Sastanak je bio tematski podeljen u dve sesije: „EU proširenje - iskorišćavanje zamaha“ i „Uloga parlamenata u procesu pristupanja EU“.

U okviru prve sesije B. Josifović je istakao da je Srbija ispunila sve tehničke uslove potrebne za otvaranje Klastera 3 - Ekonomija i konkurentnost. U poslednjih pet godišnjih izveštaja o napretku Srbije, Evropska komisija je pozvala države članice EU da odobre otvaranje ovog klastera za Srbiju. U nastojanju da nastavi svoje napore ka integraciji u EU, Srbija je sprovela dodatne reforme, kako bi dokazala svoju posvećenost pristupanju EU, i to u domenu izmene seta medijskih zakona i procesa formiranja novog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, naglasio je B. Josifović. Najsloženija preporuka ODIHR-a koja se tiče izbornog zakonodavstva je uspešno sprovedena, a izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku su usvojene početkom novembra 2025. godine. Zakon predviđa osnivanje stalne i inkluzivne Komisije za reviziju JBS-a, koju čine stručnjaci koje je nominovala vladajuća većina, parlamentarna opozicija i civilno društvo. Narodna skupština je usvojila Zakon o gasu krajem prošle godine koji je u velikoj meri doprineo usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa regulatornim okvirom EU. Kada je reč o usklađenosti sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, Srbija je dostigla rekordno visok nivo usklađenosti u jesen 2025. godine, koji nastavlja da raste. B. Josifović je rekao da Srbija čvrsto podržava teritorijalni integritet Ukrajine i glasala je u skladu sa tim u Generalnoj skupštini UN i drugim institucijama. Srbija pruža humanitarnu pomoć Ukrajini, što čini 93% ukupne humanitarne pomoći koja dolazi iz regiona Zapadnog Balkana. B. Josifović je informisao da je Ministarstvo za evropske integracije osnovalo Komitet za praćenje Plana rasta EU, sa civilnim društvom kao okosnicom. Prema oceni Venecijanske komisije, novi paket pravosudnih zakona koji je trenutno na dnevnom redu Narodne skupštine u potpunosti zadovoljava preporuke sadržane u njenom aprilskom mišljenju, zaključio je svoje izlaganje B. Josifović.

Prof. dr S. Cvejić je rekao da proevropske opozicione stranke ne veruju da srpska Vlada ima istinsku nameru da postigne napredak, i da set pravosudnih zakona koji je na dnevnom redu Parlamenta nije isti onaj koji je pregledala Venecijanska komisija i da razlike nisu samo u završnim i prelaznim odredbama. Time što nisu rešene posledice prethodno osporenog zakona, odredbe ovog zakona ometaju vraćanje privremeno raspoređenih tužilaca na posao, rekao je prof. dr S. Cvejić.

U okviru druge sesije Z. Aleksić je istakla da je puno članstvo Srbije u EU glavni cilj i da Narodna skupština godinama naporno radi kako bi doprinela njegovom ispunjenju. Kroz rad Komisije za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska ispunjene su preporuke ODIHR-a i izmenjen je Zakon o biračkom spisku. Z. Aleksić je istakla da su izmenjeni i medijski zakoni i zakoni u domenu energetskog sektora. Prateći preporuke Venecijanske komisije, u toku je sednica sa setom pravosudnih zakona za koje smo dobili pozitivno mišljenje. Z. Aleksić je istakla da je Srbija zaista deo Evrope sa kojom deli evropsku istoriju, kulturu i vrednosti. Naša povezanost sa Evropom je duboka i stalna i dostignuće pun potencijal jednog dana kada budemo deo EU. Z. Aleksić je zaključila da je Srbija učinila sve potrebno da otvori Klaster 3 još 2021. godine. Kao član Parlamenta izrazila je nadu da će naporan rad biti prepoznat i da Srbija ostaje otvorena za dijalog, partnerstvo i uzajamno poštovanje na evropskom putu.

B. Josifović je prisustvovao ručku koji je za šefove delegacija priredio predsedavajući AFET-a Dejvid Mekalister.

Sastanak je okupio članove AFET-a i delegacije odbora za evropske integracije/evropske poslove parlamenata država kandidata za članstvo iz Bosne i Hercegovine, Moldavije, Crne Gore i Ukrajine.