Parlamentarci su diskutovali na temu: „Manjinske hrišćanske zajednice u kriznim vremenima: Odnosi između društva, države i crkve. Problemi i nevolje“.

Generalni sekretar ISP-a Maksimos Harakopulos, u svom uvodnom obraćanju istakao je da "čovečanstvo danas prolazi kroz ozbiljne i višestruke krize, ratove, izbegličke talase, smanjenje ugleda međunarodnih institucija i neizvesnu budućnost". Naglasio je da se, "prema podacima Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija, 388 miliona hrišćana u svetu progoni zbog svoje vere", dodajući da su "hrišćani često na meti napada i u oblastima Evrope". Zbog toga je pozvao na promociju vrednosti mira, tolerancije i suživota.

Šef stalne delegacije Narodne skupštine Republike Srbije Aleksandar Čotrić je u svom obaćanju ukazao na težak položaj Srpske pravoslavne crkve i pravoslavnih vernika na Kosovu i Metohiji. On je podsetio da je "posle 1999. godine više od 200.000 Srba bilo primorano da napusti svoje domove, dok je oštećeno, oskrnavljeno ili uništeno više od 150 pravoslavnih hramova i crkvenih objekata". Posebno je ukazao na martovski pogrom 2004. godine i naglasio da "pojedine srpske svetinje i danas obezbeđuju pripadnici KFOR-a". Čotrić je istakao značaj očuvanja manastira Visoki Dečani, Pećke patrijaršije, Gračanice i Crkve Bogorodice Ljeviške, koji se nalaze na listi svetske baštine UNESKO-a, kao i potrebu zaštite imovinskih prava Srpske pravoslavne crkve. Govoreći o položaju pravoslavnih vernika u regionu, ukazao je na probleme s kojima se Srpska pravoslavna crkva suočava u Federaciji BiH, Crnoj Gori i Hrvatskoj. Istovremeno je naglasio da "Republika Srbija obezbeđuje pune verske slobode svim tradicionalnim verskim zajednicama i dosledno štiti njihova prava". Osvrćući se na položaj hrišćanskih zajednica širom sveta, Čotrić je izrazio zabrinutost "zbog stradanja hrišćana na Bliskom istoku, ugrožavanja pravoslavnog nasleđa na Kipru i u Nagorno-Karabahu, kao i napada na Kopte u Egiptu i hrišćane u Nigeriji". On je poručio da je "zaštita manjinskih hrišćanskih zajednica pitanje očuvanja temeljnih vrednosti savremene civilizacije i pozvao na veću solidarnost, jedinstvo i saradnju u odbrani verskih sloboda, ljudskog dostojanstva i kulturno-duhovnog nasleđa".

Na 33. Generalnoj skupštini ISP učestvovale su parlamentarne delegacije iz: Albanije, Jermenije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Kipra, Egipta, Estonije, Gruzije, Grčke, Irana, Jordana, Libana, Rumunije i Severne Makedonije.

Na marginama Generalne skupštine Aleksandar Čotrić se sastao s predsednikom Parlamenta Finske Jusijem Kristijanom Hala-Ahom, s kojim je razgovarao o mogućnostima unapređenja parlamentarne saradnje između dve zemlje. Razgovoru je prisustvovao i ambasador Republike Srbije u Helsinkiju Aleksandar Janković.

U okviru 33. Generalne skupštine ISP usvojena je Deklaracija u kojoj su učesnici nedvosmisleno osudili svaki oblik progona kojim su izložene manjinske hrišćanske populacije, usmeren na njihovo smanjenje, ili čak istrebljenje. U usvojenom dokumentu istaknut je značaj zaštite hrišćanskih manjina, očuvanja kulturnog nasleđa manjinskih hrišćanskih populacija širom sveta, te dijaloga i saradnje parlamenata kroz delovanje ISP-a i drugih multilateralnih parlamentarnih organizacija.

Učesnici su usvojili i izveštaje o radu ISP-a između dve generalne skupštine, finansijske izveštaje, te plan rada organizacije za tekuću godinu.