Konferenciju je otvorio predsednik Parlamentarne grupe dr Borislav Antonijević, koji je istakao da je cilj konferencije donošenje rezolucije Narodne skupšine Republike Srbije o genocidu NDH nad Srbima u periodu 1941 – 1945. godine.

„Ova konferencija nema za cilj da stigmatizuje bilo koji narod, već da očuva nacionalno sećanje i nacionalni identitet srpskog naroda. Sutra se obeležava 85 godina od osnivanja NDH, pozivam da ga obeležimo sa 700.000 sveća srpskog naroda koji je zločinački ubijan širom logora u NDH“, izjavio je Antonijević.

On se zahvalio predstavnicima Udružena Jadovno iz Banja Luke, Udruženja Jadovno iz Beograda i Pokreta Srba Krajišnika, koji su uzeli učešće na konferenciji, a posebnu zahvalnost iskazao je akademiku prof. dr Vasiliju Krestiću, kao i drugim učesnicima, predstavnicima SPC, narodnim poslanicima i zaposlenima u Službi Narodne skupštine koji su svi omogućili da se ova konferencija realizuje.

Svedočenje o stradanju u logorima NDH, posebno logoru u Staroj Gradiški, sa učesnicima konferencije podelila je Jelena Radojićić, koja je kao dete preživela logor i po čijoj životnoj priči je snimljen film „Dara iz Jasenovca“. Ona je govorila o ličnom iskustvu gubitaka, koji su je obeležili za ceo život, ali i o sećanju koje nije samo obaveza, već i dug prema nevinim žrtvama, ali i prema Dijani Budisavljević zahvaljujući kojoj su mnoge deca preživela. Ona je podsetila prisutne da je NDH bila jedina zemlja u svetu koja je imala logore za decu i ukazala na važnost donošenja rezolucije o genocidu u NDH nad Srbima, Jeverjima i Romima tokom Drugog svetskog rata, koja je podržana sa preko 54.000 potpisa građana, a sve kako se ne bi zaboravilo i nikad više ponovilo.

Prof. dr Miloš Ković podsetio je da je još pre 10 godina u Narodnoj skupštini postojala inicijativa za donošenje rezolucije o genocidu počinjenom nad srpskim narodnom tokom Drugog svetskog rata, ali da ista do danas nije usvojena. On je ukazao na potrebu da se odgovori na pitanje kakav je odnos danas prema sećanju na genocid u NDH.

„Država nema dan sećanja na stradale Srbe tokom 20. veka, svest o tome nije zaživela u srpskom narodu i cilj današnje inicijative jeste da se takva rezolucija donese. Onda kada osvestimo šta se dogodilo i kada to uđe u temelje srpskog nacionalnog identiteta, biće to početak trezvene politike Srbije, svesti o tome odakle nam preti opasnost. Naša politika u regionu treba da bude definisana rečima - nikada više. Cilj nije konfrontacija, već očuvanje duhovne i biološke supstance našeg naroda“, poručio je Ković.

U radnom delu konferencije, u kome su govorili profesori, predstavnici više udruženja i pojedinci koji čuvaju sećanje na stradanja srpskog narodna u NDH, posebna pažnja bila je posvećena istorijskim, društvenim i institucionalnim aspektima stradanja Srba u NDH, kao i značaju donošenja relevantnih rezolucija, očuvanja arhivske građe i odgovornog odnosa prema kulturi sećanja.

Konferenciju je zaključila zamenica predsednika Parlamentarne grupe Ivana Stamatović zahvalivši se učesnicima na učešću i na tome što govore o ovoj temi, što je prenose na nove generacije i što ih o njoj uče, uz želju da sa takvom praksom nastave i dalje. Ona je dodala da imamo našu otadžbinu zahvaljujući precima koji su za nju krvarili.

„Možda se ne slažemo po svim pitanjima, ali je bitno da se slažemo da smo Srbi i da moramo da opstanemo. Mi moramo opstati i nastaviti, moramo da negujemo sećanje, da o njemu govorimo i da čuvamo ovu zlatnu nit koju smo danas započeli i koju ne smemo prekinuti“, zaključila je Stamatović.