Библиотека Народне скупштине

Библиотека Дома Народне скупштине припада групи специјалних, парламентарних библиотека затвореног типа.

Просторије ове парламентарне библиотеке су наменски пројектоване у време када је планирана изградња Народне скупштине 1901. године. Када је завршена градња, 1936. године, коначно је и озваничен распоред, намена и назив просторија у којима се и данас налази библиотека и читаоница (соба број 17).

Фонд библиотеке Народне скупштине је формиран од фонда библиотеке Народне скупштине Краљевине Југославије, која је 1918. године (приликом уједињења) наследила књижни фонд Библиотеке Народне скупштине Кнежевине и Краљевине Србије из 1889. године.Најстарији део фонда су књиге које су припадале Министарству унутрашњих дела Краљевине Србије, а затим Председништву Министарског савета, унутар кога се налазио и Централни прес биро са књижницом.

Буџет и правила рада скупштинске библиотеке први пут су званично прописани у Закону о пословном реду у Народној скупштини Краљевине Србије, од 1.новембра1889. године.

Према Прегледу рада Народне скупштине у II редовном сазиву за 1909. годину, од 1. октобра 1909. до 12. јуна 1910. године,у саставу Народног представништва налазиле су се, поред осталих просторија, и библиотека и читаоница. У овој библиотеци чували су се сви скупштински протоколи и стенографске белешке од почетка скупштинског рада па све до дана када је штампан Преглед. Такође, налазили су се и сви закони, уредбе и зборници, поред других књига, највише из области правних и финансијских наука.

Дужност библиотекара у то време вршио је г. Драгиша Стојадиновић, студент права.

Скупштинска зграда тога времена налазила се на углу улица Краљице Марије и Милоша Великог, а зграда у којој се налазила библиотека била је одвојена од скупштинске зграде, али у истом дворишту,и није била својина Скупштине, већ је „узета под кирију“.

Унутрашњост данашње библиотеке у Дому Народне скупштине рађена је у храстовом дуборезу и по мишљењу многих представља једно од естетски најуспелијих остварења у ентеријеру скупштинског здања. За тај и такав изглед библиотеке побринуо се познати београдски столар Драгоје Барац. Важно је напоменути да су разни комади намештаја који се налазе у библиотеци аутентични и врло упечатљиви. Намештај Народне скупштине израдило је више извођача, међу којима је највише било ангажовано предузеће – „Столарија Прогрес“ из Београда. Слично намештају и расвета је посебно пројектована, а аутор пројекта је био архитекта Николај Краснов. Према његовим пројектима сва су расветна тела декоративно моделована и рађена у Загребу од бронзе или месинга, прилагођена општим стилским одликама ентеријера.

Поред читаонице, библиотека је поседовала и такозвану приручну библиотеку која је формирана 1964.године од извесног броја наслова дневне штампе, савезних, републичких и покрајинских службених листова, као и мањег броја књига приручног карактера. Та библиотека се налазила у Палати Србија, на Новом Београду, на петом спрату – собе 531 и532. Крајем деведесетих година прошлог века,фонд приручне библиотеке пресељен је у библиотеку Дома Народне скупштине.

Данас, библиотека се састоји од читаонице са галеријом и депоа у коме се налази највећи део библиотечког фонда.

Фонд библиотеке садржи око 60.000 књига и периодичних публикација на српском и страним језицима из области законодавства, историје, политике, права, економије, статистике, социологије, филозофије... Фонд чини и богата збирка приручника, енциклопедија, речника, лексикона.

Историјски вредна је и збирка стенографских бележака од почетка развоја парламентаризма у нас. У збирци се налазе:

  • протоколи српске Народне скупштине од 1859. до 1918. године;
  • стенографски записници Сабора и Сената Хрватске, Славоније и Далмације од 1861. до 1912. године;
  • брзописна извјешћа Сабора Краљевине Далмације од 1876. до 1908. године;
  • стенографске биљешке Црногорске Народне Скупштине од 1906. до 1914. године;
  • стенографски извјештаји Босанско-Херцеговачког Сабора од 1910. до 1914. године;
  • стенографске белешке Народне скупштине Срба, Хрвата и Словенаца од 1918. до 1939. године, као и
  • стенографске белешке са Првог и Другог заседања АВНОЈ-а и
  • стенографске белешке са седница већа скупштина социјалистичке Југославије од 1945. године, као и остале стенографске белешке до данашњих дана.

Библиотека поседује и веома вредну збирку оригиналних стенографских бележака са заседања Скупштине Краљевине Србије од 1914. до 1918. године у Нишу и на Крфу - писане руком; збирку најстаријих закона штампаних у нашој земљи; збирку од око стотинак раритета; комплете службених листова од 1921. године до данас; збирке републичких службених листова од 1945. године до данас; службене листове бивших република СФРЈ од 1945. до 1992. године и периодичне публикације (новине и часописи) на српском и страним језицима,који се чувају у библиотеци од 2000. године.

Нарочиту вредност има и збирка старе и ретке књиге, која броји око стотинак наслова, а чине је издања из XVIII и XIXвека. Збирку чине већим делом устави, закони и зборници закона и наредаба који сведоче о бурној српској историји:

  • Први српски устав, чувен као Сретењски устав из 1835. године;
  • Устав Књажества Сербије из 1838. године, познатији као Султански хатишерифи сви устави наших и неких страних држава до данас.
Од закона и законика,вредно је споменути Душанов законик који је штампан 1898. године. Збирку старе и ретке књиге, чине пре свега и универзитетски уџбеници из историје, језика, логике, политичке економије, географије, филозофије, чији су аутори наши познати ствараоци Ђуро Даничић, Јоаким Вујић, Аврам Мразовић, Сима Милутиновић Сарајлија, Чедомиљ Мијатовић, Љубомир П. Ненадовић (издавач), Данило Медаковић и остали. Од белетристике збирка поседује ''Даворје'' Јована Стерија Поповића, ''Стихотворенија'' Лукијана Мушицког, роман ''Велимир и Босиљка'' Милована Видаковића и др. Великан српске писмености Вук Стефановић Караџић заступљен је двема публикацијама, и то ''Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона (вере)'' и ''Правитељствујушћи совјет српски за времена Карађорђијева''.

Осим књига, збирка поседује и шест вредних наслова периодике, од којих је ''Славеносербски магазин'' из 1768. године најстарија и уједно највреднија публикација у збирци старе и ретке књиге.

Публикације из ове раритетне збирке углавном су штампане у Београду/Крагујевцу – Књигопечатије Књажества српског, Новом Саду – Књигопечатња Данила Медаковића, али има и оних штампаних у Карловцима - Типографија Митрополитско-гимназијална, Будиму у Писменима Краљевског Универзитета Унгарског, Бечу - код Шнирера, Лајпцигу - у Јерменском манастиру и код Георга Виланда, Епископској књигопечатњи...

Сва библиотечка грађа је евидентирана у инвентарним књигама. Свака публикација је пре уписивања у инвентарну књигу печатирана посебним печатом библиотеке (округли и правоугаони са инвентарним бројем).Прва уписана књига у Инвентарну књигу бр. 1. од 17. фебруара 1959. године је Веснић, Мил. Р: Наш политички буквар, из 1891. године.

Почетком 2002. године је усвојен Програм модернизације библиотеке, којим је предвиђена њена комплетна реорганизација, а пре свега осавремењавање и техничко опремање.

Фонд библиотеке могу користити народни посланици, научни радници и сви заинтересовани чији захтев одобри генерални секретар.

Библиотека припрема истраживања и прегледне информације у циљу пружања подршке остваривању функција Народне скупштине. Путем сарадње са истраживачким службама националних парламената и међународним организацијама, посебно Европским центром за парламентарна истраживања и документацију, прате се савремени трендови у размени знања у парламентарном раду. Захтев за израду истраживачког рада подноси се начелнику Библиотеке на посебном обрасцу који чини саставни део Правилника о поступку постављања захтева за истраживање и израду истраживачког рада Библиотеке Народне скупштине и који је доступан на интернет страници Народне скупштине.

Правилник о раду библиотеке Народне скупштине

контакт:

Читаоница Библиотеке Народне скупштине
адреса: Трг Николе Пашића 13
контакт телефон: 011-3026-315

Начелник Библиотеке Народне скупштине
Taња Остојић дипл. филозоф
адреса: Краља Милана 14
контакт телефон: 011-3026-532

Истраживања Датум Преузми
Заменици чланова парламента 10. мај 2018. DOC
Законска регулатива о прекиду трудноће 16. новембар 2017. DOC
Популациона политика у земљама региона и Норвешкој 16. новембар 2017. DOC
Вршњачко насиље 24. мај 2017. DOC
Пореске стопе и структура пореских прихода 8. децембар 2016. DOC
ПОЛИТИКА УПРАВЉАЊА МИГРАЦИЈАМА 17. новембар 2016. DOC
НЕГА ПРЕВРЕМЕНО РОЂЕНИХ БЕБА – ПОСТУПАЊЕ ДРЖАВЕ И НАДЛЕЖНИХ УСТАНОВА 21. октобар 2016. DOC
Запосленост и ризик од сиромаштва: анализа и пројекције 11. децембар 2015. DOC
Порекло имовине 22. октобар 2015. DOC
Примена медијске регулативе на садржај ријалити програма 6. октобар 2015. DOC
Пољопривредна производња у Србији (2013-2014) 6. јул 2015. DOC
Финансијска подршка националној кинематографији 4. јун 2015. DOC
Обавезна и добровољна вакцинација против заразних болести у европским државама 11. март 2015. DOC
Сарадња парламента и врховне ревизорске институције 11. фебруар 2015. DOC
Промена устава и процес приступања и чланства у Европској Унији 29. јануар 2015. DOC
Правни оквир за примену видео надзора 25. децембар 2014. DOC
Парламент Руске Федерације 22. децембар 2014. DOC
Eкономска истраживања и анализе у парламентима 12. децембар 2014. DOC
ПАРЛАМЕНТ АЗЕРБЕЈЏАНСКЕ РЕПУБЛИКЕ 3. децембар 2014. DOC
Услови за запошљавање странаца у Немачкој, Словенији и Уједињеном Краљевству 14. новембар 2014. DOC
Увоз и извоз оружја и муниције 1. септембар 2014. DOC
Закон о раду 15. август 2014. DOC
Закон о пензијском и инвалидском осигурању 14. август 2014. DOC
ПОСЛАНИЧКЕ ГРУПЕ ПРИЈАТЕЉСТВА 27. јун 2014. DOC
ПОРЕСКЕ ОЛАКШИЦЕ 2. јун 2014. DOC
Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
25 26 27 28 29 30 1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31 1 2 3 4 5
Уторак, 17. јул

Цео календар догађаја

Будите у току