Народна скупштина Републике Србије / Грађани / Едукативни центар / Културно наслеђе / Вајарство
Вајарство
![](/upload/images/content/vajarstvo/umetnicke_vrednosti_sr-35.jpg)
Драгутин Филиповић, Цар Душан, 1937.
Према пројекту за зграду Дома народног представништва и током уређења њеног ентеријера, било је предвиђено да скулптуре буду значајан елемент декорације, обједињавајући у себи уметничке вредности са визуелном манифестацијом националног, духовног и политичког идентитета. Већ двадесетих година минулог столећа, по замисли архитекте Илкића, вајарска остварења, која би својим симболичним карактером упућивала на функцију саме институције и значај онога што оличава, требало је да буду постављена на фронтовима изнад оба улаза и дуж горње ивице бочних крила зграде. До реализације није дошло, али је одлучено да се одабрани гипсани модели,настали 1925. и 1926. године, поставе у унутрашњост зграде. Сачувано је девет радова: Одбрана и Рудар Д. Арамбашића, Наука П. Палавичинија, Саобраћај Л. Долинара, Занатство И. Кердића, Трговина Ж. Лукића, Политичар И. Зајеца, ГрадинарИ. Напотника и Грађевинар вероватноД. Хотка. Разнородне по идејама, ове скулптуре у великој мери одражавају главне стваралачке токове у вајарству тог периода.
![](/upload/images/content/vajarstvo/umetnicke_vrednosti_sr-36.jpg)
Драгомир Арамбашић, Одбрана,1925.
Радови који су после завршетка зграде, крајем тридесетих година, постављени у нишама предвиђеним за њих у унутрашњости здања, чине знатно уједначенију целину. У вестибилу, одмах на уласку, четири монументалне фигуре исклесане у прилепском мермером, чврстих, стабилних облика и благо стилизованих, сведених површина, представљају личности које симболизују историјски развој сва три конститутивна народа и родоначелника краљевске династије. То су Цар ДушанД. Филиповића, Краљ Томислав В. Радауша,Кнез Коцељ Т. Коса и КарађорђеФ. Кршинића. Скулптуре у централном холу, по идејном програму, означавају привредне делатности, а изражене су женским фигурамаприказаним са атрибутима који одређују поједине гране привреде. Фигуре Занатство и Поморство, рад П. Палавичинија иПољопривреда и Индустрија Ф. Горшеа, изведене су у мермеру. Њима су сродна два остварења Ф. Кршинића одливена у бронзи, персонификације Правде и Просвете. Поменута дела изведена су по моделима који су добили прве награде на конкурсу на коме су учествовали готово сви познатији југословенски вајари тог периода.
![](/upload/images/content/vajarstvo/umetnicke_vrednosti_sr-37.jpg)
Вања Радауш, Краљ Томислав, 1937.
Радови који су после завршетка зграде, крајем тридесетих година, постављени у нишама предвиђеним за њих у унутрашњости здања, чине знатно уједначенију целину. У вестибилу, одмах на уласку, четири монументалне фигуре исклесане у прилепском мермером, чврстих, стабилних облика и благо стилизованих, сведених површина, представљају личности које симболизују историјски развој сва три конститутивна народа и родоначелника краљевске династије.
То су Цар ДушанД. Филиповића, Краљ Томислав В. Радауша,Кнез Коцељ Т. Коса и КарађорђеФ. Кршинића. Скулптуре у централном холу, по идејном програму, означавају привредне делатности, а изражене су женским фигурамаприказаним са атрибутима који одређују поједине гране привреде.
![](/upload/images/content/vajarstvo/umetnicke_vrednosti_sr-38-39.jpg)
Франце Горше, Пољопривреда, 1937. и Петар Палавичини, Занатство, 1937.
![](/upload/images/content/vajarstvo/umetnicke_vrednosti_sr-45.jpg)
Тома Росандић, Играли се коњи врани, 1937-38.
За разлику од њих, две динамичне композиције са називом Играли се коњи врани, које супостављене испред зграде 1938. године, директно су наручене од Т. Росандића, који је својим стваралачким и педагошким радом оставио дубок траг у српској и југословенској скулптури.
Портрети, који сведоче о личностима, али и о раздобљима која су оне обележиле својим деловањем, имају важно место у ликовном и политичком процесу уобличавања уметничког програма здања Скупштине. Прво је у збирку доспео портрет краља Петра I када је, 1920., ово дело Р. Валдеца одливено у више примера-ка за све важније државне установе.
![](/upload/images/content/vajarstvo/umetnicke_vrednosti_sr-41.jpg)
Франо Кршинић, Карађорђе, 1938.
Током послератног периода,почев од 1947. године, настале су бисте председ-ника Јосипа Броза Тита, дела А. Аугустинчића и Б. Калина, као и председника Савезне скупштине Моше Пијаде, др Ивана Рибара, Милентија Поповића и Едварда Кардеља, остварења А. Аугустинчића,Б. Калина, Н. Јанковића и З. Калина.
Вајарска остварења у згради Скупштине дела су најзначајнијих аутора са простора некадашње Југославије. По уметничкимвредностима, она представљају врхунске домете југословенске скулптуре, посебно оне из периода између два светска рата, а по идејној замисли чине складну и промишљену целину, која одражава историјски, духовнии материјални развој државе.
![](/upload/images/content/vajarstvo/umetnicke_vrednosti_sr-42.jpg)
Рудолф Валдец, Краљ Петар I, 1904.
![](/upload/images/content/vajarstvo/umetnicke_vrednosti_sr-43.jpg)
Тома Росандић, Никола Пашић, 1937.
![](/upload/images/content/vajarstvo/umetnicke_vrednosti_sr-44.jpg)
Ристо Стијовић, Краљ Александар, 1937.
![](/upload/images/content/vajarstvo/umetnicke_vrednosti_sr-46.jpg)
Антун Аугустичић, Јосип Броз Тито, 1947.