Извештај о раду јавних тужилаштава на сузбијању криминалитета и заштиту уставности и законитости у 2017. години образложио је Бранко Стаменковић, заменик републичког јавног тужиоца, истакавши да је поступање јавнотужилачких организација у претходној години, на првом месту било фокусирано на сузбијању организованог криминала и корупције, а у складу са државном стратегијом и државним циљевима у борби против корупције, што доприноси процесу Европских интеграција Србије. Такође је истакао да ће се наставити поступање по акционим плановима, са посебни освртом на поглавља везана за придруживање Европској унији, али и активно учешће у пододборима и радним групама. Стаменковић је истакао да је Републичко јавно тужилаштво, у извештајној години, примило за 5,44 процената мање предмета у односу на претходну годину, док је у вези са привредним преступима забележен пораст. Са почетком примене Закона о спречавању насиља у породици, издато је Опште обавезно упутство, са циљем постизања законитости, делотворности и једнообразности у поступању свих јавних тужилаштава, образоване су групе за координацију и сарадњу чији се састанци одржавају најмање једном у 15 дана, као и подгрупе по територијалном принципу. Стаменковић је изразио потребу за допунама и изменама Кривичног законика, као и Закона о кривичном поступку, са циљем да се допринесе одговору на модерне изазове у борби против криминалитета.

Након расправе чланови Одбора прихватили су, већином гласова, Извештај о раду јавних тужилаштава на сузбијању криминалитета и заштиту уставности и законитости у 2017. години и упутили га Народној скупштини на разматрање и одлучивање.

Извештај о раду Државног већа тужилаца образложила је Татјана Лагумџија, изборни члан Државног већа тужилаца и истакла да је у 2017. години Државно веће тужилаца, ставило фокус на избор заменика јавних тужилаца, као и да је формирало нову институцију Повереник за самосталност, који доприноси јачању самосталности и професионалног и институционалног интегритета јавног тужиоца, а у циљу спровођења активности из Акционог плана за Поглавље 23. Такође је истакла да ће Државно веће тужилаца наставити да предузима радње ради остваривања активности даљег побољшања људских, материјалних и организационих ресурса.

У наставку седнице, чланови Одбора прихватили су, већином гласова, Извештај о раду Државног већа тужилаца за 2017. годину и упутили га Народној скупштини на разматрање и одлучивање.

Извештај о раду Високог савета судства за 2017. годину образложио је Иван Јовичић, заменик председника Високог савета судства, истакавши да је у односу на претходне године у 2017. години број изабраних судија за око 2 пута мањи, као и да је у току конкурс за избор 307 судија Високог савета судства.

Чланови Одбора прихватили су, већином гласова, Извештај о раду Високог савета судства за 2017. годину и упутили га Народној скупштини на разматрање и одлучивање.

Извештај о раду Агенције за борбу против корупције за 2017. годину са Извештајем о спровођењу Националне стратегије за борбу против корупције у Републици Србији за период од 2013. до 2018. године и Акционог плана за њено спровођење, образложила је Верка Атанасковић, помоћница директора у Сектору за решавање о сукобу интереса и при том истакла да је годишњим планом провере Извештаја о имовини и приходима за 2017. годину била предвиђена провера за 305 функционера, од којих је завршена провера за 164 функционера који су били у провери током 2016. и 2017. године. Атанасковић је истакла и то да је на републичком нивоу покренуто 85, а на локалном нивоу укупно 219 поступака. Атанасковић је навела и да је Агенција израдила Модел локалног антикорупцијског плана за јединице локалне самоуправе и Модел покрајинског антикорупцијског плана, које су до сада усвојиле укупно 41 јединица локалне самоуправе, а у складу са обавезом из Акционог плана за поглавље 23.

Чланови Одбора ће се о Предлогу закључка изјаснити на некој од наредних седница.

Редовни годишњи извештај Заштитника грађана за 2017. годину образложио је Зоран Пашалић, заштитник грађана Србије и представио информације о активностима Заштитника грађана и уоченим недостацима у раду органа управе, али и предлоге за унапређење положаја грађана пред органима управе уз поштовање људских и мањинских права у поступању органа јавне власти према грађанима Србије. Пашалић је истакао да се у току извештајне године, овој институцији обратило више од 12 000 грађана и примљено је више од 4 000 притужби грађана.

Чланови Одбора ће се о Предлогу закључка изјаснити на некој од наредних седница.

Извештај о спровођењу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја и Закона о заштити података о личности за 2017. годину, образложио је Родољуб Шабић, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, и при том истакао да је проценат успешних интервенција Повереника, у области слободе приступа информацијама у 2017. години, био преко 93 процената, док је у области заштите података о личности у протеклој години било 4 607 предмета. Шабић је, такође истакао да се по питању заштите података о личности наша земља налази на самом почетку процеса имплементације европских стандарда.

Чланови Одбора ће се о Предлогу закључка изјаснити на некој од наредних седница.

Под тачком разно, народни посланик Милорад Мијатовић, упознао је чланове Одбора са циљевима одрживог развоја Агенде 2030 УН, која садржи 17 циљева и 169 потциљева, нагласивши да су у имплементацији постигнути одређени резултати и да постоји обавеза усклађивања циљева са отварањем преговарачких поглавља са Европском унијом. Такође је истакао потребу за упознавањем са Циљевима одрживог развоја због бољег живота и боље будућности грађана Србије.

Седници је председавао Петар Петровић, председник Одбора, а присуствовали су следећи заменици и чланови Одбора: Јован Палалић, доц. др Михаило Јокић, Неђо Јовановић, Славиша Булатовић, Срето Перић, Александра Мајкић, Милетић Михајловић, Зоран Деспотовић, Золтан Пек, Ђорђе Комленски, др Александар Мартиновић и Наташа Вучковић.