Народна скупштина Републике Србије / Активности / Народна скупштина / Радна тела / Седнице одбора ван седишта Народне скупштине / Детаљи седнице Одбора
Седнице одбора ван седишта Народне скупштине
Субота, 25. новембар 2017.
16. седницa Oдбора за рад, социјална питања, друштвену укљученост и смањење сиромаштва
На седници одржаној 25. новембра, ван седишта Народне скупштине у Крушевцу, чланови Одбора разговарали су о развијању и лиценцирању нових услуга социјалне заштите у заједници, са посебним освртом на удружења особа са инвалидитетом и удружења хранитеља.
25. новембар 2017. Учесници 16. седнице Oдбора за рад, социјална питања, друштвену укљученост и смањење сиромаштва
Председница Одбора др Весна Ракоњац навела је да је Законом о социјалној заштити успостављен нови концепт развоја социјалне заштите у чијем су фокусу услуге социјалне заштите и додала да Закон омогућава да пружаоци услуга социјалне заштите могу бити из јавног, приватног и цивилног сектора.
Законом о социјалној заштити уведено је обавезно лиценцирање стручних радника и пружалаца услуга и дефинисани су механизми контроле. Лиценцирању подлежу организације социјалне заштите које пружају дневне услуге у заједници, услуге породичног смештаја и услуге домског смештаја.
В. д. помоћника министра у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милош Јанковић упознао је чланове Одбора са податком да су наменски трансфери нова категорија која је уведена 2016. године и да је предвиђено да буџетом за 2018. годину, средства за ову категорију буду увећана за око осам одсто, односно да износе 750 милиона динара. Средства у форми наменских трансфера би била прослеђена локалним самоуправама и организацијама које пружају услуге социјалне заштите. Изнео је податак да је у 2016. години регистровано 122 локалне самоуправе, у 2017. години 123 које су категоризоване за коришћење наменских средстава. Закључак из 2016. године је, да је од 122 локалне самоуправе 16 требовало средства, која нису искоришћена а ни враћена у буџет, 43 локалне самоуправе су средства користиле полунаменски, док су остале искористиле средства наменски, у складу са Законом.
В. д. помоћника министра у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милош Јанковић упознао је чланове Одбора са податком да су наменски трансфери нова категорија која је уведена 2016. године и да је предвиђено да буџетом за 2018. годину, средства за ову категорију буду увећана за око осам одсто, односно да износе 750 милиона динара. Средства у форми наменских трансфера би била прослеђена локалним самоуправама и организацијама које пружају услуге социјалне заштите. Изнео је податак да је у 2016. години регистровано 122 локалне самоуправе, у 2017. години 123 које су категоризоване за коришћење наменских средстава. Закључак из 2016. године је, да је од 122 локалне самоуправе 16 требовало средства, која нису искоришћена а ни враћена у буџет, 43 локалне самоуправе су средства користиле полунаменски, док су остале искористиле средства наменски, у складу са Законом.
Милош Јанковић је истакао да је у периоду од 2013. до краја новембра 2017. године издато 329 лиценци од стране Министарства за пружање услуга социјалне заштите. Говорећи о приватним домовима који имају лиценцу за рад, истакао је да ће цена на месечном нивоу износити 32.700 динара и да ће корисник услуга који има примања нижа од наведене цене, моћи да користи услуге приватног дома, тако што ће држава користећи средства предвиђена за ове намене суфинансирати разлику у цени.
Поводом друге тачке дневног реда, подршка изради социјалних карти – анализа стања социјалних потреба, др Весна Ракоњац је истакла да ће помоћу социјалних карти корисници лакше доћи до својих права. Такође, навела је да ће се умрежавањем центара за социјални рад, фонда ПИО, националне службе за запошљавање, пореске службе и осталих релевантних институција омогућити да се сви подаци о грађанима, почев од матичног броја, имовинских прихода и пореза нађу у једној бази података.
Поводом друге тачке дневног реда, подршка изради социјалних карти – анализа стања социјалних потреба, др Весна Ракоњац је истакла да ће помоћу социјалних карти корисници лакше доћи до својих права. Такође, навела је да ће се умрежавањем центара за социјални рад, фонда ПИО, националне службе за запошљавање, пореске службе и осталих релевантних институција омогућити да се сви подаци о грађанима, почев од матичног броја, имовинских прихода и пореза нађу у једној бази података.
У наставку рада, Милош Јанковић информисао је чланове Одбора о тренутној фази пројекта израде социјалних карти и навео да је план да пројекат буде завршен до краја 2018. године. Циљ израде социјалних карти је да се пружаоцима услуга социјалне заштите омогући лакши увид у базу података, у циљу да се корисницима социјалних услуга пружи адекватна помоћ.
У наставку седнице, чланови Одбора разговарали су о јачању повезаности између институција у реаговањима на случајеве породичног насиља. Том приликом, др Весна Ракоњац је истакла да сваки вид насиља, психички, физички, сексуални и економски, представља кривично дело за које је предвиђена казна затвора у трајању и до 40 година и додала да се кривичним делом сматра и злоупотреба родитељског права. Председница Одбора је навела да поред правосудних органа у случајевима породичног насиља, а нарочито када су жртве деца, могу да интервенишу и центри за социјални рад. Детету које је жртва насиља, центар за социјални рад може поставити привременог старатеља или дете привремено издвојити из породице када се процени да је то неопходно у циљу његове заштите и пре одлуке суда, истакла је др Ракоњац. У наставку излагања, навела је да је неопходна сарадња полиције, суда и центара за социјални рад како би се извршила процена ризика од насиља, односно препознало насиље у породици.
У наставку седнице, чланови Одбора разговарали су о јачању повезаности између институција у реаговањима на случајеве породичног насиља. Том приликом, др Весна Ракоњац је истакла да сваки вид насиља, психички, физички, сексуални и економски, представља кривично дело за које је предвиђена казна затвора у трајању и до 40 година и додала да се кривичним делом сматра и злоупотреба родитељског права. Председница Одбора је навела да поред правосудних органа у случајевима породичног насиља, а нарочито када су жртве деца, могу да интервенишу и центри за социјални рад. Детету које је жртва насиља, центар за социјални рад може поставити привременог старатеља или дете привремено издвојити из породице када се процени да је то неопходно у циљу његове заштите и пре одлуке суда, истакла је др Ракоњац. У наставку излагања, навела је да је неопходна сарадња полиције, суда и центара за социјални рад како би се извршила процена ризика од насиља, односно препознало насиље у породици.
Председник Основног суда у Крушевцу Слободан Ивановић истакао је да колектив и судије у Основом суду у Крушевцу имају нулти степен толеранције према свим облицима породичног насиља и додао да је у пракси могуће деловати искључиво у сарадњи са државним органима, полицијском управом, тужилаштвом и центром за социјални рад.
Када је у питању поступање по Закону о спречавању насиља у породици, поднето је укупно 136 предлога за продужење хитне мере, док је у 133 предмета донета одлука о продужавању хитне мера, као што је мера привременог удаљења учиниоца из стана или забрана контактирања и приласка жртви насиља, навео је Слободан Ивановић.
У излагању је учествовао и представник полицијске управе Крушевца Иван Миленковић и том приликом истакао да је у циљу кажњавања и спречавања насиља у породици, неопходно јединствено поступање свих државних органа. Додао је да је хитност по поступању најбитнија улога полицијске службе и навео да је од 1. јуна ове године, када је и Закон о спречавању насиља у породици ступио на снагу, пријављено 500 случаја насиља у породици. Новим Законом полиција има могућност да насилнику изрекне две хитне мере, које раније нису биле предвиђене а то су привремено удаљење учиониоца из стана и мера која се односи на забрану учиониоцу да контактира жртву насиља.
Чланови Одбора и представници релевантних институција водили су конструктивну расправу и закључили да је неопходно да заједничким деловањем учествују у примени законских решења, као и да се најслабије карике закона уоче и исправе у циљу добробити грађана Србије.
Одбор је ову седницу одржао ван седишта Народне скупштине, у Крушевцу, уз подршку Програма Уједињених нација за развој (УНДП) и Швајцарске агенције за развој и сарадњу (СДЦ), у оквиру пројекта „Јачање надзорне улоге и јавности у раду Народне скупштине”.
Седници је председавала председница Одбора др Весна Ракоњац, а присуствовали су чланови и заменици чланова Одбора Миланка Јевтовић Вукојичић, Прим. др Бранимир Ранчић, Прим. др Владо Бабић, Бојан Торбица, Драган Савкић, Весна Николић Вукајловић, Љупка Михајловска, др Предраг Јеленковић, Милена Ћорилић, Татјана Мацура и Енис Имамовић.
Седници су присуствовали и државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Нерић и директорка Центра за самостални живот особа са инвалидитетом Гордана Рајков.
Чланови Одбора и представници релевантних институција водили су конструктивну расправу и закључили да је неопходно да заједничким деловањем учествују у примени законских решења, као и да се најслабије карике закона уоче и исправе у циљу добробити грађана Србије.
Одбор је ову седницу одржао ван седишта Народне скупштине, у Крушевцу, уз подршку Програма Уједињених нација за развој (УНДП) и Швајцарске агенције за развој и сарадњу (СДЦ), у оквиру пројекта „Јачање надзорне улоге и јавности у раду Народне скупштине”.
Седници је председавала председница Одбора др Весна Ракоњац, а присуствовали су чланови и заменици чланова Одбора Миланка Јевтовић Вукојичић, Прим. др Бранимир Ранчић, Прим. др Владо Бабић, Бојан Торбица, Драган Савкић, Весна Николић Вукајловић, Љупка Михајловска, др Предраг Јеленковић, Милена Ћорилић, Татјана Мацура и Енис Имамовић.
Седници су присуствовали и државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Нерић и директорка Центра за самостални живот особа са инвалидитетом Гордана Рајков.
Видео (1)
Субота, 25. новембар 2017. | 16. седница Одбора за рад, социјална питања, друштвену укљученост и смањење сиромаштва 25.11.2017.
Крушевац: Фото галерија
Остале седнице овог одбора
| Уторак, 21. фебруар 2017. | 10. седница Одбора за рад, социјална питања, друштвену укљученост и смањење сиромаштва | Суботица | Има фотографија Има видео снимака |
| Понедељак, 18. октобар 2010. | Двадесет трећа седница Одбора за смањење сиромаштва | Ада | |
| Уторак, 27. октобар 2009. | Седамнаеста седница Одбора за рад, борачка и социјална питања | Нови Сад | |
| Четвртак, 4. децембар 2008. | Трећа седница Одбора за смањење сиромаштва | Лесковац |
Обратите се одбору Народне скупштине
Седнице одбора ван седишта Народне скупштине се организују и ова подстрана је израђена уз подршку Програма Уједињених нација за развој (УНДП) и Швајцарске агенције за развој и сарадњу (СДЦ), у оквиру пројекта „Јачање надзорне улоге и јавности у раду Народне скупштине”.
Ставови и садржај на овој подстрани не представљају нужно становиште УНДП и СДЦ.