Народна скупштина Републике Србије

Библиотека Дома Народне скупштине припада групи специјалних, парламентарних библиотека затвореног типа.

Просторије ове парламентарне библиотеке су наменски пројектованеу време када је планирана изградња Народне скупштине 1901. године. Када је завршена градња, 1936. године, коначно је и озваничен распоред, намена и назив просторија у којима се и данас налази библиотека и читаоница (соба број 17).

Фонд библиотекеНародне скупштине је формиран од фонда библиотеке Народне скупштине Краљевине Југославије, која је 1918. године (приликом уједињења) наследила књижни фонд Библиотеке Народне скупштине Кнежевине и Краљевине Србијеиз 1889. године.Најстарији део фонда су књиге које су припадале Министарству унутрашњих дела Краљевине Србије, а затим Председништву Министарског савета, унутар кога се налазио и Централни прес биро са књижницом.

Буџет и правила рада скупштинске библиотеке први пут су званично прописани у Закону о пословном реду у Народној скупштини Краљевине Србије, од 1.новембра1889. године.

Према Прегледу рада Народне скупштине у IIредовном сазиву за 1909. годину, од 1. октобра 1909. до 12. јуна 1910. године,у саставу Народног представништва налазилесу се, поред осталих просторија, и библиотека и читаоница. Уовојбиблиотеци чували су сесви скупштински протоколи и стенографске белешке од почетка скупштинског рада па све до дана када је штампан Преглед. Такође, налазили су се исви закони, уредбе и зборници, поред других књига, највише из области правних и финансијскихнаука.

Дужност библиотекарау то времевршио је г. Драгиша Стојадиновић, студент права.

Скупштинска зграда тога времена налазила се на углу улица Краљице Марије и Милоша Великог, а зграда у којој се налазила библиотека била је одвојена од скупштинске зграде, али у истом дворишту,и није била својина Скупштине, већ је „узета под кирију“.

Поред читаонице, библиотека је поседовала и такозвану приручну библиотеку која је формирана 1964.годинеод извесног броја наслова дневне штампе, савезних, републичких и покрајинских службених листова, као и мањег броја књига приручног карактера. Та библиотека се налазила у Палати Србија, на Новом Београду, на петом спрату – собе 531 и532. Крајем деведесетих годинапрошлог века,фонд приручне библиотеке пресељен је у библиотеку Дома Народне скупштине.

Фонд библиотеке садржи око 60.000 књига и периодичних публикација на српском и страним језицима из области законодавства, историје, политике, права, економије, статистике, социологије, филозофије... Фонд чини и богата збирка приручника, енциклопедија, речника, лексикона.

Историјски вредна је и збирка стенографских бележака од почетка развоја парламентаризма у нас. У збирци се налазе:

• протоколи српске Народне скупштине од 1859. до 1918. године;
• стенографски записници Сабора и Сената Хрватске, Славоније и Далмације од 1861. до 1912. године;
• брзописна извјешћа Сабора Краљевине Далмације од 1876. до 1908. године;
• стенографске биљешке Црногорске Народне Скупштине од 1906. до 1914. године;
• стенографски извјештаји Босанско-Херцеговачког Сабора од 1910. до 1914. године;
• стенографске белешке Народне скупштине Срба, Хрвата и Словенаца од 1918. до 1939. године, као и
• стенографске белешке са Првог и Другог заседања АВНОЈ-а и
• стенографске белешке са седница већа скупштина социјалистичке Југославије од 1945. године, као и остале стенографске белешке до данашњих дана.

Библиотека поседује и веома вредну збирку оригиналних стенографских бележака са заседања Скупштине Краљевине Србије од 1914. до 1918. године у Нишу и на Крфу - писане руком; збирку најстаријих закона штампаних у нашој земљи; збирку од око стотинак раритета; комплете службених листова од 1921. године до данас; збирке републичких службених листова од 1945. године до данас; службенелистове бивших република СФРЈ од 1945. до 1992. године и периодичне публикације (новине и часописи) на српском и страним језицима,који сечувајуу библиотеци од2000. године.

Нарочиту вредност има и збирка старе и ретке књиге, која броји око стотинак наслова, а чине је издања из XVIIIи XIXвека. Збирку чине већим делом устави, закони и зборници закона и наредаба који сведоче о бурној српској историји:

• Први српски устав, чувен као Сретењски устав из 1835. године;
• Устав Књажества Сербије из 1838. године, познатији као Султански хатишерифи сви устави наших и неких страних државадо данас.

Осим књига, збирка поседује и шест вредних наслова периодике, од којих је ''Славеносербски магазин'' из 1768. године најстарија и уједно највреднија публикација у збирци старе и ретке књиге.

Публикације из ове раритетне збирке углавном су штампане у Београду/Крагујевцу – Књигопечатије Књажества српског, Новом Саду – Књигопечатња Данила Медаковића, али има и оних штампаних у Карловцима - Типографија Митрополитско-гимназијална, Будиму у Писменима Краљевског Универзитета Унгарског, Бечу - код Шнирера, Лајпцигу - у Јерменском манастиру и код Георга Виланда, Епископској књигопечатњи...

Сва библиотечка грађа је евидентирана у инвентарним књигама. Свака публикација је пре уписивања у инвентарну књигу печатирана посебним печатом библиотеке (округли и правоугаони са инвентарним бројем).Прва уписана књига у Инвентарну књигу бр. 1. од 17. фебруара 1959. године је Веснић, Мил. Р: Наш политички буквар, из 1891. године.

Почетком 2002. године је усвојен Програм модернизације библиотеке, којим је предвиђена њена комплетна реорганизација, а пре свега осавремењавање и техничко опремање.

Библиотека припрема истраживања и прегледне информације у циљу пружања подршке остваривању функција Народне скупштине. Путем сарадње са истраживачким службама националних парламената и међународним организацијама, посебно Европским центром за парламентарна истраживања и документацију, прате се савремени трендови у размени знања у парламентарном раду. Захтев за израду истраживачког рада подноси се начелнику Библиотеке на посебном обрасцу који чини саставни део Правилника о поступку постављања захтева за истраживање и израду истраживачког рада Библиотеке Народне скупштине и који је доступан на интернет страници Народне скупштине.

контакт:

Читаоница Библиотеке Народне скупштине
адреса: Трг Николе Пашића 13
контакт телефон: 011-3026-315

Начелник Библиотеке Народне скупштине
адреса: Краља Милана 14
контакт телефон: 011-3026-532