Посланичка питања у октобру

29/1ВС/МТ16.10 – 16.20

(После паузе.)

ПРЕДСЕДНИК: Даме и господо народни посланици, у складу са Пословником, са чланом 205, приступамо постављању посланичких питања у времену од 16 до 19 часова. 
Пре него што пређемо на постављање посланичких питања дозволите ми да вас још једном подсетим на одредбе Пословника које се односе на начин постављања посланичких питања.
Излагање народног посланика који поставља питање не може да траје дуже од три минута. 
После датог одговора на посланичко питање народни посланик који је поставио питање има право да у трајању од највише три минута коментарише одговор на своје питање или да постави допунско питање. 
По добијању одговора на допунско питање народни посланик има право да се изјасни о одговору, у трајању од највише два минута.
У току трајања постављања питања и давања одговора примењују се одредбе Пословника, с тим што нису дозвољене реплике и указивања на повреду Пословника. 
Поздрављам присутне чланове Владе.
Председница Владе Ане Брнабић, заједно са неколико министара и чланова Владе је службено спречена да буде присутна. 
Прелазимо на постављање посланичких питања.
Реч има народни посланик Владан  Глишић.
Изволите. 
ВЛАДАН ГЛИШИЋ: Поштовани представници Владе, знам да се ваш концепт развоја Србије у економском и сваком другом смислу и оно зашта се људи којима ја припадам залажу радикално разликује, али желим да поставим питање у вези корпорације компаније „Рио Тинто“. Мислим да неке чињенице које бих ту изнео, се без обзира на разлике у концепту и код вас и код оних који та питања постављају поклапају и недоумице се озбиљно отварају. 
Пре свега, компанија „Рио Тинто“, што се у јавности мало потенцира, јесте компанија која, како сам разумео, аустралијско-британска. 
Аустралија и Британија су савезници косовске администрације. Ја знам да „Рио Тинто“, као и све корпорације, стране банке и они који су дошли овде ће гледати што мање профита да остави у Србији и да што мање плати пореским органима оно што Србији треба, али ће негде, неким пореским органима то морати да плате, и то највероватније пореским органима Аустралије или Британије. 
Да ли ће тај новац који они буду извукли из Србије преко тих пореских органа завршити као помоћ албанским специјалцима на КиМ, као помоћ за њихово наоружавање да би сутра могли то оружје да испробавају на нашим људима на КиМ?
Ако је то тако, да ли је смислено да ми једној таквој компанији дајемо да зарађује правећи велике еколошке проблеме у Србији?
Друга ствар коју такође треба да знамо јесте лична карта те компаније, а то је да је на Папуа Новој Гвинеји, где је имала рудник, оставила спржену земљу и еколошку катастрофу несагледивих размера?
Чињеница је да је та компанија у Аустралији својим копањем рудног блага уништила културно наслеђе, етничко наслеђе Абуриџина и, додуше, на тај начин само наставила вишевековну геноцидну политику њеног краљевског височанства Велике Британије према Абориџинима.

29/2ВС/МТ

Значи, да ли ћемо таквој корпорацији, која се тако понаша отворити врата наше земље?
Када све то знамо, постављају се она питања на која нисмо добили одговор, а волео бих да ми неко од представника Владе на то одговори, а то је – да ли су они најзад нашли тај неки трећи начин вађења руде литијума из јадарита, пошто прва два начина за које смо их питали на претходним седницама Владе, наводно се неће користити, а оба начина подразумевају велике количине воде, велике количине сумпорне киселине и огромне количине отпадних вода које ће негде морати да иду, у неке сливове неких река и јаловине која по просторном плану који је на чудан начин донесен ће остати у сливу река и отворена за могуће поплаве.
Дакле, на то нисмо добили одговор. Наводно, они раде неки трећи економски, еколошки, па на крају и технолошки процес који то неће постићи, међутим када погледате све њихове руднике, они су свуда ван насељених места. 
Тако да, сва та питања још увек стоје отворена, а посебно је питање да ли они користећи свој лобистички потенцијал корумпирају неке наше установе које ће сутра требати да контролише њихов рад?
Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Владане, истекло је три минута.
Нисам само схватио коме сте поставили питање?
ВЛАДАН ГЛИШИЋ: Не знам, ја сам мислио да ће овде бити и премијерка Брнабић, али ко је у суштини из ресора везаног за рударство, нема ни госпође Михајловић. Значи, можда министар пољопривреде, пошто се ради о пољопривредном земљишту у долини.
ПРЕДСЕДНИК: Добро.
Може да се јави било ко од представника Владе, али ту је и министарка за заштиту животне средине. 
ВЛАДАН ГЛИШИЋ: Наравно. 
Изволите, ко хоће у име Владе?
Реч има министар Ирена Вујовић.
Изволите. 
ИРЕНА ВУЈОВИЋ: Свакако везано за „Рио Тинто“, већ неколико пута смо излазили са тим у јавност. Дакле, не треба да имате било какву лошу намеру или, не дај Боже, то што помињете да је било ко корумпиран. Ми смо баш ти који не пуштамо лако било какву студију.
Дакле, пре званичне студије о заштити животне средине, се радило на обиму и садржају студије. То су све транспарентни документи у којима учествује јавност изузетно баш због интересовања за ту тему и све оно што је смислено и правно утемељено, ми прихватамо све те сугестије.
Дакле, након обима и садржаја на који смо имали одређене примедбе, тек онда компанија израђује студију о процени утицаја на животну средину, и то смо већ много пута рекли, и та студија када буде предата од њихове стране, такође ће бити транспарентна и биће предмет за разговор.
Оно што сте помињали сада да је све на бази претпоставке око загађивања воде, земље, око постројења за пречишћавање отпадних вода, да ли их имају или немају, ми ћемо све то кроз студију утврдити.
Дакле, не можемо да осуђујемо унапред пројекат, не можемо да говоримо о негативном утицају на животну средину, све до тренутка док не будемо имали, дакле, студију о којој можемо да разговарамо.


29/3ВС/МТ

Министарство за заштиту животне средине и читав тим људи који ради на томе има свакодневну комуникацију са представницима компаније и отворена су врата Министарства за свакога, не само за Рио Тинто, него за све који желе да се баве привредом, а да може да има негативан утицај на животну средину.
Дакле, ми смо ту да дамо упутства и шта је оно што је у складу са законом.
Дакле, док год не будемо имали студију пред нама, ми не можемо да баратамо било каквим нивоима загађења, пошто их можда уопште и неће бити, али не можемо никога осуђивати и мислим да треба да сачекамо документе.
Наравно да су све очи јавности упрте и да не жели нико да ради било какве ствари које могу да нанесу штету на животну средину и на здравље људи.
Мислим да треба то да сачекамо и да не треба никога унапред да осуђујемо. Дакле, ми пратимо сваки корак. Мислим да ћемо ускоро имати и неке нове информације, везано на решење, односно на тај обим и садржај, што је корак пред студију. Постојале су одређене жалбе и сада се по тим жалбама одговара на административној комисији и тек кад се заврше све те процедуре, административне, онда ћемо моћи да дамо коначно решење на обим и садржај студије, што је корак пред студију, тако да смо и ми даље на почетку, везано за те процене и зато вас молим да унапред не осуђујемо пројекат и да унапред не причамо о загађењу, било да је аеро загађење, загађење земље или воде.
Наравно, да све оно што треба да поседује такав један огроман пројекат, када говорите о пречистачима за отпадне воде, мислим да ће то сигурно имати и да су то предвидели и да је то најмање у односу на све остало што је предвиђено пројектом.
Волела бих да учествујете у сваком овом процесу, сви ви који сте заинтересовани, и који имате било какву сумњу, а наравно да учествује и што шира јавност, како би све сугестије које су значајне, могли да укључимо и узмемо у обзир.
Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Посланик Глишић.
Изволите. 


30/1 БД/ЛЖ16.20 – 16.30

ВЛАДАН ГЛИШИЋ: Што се тиче коруптивног деловања њихових лобиста, нисам мислио на људе из Владе, пошто немам доказе за то. Не кажем ни да је коруптивно деловање ово што ћу изнети, али мислим да може да буде сукоб интереса и о томе треба водити рачуна када се буде учествовало у целом том елаборату и кад неке надлежне институције буду проверавале да ли је све то смислено и у складу са општим интересом. Претпостављам да ће једна од институција која ће ту бити укључена бити и Рударски факултет Београдског универзитета. Постоји податак да је тај факултет од „Рио Тинта“ примио 100 милиона грантова у задње време и мислим да је то можда разлог да се обрати пажња на могући сукоб интереса. 
С друге стране, ако се испостави да је ниво еколошког деловања, да не кажем угрожавања наше средине, на много већем нивоу него што је то сам Јадар, да ли ће оно што је председник Србије обећао као референдум се односити и на све грађане Србије, а не само на људе из тог краја? Јер, не заборавите, људима из тог краја кроз куповину имовине и да се на неки начин они на тај перфидан начин исељавају из тог краја, „Рио Тинто“ може да врши утицај. Међутим, на целу Србију тешко да може. 
Тако да, то је више политичко питање за вас као представнике владајуће странке да ли ће референдум онда бити на нивоу целе земље, а не само на нивоу људи из тог краја, по питању „Рио Тинта“ и тог пројекта?
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. 
Изволите, хоће ли неко да одговори?
Потпредседник Владе, Бранислав Недимовић. 
БРАНИСЛАВ НЕДИМОВИЋ: Поштовани председниче, поштовани народи посланици, желим само неколико речи да кажем о овој теми из једног другог угла независно у односу на утицај на животну средину. Постоје неки прописи и процедуре које су предвидели како се у оваквим случајевима поступа од стране државе. 
Моја колегиница Ирена малопре је објаснила везано за обухват претходне ствари које се морају урадити пре процене утицаја на животну средину. Али, морам рећи једну ствар, не само факултети, не само стручна јавност, не ми, него сваки грађанин Србије у току јавног увида, када буде презентована студија утицаја на животну средину, имаће учешће. Тако да, од стране Владе Републике Србије, биће обезбеђена потпуна транспарентност читавог поступка, и немојте да имате никакве сумње у то. 
За неколико минута биће ту присутан и министар просвете и науке, господин Ружић, па ће вам он моћи детаљније говорити о Рударском факултету. Али, свака инсинуација, ово мене подсећа на ону ситуацију шта би било кад би било. Ми у овом тренутку нисмо видели студију о процени утицаја на животну средину, у којој морају бити садржани и технолошки процеси, начин регулисања евентуалних проблема који се могу десити као акциденти. Тако да, када то буде на дневном реду, онда можемо причати о конкретним стварима. 
С друге стране, да, како је и најављено, тако ће и бити, тако ће се и десити, када буде студија пред нама, онда ће се одредити и време одржавања референдума, и немојте бити уопште ни у једној дилеми, оваква ствар ће бити први пут на простору Републике Србије да се о једном оваквом пројекту одлучује и сви грађани ће бити укључени у то. 
Што се тиче угла пољопривреде, наравно да на сваком простору где долази до изградње било ког индустријског постројења мора бити укључено и Министарство пољопривреде, пре свега преко своје Управе за пољопривредно земљиште, у погледу евентуалних реперкусија које то може имати на само земљиште на коме се евентуално гради било какво постројење, на његову околину, ближу и даљу, и уопште како то може утицати евентуално и на водотокове. 
30/2 БД/ЛЖ

Немојте заборавити да без сагласности науке у овом делу не може бити никакве реализације све док све релевантне институције не дају одговор на питања која ће се отворити кроз студију о процени утицаја на животну средину. Захваљујем.
ПРЕДСЕДНИК: Посланик Глишић има реч. 
ВЛАДАН ГЛИШИЋ: Потребна је опрезност када је „Рио Тинто“ у питању и зато сам и увео у уводном делу овај део везан за њихову личну карту, шта су радили на другим местима у свету, самим тим ми имамо разлога да будемо врло опрезни, у најмању руку, кад су они у питању, било да нешто обећавају, било да негде врше утицај у неке наше институције, а поготово када узмемо у обзир и то да припадају једном политичком блоку који нама ради директно против нас КиМ. Мислим, они су део тих држава и тог концепта који се показао као непријатељски према нама. 
Онда, наравно, долазимо у ситуацију да постављамо питање хоће ли наша држава моћи да исконтролише све оно што су они обећали?
Жао ми је што министарка Михајловић није ту, јер на претходним разговорима са премијерком Брнабић, поставио сам питање на које нисам добио одговор, о томе да ли је тачно да ми у рударству имамо само пет рударских инспектора који данас функционално контролишу преко 300 компанија рударских које раде по Србији?
То је зато што смо упали у замку идеје о слабој држави, о томе да држава не треба да буде јака и присутна. То је тај концепт који имамо већ 30 година овде, уместо да правимо јаку државу, која ће штитити интересе грађана.
Значи, ако немамо инспекторе, ако дозволимо да кроз наше институције вршљају лобисти „Рио Тинта“, које је показало како се односи према екологији и људима у свету, ми смо онда у великом проблему и мислим да црвени аларм мора да буде упаљен и да морамо да водимо рачуна о томе. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Господине Недимовићу, не можете сада, пошто је ово крај.
Ја само да додам да ово о чему је говорио господин Глишић, ми припремамо, ту је министарка Марија Обрадовић, њено министарство припрема, у договору са Венецијанском комисијом, Закон о референдуму, апропо онога што сте питали. 
Истина, тај референдум се нас, пре свега, тицао због промена Устава, али свакако се тиче и свих других питања која ће бити актуелна.
Што се тиче вашег питања, везано за литијум, Јадар и све остало, дозволите ми само да дам једну опаску. Ја се дуго година бавим политиком. Као што знате, био сам актуелан и у време када су долазили и када је била светска вест како имамо велике капацитете у том делу Србије. Ја просто не могу да верујем да ли се за ових 10, 15 година нешто променило у светској науци, па је сада то постало штетно? 
Како сад они који су хвалили све те пројекте, сад одједном кажу да је то изузетно штетно за нашу земљу? Мислим, све је могуће, али мислим да се мало више променила политичка позиција неких људи кад говоре о свему томе.
Све у свему, ја се сећам, био сам премијер, када се о томе разговарало, а био сам и први потпредседник Владе од 2008. до 2012. године, а претпостављам да су активности на овоме кренуле још и раније. 
У сваком случају, наравно да треба заштитити животну средину. Уопште немам никакве дилеме око свега тога, али треба одвојити шта је политика а шта је заиста заштита животне средине.
Мало сам злоупотребио функцију председника Скупштине, али ето, у тој сам позицији, шта да радим.
Реч има народни посланик Самир Тандир.

30/3 БД/ЛЖ

САМИР ТАНДИР: Поштовани председниче Народне скупштине, поштовани потпредседници, колегинице и колеге народни посланици, поштовани потпредседници Владе Републике Србије, поштовани министри, на почетку желим да члановима Владе, председници Владе и потпредседницима и свим министрима честитам годину дана успешног функционисања. 
Моје прво питање управо иде у том смеру. Питање је упућено првом потпредседнику Владе, који претпостављам мења председницу, и министру финансија. Какав је ваш утисак после годину дана, а можемо да направимо један пресек стања, радили смо мање-више у ванредним околностима због пандемије проузроковане ковид вирусом, да ли сте задовољни? Који су највећи успеси Владе Републике Србије у протеклих годину дана? Шта је то са чим ми који смо гласали за ову Владу, као и грађанке и грађани могу да буду задовољни? И да ли постоји нешто што смо пропустили, нешто где смо могли можда брже и боље да реагујемо?
Моје друго питање је такође упућено првом потпредседнику Владе или неком другом ко је задужен, као и министру финансија. Значи, оно што највише занима сада грађанке и грађане јесте како се одвија ситуација са ковидом? Какве су пројекције? Имамо увођење тзв. ковид пропусница. Како ће се то одразити на привреду? 

31/1ТЂ/БМ16.30 – 16.40

Пре неки дан смо овде усвојили ребаланс буџета који је проузрокован нашим привредним растом, да ли до краја године можемо очекивати даљи раст или ће нас можда увођење неких нових ковид мера зауставити у том привредном расту? Напросто, каква су очекивања и шта ће Влада предузети поводом тога? Хвала вам.
ПРЕДСЕДВАЈУЋИ(Владимир Орлић): Хвала вама, господине Тандир.
Ко се од представника Владе јавља за реч?
Реч има министар Ружић.
Изволите.
БРАНКО РУЖИЋ: Захваљујем, народни посланиче.
Дакле, што се тиче вашег питања у вези са овом протеклом годином и колико је Влада Републике Србије у односу на оно што су били прокламовани циљеви у свим сферама друштва урадила, ја бих могао да дам, не паушално, већ рекао бих објективну оцену да смо у околностима у којима смо се као друштво налазили, урадили много.
Ако говоримо о спољнополитичком мислим да смо управо наставили са афирмацијом државотворне политике са јасном и аргументованом борбом у међународној арени за очување државног интереса и уважавање државног разлога који је веома значајан за Републику Србију.
Што се тиче свих осталих ресора, рекао бих да је много тога, иако смо унапред били свесни да ће практично овај мандат бити орочен, нико то није препуштао случају, него смо захваљујући председници Владе и наравно читавом тиму, управо много динамичније приступили реализацији многих важних пројеката, да не говорим сада у име осталих колега у свим осталим ресорима. 
Када говоримо и о нашем привредном расту и ономе што је и министар Мали претходних дана говорио образлажући ребаланс буџета, мислим да смо једна од ретких држава да управо у време трајања ковид пандемије успевамо да бележимо очигледан раст и ако се не варам преко 70% директних инвестиција у региону западног Балкана управо отпада на Републику Србију. Дакле, ми јесмо једна од најатрактивнијих дестинација за инвестиције.
Што се тиче вашег другог питања, с обзиром да сам уверен да ће и моје колеге, нарочито господин Мали, образлагати овај део који се тиче његовог ресора, што се тиче друго питања корона вируса и који су планови, које су мере које предлажемо. Оно што свакако могу да кажем то је да Кризни штаб врло темељно разматра све моделе који су комплементарни потреби да изборимо са овом пошашћу. Трудимо се да водимо рачуна и о привредном расту, али пре свега се трудимо да водимо рачуна о здрављу нације. То је нешто што је приоритет свих приоритета. 
У том смислу мере које јесу предложене и мере које су биле и раније предлагане и које су на снази пре свега морају бити поштоване. Иновирање тих мера увођењем ковид пропусница свакако јесте рефлекс једног стања у коме се налазимо, где практично по бројкама видимо да долази до погоршања у том смислу и до нажалост већег маневра за мутацију самог вируса имајући у виду да још увек тај проценат имунизације, односно вакцинације или вакцинисаних грађанки и грађана у општој популацији није довољно висок да бисмо могли да изађемо на неку зелену грану. 
Из перспективе министра просвете, науке и технолошког развоја могу да кажем да је образовни систем још увек веома виталан, резистентан према овом вирусу и да смо претходних дана и колега Лончар, наравно и ми у министарству и представници „Батута“ и тим за школе имали серију састанака у вези са евентуалним мерама које ће бити предмет расправе на седници Кризног штаба почетком идуће недеље.


31/2ТЂ/БМ

Колико и на који начин се управо ова пандемија одражава и на наш економски раст и уопште на привреду и на сам друштвени, рекао бих живот, свакако сви смо сведоци тога, али мислим да Влада Републике Србије чини све, пре свега Министарство здравља, наравно и РФЗО, и сви који су референтни да се тим проблемом баве, да на најбољи могући начин одговоримо на ове изазове. Једини начин да на прави начин одговоримо на изазове то је један много виши степен индивидуалне одговорности, солидарности према другима и подизање свести о томе колико је у ствари вакцина једна цивилизацијска тековина једини начин да се са овом пошашћу изборимо.
Увек користимо ту прилику и сваку прилику да апелујемо на све грађане који нису до сада се вакцинисали да то и учине.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.
Реч сада има министар Мали.
СИНИША МАЛИ: Хвала пуно.
Уважени народни посланици, поштовани грађани Србије, питање је било око тога шта сматрамо да смо у области економије, у области привреде најбоље урадили у протеклих годину дана, дакле за привих годину дана рада ове Владе.
Мислим да је то једно веома добро питање с обзиром да околности у којима се нашла, не само српска, него целокупна привреда, привреда целог света. Дакле, од када је пандемија Ковида 19 кренула цео свет је у једној глобалној кризи која никада није у историји забележена у смислу масовног отпуштања, заустављања свих производних процеса, здравствене пандемије која је изазвана Ковидом 19. 
Дакле, у тим најтежим, рекао бих и никада изазовнијим условима, председник Вучић је дефинисао ако се сећате, још половином прошле године, два приоритета и два фронта, борбу за здравље грађана Србије и борбу за очување наше економије.
Када је почела криза изазвана корона вирусом, ако се сећате Србија је била једна од првих земаља у свету која је обезбедила и довољан број респиратора, лекова, опреме. Када су кренуле вакцине били смо прва земља у Европи која је нудила све четири вакцине грађанима Србије. Тако да смо максимално све учинили ка томе како би сачували здравље и животе људи.
Подсетићу вас такође да смо као никада пре изградили три потпуно нове ковид болнице. Свака од њих, изградња је трајала око 4 месеца. Ја се не сећам да је икада било да Србија тако брзо реагује и да у тако кратком временском периоду изгради потребне капацитете који су у овом случају вероватно спасили хиљаде живота.
Не треба да говоримо ни у прилог томе да, као што знате, о томе смо причали током излагања око ребаланса буџета пре само два дана, дакле ми тренутно градимо и први у једину, рако бих, фабрику вакцина у региону. Бићемо једина земља у региону која ће од марта месеца наредне године производити своје вакцине. 
Дакле, то вам довољно говори са коликом смо озбиљношћу пришли проблему решавања Ковида 19. Оно што, ја нисам експерт у томе, говоре разни лекари, на крају крајева сви то можемо да прочитамо, да је Ковид 19 нешто са чиме треба да научимо да живимо и оно што ми радимо, радимо са жељом да дугорочно ублажимо негативне последице тог Ковида 19 у смислу и набавке потребних лекова, набавке потребне опреме, изградње болница. Ми смо у ребалансу буџета обезбедили новац и за завршетак и потпуно опремање Клиничког центра Србије овде у Београду који ће бити готово за пар недеља.
Дакле, дугорочно, најважнија је та фабрика вакцина која ће нам дати и обезбедити, не само стабилност, него и једну преко потребну сувереност када, не дао Бог, дође нека следећа криза.


32/1АЛ/ВЗ16.40 – 16.50

Оно што је када је економија у питању другачије у односу на све претходне власти, ја бих рекао или све претходне кризе са којима смо се суочавали, то је та одлучност и брзина са којом је Влада Републике Србије, са којом је председник Вучић и сви ми на крају крајева реаговали када се појавила пандемија корона вируса и када је најважније ствар била сачувати радна места, сачувати производне капацитете, избећи те црне сценарије, које сте имали прилику да видите у много већим развијенијим земљама, него што је то Србија. Дакле, у Америци где су десетине милиона људи остали без посла, затворене фирме, изгубљена радна места, стала економија, један колапс једне привреде или привреда за коју не бисте очекивали, с обзиром да су развијеније од наше, да на такав начин падну, оне су пале. Пале су на први удар корона вируса, у првој половини прошле године. 
У Србији се то није десило. Ако се сећате и то је, по мени, највећи успех ове Владе, у протеклих годину дана, бар када је економија у питању, а то је да смо једним, првим, након тога другим и ове године трећим пакетом мера подршке и привреди и грађанима, укупне вредности од преко осам милијарди евра, то је скоро 18% нашег годишњег БДП-а, дакле са осам милијарди евра, ми смо подржали и нашу привреду, подржали и наше грађане, да вас подсетим прошле године исплатом 100 евра, исплатом шест или седам минималних зарада за приватни сектор, дакле за оне који су били најугроженији, микро, мала и средња предузећа, предузетници. Ове године такође, ако погледате, и даље нам је трећи пакет, који спроводимо у току. Дакле, ми ћемо сада 1. новембра, у понедељак већ исплатити све пензионере са ових обећаних 30 евра, 2. и 3. новембра исплатићемо све грађане који су се пријавили за помоћ од 30 плус 30 евра и отворићемо још једну пријаву за 20 евра у децембру месецу, коју ћемо такође исплатити свим пунолетним грађанима Србије.
Оно што је мени посебно важно, о томе сте на крају крајева као народни посланици и гласали пре два дана, тај новац је у буџету, односно у ребалансу буџета који сте усвојили.
Када погледате како је Србија реаговала апсолутно у правом тренутку на прави начин, таргетирано, циљано и погледајте ефекте које смо остварили, ми ћемо ове године имати стопу раста нашег БДП од преко 7%. Кренули смо са шест, па са шест и по, а сада смо већ на томе да ће нам раст наше економије бити преко 7% узимајући у обзир минус 0,9 из прошле године, што је био један од најбољих резултата у Европи. Ми ћемо када саберемо прошлу и ову годину сигурно имати и бити позиционирани као једна од најбоље или најбрже растуће економије у Европи.
Уважени народни посланици, поштовани грађани Србије, а када је то Србија била победник у економији? Дакле, скоро се није десило. Ми сада јесмо. Са једне стране, то је показало колико нам је економија отпорнија, јача, колико су фабрике које су отваране, а председник Вучић их је отворио скоро 250 само за ових протеклих неколико година, колико су оне отпорније на кризу, колико су на здравијим основама направљене. Ми нисмо имали те црне сценарије да имамо десетине хиљаде људи који су остали без посла. Нама је стопа незапослености данас иста као и 2019. године пре кризе. Имамо стопу раста која је никада већа, никада виша, а при томе смо свако своје обећање које смо дали испунили, у дан и у динар. Није то било једноставно да реагујете на прави начин, да покушате да будете бољи од других развијених земаља. Ми смо у томе успели и слика наше привреде, слика наше државе данас је потпуно другачија него пре само пар година.Наравно, није то случајно. Ово је резултат једне одговорне економске политике коју је још председник Вучић започео када је био председник Владе. Прошли смо сви заједно кроз тешке реформе од 2014. године. Прошли смо кроз реформе фискалне консолидације, у једном тренутку смањења плата, смањења пензија јер нам је претходна 
32/2АЛ/ВЗ

власт оставила хаос у јавном систему. Нисмо имали ни за пензије да исплатимо тог месеца и онда погледајте те тешке мере, тешке реформе, измене Закона о раду итд. које су довеле до тога да ми четири године за редом до 2020. године имамо суфицит у буџету. Смањили смо и исплатили оне старе скупе кредите које је неко пре нас узимао. Створили смо довољну резерву да можемо да реагујемо када је криза у питању као да смо знали да ће криза да дође и онда погледајте 2020. године – дошла је криза, нажалост, али Србија је реаговала јако одлучно са довољним резервама, показала да имамо новца на рачуну, да имамо здраве јавне финансије, да смо много јачи него што смо икада били и упркос осам милијарди евра које смо уложили, подржали нашу привреду како би умањили негативне последице Ковида 19 ми смо потпуно стабилни и немамо никакав проблем ни у једном макроекономском индикатору. 
Дакле, нама ће до краја ове године, и за то сте, уважени посланици гласали пре два дана, у ребалансу буџета јасно стоји да ће нам удео јавног дуга у БДП крајем године бити 58,2%, далеко испод 60% који је ниво мастрикта, а много веће развијеније земље одавно су тај ниво прешле. Немачке је већ на 80, 90%, Хрватска такође, Црна Гора је прешла 100%, Француска, Италија, Шпанија 120, 130, 160% јавног дуга у односу на БДП, а ми смо водили рачуна о сваком динару. Водили смо рачуна о свакој мери коју смо предузели, свако обећање које смо дали испунили смо у дан и у динар без да смо на било који начин угрозили макроекономску стабилност.
Пред вама је, уважени народни посланици, за пар дана бити и буџет за 2022. годину. У том буџету смо рекли да идемо на даље смањење дефицита. Дакле, ићи ћемо негде на 3% дефицита. Удео јавног дуга у БДП до краја наредне године циљамо да буде 55,5%. До краја ове године је 58,2%, наредне године још ниже, а сетите се само оних из претходних власти када је јавни дуг био, који смо ми наследили, и преко 70%, када су неке обвезнице које су они издавали коштале грађане Србије 7,25% годишње. Једна зеленашка камата коју је Република Србија плаћала, коју су грађани Србије плаћали, а у то време, да вас подсетим неки из те власти су такође новац трпали у своје џепове и они се богатили, а на рачун и терет грађана Србије.
Ми смо имали овде дискусију пре два дана, само да вас подсетим, и око курса и око инфлације. Да вас подсетим још једанпут уважени грађани Србије – од 2008. године до 2012. године инфлација је била двоцифрена, годишње 10, 11, 12%, курс је од јануара 2008. године са 81 динар за евро у августу 2012. године, ако се не варам, порастао на 119 динара. То је потпуно неодговорна економска политика, шта год да је неко и тада добио од повећања плата и повећања пензија изгубио је кроз високу инфлацију и кроз пад курса, односно пад вредности динара. 
Такав случај данас немате. Такву економску политику данас немате. Ако погледате последњих седам година курс је потпуно стабилан. Више немате разлога да мењате динаре у евра као што сте имали пре само 10 година. Ако погледате инфлацију, такође 1 до 2%. Сада је глобална инфлација мало порасла. Сви кажу да је то краткорочно, не због високе потрошње, него због проблема у ланцима снабдевања. Са стране трошкова долази ова инфлација и оно што и ММФ каже – биће крајем другог квартала следеће године смирење цена такође, али и за то смо се припремили. 
Ми смо у јануару месецу ове године, ако се сетите јануара месеца – пандемија короне, решили и донели одлуку да повећамо пензије за 5,9%, да повећамо плате за 5%, да повећамо минималну зараду за 6,6%. Овог јануара пре девет месеци, а донели смо одлуку у септембру месецу ове године да минималну зараду повећамо за 9,4% 1. јануара 2022. године. Погледајте сада у условима када највећи број привреда земаља покушава да се некако избори са ковидом.

33/1МЈ/МП16.50 – 17.00

Ми не заборављамо оно што је приоритет наше Владе, а то је подизање животног стандарда грађана Србије, где имате из године у годину, упркос пандемији Ковида 19 повећање плата, повећање пензија, повећање минималне зараде.
Са повећањем минималне зараде од јануара 2022. године идемо по први пут на преко 35.000 динара. То је 300 евра. Године 2011. и 2012. минимална зарада у Србији била је 15.700 динара, дакле више него дупло за ево само десетак година, а имали смо године фискалне консолидације, имали смо поплаве, ако се сећате 2014. године, имамо и сада ову пандемију Ковида 19.
Упркос томе водили смо рачуна о сваком човеку, водили смо рачуна о сваком грађанину Србије и показали смо на који начин може и треба да се реагује када је криза у питању. И то је по мени највећи успех ове Владе када је економија у питању. Овде могу да причам сада још сатима ако треба и око тога шта на то каже ММФ, шта о томе говори Светска банка, шта о томе говори Европска комисија. Могу такође да причам о ономе што ће вероватно и министарка Вујовић говорити, а то су зелене обвезнице.
Дакле, веровали или не, у доба када и даље влада глобална економска криза, ми смо изашли на тржиште капитала, емитовали смо тзв. зелене обвезнице, обезбедили смо новац. Дакле, не само да причамо о томе да хоћемо и фабрике за прочишћавање отпадних вода, да хоћемо да инвестирамо у енергетски ефикасне пројекте, да хоћемо да инвестирамо у одрживи енергетски развој, него само чак и обезбедили новац за то. И опет ћемо у буџету за наредну годину имати никада више новца  који је усмерен ка екологији, ка ономе што треба у будућности да учини нашу земљу чистијом и бољом за живот. 
На то ММФ каже – капа доле, свака част. Ја сам пре доласка у Скупштину имао и разговор са потпредседницом Светске банке која такође каже - Србија је испред свих, када је зелена агенда у питању и када је овај регион у питању.
Зашто ово говорим? Зато што су приоритети другачији. Дакле приоритети који су везани за спасавање живота, за здравље наших грађана су ту присутни, али хоћемо да нестајемо и да се без обзира на то и даље боримо за бољу економију, да се боримо за боље услове пословања и да се боримо за свако ново радно место, за веће плате, за веће пензије.
Ево даћу вам још једна пример. Пошто можемо да говоримо и треба да разговарамо о пројектима које је Влада Републике Србије урадила у протеклу годину дана. А, реците ми сада, када се више градило него сада? И то у доба глобалне највеће економске кризе икада.
Дакле, ми сада у овом тренутку имамо седам аутопутева и брзих саобраћајница које се граде. Гради се Моравски коридор, гласали сте уважени посланици о томе да више новца издвојимо до краја године, пошто радови иду и брже од планираног и ми ћемо до марта месеца следеће године имати аутопут од Појата ка Крушевцу. Гради се Прељина – Пожега, део „Коридора 11“, гради се Ваљево – Лајковац, гради се Рума – Шабац – Лозница, гради се Фрушкогорски коридор, то је пети, Рума – Нови Сад, градимо брзу саобраћајницу од Сурчина ка Новом Београду, градимо такође и аутопут од Ниша ка Мердарима преко Плочника. 
Очекујемо у наредних пар дана, буквално, да крене да се ради Дунавска магистрала. У ребалансу буџета за који сте гласали пре два дана обезбедили смо новац и за то да крене да се ради та саобраћајница од Пожаревца ка истоку Србије, ка Голубцу. Очекујемо врло брзо да крене да се ради и аутопут Београд – Зрењанин – Нови Сад. До марта месеца завршавамо брзу пругу Београд – Нови Сад, па ћемо са брзим возовима 200 на сат возити за 30 минута до Новог Сада. 

33/2МЈ/МП

Малопре сам рекао, изградили смо три потпуно нове ковид болнице, Клинички центар у Нишу, нов, отворен. До краја године готов и Клинички центар Србије у Београду. 
У ребалансу буџета, уважени посланици, ако се сећате, изгласали сте такође да издвојимо новац и да реконструишемо Дом за децу и омладину у Звечанској, али такође да реконструишемо и Дом за смештај старих „Кулина“ у Алексинцу. Дакле, пројекте које нико радио није протеклих 40, 50 година, о којима су многи размишљали или смо их урадили, или их већ радимо, или смо обезбедили новац и треба да крену да се раде.
Ми смо деценијама у Београду бар, слушали о том метроу који ћемо да кренемо да градимо. Наредне среде ћемо потписати уговор о почетку изградње метроа и ми ћемо у наредних пар недеља кренути у изградњу. У ребалансу буџета који сте ви изгласали је новац за то. Дакле, новац за то се обезбедио.
Тако да моја порука грађанима Србије, мој одговор вама уважени посланиче је да сматрам да у области економије, у области привреде сама чињеница да смо спасили нашу економију, то не каже ни Синиша, ни Дачић, ни Вучић, нити било ко, већ кажу и ММФ, Светска банка и сви релевантни фактори и институције у свету. На крају крајева и Европска комисија да смо правовремено реаговали да се нисмо уплашили, да се нисмо повукли, да смо грађанима Србије обезбедили довољан број вакцина и болнички смештај, респираторе, лекове, потребну опрему, шта год да је било потребно, па смо чак помогли и другима. То је слика једне потпуно другачије Србије и по мени симбол једног великог успеха, наше економске снаге, растуће економске снаге.
Малопре је неко рекао да 65%, 70% свих страних директних инвестиција које долазе у регион западног Балкана, долазе у Републику Србију. Па не долазе случајно. Долазе због тога што се наша држава показала кредибилном, створили смо поверење да свако обећање које дамо и испунимо у динар, у дан. Једноставно, није случајно да имате 250 нових фабрика које су отворене у Србији у протеклих пар година.
Да ли смо задовољни? Делимично јесмо, али је још пуно посла пред нама. Као што знате, основна политика, бар када је економија и инвестиције ове Владе у питању, управо је програм „Србија 20-25“. Ми ћемо у децембру месецу ове године имати просечну зараду у Србији од 618 евра. Ако се сећате, смејали су нам се када је председник Вучић обећао да ће просечна плата до краја 2019. године бити 500 евра. Тај циљ смо остварили, то обећање смо испунили, а то је већ давно иза нас. У децембру 618 евра, „Србија 20-25“ предвиђа 900 евра просечну зараду у Србији у децембру месецу 2025. године и просечну пензију од 420, 430 евра, уз стотине километара завршених аутопутева, брзих саобраћајница, изграђених канализационих система, фабрика за пречишћавање отпадних вода, школа, болница, свега онога што је важно и за квалитет живота грађана Србије, за животни стандард наравно, али је важно за нашу децу, за нашу будућност.
Дакле, не желимо да будуће генерације знају шта је дефицит, ни да знају шта је то неки јавни дуг у односу на БДП, нити да познају назив фискална консолидација, него да се баве школом, образовањем, да своје снове остваре овде у Србији, да своје породице заснују овде, да брину да ли ће прећи у неку бољу фирму и која је то боља фирма, где могу више да зараде. Дакле, то су снови за које живимо, то је слика једне уређеније, боље и успешније Србије.
За крај, порука је да идемо даље, са стабилношћу коју смо успели да створимо, са кредибилношћу коју смо створили такође, кредибилитетом који смо створили, поготову током ове кризе. Мислим да су нам врата отворена за још бржи раст наше економије, наравно то подразумева и раст плата, раст пензија, раст животног 


33/3МЈ/МП

стандарда, али за сав простор да се ти снови, поготову снови наших младих нашој лепој земљи и остваре. Хвала лепо, извињавам се ако сам мало одужио.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.
Реч има министарка Марија Обрадовић. 
Изволите.

34/1МВ/ИР17.00 – 17.10

МАРИЈА ОБРАДОВИЋ: Хвала, председавајући.
Посланиче, поставили сте питање и у вези са Ковидом и како је држава одговорила на ту ванредну ситуацију. Желела бих као председница Координационе комисије за инспекцијски надзор, дакле, неко ко има одговорност за инспекцијску контролу примене против епидемиолошких мера, да вам изнесем неколико података. Мислим да ће то бити занимљиво и јавности.
Заиста, наслонићу се на дискусију министра Малог, да у овом тренутку када је у целом свету, процене су да је око 80% свих послова у свету тешко погођено ковид пандемијом, у тој ситуацији када многе владе у свету су не посустале, него у неким сегментима тотално зауставиле своје активности, Влада Републике Србије одлучно је одговорила и све оно о чему је министар Мали говорио, сви ти наши економски успеси заиста се могу назвати успеси. Помало звучи апсурдно да а у тренутку када у свету се економије, привреде боре да задрже нос изнад воде, да смо ми у том тренутку направили овакве резултате. 
Заиста, као министар државне управе и локалне самоуправе, свакодневно, не бих рекла свакодневно, али месечно у контакту са ММФ-ом и Светском банком, јер разговарамо и око реформе плата, а то је нешто што је врло важно за Владу Републике Србије, чујем свакодневне похвале, пре свега на рачун резултата рада Министарства финансија, а онда и целокупне Владе Републике Србије. То је нешто што лако може да се провери, јер су то ставови међународних институција. 
Зашто сам све ово поновила, о чему је говорио и министар Мали? Зато што је врло важно да разумете контекст у којем се спомињу неке бројке. Није исто када у оном уобичајеном времену пре појаве Ковида говоримо о неким резултатима, о отварањима фабрика, о неким новим економским успесима и реформама, није исто као и данас када нам је Ковид свима тема број један.
Говоримо и о менталном здрављу. Дакле, није лако под тим притиском који сада траје већ више од годину и по дана, није лако функционисати. Ја верујем да то грађани разумеју. Са друге стране, желела сам заправо само да појачам све ово о чему је Синиша Мали говорио, да видите да није било баш тако лако функционисати и да ови успеси, а чини се да сте навикли да министар Мали углавном говори о успесима, о подршци грађанима и привреди, и то јесте истина, није то баш тако лако. Дакле, много труда и рада, много памети и способности, претходне штедње и рационализације стоји иза тога да бисмо данас могли овако да се понашамо.
И сада, у овој ситуацији Ковида, на који свакако не можемо да утичемо јер је светска пандемија, треба говорити о томе како је држава одговорила када су грађани у питању. Само ћу вас подсетити на једну ствар која се вама данас чини свакодневницом. Заборавили смо да то пријављивање за вакцинацију, издавање дигиталних зелених сертификата преко е-управе, некако свима нам је постала свакодневница, а сетите се само до пре годину дана спомињање е-управе је била непознаница. Била је свакодневница за један број људи који су информатички писмени, а јавност у Србији није се тиме много бавила. Е, сада, погледајте, годину дана касније е-управа је наша свакодневница. На порталу euprava.gov.rs ви можете добити неколико десетина електронских услуга и оно што јесте врло важно, сада дигитални зелени сертификат. 
Сада ће људи рећи – па, јесте, али немам рачунар, тешко ми је да на тај начин дођем до зеленог сертификата. И ту је држава размишљала. На свим шалтерима поште у Србији ви можете добити дигитални зелени сертификат. То је оно што је данас врло једноставно, а неопходно је за функционисање. 


34/2МВ/ИР

У овом тренутку, и први потпредседник Владе Ружић је говорио о томе како Кризни штаб жели да одговори у овом тренутку на ову ковид кризу, свакодневно су консултације у току, посебно председнице Владе Брнабић са медицинским делом Кризног штаба. Све мере које су тренутно на снази у Србији су, без обзира на коментаре, а ја бих рекла злураде коментаре, рећи ћу вам и зашто, све мере су добро прецизиране и у складу са свим информацијама које има премијерка од медицинског дела Кризног штаба су и планиране. 
Желела бих да повратим поверење грађана Србије у Кризни штаб. Знам да се сви труде на све могуће начине да нанесу штету и да анулирају Кризни штаб. Али, нећете нанети штету никоме од нас који се налазимо у том Кризном штабу, јер ми, поновићу, без динара, а то тако и треба да буде, јер неки су рекли да се примају велике надокнаде за чланство у Кризном штабу, што је срамота, сви чланови Кризног штаба и медицински и политички део Кризног штаба никада и не треба да добија надокнаду, нити је добио надокнаду. Радимо свакодневно, свако у својој области. 
Моја обавеза као чланице Кризног штаба је да координирам инспекцијски надзор. Рећи ћу вам да за ових годину дана, колико постоји Радна група за контролу ковид мера у Србији, 2400 инспектора у 46 инспекција обавило је милион надзора, забележено је око 30 хиљада неправилности, написано десет хиљада прекршајних налога. Оно што јесте добро, говори о дисциплини, а радоваће вероватно министра Малог, стотину процената наплате прекршајних налога када су прекршаји око неправилности око примене ковид мера у питању. 
Када говоримо о инспекторима и контроли ковид мера, треба рећи да тих 2400 инспектора је сада минимум са којим ми радимо. У овом тренутку су ковид мере поштовање приоритет, али не заборавите да не смемо да занемаримо контролу свих оних услуга, квалитета ваздуха, хране, услуга свих других врста контрола које иначе инспекције обављају и које обезбеђују један квалитет живота који је неопходан у Србији. 
Дакле, нама је неопходно у овом тренутку још хиљаду инспектора у некој идеалној ситуацији. Ми нисмо у овом тренутку у ситуацији да врло брзо обезбедимо хиљаду инспектора због неких објективних разлога, али је важно да препознајемо шта је то што је нама неопходно. Пре петнаестак дана сам упутила свим министарствима у Влади Републике Србије молбу да активирају и покрену све конкурсе за радна места инспектора у својим министарствима. 
Зашто је то важно? У разговорима са Министарством финансија смо дошли до закључка колико је важно да буду дате и посебне сагласности за запошљавање нових инспектора у свим министарствима. Могли смо чути да је посланик Глишић питао око инспектора у Министарству рударства. Заиста је неопходно и ту да повећамо број инспектора и на свему томе ћемо радити. 
Осим повећања броја инспектора, важно је да грађани разумеју да је неопходно да поделимо одговорност када је борба против Ковида у питању. О томе сам неколико пута говорила, да када причамо о подели одговорности око Ковида некако грађани очекују да држава, чланови Владе, председник Вучић имају магични штапић који ће преко ноћи однети Ковид ван граница Србије. Не желим да патетично звучим, али подела одговорности је нешто што је неопходно. Шта сам ја урадио да помогнем борбу против Ковида? 
Када су ковид пасоши у питању, видим ту три елемента. Дакле, угоститеља, јер у овом тренутку само контролишемо после 22.00 сата у угоститељским објектима поседовање ковид сертификата. Дакле, после 22.00 сата имамо три кључна елемента: угоститеља, госта и инспектора. Хоћемо ли да будемо тим? Хоћемо ли да поделимо одговорност, да угоститељ објасни гостима због чега је важно да поседују ковид
34/3МВ/ИР

сертификате, да гост схвати да без ковид сертификата не може да буде у затвореном угоститељском објекту и да инспектор буде неко ко саветодавно помаже и ко је неко ко је само супервизор када је угоститељ већ сам у сарадњи са гостом обезбедио да сви имају ковид сертификате? 
Знам да је ово идеална прича и знам да ме сада гледају угоститељи који кажу – госпођо Обрадовић, дођите код мене после 22.00 сата да видите како изгледа када госта треба да избацим из објекта зато што нема ковид пропусницу или не жели са мном ни да комуницира у том тренутку нити да ми објашњава да ли има ковид пропусницу или нема. Зато вам причам о тој подели одговорности између госта, угоститеља и инспектора. 
Да ли ће се ковид пасоши продужити на дужи временски период, да ли ћемо проширити просторе у којима ћемо тражити ковид пропуснице? То су модели о којима ћемо да размишљамо и где нам је врло важно шта каже медицински део штаба. Али, са друге стране, радимо и онај баланс, заправо бринемо о балансу да и привреда и економија и да буду испоштована сва права људи у Србији, без обзира да ли су вакцинисани или нису.    
35/1МЗ/МЈ17.10 - 17.20

Само још једна ствар, да појасним око зелених ковид сертификата. То није само потврда да ви јесте вакцинисани. Зелени ковид сертификат вама омогућава да будете у затвореном простору иако сте само тестирани, ако имате PCR тест, серолошки или антигенски тест. 
Дакле, не ради се о прогону људи, не желимо да будемо полицијска држава. Једноставно, зелени сертификати ће бити наша будућност. Што се пре привикнемо, што се пре организујемо, биће нам лакше да функционишемо у новој нормалности. И не видим ту велику кривицу државе, видим само велику бригу државе да тешко избалансира између онога што је здравље грађана и поштовања основних људских права и слобода у Србији. Није лако, али ако будемо тим - грађани, држава, можемо да направимо добар резултат и можемо значајно да утичемо на смањење броја жртава од ковида у Србији. Хвала. 
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала вама још једном.
Реч има народни посланик Самир Тандир. 
САМИР ТАНДИР: Хвала првом потпредседнику Владе Ружићу, министру Малом, министарки Обрадовић на детаљним одговорима. Напросто, у људској психологији јесте да се проблем види, а оног тренутка када се он реши да то више нико не спомиње, јер напросто то се подразумева. Тако је и када је у питању економија, инфраструктура и сви други проблеми.
Следећи сет питања упућујем министарки за европске интеграције Јадранки Јоксимовић. Значи, Европска комисија је објавила Извештај о напретку земаља Западног Балкана. За Србију је препоручено отварање два нова кластера. Да ли имамо разлога за радост? Какве су нам европске перспективе, с обзиром на то да смо имали и бројне самите европских лидера земаља чланица Европске уније? Имали смо самит на брду код Крања и нисмо могли да чујемо неке поруке које одишу оптимизмом. Напросто, Европска унија, иако је наш најважнији спољнополитички приоритет, тренутно је заокупљена неким унутрашњим изазовима. 
Моје следеће питање је упућено министру за бригу о породици и демографију. Значи, имамо годину дана од конституисања Владе Републике Србије. Мислим да је то тема која данас треба да буде доминантна, како сте задовољни радом вашег министарства и који су то неки пројекти које ми који живимо у рубним општинама наше земље, или у унутрашњости, значи, санџачке општине, исток Србије, Шумадије итд, на шта ћете ви ставити посебан акценат? Наравно, и министар без портфеља Тончев такође може да одговори на ово питање. 
Ваша министарства су за нас јако важна, јер џаба ми говоримо о инвестицијама ако нам људи, најмлађи део наше популације оде. Сви знамо каква је ситуација. Више пута сам говорио да из свих санџачких општина имамо директне аутобуске или комби линије према западној Европи и то је неки тренд који морамо зауставити. Занима напросто грађане, а и мене, у наредном периоду на шта ћете ставити акценат. 
Поставио бих питање и министарки за људска и мањинска права - како сте задовољни сарадњом са националним саветима и да ли у наредној буџетској години можемо очекивати већа издвајања за националне савете националних мањина? Хвала вам.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала, господине Тандир.
Реч има министарка Јоксимовић.
ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ: Захваљујем на питању. 
Доста се говорило и о Годишњем извештају о напретку, односно сада се зове Извештај о земљи, није више Извештај о напретку, али заправо нотира напредак земље у свим областима, посебно политичким критеријумима, владавини права, економским критеријумима, итд. И данас смо баш имали баш, ја сам присуствовала, била је онлајн 
35/2МЗ/МЈ

видео-конференција Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање нашег парламента овде, посланика у Скупштини, и Европског парламента, тако да смо и ту прошли, чини ми се, и са посланицима доста око извештаја. Мислим да ћемо имати и у плану је да сазовемо сасвим сигурно једну посебну седницу где ћемо говорити о извештају. Мислим да то заслужује и да је то већ постала пракса коју смо прошле године увели, да се и у парламенту, као највишем законодавном телу, имајући у виду да и парламент има заиста бројне и важне ингеренције у оквиру самог процеса приступања, да ћемо имати и онда ћемо моћи детаљније да говоримо о свему. 
Међутим, ваше питање је било да ли имамо разлога за радост. Ја то не посматрам на начин радости или жалости, ја то посматрам као један процес који је прилично комплексан, дуго траје, не само за нас, чак мислим да се много променио у односу на претходних десет година, можда и мање, у односу на начине преговора, имамо и нову методологију за приступање. Бројне су се геополитичке и рекла бих друге околности промениле, од мигрантске кризе која је донела донекле и економску кризу, да не говоримо о пандемији ковида, да не говоримо о поремећеним односима Европске уније са неким другим ваневропским актерима. Све се то рефлектовало, наравно, на сам процес и на једну непопуларност политике проширења. 
Али због чега можемо да будемо задовољни ове године, то је можда тема. То је да је заправо овогодишњи извештај заиста у складу са принципима нове методологије, сачињен тако да на један врло балансиран, објективан начин препознао шта је све Влада Србије урадила. Када кажем Влада, то није само Влада, то је и парламент, то су и сви други актери у друштву који су имали своју улогу у овом процесу, без којих не можемо да спроведемо бројне реформе и у том смислу је то препознато и остварено кроз једну оцену која се провлачи кроз читав извештај, која је негде већи напредак, негде мањи, зависи у којој области је дефинисан, дакле, као ограничени напредак или добар напредак или само напредак, али у сваком случају, све области су евидентиране као области у којима је Србија у претходном извештајном периоду, дакле, од прошлогодишњег извештаја до овогодишњег, остварила мањи или већи напредак.
Да ли ми треба да будемо задовољни зато што је то извештај нотирао? Па, делом имајући у виду и неке раније извештаје, мислим да је нова методологија дала нови замајац и Европској унији и Европској комисији да чини ми се да на један можда и строжи, али ја бих рекла у овом случају један објективнији начин, заиста оцени све оно што је урађено у претходној години, али пре свега мислим да треба да буду задовољни грађани, зато што све ове реформе које смо спровели у крајњој линији оне се тичу онога што ми желимо за наше грађане, а то је и ефикасније правосуђе и лакши и бољи приступ правди и правичности сваком грађанину било где у Србији да живи и наравно слободе и медијске и мањинске и све друге, јер Србија је озбиљна, одговорна, демократска земља.
Дакле, наравно да има посла у бројним областима, али мислим да смо и током пандемије показали да смо успели да сачувамо супстрат демократског функционисања земље на најбољи начин, да сачувамо и слободе и права, иако то очигледно, као што су моје колеге претходно говориле, није баш донело увек, чини ми се, ефикасан одговор можда на неке пандемијске изазове, али смо сачували свачију и слободу и право, што мислим да је био тест за све земље у Европској унији, не само за нас у региону, а да истовремено покажемо такву једну еластичност привреде и да заштитимо нашу фискалну стабилност, о томе је министар Мали много и стручније говорио, али у сваком случају, да успемо и да нам на томе, између осталог, јер не можемо да раздвојимо само политичке и економске критеријуме, они руку под руку једно са другим.


35/3МЗ/МЈ

Владавина права значи да, између осталог, постоји предвидивије инвестиционо окружење и свакако да чињеница да је Србија привукла највећи број директних страних инвестиција од свих земаља југоисточне Европе у последњој години или чак и две године несумњиво говори да је и напредак у владавини права у том сегменту остварен, што наравно не значи да нема још много посла. Ви врло добро знате, као посланик, колико посла чека и парламент када су у питању уставни амандмани и пратећи закони који ће довести до тога да амандмани, онда када буду усвојени, и када нове одредбе које ће на референдуму грађани изгласати, како да буду и имплементирани у пуном капацитету. То ће бити нови сет закона који ћемо морати да доносимо. 
Дакле, процес пред нама стоји, има пуно посла, међутим, несумњиво је да смо се у време заиста тешке кризе за цео свет и Европску унију показали не као земља која се жалила и бунила зато што су се усред игре променила правила игре, односно уведена нова методологија. 

36/1ЈЈ/МТ17.20 – 17.30

Да смо били неодговорна Влада могли смо да кажемо, као што су, нећу да именујем, неке друге државе, јер заиста све подржавамо у процесу европских интеграција, али могли смо да кажемо – ето, баш сад, у сред нашег процеса мењају се правила, много су оштрија, много су строжија и могли смо то да користимо као изговор за нерад, за нечињење и једну летаргију. 
Не да то нисмо урадили, напротив једина смо држава у региону, и то са пуним кредибилитетом могу да кажем, која је активно прихватила нова правила игре. Нисмо се бунили, него смо прионули на посао, реорганизовали своје структуре, реорганизовали наше преговарачке структуре и, што је најважније, уз активну подршку председника Републике, Вучића, и премијерке Брнабић, како нова методологија и налаже, а нова методологија тражи да сви уђу у процес и да сви на највишем политичком нивоу, дакле, учествују у приступном процесу. 
Они су се потпуно активно укључили, што је дало велику мотивацију и замајац, чини ми се, и остатку администрације да се на још неки, чини ми се, ентузијастичнији начин укључи у реформски процес. Наравно, да је то дало резултате, почевши од тога да су сва ресорна министарства заиста на ефикасан начин, уз координацију Министарства за европске интеграције, што је моја просто улога и посао као кључног координатора, али заиста сви дали допринос. Министарство финансија око политике опорезивања, Министарство рударства и енергетике око енергетског сектора који нам је био врло важан у кластеру 4, Министарство културе за поглавље око дела за информисање и медије и, наравно, друга министарства која су заиста дала велики допринос да испунимо критеријуме за она поглавља у кластерима новим која су била неопходна. 
То је резултирало чињеницом да смо потпуно спремни за кластер 2, а то је кластер који се тиче инклузивног раста и конкурентност у којем има чак осам преговарачких поглавља. Дакле, потпуно спремни да буду отворени и кластер 4, то су Зелена агенда и одржива повезаност у којој има четири преговарачка поглавља потпуно спремних да буду отворени онако како је Извештај и нотирао. 
Дакле, ми смо спремни за кластер 3, осам поглавља, кластер 4, четири поглавља. То је укупно 12 поглавља у два кластера. Европска комисија је препознала да је Србија потпуно спремна, да је ажурно приступила и да може да се направи кључни корак о коме сте ви причали и питали да ли можемо да очекујемо да ће се и десити. Свега тога не би било да претходно није нотиран овај други део нашег великог посла, огромног посла, где су сви узели учешће, а посебно председник, премијерка и наравно Министарство правде, али и сви ми заједно, а то је овај део напретка у кластеру 1, тј. у владавини права.
Као што сам рекла, у свим областима је забележен мањи или већи напредак. Да ли ће се то десити, дакле да ли ћемо отворити кластере који су препоручени из Комисије сада зависи од одлуке држава чланица. Оно што је важно то је да ми свакако не седимо скрштених руку, напротив ми на свим нивоима разговарамо са свим земљама које имају евентуално додатне резерве и дилеме да бисмо учинили све што је до нас, мада је лоптица сада, како су и рекли из Комисије, више на њиховом терену, чак је комесар Вархеј рекао – Србија је урадила свој део посла, сада је на нама да испоручимо оно што заслужујемо. 
Доста сам се наслушала последњих дана након извештаја разних дежурних критичара који су рекли- па, какав је то такав позитиван извештај? То је зато што је комесар Вархеј Мађар који је, забога, наклоњен Србији, па је зато добио извештај позитивну интонацију. То је синергија таквог незнања и малициозности на коју заиста нећу да ћутим, јер то је апсолутно нетачно.
36/2ЈЈ/МТ

Овај извештај је написан по принципима нове методологије, а по тим принципа извештај се пише тако што највећи део својих доприноса узимају управо државе чланице у својим налазима и својим анализама реформског процеса, плус, наравно, академска јавност, невладин сектор. Сви су позвани да дају своје доприносе овом извештају, у припреми овог извештаја. Онда, све то иде на све надлежне директорате у Европској комисији. Значи, и у директора о правосуђу и у директорат о енергетици и у директорат о, на пример, конкурентности. Е, онда кад се све то интеринституционално усагласи онда директор за суседску политику и проширење и политику проширења, где је комесар Вархеј заправо задужен, онда они обједињавају све те налазе и сачињавају један извештај.
Чисто сам желела да разјасним ту једну, ја бих рекла, заиста перфидну поруку која је провејавала кроз дежурне теоретичаре тога да Србија заправо фингира реформе и да је и овај извештај само продукт нечије наклоности. Не да није продукт нечије наклоности, него је продукт нашег озбиљног и вредног рада. Дакле, посвећеног рада у тешким околностима и наравно подршке грађана која је несумњива за овакву врсту једне одговорне политике која на крају, уз све проблеме које, као што сте ви рекли, ЕУ има и окренута је себи. То не значи да ЕУ није наш природан избор, да није наш највећи инвеститор, највећи билатерални донатор, да није све оно што заиста, на крају крајева, делимо као једну судбину на европском континенту, наравно са различитостима неких појединих држава које увек постоје, и током историје. 
То је заиста потпуно јасно да је Србија препозната као потпуно једна модерна, европска, отпорна држава, отпорна земља, озбиљан народ, озбиљни грађани. Заиста, морам да вам кажем да у свим разговорима са највишим званичницима само имају заиста речи хвале, наравно и уз критике неке које долазе с времена на време, да можемо брже, да можемо боље, да каснимо са неким реформама. Ту има понекад истине и ми смо то и увидели и зато смо убрзали темпо, али заиста мислим да се на озбиљан начин говори и да је то овај извештај показао. 
У том смислу, ако питате да ли можемо да будемо задовољни, мислим да можемо да будемо задовољни и да нам је ово само подстрек и мотивација да урадимо још више за нашу земљу, за наше људе, за наше грађане, да не питамо само шта ће рећи. Наравно, да нам је важна Европска комисија, али да све ово преточимо у оно што ће грађани препознати као бољитак.
Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала вам.
Реч има министар, Тончев.
НОВИЦА ТОНЧЕВ: Поштовани потпредседниче Скупштине, поштовани народни посланици, поштоване колеге министри, поштовани народни посланиче, драго ми је што сте рекли да долазите и да живите у једној неразвијеној општини. Могу да вам кажем да и ја живим у једној неразвијеној општини, чак сам био и председник шест година у једној таквој општини и сам знам колико значи помоћ и било која средства из републичког буџета када дођу у такве општине.
Формирањем оваквог министарства Влада Србије и председник државе сигурно су размишљали о недовољно развијеним општинама у Србији, а имамо их 44 такве општине и ово министарство је због тога и формирано како би могли да једну по једну општину направимо да изађу из реда неразвијених у развијене крајеве наше општине.



36/3ЈЈ/МТ

Увек потенцирам на томе, сви кажу да су просечне плате много веће у Београду и већим градовима, а мање, а због тога су и неразвијене, али могу да кажем из искуства да су трошкови и живота много већи у мањим срединама него у Београду и већим градовима. Преко овог министарства прошле године, а с обзиром да имамо ово ново министарство, да нисмо ни знали какве ће пројекте да имају општине и локалне самоуправе, потрошено је 320 милиона и то је већ у мају и јуну месецу, а та средства су пренесена свим општинама. Тако, колико се сећам, у вашем крају су добиле средства и општина Сјеница, Тутин, све општине су добиле за развој инфраструктурних пројеката, али су добили и други део новца за израду нових пројеката који ћемо да финансирамо у току 2022. године. То да ли ће бити више новца у 2022. години, ту нам је министар финансија, тако да очекујемо да ћемо имати више новца и да стварно држава треба да води рачуна о недовољно развијеним крајевима, као што сте рекли, да би задржали и нашу децу и нашу омладину и све које хоће да живе и раде у тим крајевима. 
Имамо још једна проблем око тога што инвеститори заобилазе овакве општине, више су за веће градове, али и на томе Влада Србије и моје министарство ради, да дођу и инвеститори и да отворимо радна места и мање развијеним општинама. Хвала вам што сте поставили овакво питање и врло ми је драго да Влада Србије и ви народни посланици који сте гласали за ово министарство и за мене као министра, водите рачуна о недовољно развијеним крајевима и да Србија треба да се равномерно развија. Хвала вам пуно.

37/1ВС/ЛЖ17.30 – 17.40

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала, господине Тандир. Имате право да се изјасните у трајању од два минута, ако желите. Изволите. 
САМИР ТАНДИР: Хвала… 
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Извините, господине Тандир. Министар Дмитровић. 
РАТКО ДМИТРОВИЋ: Господине Тандир, хвала вам, да се поновим мало, што рекао Тончев, на овом питњу, али заиста хвала на овом питању. Зато што стално имам осећај, можда је он продукт тога што радим посао који радим и што додатно, за разлику од других сам преокупиран овом темом, а то је питање демографије. 
Имам сваки дан осећај да ми лагано то питање поново гурамо на маргину и да се не посвећујемо њему довољно, а то је питање свих питања. То је важније, дакле, ово са пуном одговорношћу ћу да кажем, то је важније од свега овога што ми данас разговарамо. 
Зашто? Зато што на то питање, на тај проблем не можемо да утичемо, као што можемо да утичемо на проблеме друге врсте, као што можемо, узмимо на изградњу путева, мостова итд, ту имамо рокове, ту имамо финансијске конструкције, ту знамо када ћемо да почнемо, када ћемо да завршимо. 
Овде и сутра, да донесемо мере које су на столу, и рећи ћу нешто о њима, период када оне очињу да дају резултате од пет до десет година, а ситуација је језива, ми нестајемо. Ми нестајемо великом брзином. 
Неко ће да каже Дмитровић прича стално исту причу. Ја немам другу могућност да скренем пажњу него да понављам ово. 
Ми смо поново на 1,4, били смо на 1,53, говорим о стопи родности о фертилитету, сада смо поново 1,4 и нешто. Не знам у ствари, колико, пошто је ово што ради корона и сви остали елементи је, нешто што нико није очекивао. 
Прошле године, поновићу то, прошле године у Србији у односу рођених и мртвих је нестао један град величине Шапца и величине Ужица. То је 55 хиљада, ове године жалим, дакле, што ћу уопште да претпостављам, али морам да скрећем пажњу, биће много више. Много већи негативан резултат ће бити ове године, јер све мање деце рађа, а све више умире, из разних разлога. 
И, ово ћу поновити, одговорићу на оно што сте питали конкретно, јер мора да се говори о томе. Питање стопе родности није питање новца, него свести. Ми смо ушли у период пре неколико деценија да то више није питање новца, него свести, а мењати свест је најтеже. 
Ново је Министарство, наравно, не говорим ово да би кукао, или оправдавао се, имали смо неколико месеци конституисања и пријављивања малтене као ново предузеће, људи мисле да Влада може све да уради. Не, ако поштујете закон, онда морате да се понашате и временски то да поштујете. 
Око тренутног стања још само једна реченица, ово што је дошло за првих 10 месеци, превазишло сва негативна очекивања. Говорим о резултатима. Није ништа боље, или је чак у неким државама у Европи, ЕУ, и горе, али то није никаква утеха. 
Знам, ово што сте ви рекли да аутобуси свако вече или свако јутро одлазе и млади људи, чак и људи у годинама одлазе, за бољим животом. Иста ситуација је у БиХ, иста ситуација је у Хрватској. 
Али, сада погледајте, неко ће да каже и да врати на оно што сам рекао, они иду тамо, имаће тамо више деце или живеће боље. 
Није тачно. Стопа родности у најбогатијим европским земљама је готово идентична као и у Србији.


37/2ВС/ЛЖ
 
Наши људи, млади људи, могу да наведем два презимена, не би било коректно, неки су ми чак и рођаци, млади људи који су отишли у западне земље, врло богате, и створили су породицу тамо, знате колико имају деце, тамо су већ 10 година, имају једно. Живе неупоредиво боље него што се овде живи. 
Ниједан од елемената који се овде наводи као проблематичан тамо не постоји. Неуређена држава, правни систем неизграђен итд, свашта овде замерају. Није тачно, наравно, то што говоре овде у Србији, али кад хоће да каже, да тражи квази аргумент, онда то спомиње. 
И, онда оде у државу која је савршено уређена, дакле не може да приговори ништа. Ни теоретски, има једно или двоје деце.
Шта ту сада може да се уради? Неко ће да каже, чекај, ми ту немамо никакву шансу. Ја наравно нећу да кажем, немамо шансу, јер он не би седео ту, мени нешто, право да вам кажем, ја само боље живео пре него што сам био министар, другачије сам се осећао, толике године сам провео у новинарству и није ми императив никада био, нити сам имао сан да будем министар, али сада када јесам ту, онда морам тиме да се бавим, желим тиме да се бавим и то баш до краја. Када употребљавам неке формулације, онда то радим врло намерно, прелазећи лагано и линију да бих скренуо пажњу на дубину овог проблема.
Велики је успех ове државе и економски, и ово о чему је говорио Синиша и то што градимо толике путеве и магистралне путеве, али шта ако једног дана не буде било возила, неће имати ко да се вози туда.
Нама се неки делови Србије, а ви сте споменули, наравно крај из кога долазите, додатном брзином празне.
Никакав проблем није да кажем, то је државно питање, погранична места према којима свака држава, што је потпуно нормално из геостратешких разлога, води рачуна и гледа шта да уради и како и на који начин да ојача и у безбедносном смислу и то није никакав ребус, и треба отворено рећи, и ту постоје проблеми, поново нису наши само, питања само Србије, него и других, глобални проблем, посебно проблем Европе, па да пређем и на мере и да скратим.
Уколико не урадимо нешто да зауставимо, не да кренемо ка горе, то је велики, би био успех колосалан, ми ћемо да се нађемо као што су сада неки народи, да их не спомињем, налазе се близу линије, коју, ако пређу, више нема повратка.
Постоји у демографији и математици демографије, линија која када се пређе више нема спаса, и тај народ нестаје. Ми нисмо тако близу, а нисмо тако ни далеко од те линије и не би било ништа спектакуларно. У историји смо учили о народима који су били, па их нема. Ајде да урадимо све што можемо да не будемо једног дана сведоци, или наши далеки потомци да буду или они који буду хтели да изучавају историју овог краја, уџбенике, па да кажу, ево овде су живели, извињавам се националним мањинама, и на њих се односи наравно, као грађане, овде су живели неки Срби, више их нема.
Има неких архефаката, има неких остатака и то је све.
Што се тиче мера, моје Министарство, односно ја сам у име Министарства предао један сет мера за које верујем, да не верујем, не бих ни био ту понављам, нити би их предавао, председнику државе и председници Владе. То је врло тешко питање.
Ево Синиша је овде, и то се наравно тиче и финансија, и сад ће неко да каже, аха, Дмитровићу, важни су новци, а важни су новци јер се тиче буџета у овом случају.
Дакле, не говорим о макро ситуацији, не о микро ситуацији, породици и појединцу, него говорим о томе да ли буџет може да издржи те мере и не ове године до краја, не идуће године, него дуги низ година, јесмо ли у ситуацији, дакле, оно што је предложено, ја нећу, извињавам се, не могу да споменем ниједну меру, али надам се да је врло брзо, поново ћемо да разговарамо у континуитету, да изађемо и јавно видимо шта је
37/3ВС/ЛЖ

одрживо и да објавимо које су то мере, за које верујемо да могу да ублаже ситуацију, и да на плану демографије, као што на другим плановима овде речено неколико пута, да Србија буде запажена, да Србија буде у Европи препозната као неко ко се са тако изузетно тешким проблемом бави на посебан начин и са неким посебним идејама.
Притом смо, да и то кажем, изучавали и искуства других и разговарали смо са великим бројем младих брачних парова, са људима који то гледају на свој начин и обишли смо до сада негде око 75 општина локалних заједница, самоуправа, до краја године, негде око 100, 110, дакле стално смо на терену и има примера за које никада никоме од нас није падало на памет и онда видите да људи заиста живе са тим проблемом, али не могу сами.
Дакле, на локалној самоуправи, примењују неке мере, прво дете, друго дете, треће, итд. бенефити разни, и стимулације. 

38/1БД/ВЗ17.40 – 17.50

Међутим, онда се сете, па направе нешто што је додатно, што је поздрављено на локалу и што смо ми узели и као примере, видећемо шта и како са тим можемо да урадимо.
Још једном, хвала вам и позивам све вас, драге колеге, да овај проблем, ово није проблем, наравно, ни овог министарства, ни ове Владе, он је проблем свих нас, да где год можете да говорите о њему, где год можете да га потенцирате. Ово је проблем свих проблема, понављам га и понављам се често и намерно то радимо. Ово је проблем свих проблема. Ово је проблем хоће ли нас бити или нас бити неће. Врло једноставно. И велика је ствар да ми последњих година, посебно од 2017, 2018. године, када су усвојене мере, да ми уопште разговарамо о томе. Раније нико није спомињао демографију, осим људи који се тим професионално баве. 
Дугујем захвалност свим колегама у Влади и председници Владе, а посебно председнику државе Вучићу, који је то као апсолутни проблем и који то једини, чини ми се, за разлику од многих других, поставља повремено, причајући о успесима, о ономе што може да нам иде у прилог да се похвалимо, каже - али људи ако нас не буде, е, да, то, али људи ако нас не буде, шта онда? 
Учинимо све да нас буде, односно да нас се не сећају кроз уџбенике, него да наши потомци буду ту. Хвала вам још једном.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.
Реч има министарка Чомић.
ГОРДАНА ЧОМИЋ: Захваљујем.
На питање које смо добили већ неколико пута о томе како смо задовољни радом националних савета, сваки пут одговарамо исто. Обрнуто смо поставили ствари. Ми питамо националне савете како су задовољни радом министарства, јер ми дубоко верујемо у две ствари - да је свако министарство, па тако и Министарство за људска, мањинска права и друштвени дијалог, пре свега, алат својих корисника и први састанак са свим националним саветима новембра прошле године био је управо то. Ми смо вама алат, шта је то што националним саветима у Србији треба, шта је то што желе, шта је то што их брине, шта је то што можемо кроз дијалог да утврдимо, као некакав план за решавање проблема.
Управо је министар Дмитровић је споменуо једну важну тему, то је, рецимо, тема коју делимо сви у Србији, све националне мањине и већина - немамо деце, не рађамо децу. Не постоји атмосфера у којој сматрамо да је довољно пожељна, да је пријатељски орјентисана према рађању деце и нема деце, било којег да су етничког порекла или националног порекла.
Ја бих волела да нас то споји. Ако немамо да причамо, ни о чему другом, као већина и као националне мањине, имамо о томе што нам свима фале деца. 
Шта је то када смо казали да смо алат? Шта смо добили као захтев? Добили смо захтев да се разговара о финансијама, наравно, и без свести и председнице Владе и министра финансија да новац који се издваја за потребе националних савета, никада не треба гледати као трошак, колико год он трошак био, него попут новца који се даје за образовање или новца који се даје за поправљање атмосфере у којој ће жене и мушкарци желети да рађају децу, тај новац је инвестиција. 
Захваљујући дијалогу са њима је обим средстава којима се финансирају национални савети остао исти и у 2021. години, као и у 2020. години, са надом да ћемо за 2022. годину постићи неки проценат повећања и вратити се на исплату унапред, за функционисање националних савета. 


38/2БД/ВЗ

Такође, у сарадњи кроз дијалог са Министарством финансија, уредили смо и буџетски фонд, за сва удружења, установе и све оно што је цивилно друштво везано за националне савете, што је својеврсна бочна линија, којим кроз пројекте, кроз конкурсе Србија финансира активизам националних савета. 
За посебне послове у министарству је надлежан државни секретар Нинослав Јовановић, јер имамо посебан сектор који се бави искључиво Ромима као националном мањинама, али националном мањином која није довољно јака да седне равноправно за сто са свима осталима, него морамо да имамо и стратегију посебног укључивање Рома. Она је при крају и биће у децембру пред Владом. А за све мањине, осим што смо рекли да смо ми њихов алат, ми имамо и став јасан, да је најтежа ствар коју свако ко припада мањини, да је подноси је покровитељски став према њима, патронизирајући став, када ти било ко од већине дође, па ти се објашњава да боље он од тебе зна како треба да живиш. То је нешто што треба да уклонимо и то је заједнички посао и националних савета и министарства.
Координација националних савета имала је иницијативу према Министарству која се тицала Стратегије образовања. Сви заједно су радили, обратили се нама, са захтевом да се направи друштвени дијалог, око Стратегије образовања 2030. Ми се обратили Министарству просвете и кроз дијалог нашли и решење на задовољство представника националних савета. 
Зато вам кажем да све оно што треба да буде оцена министарства, на националним саветима, на припадницима националних мањина свих, је да кажу има ли у њиховом животу некаквог осећања бољег квалитета. Није довољно да то мере међународне институције, а мере и Савет Европе и ОЕБС и Високи комесар, данас је био у посети са државном секретарком Оленом Папугом, мере да Србија мисли озбиљно када је у питању изградња политике мањинских права и културе мањинских права, нама је важније од свега да ти људи, да сви људи у Србији којима ми служимо као алат, да кажу ваља ли то што радимо.
Ево, да вам дам пример од јуче или прекјуче. У Војводини, у Бегечу, појавило се претеће писмо упућено словачком бискупу о захтеву да се исељавају Словаци из Бегеча, о захтеву да не живе више ту заједно, што је ненормално, наравно. Али, имали смо заједничку реакцију и градоначелника Новог Сада и месне заједнице Бегеч и државног секретара Нинослава Јовановића и председнице Словачког савета Либушке Лакатош, да кажемо да је то изнимак, да то није ни Србија, да то нису ни Словаци, ни Срби, ни Мађари, да таквих људи има свугде и биће их вазда. 
Није то проблем. Проблем је има ли нас који ћемо да кажемо – не може, не можеш да сматраш популарним, да шириш мржњу према било коме зато што је различит и да било кога протерујеш из његовог села у коме живи 300 година.
То су теме које отварамо са свим мањинама, са свим националним саветима кроз крајње искрен дијалог и знамо листу највећих проблема и желимо да за Савет бошњачке мањине обавимо све договоре и савета и Министарства просвете о језику, о употреби израза, о њиховом идентитету. Са албанском националном мањином имаћемо вероватно половином јануара посебан друштвени дијалог о тачкама о којима они имају договор са Владом Србије из 2013. године. Са свим другим националним мањинама, ми смо ту да доказиво будемо алат и да докажемо и другима, али због нас самих који живимо заједно, да смо одувек били неко ко је склон животу различитих и ко је склон свиђању различитих култура, јесте то је та различитост, оно што је Европа у великом, то је Србија у малом са своја 23 национална савета и са скоро 800.000 људи који су неког порекла, а одувек живимо заједно.

38/3БД/ВЗ

Да ли ћемо од националних савета чути такође позитивне оцене као од међународних институција, ја не знам да вам кажем, али зваћемо их на састанак годину дана касније да најискреније чујемо критике, опаске, захтеве да докажемо да смо алат за изградњу политике људских права и политике мањинских права.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.
Реч има народни посланик Самир Тандир. Изволите. 
САМИР ТАНДИР: Хвала, поштована министарко Чомић.
Значи, осим што је министарство алат, оно између осталог и прати рад националних савета. Ја се апсолутно слажем да ми не треба њима да солимо памет, али и они морају да показују одређени степен у складу са законом и прописима одговорности и да све оно што су законом дозвољена средства, да се користе, а не да се злоупотребљавају и да национални савети постану инструмент једне странке. То је то. 

39/1ТЂ/МП17.50 – 18.00

Што се тиче одговора министра Тончева и Дмитровића желим да се захвалим на исцрпним одговорима. Ја са заиста слажем да је питање демографије кључни проблем наше земље, региона и Европе, али наша одговорност јесте наша земље. То из Београда не може да се види. Ви када изађете у Кнез Михаилову, тржне центре, на Теразије ви видите огроман број младих људи, огроман број људи, огроман број туриста. Ја могу да кажем да у неким поподневним сатима или вечерњим сатима постоје општине у нашој земљи где ви не можете никога да сретнете. То је нешто што јако, јако треба да нас забрине и мислим да ту новац апсолутно не сме да буде било каква препрека и да се ставља знак питања. Чуо сам подршку од председника државе. То је нешто што ме заиста радује.
Очекујем да у буџету за наредну годину ваша министарства и Министарство за бригу о селу, то су нека министарства која можда не спадају у нека топ министарства за медије, али за нас људе који долазимо из рубних општина су заиста од животног значаја и очекујемо у наредном периоду да ћемо интензивирати сарадњу, да ћемо конкретне ствари радити да тај процес зауставимо, онда и да га преокренемо. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала вам. 
Реч има народни посланик Бранимир Јовановић.
БРАНИМИР ЈОВАНОВИЋ: Хвала, потпредседниче.
Поштовани министри, колегинице и колеге, данас је у Скупштини Србије одржан Парламентарни одбор за стабилизацију и придруживање, тачније састанак Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање и разговарало се са колегама из Брисела о даљој сарадњи, односно о путу Србије ка ЕУ. Зато се моје следеће питање односи и упућујем га министру за европске интеграције Јадранки Јоксимовић. 
Бићу конкретан. Наравно да нас све радује позитиван сигнал из Брисела да отворимо кластере три и четири и још је можда боља ствар коју смо чули да је Србија испунила стандарде за отварање ових кластера, дакле ништа нам није поклоњено. Лепо је чути када из Брисела стижу поруке да посвећено радимо на придруживању ЕУ, али што се тиче конкретно, кластера 3 и 4. Ми смо, наравно, прихватили нову методологију.
Интересује ме какве су наше полазне основе сада, с обзиром да сте и малопре сами рекли да смо ми већ отворили нека поглавља из ових области и шта све треба да испунимо даље да бисмо успешно затворили ове кластере, с обзиром да је тотално другачија методологија у односу на почетак како смо кренули у приступне преговоре са ЕУ? Наравно, ове области се односе и на заштиту животне средине, па бих волео да чујем и мишљење министарке Ирене Вујовић на Зелену агенду, енергетику итд.
Скупштина Србије је у претходним месецима расправљала и усвојили смо веома битне законе који се односе на климатске промене и Закон о обновљивим изворима енергије и енергетској ефикасности. Из трећег кластера такође је отворено неколико поглавља који се тичу економске и монетарне политике, предузетничке и индустријске политике, науке, истраживања, образовања, културе и Царинске уније. 
Још једно питање – колико ће нам сама та чињеница да смо отворили та нека поглавља која обухватају ови кластери даље олакшати посао да успешно завршимо процес, када говорим конкретно о овим темама? Хвала. 
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала. 
Реч има министарка Јоксимовић. 
ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ: Захваљујем. 
Логика процеса је да има своје кораке, има некада критеријуме за отварање поглавља, у овом случају сада кластера за неке активности које морају у међувремену да се спроведу да бисте ишли ка мерилима за затварање поглавља. Мерила су врло јасна и она су позната. Дакле, постоје тзв. аки комунитер, дакле, заједничка постигнућа ЕУ. То је оно са чиме се ми усаглашавамо. Дакле, то су стандарди из свих области, дакле, живота 
39/2ТЂ/МП

која су груписана у ових 35 поглавља, а која су сада груписана у шест кластера. Дакле, свака област од права интелектуалне својине до права привредних друштава, до заштите потрошача и јавног здравља, ја сада само овако насумично наводим нека од поглавља, то су стандарди са којима се ми усаглашавамо и у одређеном временском року усвајамо и транспонујемо у наш правни систем и она почињу да ваше онако како важе за грађане ЕУ и самим тим ми постајемо конвергентни ЕУ. Дакле, припадамо заједничком тржишту ЕУ и, наравно, од тога да ће, као када постанете чланица ЕУ, онда право ЕУ важи и за вас, а да би се и за ваше људе и када су у питању радни односи и када су у питању банкарски односи, када су у питању бројне друге ствари, тако да је то просто логика самог процеса. То се не дешава преко ноћи. То су тешке и, рекла бих, врло захтевне реформе, посебно у области владавине права, јер су ту највиши стандарди на свету, управо стандарди ЕУ. 
Наравно, да они имају проблеме и да они у пракси и те како трпе ударце изазова, криза итд, али то се и даље сматра и јесте највиши ниво стандарда слобода и права појединца и грађанина и у том смислу то јесте логика процеса да то урадите, дакле, и за сопствене грађане. 
Шта онда значе кластери? Ја сам покушала да разјасним ту промену нове методологије. Мислим да је важно зато што грађани слушају и желе да знају о чему се ту заправо ради. Ми смо преговарали о 35 поглавља. То значи свако поглавље смо преговарали појединачно. Ако је поглавље, рецимо, 23 – владавина права, оно се везивало за 24 – слобода правде и безбедност, али то су кључна поглавља која мере владавину права. Ако смо имали животну средину, она је била само као Поглавље 27 – животна средина, а истовремено је…
Ја разумем да можда посланике из моје посланичке групе не занима, али бих замолила, јер је врло важно, и посланик је поставио врло важно питање. Ово треба да интересује све. 
Дакле, Поглавље 27 се преговарало појединачно, дакле, заштита животне средине. Врло захтевно, врло тешко поглавље, финансијски захтевно, стандардно захтевно, посебно сада када имамо и нове циљеве Зелене агенде и када се амбициозно постављају планови целе Европе за климатски неутралну Европу, као први климатски неутрални континент до 2050. године, а неке државе су се чак и пре те 2050. године обавезале. Сада, пазите, то није само питање здравље, то јесте, пре свега, питање здравља, али је то питање новог економског раста, како ће он изгледати, да ли ће се он остварити, али то је питање велике трансформације у коју улази цела Европа, у коју улази цео свет и, наравно, да ми нећемо да каскамо, ни да будемо на зачељу, него ћемо да уђемо у ту матицу промена и управо о томе је министар Мали говорио и министарка Вујовић и на томе сваки дан радимо. 
То Поглавље 27 више се не преговара појединачно. Она је сада део кластера четири, који се односи на заједничку европску политику климатских промена, дакле, Зелене агенде и одрживе повезаности. У том кластеру су још транспорт, трансевропске мреже и, такође, енергетика, као врло важна, и животна средина. 
Шта сада то значи? Када смо ми спремни за отварање кластера четири, као што је Комисија рекла, то значи да смо ми из сва четири поглавља - транспорта, трансевропских мрежа, животне средине и енергетике испунили све критеријуме за отварање свих тих поглавља. Морам вам рећи да нису једноставни, ни мали, посебно када је у питању енергетика где нам је основа да уопште можемо да размишљамо о отварању кластера четири било у поглављу енергетике да се направи акциони план за раздвајање „Србијагаса“, раздвајање делатности „Србијагаса“. Морам да вам кажем да су то били опсежни и не тако једноставне активности целе Владе. Наравно, Министарства енергетике, али и целе Владе. То није само техничко питање, то је и политичко питање. Према томе, хтела сам да вам на овом примеру разјасним шта значи заправо кластер. 
39/3ТЂ/МП
Исто је и са кластером три. Тамо постоји осам преговарачких поглавља. Ви сте у праву, нека од њих су отворена. Ту су, између осталог, Поглавље 10 – информационо друштво и медији, Поглавље 16 – опорезивање, 17 – економска и монетарна политика, 19 – социјална и политика запошљавања, Поглавље 20 – предузетништво и индустријска политика и ту су, наравно, као што сте поменули, наука и образовање, то је Поглавље 25, односно наука и истраживање, и 26 – образовање и култура и Поглавље 29 – Царинска унија. Погледајте колико различити спектар тема где ми усаглашавамо наше законодавство које ће почети да важи за наше грађане оног тренутка када буду затворена поглавља и када буде затворен кластер на исти начин, на истим стандардима како важи у земљама чланицама ЕУ. То ће бити услов за затварање. 

40/1АЛ/ИР18.00 – 18.10

Када све уведемо у наш правни систем, када све почне да функционише, када се са свиме усагласимо, али нећемо моћи да затворимо кластер пре него што се затвори кластер један, а то је владавина права, када се процени политички да је Србија све што је важно из владавине права успела да транспонује успешно у свој правни систем.
Да се разумемо, то ће бити политичка одлука. Јасно је да нема у владавини права тога – Аки комунитер. Значи, нема једног обрасца са којим се ми усаглашавамо када је у питању, рецимо, реформа правосуђа. То не постоји. Свака држава у Европи је имала различити модел, различити историјат, различиту политичку културу, различиту институционалну културу и институционални развој и на основу тога је дошло до неких, да кажемо, демократских начина, али специфичних за њихову политичку традицију и културу.
То је била улога Венецијанске комисије у овоме што смо радили кроз реформу правосуђа. Како да то што ћемо да убацимо у наш систем буде у складу са највишим демократским праксама и вредностима, а истовремено да буде у складу са оним што је оствариво у нашој политичкој традицији и политичком систему. И ту нам је било изузетно важно мишљење Венецијанске комисије која је скуп најугледнијих правника из Европе и шире од Европе, који су дали изузетно повољно мишљење о нашем предлогу уставних амандмана које би сада требало, наравно, да иде и ви то знате и у парламенту, а онда и да се организује референдум, након што добијемо и мишљење Венецијанске комисије о Закону о референдуму који такође чекамо да добијемо негде, мислим, почетком децембра и надамо се да ће бити позитивно да можемо да наставимо даље у том правцу. 
Према томе, заиста је важан сваки корак, од изузетне је важности по новим методологији када отворимо кластер зато што тиме показујемо да је Србија већ тој области у овом случају, рецимо, области зелене агенде, на озбиљан начин приступила, да смо већ пуно урадили и да ће нам бити још доступнији фондови који стоје на располагању за област те заједничке политике у овом случају преко економско-инвестиционог плана за Западни Балкан, за пројекте из области зелене агенде, животне средине, борбе против климатских промена и декарбонизације, свих тих великих циљева који су на дневном реду ЕУ.
Према томе, пуно смо урадили већ тиме што смо дошли у позицију да будемо спремни за сва ова поглавља из два кластера, али то не значи да се посао завршава. Када отворимо кластер онда за одређене теме постоје прелазна мерила. Значи, тачно у јасним роковима морамо да усвојимо одређени закон, подзаконска акта, да се формирају неки их конкретних области одређени кораци и да се иде ка тим критеријумима за отварање који ће значити да смо се потпуно усагласили са одређеном политиком која важи и у ЕУ. 
Покушала сам на један једноставан начин да грађанима приближим. То су дневне ствари, дневне реформе. То су сви ови закони које усвајамо и који ступају на снагу. То је и Закон о климатским променама који је недавно колегиница Вујовић овде бранила и бројни други закони који су везани за тај Закон о климатским променама и наравно све друго. Сада само узимам нешто за пример, али ту су бројне области и заштита права интелектуалне својине и слобода кретања капитала и слобода кретања радника и бројне друге области и у том смислу заиста хоћу да кажем да је овај процес заправо процес наших дневних реформи, али политичка је одлука и са тим ћу увек да се сложим. Понекада радимо и те како много и толико тешко и напорно као што смо радили неких претходних година. Није баш да ми ништа нисмо радили па смо сада одједном добили позитиван извештај. Другачије се преговарало. Радили смо пуно. Није било ни политичке воље. Мислим да сада постоји једна перспективнија, ја бих рекла и једна боља атмосфера према наставку процеса и политике процеса проширења, посебно мислим када је у питању 
40/2АЛ/ИР

Србија. Увек ће бити земаља које ће испостављати своје политичке захтеве према Србији и то да се разумемо. То је део процеса и то се односило на све земље, али заиста сматрам и толико сам за ових неколико година колико водим овај процес увек поносна и самоуверена у све оно што ова земља ради и може и сви наши грађани и капацитети и мислим да је то препознато и зато се слажем са вама да ће и те како бити важно да направимо овај корак и да отворимо и кластере и да онда идемо и још брже у реформе. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има министарка Вујовић.
ИРЕНА ВУЈОВИЋ: Хвала вам пуно.
Наравно у складу са вашим питањем и да се надовежем на посвећеност Србије, као што је и министарка Јоксимовић причала, када је зелена агенда у питању – ми смо је прихватили и министарство на чијем сам челу је координатор и имплементира читав тај процес зелене агенде и веома смо посвећени том процесу.
Сада бих вас известила шта је то што је урађено по стубовима зелене агенде и наравно шта је оно што нас чека пре свега када говоримо о поглављу клима, енергетика и мобилност. Важан је и закон, као што је министарка Јоксимовић рекла, и ви овде то добро знате јер сте активно учестовали при његовом доношењу и у расправи, Закон о климатским променама и нама је изузетно важан документ. У складу са законом формиран је након тога и Национални савет за климатске промене, а изграђена је и стратегија за ниско-угљенички развој, чије усвајање се чека. Дакле, интензивно радимо на томе и наравно да донесемо сва документа која су нам неопходна. 
Када говоримо о мобилности не могу да не поменем да ове године такође је била на снази Уредба за субвенције за еко и хибрид возила и то је оно што је изузетно значајно. Дакле, и средства, то зна добро и министар финансија, су била значајно увећана у односу на претходну годину и велико изузетно интересовање грађана је било. Равномерно је распоређено по градовима и општинама у Србији и то је такође један од важних начина за подизање свести људи и о значају очувања животне средине.
Други стуб – циркуларна економија, такође је изузетно важан. Тренутно се ради на изгради стратешког документа који израђује Технолошко-металошки факултет, израда документа са акционим планом који ће бити готов до краја године и такође смо као држава посвећени одрживом развоју и наравно да прелазимо са линеарног на циркуларни модел када говоримо о управљању отпадом и то ће бити такође изузетно важно за нас.
Затим имамо стуб – биолошка разноврсност. Донели смо Закон о заштити природе и програм заштите природе у Републици Србији од 2021. до 2023. године. 
Четврти стуб, наравно оно што нас некако највише и дотиче и што се највише и коментарише јесте свакако борба против загађења ваздуха, воде и земље.
Када говоримо о документима које смо донели и који су у изради, пре свега програм о заштити ваздуха усвојиће се са акционим планом до краја ове године. Интензивно радимо на томе. Такође, стратегија о управљању отпадом у Републици Србији и Закон о управљању отпадом су у изради. Заштита од буке у животној средини је документ који је већ усвојен. Такође и стратегија и заштите животне средине је у изгради.
Интензивно радимо на доношењу докумената и њиховој хармонизацији са законима ЕУ. Дакле, тимови у министарству даноноћно раде, наравно и са страним партнерима и консултантима и надам се да када донесемо сва та документа ћемо моћи и брже и правилније да радимо.


40/3АЛ/ИР

Оно што је важно када говоримо о четвртом стубу то је борба против загађења ваздуха, земље и воде опет бих поменула шта је то што је министарство радило у претходном периоду и очекујемо резултате тога врло брзо – пре свега конкурси за сузбијање аерозагађења за замену котларница у јавним институцијама, путем јединица локалне самоуправе. Они су кандидовали своје пројекте где могу да пређу на еколошки ефикасније енергенте и сада је управо у току реализација радова у многим градовима. Ту увек морам да поменем да ћемо променити градску топлану, котао у Ваљеву, у Косјерићу, у Новом Пазару је већ то и завршено. Јуче сам била у Крагујевцу, један од највећих пројеката чија је реализација у току, вредан 18 милиона евра – замена котларнице у градској топлани у Крагујевцу у енергетици.
Оно што је још важније када говоримо о Крагујевцу јесте и санирање и затварање депоније пепелишта. Наиме, када се замене котлови пепела више нема и оно на чему се сада ради јесте да видимо како би поштовали принципе циркуларне економије и заправо видели шта је то што може да се рециклира, тај постојећи пепео у пепелишту вероватно према првим прогнозама ће се користити у изградњи путева као грађевински материјал и ускоро креће и затварање те депоније.
41/1МЈ/МЈ18.10 – 18.20

Оно што је такође важно да поменемо, град Смедерево, такође градска котларница, али исто ништа мање важно су индивидуална ложишта. Дакле, замена у домаћинствима.  Ја сваки пут користим прилику да позовем на сарадњу још бољу, јединице локалне самоуправе да управо и они колико год имају средства или да предвиде средства у неким наредним буџетима да и они суфинансирају замену у домаћинствима. То ради већ Ужице, а наравно и још неки градови, али потребно је да се сви укључе пошто су такође велики загађивачи управо индивидуална ложишта.
Пошумљавање је изузетно важно. Одвојили смо 100 милиона динара за пошумљавање. Креће ускоро сезона, тако да у новембру месецу бих волела да сви заједно садимо и скрећемо пажњу на то колико је важно. Као што је рекао министар Мали, пре свега и да му се захвалим, јер у сарадњи са Министарством финансија је Србија и прва земља у региону која је по први пут емитовала зелене обвезнице у висини од милијарду евра и та средства су искључиво намењена зеленим капиталним пројектима. 
Дакле, у наредном периоду нас чека изградња постројења за прераду отпадних овда. Оно што је предуслов за то јесте канализациона мрежа широм Србије која махом недостаје у многим општинама, стога и не можемо да кренемо да градимо постројења, јер ипак морамо пре тога да испројектујемо и да изградимо недостајућу канализацију. Регионални и рециклажни центри, дакле затварање несанитарних депонија које су многе општине и градови користили више деценија. Прерада и рециклажа отпада, као изузетно важна, улагање у обновљиве изворе енергије, очување биодиверзитета, превенција од загађења. Тако да свакако ћемо ту милијарду искористити на најбољи могућ начин, јер неопходна су још већа улагања.
Оно што је такође важно, а што ради Министарство где нас чекају велика улагања и потреба су велика средства која и немамо у овом тренутку, али смо почели већ да решавамо. то је проблем историјског отпада. Историјски отпад је настао у фабрикама у стечају или приватизацији још 2000-их година и ви тачно кад одете на те локације видите какав је у претходном периоду био и немар и на шта личе те затворене фабрике у којима је остао само отпад који је погубан за животну средину и представља праве еколошке катастрофе, било да говоримо о загађењу земље, воде или ваздуха. Дакле, чак и ако је чуван прописно, та амбалажа је за овај временски фактор већ кородирала, попуцала и тај отпад се разлива, јер махом говоримо о опасном отпаду.
Стога, у наредном периоду ћемо пуно фабрика очистити, то је пре свега и обавеза и државе, и свакако је такође једна ствар која значајно угрожава животну средину и на шта су нам грађани и представници јединица локалне самоуправе стално указивали. Тако да смо кренули и у борбу са тим. 
Наравно све оно што знате и што смо већ разговарали на ту тему и што комуницирамо у јавности, јесте затварање депонија. Оно што је важно да би ми затворили депоније на којима је неправилно одлаган отпад више деценија и да би успели да се изборимо са тим пожарима на депонијама, јер некад се догоди да и угасимо пожар или да га тешко гасимо, да он и даље тиња, а да ми не можемо у потпуности да затворимо ту депонију пошто немамо другу локацију где би грађани те општине, односно њихова јавна предузећа одлагали отпад. 
Стога је изузетно важно, и то користим сваку прилику да напоменем осам регионалних центара, које ћемо градити са Европском банком за обнову и развој. Дакле, креће градња, односно креће избор за извођача радова, већ почетком следеће године у четири регионална центра. 
Дакле, кад говоримо осам регионалних центара, 50 општина ће гравитирати ка томе, наравно да је то тек почетак, али да ће то значајно променити набоље еколошку слику Србије и да је проблем чврстог отпада у нашој земљи један од највећих проблема дефинитивно.
41/2МЈ/МЈ

Још једном да подвучем, пошто се ових дана прича о аерозагађењу интензивно. Дакле, ми проблем са ваздухом, аерозагађењем не можемо да решимо у дану, то су дугачки процеси, процеси који изузетно коштају, али смо посвећени томе и управо смо препознали такође тај проблем и решавамо један по један град, једну по једну школу, вртић, болницу, где год постоје ти енергенти који више нису еколошки прихватљиви. Дакле, никада нису ни били, покушавамо то да решимо. 
Дакле, не може квалитет ваздуха да се побољша у дану, нико нема чаробни штапић и сви ми морамо да уложимо напоре да би то решили, а држава показује одговорност и показује такође и ова Влада и председница Владе, која стално истиче и заштиту животне средине као један од приоритета, о томе говори наравно и повећање буџета, тако да се свакако трудимо, али нам је потребно и подизање свести свих нас, а и једноставно ова тема мора све да нас уједини, а не да нас раздваја и да гледамо ко је крив пошто свакако су криви они у прошлости који пре нас ништа нису урадили, а сада су први када треба да се критикује, али једноставно морамо да заједничким снагама то решавамо. Питање квалитета ваздуха је такође једно од најважнијих и када донесемо програм квалитета ваздуха за Републику Србију до краја године, имаћемо јасне смернице. До тада мењамо котларнице, идемо на прихватљивије еколошке енергенте. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.
Господине Јовановићу, имате право на реч поново.
Изволите.
БРАНИМИР ЈОВАНОВИЋ: Хвала потпредседниче.
Следеће питање је упућено министру финансија. Чини ми се да годинама иза нас лебди једно питање које се тиче пореза на регистрацију возила и све чешће од грађана чујем, а и мени постављају то питање. Јавља се једна нелогичност, а то је онај тзв. порез на луксуз, како га називамо.
Ту се јавља нелогичност да рецимо тржишна вредност аута буде, због његове старости, перформанси ниска на тржишту, а да када неко дође да региструје тај исти ауто, мора да плати и те како високу цену регистрације. 
Ја сам извео неколико примера. Рецимо „пежо“ 607, 3.0, 3.000 кубика, бензинац, 2003. годиште кошта 1.500 евра, а његова регистрација кошта око 95.000 динара, односно око 800 евра. дакле, пола његове тржишне вредности. 
Или на пример „фолцваген“ од 5.000 кубика из 2005. године, 3.650 евра му је тржишна вредност, а за регистрацију је потребно баш због ове кубикаже од 5.000 кубика, издвојити 1.460 евра. 
И табела показује која је разлика у тим ценама. Рецимо за возила кубикаже између 1.300 и 1.600 кубика порез је 5.470 динара, од 1.600 до 2.000 кубика је 11.210, а од 2.500 до 3.500 кубика порез износи 112.000 динара. Да 
Да ли ће се наћи неки другачији модел за ово опорезивање, када говоримо о овоме, јер једноставно ми не можемо да назовемо неки ауто луксузним који кошта 1.500 евра или 2.000 евра и који је стар 17, 18 година. То не може бити луксузан ауто. Луксузни су они од 20.000, 25.000 евра и да ли је могуће да применимо неки другачији модел опорезивања по коме би се порез плаћао на основу каталошке вредности возила?
Мислим да и на тај начин, када бисмо направили једну добру табелу, не би био ништа мањи прилив у буџету на основу пореза, а опет би био праведнији. Хвала.ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.
Реч има министар Мали.
СИНИША МАЛИ: Хвала пуно уважени господине Јовановићу. 
Драго ми је што сте поставили ово питање. Ради се о једном проблему који смо увидели, којег смо свесни. Оно што бих желео да кажем и вама и грађанима Србије, 
41/3МЈ/МЈ

заједно са буџетом за 2020. годину, пред вама ће такође бити и измене Закона о порезу на имовину и преносу апсолутних права. Ту ћемо изаћи са предлогом како да решимо овај велики проблем. 
Дакле, уместо да године производње буду те које одређују порез који се плаћа, то ће бити кубикажа самог мотора. Имате ту и неке коефицијенте који се множе, у зависности од неколико фактора, али у сваком случају, до краја године ћемо тај закон усвојити, управо због тога што смо имали и доста коментара од стране грађана Србије, доста коментара од свих оних којима то постојеће решење није логично. 
Само желим да вас обавестим, бићу овде да браним све те законе, али заједно са буџетом за 2020. годину и измене ових закона управо ће регулисати тај проблем. Иначе, само законско решење ће омогућити много брже и много једноставније да се цео поступак заврши, јер сада када гледате и старост возила и кубикажу и одакле су и како су итд. треба доста документа, треба доста времена, ово ће бити много брже и ефикасније.  


42/1МВ/МТ18.20 – 18.30

Тако да, као што видите, упркос и некој пандемији корона вируса, упркос и целој тој, да кажем, глобалној економској кризи, размишљамо и решавамо конкретне проблеме. Дакле, тај ће проблем бити решен до краја године и од 1. јануара 2022. године крећемо у имплементацију тога.
Оно што бих искористио прилику да кажем, када сте већ поменули измене закона које нас очекују, по мени оно што је веома важно, два законска решења, два велика пројекта која смо започели као Министарство финансија, односно Влада Републике Србије, то је процес нове фискализације и процес увођења нових е-фактура.
Дакле, хоћемо да изградимо једно конкурентније, транспарентније пословно окружење у нашој земљи. Ми од понедељка, дакле у понедељак је 1. новембар, крећемо са увођењем новог система фискализације у нашој земљи. Сходно захтевима наших привредника, имаћемо прелазни период до краја априла месеца наредне године. Дакле, наредних шест месеци имаћемо и постојећи и нови модел фискализације, а након тога само нови. Овај нови је један потпуно модеран, савремен систем. Подсетићу вас да постојећи систем фискализације датира још из 2003. године.
Оно што ми је посебно важно је да ћемо као Влада, као држава у потпуности сносити трошкове увођења новог система. Дакле, нудимо и субвенције 100 евра по продајном месту, 100 евра по фискалном уређају, тако да ћемо на такав начин у многоме повећати ефикасност када је сузбијање сиве економије у питању.
Велика је ту корист за наше привреднике. Осим тога што неће имати неке трошкове које сада имају, као што су, рецимо, оне папирне контролне траке које више нећемо имати, редовни или потребни годишњи сервиси фискалних рачуна, овај нови систем омогући ће да се фискални рачун издаје и са мобилног телефона и са таблета. Дакле, идемо у корак са временом.
Оно што ми је посебно важно је што ће и грађани Србије такође учествовати у том процесу много активније. Наиме, сваки фискални рачун по новом систему имаће и „кју ар код“. Дакле, на лицу места самим скенирањем тог рачуна мобилним телефоном може да се утврди да ли је рачун валидан или није, тако да ћемо имати и већу подршку грађана када је проверавање валидности фискалних рачуна у питању и, наравно, успешност борбе против сиве економије.
Данас сам уручио и кључеве за три стана срећним добитницима наградне игре „Узми рачун и победи“. Ми смо завршили ту наградну игру за ову годину. Дакле, уручио сам кључеве два стана у насељу „Земунске капије“ у Београду, један стан у насељу „Београд на води“. Веровали или не, у оном великом базену имате преко 13 милиона коверата. Дакле, свест људи око борбе против сиве економије, око тога зашто и како треба узимати фискалне рачуне расте.
Значи, ја сам вам у образложењу и ребалансу буџета за ову годину рекао да смо овај ребаланс урадили само због тога што имамо 183 милијарде динара више наплаћених прихода од планираних. Дакле, то је преко 1,5 милијарди евра. Наша економија показује велику отпорност, привредна активност је изузетно велика, много већа од планиране. Једноставно, оно што желимо, зашто сам помену ту фискализацију, дакле кроз процес фискализације, увођења е-фактура, да знате и ви, да поновим још једанпут, тај закон сте усвојили крајем прошле године, дакле, крајем наредне године ми нећемо више имати оне папирне фактуре. Дакле, све фактуре биће електронске. То ће, наравно, омогућити и повраћај ПДВ-а, што је један од највећих захтева наших привредника у истом дану.
Дакле, градимо једно транспарентније окружење, конкурентније, да кажем, оно на шта су навикли и коју су стандарди, на крају крајева, и у неким много развијеним земљама од наше.

42/2МВ/МТ

Онда, ваше питање је, да се вратим на почетак, када су неки, рекао бих, застарели, нека застарела решења или решења која су из неке давне прошлости, као што је, рецимо, наплата тог пореза који је узимао у обзир не само кубикажу мотора, него и старост возила, дакле то решавамо, како бих рекао, свакодневно.
Драго ми је што ћу имати прилику уз буџет да браним и нове законе који се односе и на буџетску инспекцију. Тај нови закон који ће бити, односно измене Закона о порезу на имовину, пренос апсолутних права, мислим да ћемо имати још пар закона око пореске политике који су такође веома важни.
Упркос пандемији корона вируса и овој економској кризи, дакле боримо се на свим фронтовима, покушавамо, оно што су и моје колеге министри говорили, да обезбедимо новац за све иницијативе, од развоја пољопривреде, преко инспекцијског надзора, оно о чему је Марија говорила. Ирена је причала о Зеленој агенди, Јадранка је такође причала о томе да желимо да се у што краћем временском периоду ускладимо са свим стандардима ЕУ, министар је причао око наталитета и улагањима у ту област. Никада више, као што знате, не улажемо у ауто-путеве, у изградњу тунела, мостова, железничких пруга, у здравство, у школство такође. Дакле, на свим фронтовима желимо да направимо напредак.
Оно што је за нас, наравно, веома важно, осим владавине права, о чему је Јадранка говорила, да у оним законима који се односе на пореску политику, ако већ говоримо о мом ресору, да ти закони буду подстицајни, да једноставно се направи боље и транспарентније окружење за све учеснике у, да кажем, једном фискалном процесу, али такође не само да буду подстицајни, него и једноставни и брзи за примену.
Тако да, радујем се дискусији коју ћу имати са вама око тога током дискусије око измена тих закона заједно са буџетом за 2020. годину. Надам се да ћете измене тог закона изгласати, како би управо решили тај проблем. То је велика вест и за вас, велика вест и за грађане Србије, али и још једна потврда да чујемо шта су проблеме и да те проблеме решавамо.
Хвала пуно.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала, господине министре.
Да ли се можда још неко од представника Владе јавља за одговор сада?
Господине Јовановићу, ви имате право на закључак, два минута.
Изволите.
БРАНИМИР ЈОВАНОВИЋ: Хвала.
Веома сам задовољан заиста одговорима и министра финансија и министра за заштиту животне средине и министра за европске интеграције. Из њихових одговора се види да смо заиста спремни да решавамо проблеме конкретне, корак по корак.
У складу са тим, морам и да се осврнем поводом чињеница да је годину дана прошло од када је формирана ова Влада. Подсетићу да је тада у експозеу председница Владе навела да радимо на остварењу шест циљева, односно шест приоритетних тема, а то је борба против Ковида, КиМ, борба против организованог криминала, независно одлучивање Србије, владавина права и убрзавање реформи и даље економско јачање.
Заиста, закључак је да смо у свим овим областима били посвећени и чланови Владе и парламент да је остварен напредак у свакој овој области. На крају, када подвучемо црту на крају сваког мандата видећемо резултат, а резултат се огледа у томе колико грађани Србије боље живе, да ли су веће плате, колико смо радних места нових обезбедили, каква нам је социјална политика, да ли сви имају једнак приступ здравству и образовању, а очигледно да из дана у дан показујемо да смо веома посвећени да одговорно радимо на свим овим питањима. Хвала.
42/3МВ/МТ

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.
Према редоследу пријава, реч има сада народни посланик Војислав Вујић.
ВОЈИСЛАВ ВУЈИЋ: Хвала вам, уважени председавајући.
На почетку постављања питања у име своје посланичке групе ЈС вама свим присутним министрима, а и онима који из оправданих разлога данас нису са нама честитам ову годишњицу. Рачунам да ћете да наставите истим темпом, јер ово до сада све што смо чули иде у правцу похвала.
Постављам за сада ником појединачно, ви се договорите, постављам питање Влади Републике Србије, наравно у име посланичке групе ЈС, шта ради Заштитник грађана по питању свакодневних напада и лажи којима се нарушава углед институције Републике Србије, али и нападају најодговорнији појединци у држави? На страну што нападају нас, ја овде постављам питање да ли је Александар Вучић грађанин, да ли су чланови његове породице грађани? Ако јесу, а јесу, зашто онда Заштитник грађана не користи своја овлашћења и не заштити како Александра Вучића, тако и чланове његове породице од гнусних напада и лажи?
Постављамо овде питање зашто Заштитник грађана не реагује? Он добро зна да у нашем Закону о кривичном поступку не постоји дело клевете, али постоје закони који штите права грађана. Заштитник грађана мора да штити права свих грађана, па и Александра Вучића и чланова његове породице. Докле ће неко да урушава систем, блати не Александра Вучића као грађанина, већ као председника Републике Србије? То раде људи који су данас ван парламента, јер су бојкотовали изборе, и не само изборе, они су бојкотовали и државу која им је све дала и од које су узели баш све оно док су били у прилици и док су били на власти.

43/1БМ/ЛЖ18.30 - 18.40

Ми овде постављамо питање, да ли је Заштитник грађана оно што треба да буде и што му назив функције каже, или је он заштитник своје плате, и заштитник оних који су зарад доласка на власт спремни да измисле најтеже и најгнусније лажи, и који се баве претњама и прављењем афера?
Ако ће Заштитник грађана и даље да ћути и да се прави глув и слеп, онда нека поднесе оставку. Ако је тачно да прима плату 400 хиљада динара, а то су четири плате народних посланика, ево колеге исправљају, пет плата народних посланика, а да притом не реагује као самостални и независни орган, онда не испуњава своју уставну и законску улогу и самим тим прима незарађену плату. 
Зато ми из ЈС постављамо питање, шта ради Заштитник грађана и ако не ради ништа, или каже да није у могућности, зашто онда не поднесе оставку? Можда ће се наћи неко ко ће бити способан да одговори потребама које се стављају пред једну овако важну институцију. Хвала. 
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала. 
Реч има министарка Обрадовић. 
МАРИЈА ОБРАДОВИЋ: Као што рекосте, уважени посланиче, нисте сигурни за кога је ово питање, за ког члана Владе, такође бих вратила лоптицу код вас, да Заштитник грађана подноси извештај парламенту и да је можда права адреса за то расправа у оквиру надлежног одбора. 
Оно што ја могу да кажем у овом тренутку, слажем се са вама да је заиста чудно да до сада немамо реакцију Заштитника грађана, јер грађанин Александар Вучић је свакако неко, ако не спомињемо и чланове породице који су свакодневно изложени великом притиску, не само притиску, него, није то само политички притисак, и психолошки притисак, то је заиста једна врста терора која се спроводи над породицом Вучић, над свим члановима. 
Пошто сам у току јучерашњег дана у вишесатној дискусији приликом измене Закона о Заштитнику грађана, која је сада у току, дакле, јуче смо имали расправу у начелу, а током следеће недеље говорићемо у појединостима, мислим да смо током јучерашње расправе која је трајала негде око девет часова, свеукупно, пет или шест сати су заиста посланици различитих странака говорили о томе због чега Заштитник грађана не реагује на ове свакодневне нападе и терор који се спроводи над породицом Вучић. 
Тако да, ви сте данас само сублимирали јучерашњу расправу и заиста говорили у име многих посланика који су то исто током јучерашњег дана говорили, а имајући у виду да су посланици заиста глас грађана Србије, онда то треба помножити са грађанима које ви представљате, да заправо и Заштитник грађана види колико је то стотина хиљада људи, који желе одговор на питање - због чега Заштитник не реагује и не заштити породицу Вучић?
У овом тренутку заиста то постаје једно озбиљно политичко питање. Ја сам и током јучерашњег дана говорила о атмосфери која се прави у друштву, где сталним спомињањем чланова породице Вучић у негативном контексту, они једноставно постају неко у које почиње да се сумња. А, сви ми, углавном људи из СНС, бранимо, али чини се и да те наше одбране не долазе до људи. Направили смо атмосферу у којој нацрњујете, жаргонски речено, једну породицу, само зато што је један од чланова председник државе, зато што добро ради свој посао, а то се неком политичком олошу у Србији не допада, због тога је цела породица на стубу срама, а сви ми који бранимо и говоримо да то није истина, постајемо некако део досадне свакодневнице. То не смемо да дозволимо. 
Мислим да треба да наставимо да будемо још гласнији, да будемо још конкретнији и да тражимо акције попут вашег захтева данас. Да видимо хоће ли неке институције у Србији заштити породицу Вучић. 
43/2БМ/ЛЖ

Не желим да будем неко ко је патетичан, јер се то сад већ приписује нама, који бранимо породицу Вучић, и да кажем да су нечија деца на удару, и да су мета, а сваки функционер и сваки политичар чија деца јесу споменута и била део политичке борбе зна колико то боли и колико је то неправедно. Е, па нисам чула ни опозиционе политичаре, хајде то донекле да разумем, али свакако институције да стану у одбрану, то нисам чула. 
Слажем се, треба упутити бројне захтеве и направити акцију у којој ће институције да одговоре, да видимо колико дуго желе да исцрпљују психолошки, на све друге начине породицу Вучић и да ли очекују да ако се настави овим темпом, Александар Вучић ће једном морати да попусти, јер ће морати да изабере између своје породице и Србије. 
Мислим да то није тест на који треба да постављамо Александра Вучића, којем треба да га излажемо, нити је то дилема за њега. Подједнако су важне обе теме, и Србија и породица, ако их уопште могу назвати темама, то су животни приоритети. Свакоме од нас никада не треба да се поставља дилема између државе и породице. Подједнако су важни само треба да размишљамо о томе колико ћемо дуго дозволити да нас неко поставља у ту дилему.
Знам да сви напредњаци, сада чујем и од вас из ЈС, да вам је важно да се каже – стоп терору породици Вучић. Хвала вам на тој подршци. 
Треба грађани Србије да виде да нису напредњаци једини који се брину за породицу Вучић и који траже да то престане, али треба и остали да буду гласнији. Данас је то породица Вучић, сутра ће то бити неко други. 
Хвала вам на том питању, нека остане отворено, а они којима је упућено нека се потруде да јавности доставе одговор на ваше питање.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Господине Вујићу, имате реч.
ВОЈИСЛАВ ВУЈИЋ: Хвала вам на одговору министарка.
Слажем се са вама, сем у једној ствари се не слажем. Значи, апсолутно све што сте рекли стоји на месту, али не требамо ми да будемо ти који кажу да питање треба да остане отворено. Не, ја сам ово и поставио зато што требамо коначно то питање да затворимо и да ставимо тачку на то.
Рекли сте на почетку, ја могу да пребацим лоптицу на ваш терен. Нити ми као народни посланици ову лопту пребацујемо код вас, нити исту ту требате да вратите код нас. Ми из ЈС имамо осам посланика, да би нешто конкретно урадили по том питању, треба само да се скупи 126 и да онда ставимо тачку, да не држимо ово питање отвореним, ако разумете.
Друго питање везано је за борбу против епидемије Ковида 19 и за процес вакцинације. Наиме, држава је урадила све у том погледу. Како нико није имао респираторе, ми смо их набавили у довољним количинама. Да не би дошли у ситуацију да нема довољно кревета за ковид пацијенте, држава је изградила три ковид болнице у Батајници, Крушевцу и Новом Саду.
Када много развијеније државе нису имале ни једну вакцину, наша је држава набавила четири вакцине. Први смо кренули са вакцинацијом. Данас смо ипак тек прешли нешто више од 50% вакцинисаних. Јака антиваксерска пропаганда је учинила своје. 
Ми из ЈС разумемо питање људских права, па и права да неко буде против вакцине, ту се апсолутно ништа не спори, али нека буде антиваксер за себе. Опасно је, врло је опасно да се та прича не шири и таква опасна пропаганда која може да кошта живота многе грађане Србије.



43/3БМ/ЛЖ

Ево, тренутно је у Египту и делегација до 140 чланова, највећим делом су то медицински радници, прекјуче су обишли Бедуинско село дубоко у пустињи, значи песак, пустиња, нигде никог. Бедуини свакако нису неко ко прати савремене технологије, не уживају све удобности данашње цивилизације, немају телевизоре, немају друштвене мреже, живе како су живели стотинама година уназад. Али, оно што је интересантно да су вакцинисани 100%, сви су вакцинисани.
Бедуини сви вакцинисани, а код нас половина популације. Наше питање, испред посланичке групе ЈС, Влади Републике Србије јесте – да ли се размишља о мерама које би довеле до повећаног степена вакцинације наших грађана и које би то нове мере биле? Хвала.

44/1МЗ/ВЗ18.40 – 18.50

БРАНИСЛАВ НЕДИМОВИЋ: Захваљујем се.
Господине председавајући, поштовани посланиче Вујићу, поштовани народни посланици, било је неколико речи, пре свега кажем због јавности. Просто је невероватно колику пажњу, како на друштвеним мрежама, исто тако и можда на другим медијским просторима, добијају ови антиваксер покрети. Нису они ништа ново што се измислило у Србији, они су присутни на бројним територијама, у бројним државама, али чини ми се да је просто невероватно, све што може да се смисли и што може да се презентује у последње време, не би ли се бацила љага, негативна конотација на процес вакцинације. 
Врло често видим да се спомињу и Павловићева маст и Ивермектин, то вам је један лек који се користи за чишћење паразита код домаћих животиња или код животиња које користимо на фармама. Просто је невероватно колико људи одлазе далеко од науке, иду у неки простор који не знам ни како бих га назвао просто, простор измишљотина, простор Фејсбук анимација, или нешто треће, а на крају долазимо до само једне ствари, једини лек и једини начин за борбу против Ковида-19 је вакцинација. 
Чак и људи који су прележали у некој првој фази Ковид-19, како год да назовемо тај сој који је постојао прошле године и у Нишу, у априлу месецу, и у лето на читавом простору Србије, у пролеће ове године, појављују се људи који се поново заражавају. Једни лек за то је вакцинација. Ко год се вакцинише, те људе одвајамо директно од респиратора.
Не желим овде да се бавим сада медицинским појашњењима, зашто је то важно, али довољно сам времена провео у последњих годину и по дана у читавој овој причи везано за борбу против ковида да могу да кажем да сам видео свашта. У почетку смо имали наду да ће се појавити вакцина. 
Србија је једна од првих земаља која је набавила вакцину, кренула у вакцинацију. У почетку је то ишло јако добро и доста се људи вакцинисало и првом и другом дозом, има сад људи доста који се вакцинишу и бустер дозом. Ево, Србија ће бити једна од ретких земаља која ће имати и пету вакцину. Чули сте за вакцину „модерна“, она ће бити присутна код нас и грађани ће моћи да се вакцинишу и њом. 
Чињеница је да вирус мутира и ништа ново ја вама нећу рећи и ништа ви ново нећете чути и чињеница је да ћемо стално имати нове и нове вакцине, које ће улазити, да тако кажем, у отворену борбу са вирусом, а с друге стране и нове лекове.
Исто тако, Србија је набавила најмодерније лекове како би спасили људе који се налазе у ковид болницама. Србија је направила три нове ковид болнице, у најкраћем временском интервалу. Сећате се Клиничког центра Србије, колико дуго се градио, Клинички центар Војводине колико дуго није завршен, а три болнице за четири месеца, и у Крушевцу, и у Београду, односно у Батајници, и у Новом Саду. То много богатије земље, земље које, могу да кажем, себе сврставају на неким здравственим ранг-листама на више место од нас, нису успели да ураде. Мали је број земаља који је ово успео у кратком временском интервалу, да уради и да реши проблем са новим постељама које су се тражиле, немојте заборавити да је у појединим тренуцима у различитим месецима било и по осам, девет хиљада заражених. 
Али, поставља се ово кључно питање које сте и ви поставили. На који начин можемо да изађемо из овог зачараног круга. Ја ћу вам само рећи један прост – само вакцином. Само вакцина и нема другог одговора на то.
Што се тиче ових мера других које Влада евентуално, односно Кризни штаб планира да имплементира, следеће недеље ће бити одржана седница Кризног штаба, нова, на којој ће бити разматрано на који начин ће деца у школама похађати школу у недељама

44/2МЗ/ВЗ

испред нас, постоје ту неколико различитих предлога. Од викенда креће пуна имплементација контроле од стране инспекцијских служби, комуналне милиције, свих осталих, читавог редарског система у угоститељским објектима после 22 сата. 
Видим да се доста угоститељских објеката, не доста, скоро сви су се  определили да раде до 22 сата. Али морате имати једну чињеницу у виду – овај систем ковид пропусница који је имплементиран, он тек функционише неколико дана. Седам дана функционише у читавом систему, ни седам, пет, шест. Тако да је ово нека врста припремне фазе, уколико нам буде неопходно, да Кризни штаб може, заједно са Владом, касније која ће то да имплементира кроз уредбу у спречавању ковида, да може да изађе на крај са овом пошасти од Ковида-19.
Како ће читава ствар да се развија, нико од нас не може да предвиди. Да ли ће бити неке нове мутације? Вероватно. Што буде пролазио период од друге вакцине, а не буде се евентуално неко бустер вакцином вакцинисао, да ћемо имати још већи круг потенцијалних лица која би могла евентуално бити заражена короном и због тога је важна вакцинација. 
Да резимирам читаву причу. Влада Србије је припремила неопходна медицинска средства, припремила довољан број вакцина, припремила институције, односно здравствене институције за борбу против ковида, али има један део који морамо да урадимо ми сами, да покушамо да у комуникацији са нашим суграђанима, пријатељима, родбином, свако од нас вероватно има неког поред себе ко се није вакцинисао. Ја сам једног данас успео да убедим у 11 сати доле да се вакцинише и нисам му веровао док нисам видео да се вакцинисао. Али то морате сваки дан радити, јер тако спашавамо нашу децу. 
Постоје још неки алати који ће бити на располагању Министарству здравља, али пошто ја нисам властан о томе да говорим, пре свега мислим на проширење популације која може евентуално да прими вакцину, о томе ће вам говорити министар Лончар, када буде био пред вама. Хвала вам пуно.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала потпредседнику Владе.
Реч има министар Дмитровић.
Изволите.
РАДОМИР ДМИТРОВИЋ: Само неколико реченица.
Покушао сам да разговарам са антиваксерима. Где је њихова снага? Њихова снага је у друштвеним мрежама. Ми гледамо дневно од шест до осам сати, реалне су процене, и то нема да ли неко има 15 година, да ли 35, сада је већ 65 година. Од шест до осам сати гледамо у дисплеј мобилног телефона. Њихова је снага у томе. Они се оглашавају само преко друштвених мрежа. И онда сам молио једног да ми објасни зашто неће. Он каже, вели – па ставиће ми чип. Рекох – јеси ли ти икад у животу чуо да си вакцинисан чим си се родио? Сви смо ми примили по две-три вакцине, када нису били свесни да постојимо. Друго, јеси ли пио некада лекове? Вели – јесам. Јеси ли пио пилуле оне као пола прста? Вели – јесам. Ако тамо може у вакцину да стане чип, може да стане милијарду чипова у ономе. Просто је невероватно, то је ирационална ствар.
Али кад понесе талас, и онда ту, наравно, има апсолутно, видели сте и сами, они цитирају неке лекаре који не постоје, институте који не постоје, болнице које не постоје и неко ко нема степен образовања или не може да изађе због непознавања језика, он то прихвати као здраво за готово, шири и каже – немој, убиће те, умрећеш за годину дана итд. Јако, јако је тешко, изузетно тешко, али што рекао Недимовић – нико реалан не види ниједан други излаз осим вакцинације.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем. 
Два минута за закључак, господине Вујићу.
44/3МЗ/ВЗ

ВОЈИСЛАВ ВУЈИЋ: Хвала вам на одговорима, али ја, ево, по узору на министра Синишу Малог од пре неки дан, када смо имали овде ребаланс буџета, министар каже – задатак свих нас је да мало одржавамо и тај оптимизам и да мало пређемо и на ведрије теме. 
С обзиром на то да сам малопре споменуо бедуине, желим да вас поздравим у име делегације која се тренутно налази у Египту. Делегацију предводи Драган Марковић Палма, председник посланичке групе ЈС, и ову делегацију води испред странке ЈС, али пре свега је води испред Србије. Делегација броји 150 чланова, од којих су 122 лекара и медицинских радника. То су људи који су у доба ове пандемије, то сви већ знамо, не морамо ни да понављамо, понели највећи терет. У делегацији се налази један мањи број привредника и мањи број новинара. 

45/1ВС/МП18.50 – 19.00

Овакве делегације које Драган Марковић Палма води широм Европе и света су постале пракса, колико год неки да критикују да знате ово неће да стане са оваквим акцијама и наставиће се и даље. 
Оно што једна чињеница, а није лоше да поделим са свима вама да је до сада кроз такав вид организације путовало када се овако ради преко 70.000 грађана Републике Србије. 
Овакве делегације, поред тога што свим члановима дају вољу на још бољи рад и друштвену ангажованост шире једну добру слику о Србији, која нажалост једно време до пре неких 10 година била тотално искривљена у односу на реално и право стање. 
Домаћини делегацијама које предводи Драган Марковић Палма су увек примљени од званичника земаља у које се путује. То су људи и функционери од интегритета чија реч свакако има тежину. 
У овој делегацији су лекари, као што је био случај у јуну у Грчкој, када је путовало 650 медицинских радника. До сада су у сличним организацијама или били лекари и привредници, и студенти, и пољопривредници, занатлије и многи други.
Драган Марковић Палма је у свет увек водио и обичне грађане, који можда не би имали прилику да путују на неки други начин. 
Ово причам из једног простог разлога, а то је да Драган Марковић Палма није министар и да Јединствена Србија, нема ни једну функцију у извршној власти, али увек добрим идејама и великом жељом нађемо начин да помогнемо. 
Ово је порука свима који се баве политиком у Србији, небитно да ли су власти или су опозиција.
Ако имате жељу и хоћете да помогнете Србији сигурно можете да нађете начин. Хвала вам на пажњи.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има Розалија Екрес.
РОЗАЛИЈА ЕКРЕС: Поштовани председниче Народне скупштине, даме и господо, министри и колегинице и колеге народни посланици, пошто не бих ни имала времена за друго питање, а поставила сам га пре две недеље Министарству за рад и запошљавање, борачка и социјална питања, везано за припрему новог закона о безбедности и здрављу на раду, желела сам овом приликом да се уваженој министарки Дарији Кисић Тепавчевић обратим за извесне недоумице везане за припрему закона. Она није ту, а надам се да ћу и добити одговор који сам пре две недеље, као посланичко питање поставила. Зато ћу питати и кренути на прво питање. 
С обзиром на изузетан значај програма – „моја прва плата“ који се формално наставља у 2021. години у складу са уредбом Владе, користим прилику да питање поставим министру финансија господину Синиши Малом.
Као што је познато положај младих као једне од најрањивијих категорија на тржишту рада веома је неповољан. 
У односу на општу популацију према званичној статистици бележи се њихова двоструко већа стопа незапослености. 
Незапосленост младим људима и њиховим породицама доноси озбиљне потешкоће, нарушава нормалан живот, смањује развој немогућности. Млади људи који нису запослени најчешће остају да живе са родитељима, касније заснивају породице и теже се одлучују за рађање деце. 
Стога посланичка група СВМ даје пуну подршку наставку програма – „моја прва плата“ која је прошле године била успешна мера за побољшање положаја младих. Овим програмом младима без радног искуства се омогућава да обаве праксу на конкретним пословима.
45/2ВС/МП
 
На тај начин стекну знања, вештине, компетенције за рад и тако повећају своје могућности и за запошљавање. Планирано је укључивање до 10.000 младих. На основу Уредбе о програму Национална служба за запошљавање је 20. августа ове године расписала јавни позив. 
Прва фаза у реализацији програма, пријављивање послодаваца и оглашавање позиција је завршена 23. септембра. Заинтересовани послодавци су пријавили 15.676 позиција. Првог октобра је кренула реализација друге фазе у којој се до краја овог месеца очекује пријављивање кандидата.
Министра финансија питам да ли би било могуће у наставку веома значајног програма Моја прва плата да сви пријављени кандидати са којима се послодавци повежу и искажу потребу за њиховим радним ангажовањем, буду укључени у програм. 
На основу броја пријављених позиција, од стране послодаваца, могуће је очекивати од 30 до 40% већи број кандидата од планираног оквира за субвенционисање. Значи, да ли је могуће да сви кандидати и они изнад броја од 10 хиљада који испуњавају услове, добију своју прву шансу? Захваљујем.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. Министар Синиша Мали.
СИНИША МАЛИ: Мислим да је тема о којој сте причали изузетно важна, само да вас подсетим вас и све грађане Србије, прошле године смо почели пројекат Моја прва плата, упркос и пандемији корона вируса и упркос тешкој економској кризи и упркос да би не само дали наде свима, већ да би подстакли младе да своје прво радно искуство остваре уз помоћ државе.
Дакле, Моја прва плата, је пројекат који подразумева да они који заврше средњу школу или факултет и немају никакво претходно радно искуство, да им држава помогне заједно са послодавцима, да део њихове плате сноси држава, како би управо добили могућност да направе неке своје прве кораке у професионалном искуству, и тај пројекат се показао изузетно успешан прошле године.
Дакле, по први пут смо имали и хиљаде послодаваца који су се јавили и хиљаде које су биле отворене, и велики број младих који се на њих пријавио и онда смо решили да тај пројекат наставимо и ове године. Оно што ми је посебно важно да нагласим сада већ на основу података које сте ви изнели, дакле, преко 15 хиљада позиција, ове године што је више него прошле године, да је велики број послодаваца и прихватио ту иницијативу, а са друге стране она је све популарнија и међу онима који завршавају средње школе и завршавају факултете, тако да са те стране оно што могу да кажем, да ћемо наставити и у годинама које долазе са пројектом Моја прва плата.
Ваше конкретно питање је било око тога да ли ће сви који се пријаве и успети да добију субвенцију, и оно што сада могу да вам обећам је апсолутно потврдан одговор, с обзиром да је свима нама у интересу да свако од тих младих да свако појединачно добије могућност за своје прво радно искуство, а ако то успе да уради уз помоћ државе, још боље.





46/1БД/ИР19.00 – 19.05

Ја сам, иначе, обишао једно предузеће овде у Београду пре само пар недеља, управо како бих и промовисао тај програм „Моја прва плата“. Млади који су стекли своје прво радно искуство у тој компанији која се иначе бави производњом лекова, витамина и других препарата, они који су дошли ту да стекну своје прво радно искуство, веровали или не, сви су добили посао за стално. То је било троје или четворо младих људи, изузетно задовољних, добили прву прилику, показали се, искористили прилику, послодавац који је био изузетно задовољан кадровима које је добио. Тако да, са те стране, један веома леп, добар, успешан пројекат.
Да завршим, конкретно два одговора за вас. Сматрамо да треба да наставимо са тим пројектом и у годинама које су пред нама и да, учинићемо све да и они који су се пријавили, а уколико висина субвенција је нижа од тога, да добију прилику такође да уђу у овај програм „Моја прва плата“.
ПРЕДСЕДНИК: Изволите, посланице.
РОЗАЛИЈА ЕКРЕС: Сад сте ме заиста обрадовали министре. Мислим да, с обзиром на позитивна макроекономска кретања у земљи, на економске активности изнад очекивања и када идемо у сусрет буџету за 2022. годину са најбољим очекивањима сматрам да заиста реално постоји простор за потпуни обухват свих пријављених и од стране послодаваца изабраних кандидата за програм „Моја прва плата“.
Тако да, још ћу додати да ја сама долазим из новинско-издавачке куће „Мађар со“, која издаје и штампа једини дневни лист на мађарском језику у Србији и једна је од стубних институција за очување језика и културе војвођанских Мађара, је такође конкурисала прошле године за програм. Пријавили смо пет кандидата, двоје новинара, двоје техничара штампе, пошто поред наших издања, штампамо и скоро све листове националних мањина у Војводини, дневни лист „Дневник“, као и већ више од 40 година производимо поштанске марке за „Пошту Србије“ у вишемилионским тиражима.
Тако да, ево прошле године нисмо успели да уђемо у програм. Ове године смо се пријавили и заиста сте ме обрадовали да има шансе да се надамо позитивном исходу. Хвала вам најлепше.
ПРЕДСЕДНИК: Министре, хоћете ли ви нешто?
СИНИША МАЛИ: Ако ми дозволите, видите, суштина наше политике је да се боримо за сваког човека. За сваког грађанина Србије је да покушамо да помогнемо да учинимо да живи боље.
Ово је најлепша прилика да када већ говоримо о политици, да задржимо младе, да им дамо шансу, најбоља прилика и да на конкретном примеру покажемо ту своју посвећеност. Тако да, са те стране рачунајте на нас, рачунајте да ћемо, и сами сте рекли, у једној тешкој години, али опет, када имамо мало боље резултате него што смо планирали, треба наћи могућност и начин да помогнемо свима, поготово младима. Тако да, са те стране гледаћемо да испунимо обећање које сам управо дао. Хвала пуно.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Изволите, Розалија.
РОЗАЛИЈА ЕКРЕС: Пошто сам јавила на почетку свог излагања како је министарка Дарија Кисић Тепавчевић спречена да присуствује вечерас нашим питањима, а њој сам поставила питање пре две недеље ту у парламенту пред седницу Скупштине. Ја очекујем да добијем писмено одговор везано за припрему израде Закона о безбедности и здрављу на раду. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Пошто је истекло време, завршавамо рад у делу седнице који се односи на посланичка питања.

46/2БД/ИР

Захваљујем свим члановима Владе на учешћу.
Настављамо са радом у уторак. Следеће недеље ћемо радити у уторак и у среду ће бити гласање, а у уторак у 11.00 часова ће бити посебна седница поводом обраћања председнице парламента Кипра. Хвала.

(Седница је прекинута у 19.05 часова.)

Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
26 27 28 29 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31

Будите у току