33/1ВС/МП16.40 – 16.50
САМИР ТАНДИР: Поштовани председниче Народне скупштине, поштовани потпредседници, колегинице и колеге народни посланици, поштована председнице Владе, поштовани министри моје питање је упућено председници Владе и ресорној министарки за заштиту животне средине Ирени Вујовић, а тиче се уклањања несанитарне депоније „Стањевине“ код Пријепоља.
Докле се стигло у санацији несанитарне депоније „Стањевине“ у којој смо сада фази, када можемо да очекујемо да ће бити функционална регионална санитарна депонија „Бањица“ код Нове Вариши, да ли је то санитарна депоније или трансфер станица или нешто трећи и да ли ће депонија „Дубоко“ код Ужица моћи да сервисира комуналне потребе околних локалних самоуправа?
Значи, то су неке ствари које занимају грађанке и грађане са простора одакле и ја долазим, значи из санџачких општина и Златиборског округа. Оно што се постигло у Пријепољу, јесте генерацијска ствар и ја на томе, као грађанин Пријепоља, неко ко живи у Пријепољу, желим да се захвалим Влади Републике Србије, првенствено председнику државе Александру Вучићу, али и вама председнице Владе и ресорној министарки.
Мислим да је то једна генерацијска ствар на коју сви морамо да будемо поносни. Ово постављам питање и због грађана, али и због јавности, јер видим да се у последње време доста бавимо екологијом. То је доказ да се много боље живи и подсетићу да 2009, 2010. и 2011. године, главна тема је била да ли ћемо моћи из буџета да исплатимо плате и пензије.
Данас говоримо о екологији и то је нешто што је јако добро. Драго ми је што грађани могу да изнесу јасно свој став и на протестима. То је доказ да живимо у једном демократском друштву.
Друго питање које постављам, упућено је министру инфраструктуре, Томиславу Момировићу – када ће кренути изградња пруге Рашка – Нови Пазар и када ће кренути пројектовање те пруге и спајање са пругом Београд – Бар?
Када можемо да очекујемо даљу реконструкцију пруге Београд – Бар и када можемо очекивати реконструкцију железничких станица? Значи, железничке станице су отприлике украс сваког града. Међутим, оне су сада доведене у стање потпуне руинираности и мислим да је то нешто на шта треба да обратимо пажњу.
Нема економског развитка без аутопута и без пруге. Један део Санџачких општина има пругу, значи међутим, неопходно је ту пругу реконструисати.
Сложићемо се да је срамота да један велики центар, као што је Нови Пазар нема пругу и то је једна неправда коју под хитно морамо да исправимо. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Министарка Вујовић, изволите.
ИРЕНА ВУЈОВИЋ: Поштовани председниче, поштовани народни посланици, грађани Србије, ево пре свега, захваљујем се председници Владе што ћу вам прво ја дати преглед ситуације везано за „Стањевине“ и Нову Варош, трансфер станицу, дакле, оно што је важно и што поново истичем да је „Стањевина“ један од првих резултата Министарства и могу рећи да сву енергију коју смо уложили у то ми сада већ можемо да видимо резултате.
Сви знамо да је то био вишедеценијски проблем који сада санирамо. Дакле, „Стањевине“ данас како изгледају, вероватно сте имали прилике да видите. Многи од вас који живе у околини или пролазе туда, већ се види да су радови при крају и то је оно што је нама било изузетно важно да урадимо у договореним и предвиђеним роковима.
Дакле, могу да кажем да је 60% посла завршено. У току је постављање дренажних слојева. Такође, након тога иде озелењавање и пошумљавање.
33/2ВС/МП
Дакле, завршетак радова је предвиђен за 15. јуни, иако нас уверавају да ће то бити и раније. Свакако 15. јуни није далеко за такав велики пројекат и санацију читаве депоније. Оно што је друго ваше питање, а свакако је везано за „Стањевине“ јесте градња трансфер станице у Новој Вароши.
Такође, смо причали почетком године да ћемо пребацити средства закључком Владе, за изградњу трансфер станице у Новој Вароши и то је урађено, поред тога вредност радова је 91 милион динара, и учешће три општине је 20%, дакле Прибој, Пријепоље и Нова Варош.
Могу да вам кажем да је потписан уговор одмах након празника креће извођење радова и трајање радова ће бити 150 дана.
Та трансфер станица је од изузетног значаја, пре свега што ће се растеретити и Прибој у који се тренутно односи сав отпад, и стварно хвала свима на разумевању, пре свега грађанима Прибоја, али одмах након изградње трансфер станице, у Новој Вароши, тај проблем ће бити решен.
Трансфер станица је такође предуслов за изградњу регионалног центра и рециклажног центра, а то су центри који су планирани да се израде путем кредитне линије Европске банке за обнову и развој, и на последњем састанку са ИБРД, договорено је да се ти пројекти поделе у две фазе.
Дакле, у првој фази, ће бити Каленић, Ваљево, Дубоко, Ужице, Сомбор и Бањица, Нова Варош, с обзиром на спремност документације, на које се већ интензивно ради и која је при крају, што значи да ова четири региона, може да почне и њихово тендерисање крајем ове године, дакле, у четвртом кварталу.
Свакако, у року од 150 дана, као што сам и рекла, биће завршена трансфер станица, а након тога креће тендер и за регионални центар, конкретно за Нову Варош, и то ће у многоме олакшати ситуацију. Дакле, читав тај део Србије, када буде имао изграђену регионалну станицу биће под контролом управљања отпада.
ПРЕДСЕДНИК: Хоћете ви господине Тандир? Изволите.
САМИР ТАНДИР: Хвала министарки Вујовић. Само бих вас замолио, споменули сте три општине, да у плану буде и четврта општина, како је планирано од почетка и општина Сјеница, они имају одређених проблема са својом ликвидношћу, али се надам да ћу уз подршку Министарства финансија, тај проблем бити превазиђен.
Моје следеће питање би било министру, у наредном блоку очекујем да министар Момировић, пошто сам добио реч, одговори, поставићу још питања министарки енергетике Зорани Михајловић, а тиче се, пошто је најављено да ће бити на седници, а тиче се изградње ХЕ Бродарево 1. и 2. на Лиму, код Пријепоља. Да ли је то предвиђено генералним урбанистичким планом и какав је став Министарства, обзиром да се и са једне и друге стране Лима, налази заштићено подручје.
Са једне стране заштићемо подручје Камена гора, а са друге стране Озрен и Јадовник.
Локална заједница није информисана, пре 10 година, смо имали покушај изградње и није до тога дошло, јер је локална заједница заузела став да предвиђени пројекат није био адекватан, да ће нарушити апсолутно идентитет тог подручја, иако је важно да све оно што Министарство евентуално планира, да локална заједница буде упозната, да не би оставили простор за политичке шпекуланте, који на било који начин, ту тему могу да злоупотребљавају.
Следеће питање је упућено министру пољопривреде. Занима ме, на који начин Министарство може да помогне сточарима, који услед пандемије и затварања хотела и ресторана, нису продали своја грла и крупне и ситне стоке.
33/3ВС/МП
Значи, овај проблем је изражен у целој нашој земљи, али ја говорим о проблемима сточара, поготово са Пештера и са Златара, општина Сјеница, Тутин, Нова Варош, јер имамо једну и зимску и летњу сезону, која је потпуно пропала, хотелијери, односно хотели су били затворени, и ресторани и то нису количине које ми можемо неке респектабилне да извозимо, на светска тржишта.
Такође, Црна Гора, је прошле године била затворена и то су људи који снабдевају хотелијере и ресторане.
Сада, не само да нису продали своја стада, већ су им остала стада, морају да купују сено, сточну храну и они су у дебелом минусу. Говоримо о помоћи привреди, да видимо какав пакет мера би могли овде у Скупштини, да усвојимо и помогнемо нашим пољопривредницима.
Од министра, такође очекујем одговор, хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. Реч има министар Момировић.
34/1ЈИ/МЈ16.50 – 17.00
ТОМИСЛАВ МОМИРОВИЋ: Хвала, господине Тандир на питању и пар констатација. Са некима бих се сложио, са некима се не бих сложио. Нека су, чини ми се остала по мало непотпуна.
Кренуо био од железнице. Ту сте рекли да су станице железничке поприлично девастиране, да се није улагало у њих, да су оне некада биле симбол и синоним за грандиозност, за напредак, за будућност, да су оне сада поприлично запуштене.
Нажалост, морам да се донекле сложим са вама. Једноставно, железница је деценијама била запуштена. Железница је била убијана, девастирана. Тешко би све то било овако како је изгледало до пре пар година док се неко није заиста озбиљно трудио или озбиљно занемаривао железницу, на крају је она дошла у неку ситуацију у каквој је била до пре пар година.
Ја бих вас подсетио да су ипак неке ствари урађене, а неке ствари су тренутно у процесу изградње која ће темељно променити железницу и ми се више никада нећемо вратити у ситуацију каква је била пре пар година.
Ми тренутно градимо најбржу и најмодернију железничку пругу у источној Европи. Односи се на Београд - Нови Сад, као део будуће коридора Београд-Будимпешта која ће бити пруга за возове од 200 километара на сат. За пола сата ћете долазити до Новог Сада. Све железничке станице ће бити реконструисане на том путу и то је оно што се већ увелико ради. До краја године ће бити завршено. То ће заиста бити једна велика промена у перцепцији железнице у Србији, јер оно о чему ја сад причам је нешто што и ми у Влади тешко можемо да замислимо.
Подсетио бих вас да је на прузи Београд-Бар о којој причате, односно Београд-Врбница на територији Републике Србије, већ реконструисан део до Ваљева. Ви данас имате заиста једну квалитетну пругу до 120 километара на час, до Ваљева која је тренутно, да тако кажем, најпунија, највећу окупираност има, већ људи из Ваљева више не користе превоз у том обиму, односно свакодневно неки људи који раде иду возом до Београда, враћају се назад, то је потпуно једна другачија прича, Тридесет шест композиција је купљено у претходном периоду. Свакако да то није довољно у овом тренутку и да смо ми у процесу набавке још композиција, али хоћу да кажем већ су неке ствари урађене.
Са нашим европским партнерима ми радимо пројектовање и до краја ове године ћемо кренути рад пруге од Ниша до Димитровграда. Испратили сте председника после напорних преговора у Бриселу. Договорио, односно обећан му је грант од 700 милиона евра или да будем прецизан између 650 и 700 милиона евра што је највећи грант који је нека земља Западне Европе добила у последњим деценијама. Кад причају о начину и перцепцији Европе према Србији то морају да знају. Ни једна земља није добила толики грант као што је нама обећан за ту пругу.
На пример, Хрватска је добила за мост на Пељешцу око 300 милиона евра, Босна за аутопут значајно мање. Европа је нас препознала на начин да ће нам одобрити највећи грант у досадашњој историји за земље Западног Балкана.
Рекли сте за пругу Рашка – Нови Пазар. Она свакако постоји у стратешким правцима који постоје већ деценијама. Ви сте добро информисани, то јесте нешто о чему ми озбиљно размишљамо. Као што знате, мислим да је поштено то поновити, ми смо свесни да Нови Пазар, Тутин, Сјеница, па наравно онда и Прибој и Пријепоље заслужују много бољу саобраћајну инфраструктуру, него што су имали у претходним деценијама зато се сада ради Нови Пазар, Тутин, магистрални пут који није реконструисан деценијама.
34/2ЈИ/МЈ
Председник је и данас поновио, и то смо причали претходних година, ми смо одлучни да кренемо у изградњу аутопута Пожега-Бољаре. То је аутопут који ће потпуно променити саобраћај за људе из Новог Пазара, пре свега из Сјенице, а онда наравно и за Ариље, Ивањица, Пожега.
Једноставно, оно што имате сада један магистрални пут који пролази кроз велики број насељених места ви ћете моћи да дођете до Пожеге, Чачка, Београда, онда и Ужица у невероватно бржем временском периоду.
Ми смо у претходном периоду имали заиста јако квалитетне разговоре са кинеским партнерима. Они су нам иницијално дали неке пројекције саобраћајница са мањим пројектованим брзинама. Ми смо тражили да то буде аутопут где ће се ићи преко 130 на сат, односно 130 у овом тренутку, а да у перспективи постоји опција да се иде и брже.
Ми желимо најмодернији аутопут и за грађане Новог Пазара, за грађане Сјенице, за грађане Ивањице и Ариља и ја се надам да ћемо у најскорије време ми ући у потписивање комерцијалног уговора, а онда ући и у изградњу тог аутопута.
Молим вас пробајте да размислите шта је само урађено у ових пет година од када је председник Републике спровео фискалну консолидацију. Који је то обим аутопутева. Колико је то важно и за Нови Пазар и за Сјеницу и за све друге градове. Само помислите на Чачак, Београд у коме се деценијама причало. То је данас реалност. Ми смо заборавили да смо ми деценијама ишли до Чачка магистралним путем, гинули су људи, гужве су несносне биле, колико се ствари мењају у смислу саобраћајне комуникације.
Што се тиче путева ми смо већ отишли предалеко и ту нема назад. Ствари су јасне, видљиве, перспектива је јасна и мислим да је сваком грађанину Новог Пазара као сваком грађанину Чачка јасно у ком правцу иде Србија.
Што се тиче железничке инфраструктуре мораћемо да сачекамо, али не још много до краја ове године када буду људи видели брзи возови и то најбржи возови и источној Европи, најмодерније пруге, онда ће им бити јасно о чему ми све ово време причамо, а доћи ће на ред, наравно и пруга Рашка-Нови Пазар. Нови Пазар је град који расте, за нас је јако значајан, не напуштамо га, постоји обилазница око Новог Пазара која се не гради довољно брзо и председник ми је рекао да обратим пажњу шта се са тим дешава. Ако се то буде развлачило и у наредном периоду ми ћемо морати као републичка Влада да интервенишемо и да предузмемо неке кораке како би ушли у бржу изградњу обилазнице око Новог Пазара.
Не знам да ли вас је задовољио овај мој одговор. Свакако хвала вам на питању. Нови Пазар, Сјеница, Тутин, као и сви градови у Републици Србији су део плана „Србија 2025“, то је план који ће довести ову земљу на много економском и социјалном нивоу, већег од оног који је данас, а данашњи ниво је много већи од оног где је био пре пет година.
Тако да, молим вас имајте поверења и видећете како ће се ствари десити. Хвала још једном.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА(Елвира Ковач): Захваљујем.
Реч има министар Бранислав Недимовић.
Изволите.
БРАНИСЛАВ НЕДИМОВИЋ: Захваљујем, поштована председавајућа.
Поштовани народни посланици, желим само неколико речи да кажем апропо теме коју сте покренули, а везана је за проблем короне и проблем који се појављује са недовољном потрошњом јагњећег и говеђег меса.
34/3ЈИ/МЈ
Чињеница је да у задњих 14. 15 месеци, 16, већ колико, због недостатка једног дела тржишта, то се пре свега односи на угоститељске објекте највећим делом током ових 14 месеци, а исто тако и неких других платформи које су биле важне за потрошњу овог црвеног меса, ми смо имали пад потрошње. То аутоматски доводи до ситуације да у читавој причи дође и до пада цена и самим тим до великих проблема.
Нису ово нормалне ситуације, нису нормални услови. Говеђем месу је чак потрошња пала 70%. То је најпре због тога што нису радили хотели, ресторани, није било весеља која су најкласичнија, да тако кажем линија преко којих је та потрошња ишла. То није заобишло ни јагњеће месо. Међутим, шта је држава урадила у задњих 15 месеци? Три пута је интервенисала на тржишту преко робних резерви или преко система су додатне финансијске подршке како би се овај сектор, колико толико ставио у неке нормалне оквире. Признаћете да и време у коме живимо није толико нормално и ко би се надао да ће такве ствари да се дешавају и које су проузроковане короном.
Ја ћу само због јавности рећи неколико ствари. У буџету који је намењен подстицајима скоро 70% оде на сточарство. То је потпуно нормално, јер сточарство је најосетљивији део пољопривредне производње који трпи неки дужи временски интервал када морате да се бавите њиме и не доноси одмах плодове, нарочито када је реч о говедарству, пре свега мислим о товном говедарству и млечном говедарству.
Ситуација на данашњи дан је доста солидна. Цена јагњећег меса живе ваге је око 260 динара, што колико толико задовољава стање на тржишту, а с друге стране цена говеђег меса, односно живе ваге када је то у … 2,05 евра, 2.10, плус субвенција државе која иде и за једно и за друго. Мислим да то није мало.