouprava, od toga, nažalost, svega 16 može potpuno ili delimično da otvori mogućnost besplatnih udžbenika, tako da je ovo, ja mislim, značajna pomoć koju treba da nastavljamo da dajemo i da tu podršku još više u budžetskom smislu povećamo u godinama koje dolaze. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministar Novica Tončev.
NOVICA TONČEV: Poštovani narodni poslanici, uvažene kolege ministri, dragi građani Srbije, drugovi i drugarice, zahvaljujem poslaniku Starčeviću na pitanju, na tome što je ovaj deo program za razvoj nedovoljno razvijenih opština ispratio. S obzirom, gospodine Starčeviću ili druže Starčeviću, da ja i vi ne živimo u Beogradu i hvala vam što pratite razvoj, a često se i srećemo na terenu u ovim malim siromašnim opštinama i zahvaljujem se na tome što pratite.
Tako da, sredstvima kabineta ministra bez portfelja zaduženog za unapređenje razvoja nedovoljno razvijenih opština na teritoriji Republike Srbije ove godine nabavljeno je pet autocisterni u vrednosti 90 miliona dinara za opštine Gadžin Han, Sjenica, Doljevac, Bosilegrad i Surdulica. Od 2023. godine prilikom izrade budžeta uvek tražim da se obezbede sredstva za nabavku autocisterni za sve opštine, jer nažalost vodeći jednu izrazito nedovoljnu lokalnu samoupravu uverio sam se da će problem sa vodosnabdevanjem biti jedan od najvećih problema i ovih opština.
Ove godine smo uspeli da nabavimo pet autocisterni i uručimo opštinama kod kojih su parametri nakon analize dostavljenih podataka koji su se odnosili na tehničku opremljenost, geografski položaj, strukturu naseljenih mesta i problemi sa vodosnabdevanjem gde su bili najkritičniji. Plan mi je da nakon pobede Socijalističke partije Srbije zajedno sa vašom strankom Jedinstvenom Srbijom i našim koalicionim partnerima Srpskom naprednom strankom na sledećim parlamentarnim izborima svaka od opština dobije bar po jednu autocisternu.
Ono o čemu moramo nakon dobijanja poverenja građana neodložno razgovarati je i povećanje transfera opštinama i gradovima koji godinama nisu menjani, a obaveze su sve veće. Takođe, rešavanje abnormalnih plaćanja sudskih troškova za faktičko zauzeće zemljišta je prioritet u spašavanju budžeta, pa i ovih opština. Potrebno je samo vratiti smisao, ovo podsećam i ministra pravde, to sam podsećao i na sednicama Vlade, potrebno je samo vratiti smisao iz člana 193. Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine, koji je predviđao da je lice dužno da pre podnošenja tužbe pravobraniocu dostavi predlog za mirno rešavanje spora, ali je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku od 2014. godine reč: „dužno“ zamenio rečju: „može“ i onda niko ne dolazi u opštinu da traži sredstva koja mu se duguju, već uzme advokate, uzme veštake i onda to lice kome je dužna lokalna samouprava napravi dve, tri, četiri i pet hiljada dinara, a budžet lokalne samouprave se ošteti za preko sto hiljada dinara. Sve su to troškovi advokata. Nemoj da mi zamere advokati, ali ovo nije u redu da ovako zarađuju novac građana Srbije.
Socijalistička partija Srbije, u duhu svog programa i socijalne pravde, obezbediće zajedno sa svojim koalicionim partnerima udžbenike za svu decu u Srbiji, a ne samo za Beograd. Hvala što ste me saslušali.
PREDSEDNIK: Hvala.
Izvolite, gospodine Starčeviću, imate vaših dva minuta.
47/3MV/CG
ŽIVOTA STARČEVIĆ: Slažem se sa ministrom prosvete da je projekat besplatnih udžbenika jedan sjajan projekat i mislim da zaista treba to i budžetski proširiti u narednim godinama i da treba nastaviti sa tim projektom, jer je to nešto što je, kako bih rekao, opšteprihvaćeno dobro među građanima Srbije i onima koji imaju decu školskog uzrasta.
Što se tiče Pomoravskog upravnog okruga, mogu da kažem odgovorno da su sve škole apsolutno spremne za početak školske godine i da će to krenuti onako kako dolikuje i kako treba.
48/1MT/VZ18.55 – 19.05
Što se tiče nerazvijenih opština, mi pričamo sada o tim cisternama itd., ja se iskreno nadam, tj. siguran sam, politički cilj svih političkih aktera, a to je da u što skorije vreme u Srbiji ne bude nerazvijenih opština, da jednostavno učinimo sve da ubuduće sve opštine imaju približno jednak stepen razvijenosti.
Naravno nisam ni naivan, niti sam idealista da kažem da će biti sve opštine i lokalne samouprave jednako razvijene, ali neka svima nama u svom političkom radu krajnji cilj bude da na kraju u Srbiji ni jedna opština nema, ne bude imala status nerazvijene opštine.
Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala.
Sledeći na listi je narodni poslanik Branimir Jovanović. (Nije tu.)
Reč ima Akoš Ujhelji.
Izvolite.
AKOŠ UJHELjI: Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovani ministri, uvaženi premijeru, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da postavim poslaničko pitanje ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, gospođi Sofronijević.
Geostrateški položaj naše zemlje postavlja nas u sam centar ključnih transportnih koridora koji povezuju zapadnu i centralnu Evropu sa jugoistočnom Evropom i Bliskim istokom. Prepoznajući ovaj potencijal naša poslanička grupa je od samog početka snažno pozdravila i inicirala razvoj železnice, jer železnica nije samo infrastruktura, ona je generator ekonomskog razvoja, ekološki najprihvatljiviji vid transporta i ključni preduslov za privlačenje novih investicija.
Za našu zajednicu, ali i celu državu strateški cilj jeste puštanje u rad međunarodnog putničkog saobraćaja na brzoj pruzi između Beograda i Budimpešte, jer teretni saobraćaj na ovoj međunarodnoj ruti već nesmetano funkcioniše.
Znamo da ste se nedavno u Subotici sastali sa mađarskim ministrom Davidom Vitezijem povodom ove pruge.
Građani i turisti sa nestrpljenjem iščekuju kada će krenuti putnički voz, s toga vam postavljam sledeća konkretna pitanja. Kada će tačno krenuti putnički saobraćaj na relaciji Beograd – Budimpešta? Koliko se dodatnih pari putničkih vozova planira između glavnih gradova? Koliko će trajati putovanje putničkim vozom od Beograda do Budimpešte? Na koji način će biti rešena carinska i pasoška kontrola za putnike? Da li će se ona obavljati bez zastoja tokom same voženje u vozu ili na drugi način?
Poštovane kolege, SVM je pokrenuo i podržao 2021. godine finansiranje projekta rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Horgoš – Subotica, odnosno Subotica – Segedin. Pošto je pruga između Subotica i Segedina rekonstruisana i vozovi saobraćaju svaki dan putnici to sve više koriste.
Predsednik naše stranke, Balint Pastor, se u proteklom periodu zalagao kod obe Vlade da se poveća broj vozova na ovoj relaciji. Da li su Vlade prihvatile naš predlog, odnosno da li će biti više vozova u odnosu na trenutno stanje? Građane Subotice interesuje dokle je stigla i rekonstrukcija i modernizacija deonice pruge Subotica – Baja.
Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Reč ima ministar Aleksandra Sofronijević.
Izvolite.
48/2MT/VZ
ALEKSANDRA SOFRONIJEVIĆ: Hvala, poslaniče.
U pravu ste, 6. avgusta smo imali sastanak sa ministrom saobraćaja Mađarske Davidom Vitezim, gde su zajednički dogovoreni sledeći koraci koji bi doveli do toga da se pusti i putnički saobraćaj između dve prestonice.
Dana 24. avgusta su završene poslednje test probe na mađarskoj strani. U pitanju je bila provera signalnih i sigurnosnih sistema ETCS nivoa 2. To je uspešno obavljeno i juče je naš „Soko“, naš ponos, voz „Soko“ prešao na teritoriju Mađarske . Imaće tri dana, dakle 26, 27. i 28. ovaj mesec, da se izvrše određene provere. Jedina informaciju koju ja imam o vozu i korišćenju mađarske železnice jeste da nije radio aparat za kafu u vozu, sve ostalo je radilo.
Dakle, to je bio prvi dan. Imamo još dva dana provera, a potom, po dogovoru dva ministra, napraviće se simulacija vožnje koja će uključiti, vezano za vaše potpitanje koliko će trajati, napravi će se tačna procena, odnosno vozni red, jer nismo sigurni koliko će sa punim vozom, kapacitet „Sokola“ je negde oko 250 putnika, trajati carinska i granična kontrola.
Ukupno je predviđeno osam pari vozova, dva direktna i šest sa stajanjima Beograd Centar, Prokop, Novi Beograd, Novi Sad, Vrbas, Bačka Palanka, Bačka Topola i Subotica. Dakle, to bi bile stanice koje bi se koristile, a u Mađarskoj samo dve, osim Budimpešte. Ukupno trajanje vožnje, po procenama stručnjaka sa obe strane, je između tri sata i jedanaest minuta i tri sata i dvadeset tri minuta za vozove koji bi direktno saobraćali bez zaustavljanja na srpskoj strani i sa dve stanice na mađarskoj strani, a to vreme bi se povećalo ako ide „intersiti“ voz za nekih 15 do 20 minuta na ovih procenjenih za direktnu liniju.
Bilo je pitanje kako će se kontrolisati granična carinska policija na našoj stanici, centralnoj stanici Prokop u Beogradu. Formirana je, već i uspostavljena i carinska i granična kontrola za direktne vozove.
Što se tiče ovih drugih vozova, razmatraju se dve mogućnosti. Prva mogućnost je da u vožnji započne kontrola od Subotice i da traje do Kelebije ili da se samo obavlja u Kelebiji dok se voz bavi onim stvarima kojima ima regularno zadržavanje.
Pitanje za Segedin – Subotica. Dva železnička preduzeća trenutno pregovaraju da se sa šest dosadašnjih linija poveća, da bude učestaliji prevoz, na 10 praktično polazaka i ukoliko bi dogovor bio postignut, a dogovori su u toku, onda bi to bilo spremno za 14. decembar kad na snagu stupa zimski red vožnje.
Baja, pitanje kako stojimo. Pokušavam da ubrzam, jer je vreme već pri kraju. To je 13 kilometara na našoj strani. Pruga je ukinuta još davnih šezdesetih godina. U programu koji je predstavio predsednik Vučić „Srbija do 2030.“ predviđena je izgradnja na srpskom delu u dužini od 13 kilometara. Izrađuje se planska tehnička dokumentacija kako bismo 2029. godine, kad počnemo, do 2031. godine i završili ovu i za nas značajnu deonicu, jer je ona od 2023. godine praktično postala deo TENT mreže.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Pošto je sada 19.00 časova, završavam rad ove sednice, odnosno današnjeg radnog dana. Nastavljamo sutra u 10.00 časova ujutru.
Hvala vam.
(Sednica je prekinuta u 19.05 časova.)
četvrtak, 17. septembar
Nema najava za izabrani datum
Aktivnosti
Ponedeljak, 14. septembar 2026.
