Народна скупштина Републике Србије / Активности / Народна скупштина / Посланичка питања / Посланичка питања стенографске белешке / Посланичка питања у априлу
Посланичка питања у априлу
ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ
(нередиговане и неауторизоване)
29/1ЈЈ/МЋ16.00 - 16.10
(После паузе.)
ПРЕДСЕДНИК: Поштовани народни посланици, приступамо постављању посланичких питања у времену од 16.00 до 19.00 часова, сагласно члану 205. Пословника Народне скупштине.
Пре него што пређемо на постављање посланичких питања, дозволите ми да вас још једном подсетим на одредбе Пословника које се односе на начин постављања питања.
Излагање народног посланика који поставља питање не може да траје дуже од три минута, после датог одговора на посланичко питање народни посланик који је поставио питање има право да у трајању од највише три минута коментарише одговор на своје питање или да постави допунско питање. По добијању одговора на допунско питање народни посланик има право да изјасни одговору у трајању од највише два минута.
У току трајања постављања питања и давања одговора, сходно се примењују и одредбе Пословника с тим што нису дозвољене реплике и указивања на повреду Пословника.
У складу са тим, молим посланике да поднесу пријаве.
Желим да поздравим председницу Владе Ану Брнабић, са члановима Владе и прелазимо на постављање посланичких питања.
Реч има Живота Старчевић. Изволите.
ЖИВОТА СТАРЧЕВИЋ: Поштовани председниче, поштовани чланови Владе, даме и господо народни посланици, Јединствена Србија поставља питање Влади, премијерки, министарки правде, министру полиције, потпредседници Владе надлежној за родну равноправност - зашто надлежни органи нису реаговали на службену белешку полицијске станице Врачар у вези изјаве Иве Ђилас од 7. децембра 2014. године, у којој Ива Ђилас, бивша супруга Драгана Ђиласа, је изнела тврдње о насилничком понашању Драгана Ђиласа према њој и члановима њене породице?
У тој службеној белешки коју ће вам мој колега Војислав Вујић поделити стоји да је Драган Ђилас напао супругу, бившу супругу и њену мајку, да је сишао отац Иве Ђилас у жељи да их раздвоји, да га је Драган Ђилас оборио на под и ударио затвореном шаком или песницом. У тој белешци стоји да је месец дана раније Драган Ђилас претио својој бившој супрузи Иви Ђилас, речима - одрубићу ти главу.
Да ли институције нису реаговале можда због једне реченице која се налази у тој службеној белешци у којој се каже да је Драган Ђилас силазећи низ степенице после тог догађаја, рекао некоме - позови полицију. Зашто је звао полицију? Да ли је тим позивом хтео да изврши свој политички и економски утицај и притисак на надлежне органе да не реагују на цео догађај?
Јединствена Србија пита, али и захтева, да истражни органи по овом догађају реагују, јер ми сматрамо да насиље над женама не застарава као и геноцид? Сада тај тобоже борац за права жена, а у ствари доказани насилник над женама, истура Маринику Тепић, праве конференцију за штампу са лажним сведоком и скривају лица и скремблују глас. Ми смо мислили да га скривају да се не би открило да је њихов активиста страначки, што јесте. Међутим, сазнали смо да је то човек криминалац који је шест пута хапшен, осуђиван, који је по налогу Драгана Ђиласа упао у РТС не да би се бунио против медијске заступљености,, већ вероватно како би поново почели да препродају секунде Јавног сервиса и зарађивали милионе. Такви људе Драган Ђилас и Мариника Тепић стављају да им чувају леђа на конференцији за штампу поводом другог рођендана њихове странке.
29/2ЈЈ/МЋ
Разлика између Драгана Марковића Палме и Драгана Ђиласа је у томе што је Драган Марковић Палма сам отишао у тужилаштво да тражи, захтева и инсистира да се поступа по наводима Маринике Тепић коју је неко добро научио да не подноси кривичну пријаву, јер зато што нема доказе, зато што што је све лаж, могла би да одговара за лажно пријављивање. Док код Драгана Ђиласа постоји службена белешка, постоје докази, постоје жртве, постоје сведоци, а није реаговано. Моје питање зашто?
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.
Реч има премијерка Брнабић. Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Хвала вам.
Сматрам да је тема коју сте покренули изузетно важна за наше друштво, да се одмах разумемо. За ову службену белешку направљену 7. децембра 2014. године у полицијској станици Врачар, нисам чула, никада је нисам видела док се није појавила у медијима. Искрено да вам кажем, шокирана сам и тиме што сам видела и исказом госпође Иве Ђилас и целим тим инцидентом, а и тиме да на ово нису надлежни органи реаговали, свакако не на прави начин.
Мислим да то треба истражити. Као председница Владе која је свакако не само за регион, него и за овај део Европе, направила пример родне равноправности у извршној власти, пошто смо данас као земља, једна од најбоље рангираних земаља на свету по учешћу жена у извршној власти и тиме се поносимо. Као председница Владе која управо прошле недеље усвојила Стратегију о заштити и превенцији насиља према женама, заштити жена и превенцију насиља у породицама и партнерским односима.
30/1БМ/МТ16.10 – 16.20
Такође, као председница Владе која је усвојила прошле недеље Предлог закона о родној равноправности који смо вам упутили, вама поштовани народни посланици, у Скупштину на разматрање и надам се да ћемо га ускоро усвојити, морам да кажем и да моја Влада и странка из које потичем или које сам члан има нулту толеранцију према насиљу над женама, породичном и партнерском насиљу.
Ово што сам прочитала није само насиље према женама, ово је насиље у породици, овде су нападнуте и старије особе, овде је нажалост малтретирана жена чак док је била трудна, као што каже у свом исказу и свеукупно је страшно. Зашто се о овоме није раније причало заиста не знам и жао ми је што није.
Такође, мислим да нам и господин Ђилас дугује нека објашњења и неке информације и да читавој нашој јавности дугује да објасни овај инцидент, ову службену белешку, јер на крају крајева, ово никада не сме да се дешава. Када овако нешто раде јавне личности, политичари, председници неких странака, онда је то нешто што ваљда треба да служи за пример њиховим члановима, следбеницима, симпатизерима и другима.
Мислим да цело наше друштво ово мора да осуди на недвосмислен начин, мислим да треба да се испита зашто је ово стајало у некој фиоци на Врачару и шта ми као друштво са оваквим стварима требамо да урадимо, посебно зато што се ради о утицајним, изузетно утицајним јавним личностима који постављају стандарде и примере за неку популацију у нашој земљи.
Заиста, ја сам шокирана и изузетно ми је жао кроз шта је госпођа Ђилас морала да прође. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има министарка Поповић.
Изволите.
МАЈА ПОПОВИЋ: И ја сам шокирана садржином ове службене белешке.
Ако се поклони вера исказу овде оштећене, у овим радњама Ђиласа се стичу обележја више кривичних дела. Тако да, ни мени није јасно на који начин ова службена белешка није нашла епилог у кривичном поступку.
У сваком случају, ми ћемо испитати све околности овог случаја и о томе ћемо вас обавестити. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има народни посланик Живота Старчевић.
Изволите.
ЖИВОТА СТАРЧЕВИЋ: Хвала, премијерка. Хвала, госпођо министарка.
Читав напад на Драгана Марковића Палму није ништа друго него почетак политичке кампање Драгана Ђиласа и Маринике Тепић којој су се придружили и бројни други квази опозициони политичари, попут Санде Рашковић Ивић која је отворено слагала у вези са почасним конзулом, професором Вералдијем.
Ми смо данас преко његовог преводиоца Александра Басарића дошли до писма, ево овде и превод, а имамо и оригинал, до писма које је упутио господин Вералди, амбасадору Горану Алексићу, у коме демантује да су му подвођене било какве девојке, да је био сам у соби и да било шта слично није постојало. Он у том писму за Драгана Марковића Палму чак каже да је он особа са много јаких идеја и домаћин.
Иначе, до господина Вералдија је тада седела Бисерка Јаковљевић, директорка Центра за социјални рад, озбиљна жена, удата жена, мајка троје одрасле деце, тако да све што је Санда Рашковић Ивић рекла, у ствари није ништа друго него гнусна лаж и да је то део најпрљавије политичке кампање у историји српског вишестраначја. Наравно, госпођа Санда Рашковић Ивић ће то морати да докаже на суду.
30/2БМ/МТ
Питам госпођу Санду Рашковић Ивић, која је тада била амбасадор у Риму, зашто није тада написала службену белешку о догађају о коме је говорила, за који тврди да је био? Зашто није пријавила случај држави Србији за коју ради и у коју се толико куне? Или су је можда у том тренутку, можда су је у том тренутку опили римски тргови, фонтане, монденски живот Рима, па није имала времена да се бави послом за који је плаћена.
Сви су се као лешинари брже боље бацили на Драгана Марковића Палму, иако су знали да је све лаж, па и Вук Јеремић чији су се трошкови током његових путовања једноставно скупо коштали грађане Србије.
Замислите да су пред медијима оптужили Ратка Стевановића, градоначелника Јагодине, човека који има 78 година, Петра Петровића који има 70 година, да су им подвођене девојке, породичним људима, домаћинима. Заиста не могу ништа друго да кажем него – страшно.
Све је почело једноставним питањем, не само Драгана Марковића Палме, већ већине вас овде у Народној скупштини, већине посланика, питање упућено Драгану Ђиласу – да ли је стварно зарадио 619 милиона евра и да ли је платио припадајуће порезе? Само то, ништа више.
Пошто одговора нема, моје следеће питање Влади и министарки правде, полиције, председнице вама, јесте да ли су државни органи почели да се баве овим случајем везаним за милионе Драгана Ђиласа и докле се стигло са тим предметом?
Мислим да смо ми као народни посланици у Скупштини рекли све о томе и да би надлежни органи морали да реагују поводом тога. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има премијерка Ана Брнабић.
Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Хвала.
Не могу да кажем да ми је то било једнако страшно као службена белешка зато што није, јер ништа не може да ми буде страшно као ова службена белешка и то шта је очигледно господин Ђилас радио својој тадашњој супрузи и породици. Заиста не може.
Али, то шта је госпођа Рашковић Ивић урадила, мени је још једном показало колико њих или тај део опозиције баш брига за углед наше земље и за углед странаца који воле нашу земљу и поштују је довољно да нам буду почасни конзули, уколико на други тас те ваге стоји да евентуално могу да било како политички угрозе неког свог политичког неистомишљеника.
Дакле, када сам прочитала ту изјаву госпође Санде Рашковић Ивић, право да вам кажем надала сам се негде, иако поштујем господина Марковића, да је истина, зато што ми је било невероватно да неко може да каже за неког странца, нашег почасног конзула у тој земљи, такву лаж само да би изманипулисао јавност у Републици Србији. Али, онда сам прочитала први деманти, то је био деманти амбасаде Републике Италије у Србији, који је рекао да они немају никакве везе са тим, да немају никаква сазнања и да се не ради апсолутно о њиховим дипломатама, а онда је дошао деманти од господина који је био наш почасни конзул што је невероватно.
Рећи ћу за грађане Републике Србије, почасни конзул је држављанин те земље, дакле то је човек Италијан који је тамо промовисао интересе Србије, који се нашао овде умешан од стране наше некадашње амбасадорке у Италији, умешан у једну политичку аферу која мора да се остави надлежним органима да се истражи и да се покаже у ствари ко је шта радио, ко је шта причао и ко је у свему овоме крив.
31/1МЗ/ЛЖ16.20 – 16.30
Заиста се надам да ће надлежне службе урадити то брзо и ефикасно. Али, човек који је такво поштовање имао према Србији је након неколико година дошао у позицију да се брани зато што је његово име од стране некадашње амбасадорке постављено у тај контекст и да каже – људи, то се није десило. То је срамота за нашу земљу и за све нас, иако ја то нисам урадила, и ви то нисте урадили, није нико од народних послова овде, нико од чланова Владе, нико од обичних грађана. Да ли можете да замислите сада шта породица тог човека мисли о Србији, шта мисле италијанске дипломате, италијански држављани, када нешто мора да демантује њихова амбасада и човек који је био почасни конзул Републике Србије. То је скандал, заиста. Тако да бацате под камион углед земље, ваше земље, само зато да би за нешто оптужили, или лажно оптужили, неког вашег политичког неистомишљеника, ја мислим заиста опет до сада тешко виђено у Републици Србији.
Сада, постоји ту још једна за мене страшна ствар, а то је увреда која је упућена свим женама у Јагодини које врше било какву јавну функцију, или су запослене у локалној самоуправи, или су запослене у неком јавном предузећу, или било какву локалну функцију. Зато што смо имали једну особу, такође жену, која је рекла да су све оне, све оне, све до једне, тако је на крају и написала, све оне, дошле до свог посла, или своје функције, преко забаве, мислим да су рекли, или како год, али сви знамо на шта је мислила, дружења, не знам. Тиме је за све те жене, за све те жене рекла да ништа не вреде, да немају морал, да их баш брига за породице, за образовање, да ваљда нису способне да ураде ништа друго, него ваљда да се преко забаве и тог тзв. дружења запосле. Е, то је за мене фасцинантно, поразно, заиста поразно. Како ли се сада осећа свака од тих жена?
Тако да, како год било, мислим да је важно, изузетно важно, да се и овај случај баш ефикасно разреши, као и случај физичког малтретирања, или физичког напада, на госпођу Иву Ђилас и њене родитеље тог децембра 2014. године, зато што мислим да сви ми дугујемо то нашем друштву. Али, како год да погледате, заиста ово је једна тужна епизода и једино што може да нас спаси у овом тренутку јесу наше институције, у које ја апсолутно верујем. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има господин Старчевић, на крају.
ЖИВОТА СТАРЧЕВИЋ: Уважена премијерко, слажем се са вама да и ЈС снажно верује у институције ове државе и подржавамо и тражимо и захтевамо од институција ове државе да се у свим поменутим случајевима ради најбрже и најефикасније могуће.
Такође се слажем са вама да је страшна службена белешка и ситуација о којој сте причали и да је страшна ситуација свих запослених жена у јавном сектору Јагодине, јер се питамо како реагују не само те жене, него како реагују и њихови мужеви, њихова деца која иду у школу. Замислите како је Драгану Марковићу Палми, који је и син, чија стара мајка слуша те вести, који је и отац два сина, који је и свекар две снахе, који је и деда петоро унучади који су такође школарци, који иду у средње и основне школе. Они се играју са људским судбинама. Ово је најгнуснија и најпрљавија, најнижа могућа политичка кампања откад постоји вишестраначки систем.
Поменути фарисеји политичке сцене Мариника Тепић, Драган Ђилас, Санда Рашковић Ивић, Вук Јеремић итд, у својој политичкој безидејности и немоћи, у ствари нису опозиција актуелној власти, већ постају опозиција Србији и грађанима Србије. Они су политичке штеточине које не знају ништа друго да ураде, осим да тужакају и нападају државу у којој живе, зарад неког евентуалног доласка на власт, притом тужакајући у европским и међународним институцијама и стално саплићу Републику Србију. Заборављају да су Србију оставили пред банкротом, а игноришу чињеницу да је Србија
31/2МЗ/ЛЖ
данас лидер економски, политички у региону, да је фактор стабилности у региону. Али ја оно што сам рекао више пута у овој Скупштини, ево и сада кажем – Драгане Ђиласе, проваљен си, народ те неће. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има народни посланик Владан Глишић.
ВЛАДАН ГЛИШИЋ: Поштовани председниче Скупштине, поштована председнице Владе, уважени министри, моје питање је за целу Владу, а тиче се ситуације у којој, како сам разумео, ви сте донели Предлог измене и допуне Закона о забрани дискриминације, као и Предлог закона о родној равноправности. Та два закона, поред тога што су у озбиљном сукобу са нашим Уставом, пре свега зато што су противни члану 43. Устава који гарантује слободу вероисповести и члану 46. Устава који гарантује слободу мишљења.
Пре свега, Закон о забрани дискриминације јесте закон који је измена и допуна Закона из 2009. године. Зато ја често пријатељима из СНС замерам да настављају политику: „Европска унија нема алтернативу“, јер држе цео један сет закона који у ствари уводе трансродну идеологију у наш правни систем. Такав је Закон о забрани дискриминације. Захваљујући том закону из 2009. године, ми смо већ имали ситуацију да су научни радници и стручњаци који су се бавили не говором мржње, већ анализом одређених друштвених појава, били дискриминисани и стављени у судски поступак. Пре свега мислим на доктора и професора Мишу Ђурковића, на Владу Димитријевића, на Ристивојевића из Новог Сада, мислим на Милана Брдара, сви су они били под оваквим законом подвргнути новом облику деликта мишљења и прогоњени.
Дакле, настављајући овакве законе ми у ствари враћамо један тоталитарни систем у Србију и доводимо целу земљу у ситуацију да ће сутра разне невладине организације моћи да покрећу поступке против људи који не говоре говором мржње према људи разних родних оријентација, већ само на научном начину, на идејној позицији, доводе у критику тај концепт.
Што се тиче Закона о родној равноправности, то је такође врло проблематично из угла нашег Устава, јер ми имамо Закон о равноправности мушкараца и жена, а не о родној равноправности. Род као термин није познат у нашем уставном и правном поретку, поготово када га ставимо у контекст онога што ће доћи, а то се десило и пре 10-15 година у Сједињеним Америчким Државама, у Европској унији, где су у земљама доношени овакви закони, после тога је трансродна идеологија довела до свог апсурда и хаоса у коме се сада те земље налазе. Тако да имате људе који кажу да су трансродно способни, у смислу да желе да буду људи са инвалидитетом, па се онда подвргавају разним самоповређивањима и законски оквир не може на то да реагује. Затим, имате трансдобне особе које кажу да иако имају 66 година хоће да имају 46 година зато што им је радноправно то бољи статус. То су све случајеви који се дешавају и тим земљама на које се ми угледамо, који доводе у хаос један правни систем. Јер знате шта, када говорите о мушком и женском полу, ви говорите о објективним медицински утврђеним стварима, а када говорите о родном осећају, он је пре свега субјективни осећај и на томе се цела трансродна идеологија заснива.
Значи, моје питање је – да ли кроз овај систем, сет закона ми у ствари враћамо вербални деликт и да ли на неки начин уводимо трансродну идеологију, која је у суштини тоталитарна и хаотична? Хвала.
32/1МВ/ВЗ16.30 – 16.40
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Премијерка Брнабић има реч.
Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Рећи ћу вам укратко. Дакле, не. Не знам одакле вам све то што сте извукли као закључке на основу предлога ова два закона. Ја сам изненађена, ништа од тога што сте ви рекли нисам прочитала у предлозима тих закона. Ти закони су у потпуности у складу са нашим Уставом. Ти закони су у потпуности у складу са нашим друштвом и нашом отвореношћу као друштва. Чини ми се да заиста не постоји баш ни један једини разлог да мислите тако о тим законима.
Наравно, ти закони ће тек бити на дневном реду Скупштине, тако да се не бих у овом тренутку мешала у ту дебату. Имаћете прилику, наравно, да разговарате до детаља о оба предлога закона. Заиста, опет, дубоко мислим да су они у складу не само са нашим Уставом, што знам да су у складу, зато што су на крају крајева прошли и све инстанце у оквиру Владе Републике Србије које проверавају да су сви закони које Влада предлаже у складу са Уставом, већ да су дубоко у духу традиције нашег народа, који је увек био и отворен и толерантан, на шта сам ја заиста дубоко поносна.
Све ово остало нисам, право да вам кажем, баш ни видела тај хаос толики у тим неким друштвима, а посебно не у њиховим правосудним системима, тако да, не знам, можда размишљам о различитим земљама, али ја заиста такав хаос у правосудним системима нисам уочила. И ово што причате о законима, то исто нисам прочитала у нашим законима, односно свакако не у нашем предлогу. Ви као народни посланик, наравно, имаћете могућности да дате амандмане на оба та закона. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има народни посланик господин Глишић.
Изволите.
ВЛАДАН ГЛИШИЋ: Ради се о томе да сам Закон о родној равноправности уводи у ту причу ка трансродној идеологији. Захваљујући томе, рецимо, у Канади управо недавно су хапшени родитељи који нису хтели да се према својој малолетној деци односе са називима који одговарају њиховом субјективном осећају шта је њихов пол. Значи, ради се о оцу који се према својој кћерки обраћао као према кћерки, међутим она је умислила да је дечак.
Значи, не говорим о особама које су извршиле операцију после медицинске експертизе, за које су разни медицински стручњаци закључили да они имају проблем који мора на тај начин да се реши, већ говорим о субјективном осећају једног малолетног детета које је под утицајем трансродне идеологије решило да се сада сматра дечаком. То може да буде фаза у развоју детета, то може да буде однос између оца и кћерке у разговору мајке и кћерке, али је проблем што се ту држава умешала и што је тај човек ухапшен. Значи, они су пре 10 – 15 година донели овакав један закон, који је тада изгледао бениган, али су завршили у томе.
Онда, имате другу једну ствар која се дешава и која је већ сада у спортском свету позната, а то је нешто што је врло опасно за особе женског пола које учествују у женским спортовима, јер сада као субјективан осећај једног мушкарца који може да има 200 кила, да има мускулатуру коју има, да он каже да се осећа као жена, уђе у тај спорт и онда побеђује, и не само да побеђује, него наноси тешке телесне повреде женским такмичаркама које не могу против тога законски да се боре, јер он се човек осећа као жена. Да не причам о карикатуралним ситуацијама, да рецимо у женске тоалете могу улазити мушкарци који се осећају као жене.
32/2МВ/ВЗ
То сада изгледа смешно и изгледа као да не поштујемо овај дом и озбиљност овог дома и институција са којима разговарам, када то кажем мислим и на вас јер вас поштујем као председницу Владе, али стварно није, то је онај хаос који ће нам се десити и који се тамо већ дешава. Ми имамо проблем, ја знам да политичка одлука да се иде у ЕУ није од ове Владе, већ је то континуитет већ 20 година, али мислим да је крајње време да престанемо да се понашамо као да је то једина страна света, у смислу да је то једини цивилизацијски искорак који ћемо урадити, у тренутку када гледамо да у том цивилизацијском искораку се распада све што личи на брак и породицу, где се дешавају овакве катастрофалне ствари и да се, на крају крајева, дешава да се на изборима покраде 74 милиона гласова, па се деси да председник те државе не може да се обрати у медијима. Значи, то више није бољи део света у многим стварима. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Премијерка Брнабић има реч.
Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Одговорићу вам још једном, заиста јасно. Дакле, могуће да је то тако у Канади, могуће да је то такав закон у Канади, али то заиста није закон који је Влада Републике Србије предложила Народној скупштини и по закону који смо предложили, а који ћете имати прилике да видите и, наравно, о њему да дебатујете, тако нешто не стоји у Предлогу закона.
Заиста не знам какав је закон у Канади, али ти примери које ви наводите и ако се усвоји закон, па тачно у облику у коме га је Влада Републике Србије упутила у Скупштину, тако нешто неће бити могуће у Републици Србији. Могуће да нисте пажљиво прочитали или нисте уопште прочитали тај Предлог закона у овом тренутку. Заиста не, нити је то интенција апсолутно овог закона, нити ми то радимо због Европске уније.
Да се вратимо на ово претходно питање. Дакле, ја мислим да је питање родне равноправности, равноправности мушкараца и жена у нашем друштву важно питање за наше друштво. Иако смо ми пре овога имали Закон о родној равноправности, па се такве ствари нису дешавале. Ово је сада само додатно унапређивање те законске регулативе.
Знате, ми и данас имамо у нашем друштву случајеве да једна жена, као што је нпр. Мариника Тепић, каже свим женама у једном граду у Србији да су све запослене преко “дружења и забаве“ и практично каже њима да не вреде ништа више од тога. Заиста мислим да је нама потребно управо због таквих људи као што је Мариника Течић, Драган Ђилас, који туче жене, туче сопствену жену, туче њену мајку, не знам како другачије малтретира жену у својој странци или свом окружењу, не желим ни да знам, желим да надлежни органи то знају.
Знате, мислим да ипак, нажалост, ми и даље јесмо друштву у коме је негде потребно унапређење те законске регулативе. Али, овај закон који је Влада Републике Србије предложила једнако штити и мушкарце, посебно у оним областима или професијама где има више жена. Знате, то је опет равноправност.
Опет, ја се поносим својом земљом Србијом, зато што мислим да ми напредујемо јако добро и без било каквих законских оквира мислим да смо ми једно отворено, толерантно друштво, пуно поштовања једни према другима. Нажалост, имамо и овакве примере као што смо видели у овој службеној белешци. Имамо и примере Маринике Тепић која оптужи све жене да долазе до функције или до посла неким методама које су за мене, никад ми тако нешто не би пало на памет. Нажалост, имамо и такве примере.
Тако да, верујте ми, поштовани народни посланиче, тога што ви причате у Предлогу закона, ни овог антидскриминаторног или овог о родној равноправности који је Влада усвојила као предлог и упутила у Скупштину, заиста нема. Хвала.
32/3МВ/ВЗ
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има господин Глишић.
Изволите.
ВЛАДАН ГЛИШИЋ: Само кратко.
Мислим да нисмо имали Закон о родној равноправности, имали смо Закон о равноправности мушкараца и жена, у томе је битна ставка. Значи, нема нико проблем са равноправношћу, равноправност је тековина и нашег друштва и нашег народа. Народи који су се борили за слободу увек поштују равноправност сваког човека и знају да те ствари поштују, поготово што је код нас у нашој историјској борби било пуно жена које су дале огроман допринос у тој борби, и на културном и на сваком другом, па чак и на војном плану.
У сваком случају, није проблем идеја равноправности, проблем је идеја родне равноправности, јер убацивање термина „родни“ је идеолошка флоскула која нам долази из тих земаља које се на крају завршавају свим овим о чему сам причао.
Што се тиче конкретних случајева, мислим да је госпођа или госпођица Тепић такође део тог идејног концепта, колико сам пратио њен политички рад. Лично ја као адвокат никада се не бих олако бавио тим темама, јер у сваком случају када се такве теме отворе треба прво утврдити све чињенице, па тек онда изаћи са осудама, јер су последице катастрофалне по било коју страну која је у том поступку. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Идемо даље. Реч има народни посланик Самир Тандир.
Изволите.
33/1ВС/МП16.40 – 16.50
САМИР ТАНДИР: Поштовани председниче Народне скупштине, поштовани потпредседници, колегинице и колеге народни посланици, поштована председнице Владе, поштовани министри моје питање је упућено председници Владе и ресорној министарки за заштиту животне средине Ирени Вујовић, а тиче се уклањања несанитарне депоније „Стањевине“ код Пријепоља.
Докле се стигло у санацији несанитарне депоније „Стањевине“ у којој смо сада фази, када можемо да очекујемо да ће бити функционална регионална санитарна депонија „Бањица“ код Нове Вариши, да ли је то санитарна депоније или трансфер станица или нешто трећи и да ли ће депонија „Дубоко“ код Ужица моћи да сервисира комуналне потребе околних локалних самоуправа?
Значи, то су неке ствари које занимају грађанке и грађане са простора одакле и ја долазим, значи из санџачких општина и Златиборског округа. Оно што се постигло у Пријепољу, јесте генерацијска ствар и ја на томе, као грађанин Пријепоља, неко ко живи у Пријепољу, желим да се захвалим Влади Републике Србије, првенствено председнику државе Александру Вучићу, али и вама председнице Владе и ресорној министарки.
Мислим да је то једна генерацијска ствар на коју сви морамо да будемо поносни. Ово постављам питање и због грађана, али и због јавности, јер видим да се у последње време доста бавимо екологијом. То је доказ да се много боље живи и подсетићу да 2009, 2010. и 2011. године, главна тема је била да ли ћемо моћи из буџета да исплатимо плате и пензије.
Данас говоримо о екологији и то је нешто што је јако добро. Драго ми је што грађани могу да изнесу јасно свој став и на протестима. То је доказ да живимо у једном демократском друштву.
Друго питање које постављам, упућено је министру инфраструктуре, Томиславу Момировићу – када ће кренути изградња пруге Рашка – Нови Пазар и када ће кренути пројектовање те пруге и спајање са пругом Београд – Бар?
Када можемо да очекујемо даљу реконструкцију пруге Београд – Бар и када можемо очекивати реконструкцију железничких станица? Значи, железничке станице су отприлике украс сваког града. Међутим, оне су сада доведене у стање потпуне руинираности и мислим да је то нешто на шта треба да обратимо пажњу.
Нема економског развитка без аутопута и без пруге. Један део Санџачких општина има пругу, значи међутим, неопходно је ту пругу реконструисати.
Сложићемо се да је срамота да један велики центар, као што је Нови Пазар нема пругу и то је једна неправда коју под хитно морамо да исправимо. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Министарка Вујовић, изволите.
ИРЕНА ВУЈОВИЋ: Поштовани председниче, поштовани народни посланици, грађани Србије, ево пре свега, захваљујем се председници Владе што ћу вам прво ја дати преглед ситуације везано за „Стањевине“ и Нову Варош, трансфер станицу, дакле, оно што је важно и што поново истичем да је „Стањевина“ један од првих резултата Министарства и могу рећи да сву енергију коју смо уложили у то ми сада већ можемо да видимо резултате.
Сви знамо да је то био вишедеценијски проблем који сада санирамо. Дакле, „Стањевине“ данас како изгледају, вероватно сте имали прилике да видите. Многи од вас који живе у околини или пролазе туда, већ се види да су радови при крају и то је оно што је нама било изузетно важно да урадимо у договореним и предвиђеним роковима.
Дакле, могу да кажем да је 60% посла завршено. У току је постављање дренажних слојева. Такође, након тога иде озелењавање и пошумљавање.
33/2ВС/МП
Дакле, завршетак радова је предвиђен за 15. јуни, иако нас уверавају да ће то бити и раније. Свакако 15. јуни није далеко за такав велики пројекат и санацију читаве депоније. Оно што је друго ваше питање, а свакако је везано за „Стањевине“ јесте градња трансфер станице у Новој Вароши.
Такође, смо причали почетком године да ћемо пребацити средства закључком Владе, за изградњу трансфер станице у Новој Вароши и то је урађено, поред тога вредност радова је 91 милион динара, и учешће три општине је 20%, дакле Прибој, Пријепоље и Нова Варош.
Могу да вам кажем да је потписан уговор одмах након празника креће извођење радова и трајање радова ће бити 150 дана.
Та трансфер станица је од изузетног значаја, пре свега што ће се растеретити и Прибој у који се тренутно односи сав отпад, и стварно хвала свима на разумевању, пре свега грађанима Прибоја, али одмах након изградње трансфер станице, у Новој Вароши, тај проблем ће бити решен.
Трансфер станица је такође предуслов за изградњу регионалног центра и рециклажног центра, а то су центри који су планирани да се израде путем кредитне линије Европске банке за обнову и развој, и на последњем састанку са ИБРД, договорено је да се ти пројекти поделе у две фазе.
Дакле, у првој фази, ће бити Каленић, Ваљево, Дубоко, Ужице, Сомбор и Бањица, Нова Варош, с обзиром на спремност документације, на које се већ интензивно ради и која је при крају, што значи да ова четири региона, може да почне и њихово тендерисање крајем ове године, дакле, у четвртом кварталу.
Свакако, у року од 150 дана, као што сам и рекла, биће завршена трансфер станица, а након тога креће тендер и за регионални центар, конкретно за Нову Варош, и то ће у многоме олакшати ситуацију. Дакле, читав тај део Србије, када буде имао изграђену регионалну станицу биће под контролом управљања отпада.
ПРЕДСЕДНИК: Хоћете ви господине Тандир? Изволите.
САМИР ТАНДИР: Хвала министарки Вујовић. Само бих вас замолио, споменули сте три општине, да у плану буде и четврта општина, како је планирано од почетка и општина Сјеница, они имају одређених проблема са својом ликвидношћу, али се надам да ћу уз подршку Министарства финансија, тај проблем бити превазиђен.
Моје следеће питање би било министру, у наредном блоку очекујем да министар Момировић, пошто сам добио реч, одговори, поставићу још питања министарки енергетике Зорани Михајловић, а тиче се, пошто је најављено да ће бити на седници, а тиче се изградње ХЕ Бродарево 1. и 2. на Лиму, код Пријепоља. Да ли је то предвиђено генералним урбанистичким планом и какав је став Министарства, обзиром да се и са једне и друге стране Лима, налази заштићено подручје.
Са једне стране заштићемо подручје Камена гора, а са друге стране Озрен и Јадовник.
Локална заједница није информисана, пре 10 година, смо имали покушај изградње и није до тога дошло, јер је локална заједница заузела став да предвиђени пројекат није био адекватан, да ће нарушити апсолутно идентитет тог подручја, иако је важно да све оно што Министарство евентуално планира, да локална заједница буде упозната, да не би оставили простор за политичке шпекуланте, који на било који начин, ту тему могу да злоупотребљавају.
Следеће питање је упућено министру пољопривреде. Занима ме, на који начин Министарство може да помогне сточарима, који услед пандемије и затварања хотела и ресторана, нису продали своја грла и крупне и ситне стоке.
33/3ВС/МП
Значи, овај проблем је изражен у целој нашој земљи, али ја говорим о проблемима сточара, поготово са Пештера и са Златара, општина Сјеница, Тутин, Нова Варош, јер имамо једну и зимску и летњу сезону, која је потпуно пропала, хотелијери, односно хотели су били затворени, и ресторани и то нису количине које ми можемо неке респектабилне да извозимо, на светска тржишта.
Такође, Црна Гора, је прошле године била затворена и то су људи који снабдевају хотелијере и ресторане.
Сада, не само да нису продали своја стада, већ су им остала стада, морају да купују сено, сточну храну и они су у дебелом минусу. Говоримо о помоћи привреди, да видимо какав пакет мера би могли овде у Скупштини, да усвојимо и помогнемо нашим пољопривредницима.
Од министра, такође очекујем одговор, хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. Реч има министар Момировић.
34/1ЈИ/МЈ16.50 – 17.00
ТОМИСЛАВ МОМИРОВИЋ: Хвала, господине Тандир на питању и пар констатација. Са некима бих се сложио, са некима се не бих сложио. Нека су, чини ми се остала по мало непотпуна.
Кренуо био од железнице. Ту сте рекли да су станице железничке поприлично девастиране, да се није улагало у њих, да су оне некада биле симбол и синоним за грандиозност, за напредак, за будућност, да су оне сада поприлично запуштене.
Нажалост, морам да се донекле сложим са вама. Једноставно, железница је деценијама била запуштена. Железница је била убијана, девастирана. Тешко би све то било овако како је изгледало до пре пар година док се неко није заиста озбиљно трудио или озбиљно занемаривао железницу, на крају је она дошла у неку ситуацију у каквој је била до пре пар година.
Ја бих вас подсетио да су ипак неке ствари урађене, а неке ствари су тренутно у процесу изградње која ће темељно променити железницу и ми се више никада нећемо вратити у ситуацију каква је била пре пар година.
Ми тренутно градимо најбржу и најмодернију железничку пругу у источној Европи. Односи се на Београд - Нови Сад, као део будуће коридора Београд-Будимпешта која ће бити пруга за возове од 200 километара на сат. За пола сата ћете долазити до Новог Сада. Све железничке станице ће бити реконструисане на том путу и то је оно што се већ увелико ради. До краја године ће бити завршено. То ће заиста бити једна велика промена у перцепцији железнице у Србији, јер оно о чему ја сад причам је нешто што и ми у Влади тешко можемо да замислимо.
Подсетио бих вас да је на прузи Београд-Бар о којој причате, односно Београд-Врбница на територији Републике Србије, већ реконструисан део до Ваљева. Ви данас имате заиста једну квалитетну пругу до 120 километара на час, до Ваљева која је тренутно, да тако кажем, најпунија, највећу окупираност има, већ људи из Ваљева више не користе превоз у том обиму, односно свакодневно неки људи који раде иду возом до Београда, враћају се назад, то је потпуно једна другачија прича, Тридесет шест композиција је купљено у претходном периоду. Свакако да то није довољно у овом тренутку и да смо ми у процесу набавке још композиција, али хоћу да кажем већ су неке ствари урађене.
Са нашим европским партнерима ми радимо пројектовање и до краја ове године ћемо кренути рад пруге од Ниша до Димитровграда. Испратили сте председника после напорних преговора у Бриселу. Договорио, односно обећан му је грант од 700 милиона евра или да будем прецизан између 650 и 700 милиона евра што је највећи грант који је нека земља Западне Европе добила у последњим деценијама. Кад причају о начину и перцепцији Европе према Србији то морају да знају. Ни једна земља није добила толики грант као што је нама обећан за ту пругу.
На пример, Хрватска је добила за мост на Пељешцу око 300 милиона евра, Босна за аутопут значајно мање. Европа је нас препознала на начин да ће нам одобрити највећи грант у досадашњој историји за земље Западног Балкана.
Рекли сте за пругу Рашка – Нови Пазар. Она свакако постоји у стратешким правцима који постоје већ деценијама. Ви сте добро информисани, то јесте нешто о чему ми озбиљно размишљамо. Као што знате, мислим да је поштено то поновити, ми смо свесни да Нови Пазар, Тутин, Сјеница, па наравно онда и Прибој и Пријепоље заслужују много бољу саобраћајну инфраструктуру, него што су имали у претходним деценијама зато се сада ради Нови Пазар, Тутин, магистрални пут који није реконструисан деценијама.
34/2ЈИ/МЈ
Председник је и данас поновио, и то смо причали претходних година, ми смо одлучни да кренемо у изградњу аутопута Пожега-Бољаре. То је аутопут који ће потпуно променити саобраћај за људе из Новог Пазара, пре свега из Сјенице, а онда наравно и за Ариље, Ивањица, Пожега.
Једноставно, оно што имате сада један магистрални пут који пролази кроз велики број насељених места ви ћете моћи да дођете до Пожеге, Чачка, Београда, онда и Ужица у невероватно бржем временском периоду.
Ми смо у претходном периоду имали заиста јако квалитетне разговоре са кинеским партнерима. Они су нам иницијално дали неке пројекције саобраћајница са мањим пројектованим брзинама. Ми смо тражили да то буде аутопут где ће се ићи преко 130 на сат, односно 130 у овом тренутку, а да у перспективи постоји опција да се иде и брже.
Ми желимо најмодернији аутопут и за грађане Новог Пазара, за грађане Сјенице, за грађане Ивањице и Ариља и ја се надам да ћемо у најскорије време ми ући у потписивање комерцијалног уговора, а онда ући и у изградњу тог аутопута.
Молим вас пробајте да размислите шта је само урађено у ових пет година од када је председник Републике спровео фискалну консолидацију. Који је то обим аутопутева. Колико је то важно и за Нови Пазар и за Сјеницу и за све друге градове. Само помислите на Чачак, Београд у коме се деценијама причало. То је данас реалност. Ми смо заборавили да смо ми деценијама ишли до Чачка магистралним путем, гинули су људи, гужве су несносне биле, колико се ствари мењају у смислу саобраћајне комуникације.
Што се тиче путева ми смо већ отишли предалеко и ту нема назад. Ствари су јасне, видљиве, перспектива је јасна и мислим да је сваком грађанину Новог Пазара као сваком грађанину Чачка јасно у ком правцу иде Србија.
Што се тиче железничке инфраструктуре мораћемо да сачекамо, али не још много до краја ове године када буду људи видели брзи возови и то најбржи возови и источној Европи, најмодерније пруге, онда ће им бити јасно о чему ми све ово време причамо, а доћи ће на ред, наравно и пруга Рашка-Нови Пазар. Нови Пазар је град који расте, за нас је јако значајан, не напуштамо га, постоји обилазница око Новог Пазара која се не гради довољно брзо и председник ми је рекао да обратим пажњу шта се са тим дешава. Ако се то буде развлачило и у наредном периоду ми ћемо морати као републичка Влада да интервенишемо и да предузмемо неке кораке како би ушли у бржу изградњу обилазнице око Новог Пазара.
Не знам да ли вас је задовољио овај мој одговор. Свакако хвала вам на питању. Нови Пазар, Сјеница, Тутин, као и сви градови у Републици Србији су део плана „Србија 2025“, то је план који ће довести ову земљу на много економском и социјалном нивоу, већег од оног који је данас, а данашњи ниво је много већи од оног где је био пре пет година.
Тако да, молим вас имајте поверења и видећете како ће се ствари десити. Хвала још једном.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА(Елвира Ковач): Захваљујем.
Реч има министар Бранислав Недимовић.
Изволите.
БРАНИСЛАВ НЕДИМОВИЋ: Захваљујем, поштована председавајућа.
Поштовани народни посланици, желим само неколико речи да кажем апропо теме коју сте покренули, а везана је за проблем короне и проблем који се појављује са недовољном потрошњом јагњећег и говеђег меса.
34/3ЈИ/МЈ
Чињеница је да у задњих 14. 15 месеци, 16, већ колико, због недостатка једног дела тржишта, то се пре свега односи на угоститељске објекте највећим делом током ових 14 месеци, а исто тако и неких других платформи које су биле важне за потрошњу овог црвеног меса, ми смо имали пад потрошње. То аутоматски доводи до ситуације да у читавој причи дође и до пада цена и самим тим до великих проблема.
Нису ово нормалне ситуације, нису нормални услови. Говеђем месу је чак потрошња пала 70%. То је најпре због тога што нису радили хотели, ресторани, није било весеља која су најкласичнија, да тако кажем линија преко којих је та потрошња ишла. То није заобишло ни јагњеће месо. Међутим, шта је држава урадила у задњих 15 месеци? Три пута је интервенисала на тржишту преко робних резерви или преко система су додатне финансијске подршке како би се овај сектор, колико толико ставио у неке нормалне оквире. Признаћете да и време у коме живимо није толико нормално и ко би се надао да ће такве ствари да се дешавају и које су проузроковане короном.
Ја ћу само због јавности рећи неколико ствари. У буџету који је намењен подстицајима скоро 70% оде на сточарство. То је потпуно нормално, јер сточарство је најосетљивији део пољопривредне производње који трпи неки дужи временски интервал када морате да се бавите њиме и не доноси одмах плодове, нарочито када је реч о говедарству, пре свега мислим о товном говедарству и млечном говедарству.
Ситуација на данашњи дан је доста солидна. Цена јагњећег меса живе ваге је око 260 динара, што колико толико задовољава стање на тржишту, а с друге стране цена говеђег меса, односно живе ваге када је то у … 2,05 евра, 2.10, плус субвенција државе која иде и за једно и за друго. Мислим да то није мало.
35/1ГД/ИЋ17.00 – 17.10
Како смо дошли до тога? Са једне стране држава је интервенисала, са друге стране, отворили смо нова извозна тржишта. Немојте заборавити да смо у Карајукића Бунару заједно са једним инвеститором отворили откупни центар, пре свега, за јагањце и одатле се скупља роба и шаље на простор Либана, на простор Израела и неких других земаља и то је јако важно. Ми у овим тренуцима када је криза можемо на овакав начин да решимо ове проблеме.
С друге стране, отварамо и нека нова тржишта, пре свега тржишта голфског залива и мислим да ту имамо добре потенцијале. С друге стране, само ћу подсетити на једну ствар, по једном грлу овце субвенција је 7.000 динара, за јагањце је 2.000 динара по грлу. То су убедљиво највеће субвенције које постоје у окружењу, веће чак ни у ЕУ. Мислим да су то начини на које ове држава може да се бори.
Није било лако, нарочито с јесени прошле године и у зимском периоду. Сад је стање знатно боље, пошто видим да се најављују и попуштање мера и да ће почети да раде и ресторани у затвореном, тако да ја очекујем само боље и боље, плус извозни капацитет који вам се стално повећава и мислим да ове године више нећемо имати таквих проблема.
Хвала пуно.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Захваљујем се министру Недимовићу.
Реч има председница Владе.
АНА БРНАБИЋ: Поштовани народни посланиче, ја ћу вам само брзо одговорити на питање у вези са хидроелектраном Бродарево 1 и 2 на Лиму. То је пројекат који је развијан преко 10 година од стране канадске фирме „Reservoir Capital“ који су на крају одустали од тог пројекта, изузетно је комплексан пројекат, пројекат који није добио еколошку дозволу, где је такође било проблема и где је, у ствари, Република Црна Гора изразила забринутост због прекограничног утицаја који би те две, нису ни мале хидроелектране, богами, средње величине, имале, па је то преузео један други, ако се не варам, домаћи инвеститор. Током јуна, јула прошле године били су јавни увиди.
Ми свакако нећемо доносити решења без, на крају крајева, потпуне сагласности локалног становништва а моја молба још једном је заиста да се наши људи укључе у тренутку када процес то од њих захтева, дакле, у јавном увиду, па од плана детаљне регулације па надаље, а најважније када се представља студија о процени утицаја на животну средину.
Тако да, не знамо у овом тренутку у којој фази је развој тог пројекта, али ја бих претпоставила да и уколико је завршен јавни увид и није било неког нарочитог учешћа, да би вероватно морало то да се понови, зато што је то било у време короне, тако да верујем да није било много људи који су могли да учествују, али ћемо бити у контакту и да заштитимо све интересе наравно локалне заједнице, иако сам ја за то да што више диверсификујемо наше енергетске изворе, зато што мислим да то доприноси нашем богатству, нашој енергетској стабилности, али као што смо рекли и као Влада у свим осталим пројектима, посебно енергетским пројектима, животна средина је на првом месту.
Обишла сам Костолац, Блок Б, постројења са пречишћавање сумпордиоксида, издувних гасова из Термоелектране Костолац Б пре неки дан, да покажем и да подсетим људе где и када је почела борба за здравију животну средину, а то је било 2014. године, када је Александар Вучић постао председник Владе и тада, упркос свој тежини тренутка поплавама и последицама поплава, потреби за фискалном консолидацијом, економским реформама, тада је Влада Србије издвојила 130 милиона долара за прво постројење за пречишћавање димних гасова на једној нашој термоелектрани и за мене је тада почела борба за заштиту животне средине.
35/2ГД/ИЋ
Од тада смо само у та постројења уложили око 600 милиона евра и планирамо додатна улагања, а ја ћу у наредним недељама са својим тимом путовати по читавој Србији да обиђем све оне пројекте заштите животне средине који су урађени и завршени, пројекте на којима радимо и пројекте на којима ћемо тек радити да покажем заиста на најконкретнији начин ко је у овој држави почео и ко брине о животној средини, за разлику од оних представника бивше власти који нам спочитавају ту бригу а, заиста, за животну средину, нажалост, ама баш ништа нису учинили.
Тако да ћу ускоро посетити онда и ваш крај, да би обишли и оно што морамо да санирамо са депонијом, али и да видимо шта радимо са трансферном станицом и шта можемо још додатно да учинимо за Лим.
Хвала вам.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Народни посланик Самир Тандир, закључни коментар.
САМИР ТАНДИР: Хвала, председнице Владе. Хвала министрима.
Апсолутно сам сагласан, што се тиче инвестиција у инфраструктури и када је у питању политика у области аграра, на истом смо задатку. Не би подржавали Владу наша странка и посланичка група да не мислимо исто, али, једноставно, задатак нас, народних посланика, је да указујемо на проблеме из свог краја.
Поносни смо на брзе пруге, поносни смо на реконструкцију пруге до Ваљева, али нас занима и тај други крак када ће доћи и до Прибоја и до Пријепоља и та железничка станица у Прибоју и Пријепољу је нешто што ја гледам сваки дан и онда морамо, једноставно, да радимо, да то решимо што пре, као и пруга до Новог Пазара.
Поносан сам посебно што смо постигли тај ниво поверења да никакве тајне дипломатије, никакви нон-пејпери не могу да угрозе стабилност наше земље и поверење и сарадњу коју имају бошњачки и српски народ како овде у нашој земљи, тако и у региону и мислим да је то највећи могући успех који смо постигли формирањем ове Владе и подршком коју ова Влада има и партнерским односима које смо направили са најјачом Српском напредном странком и то је нешто на чему перманентно ради и лидер наше странке академик Муамер Зукорлић.
Оно што је задатак свих нас и о чему смо разговарали јесте да у што краћем периоду доведемо неку велику инвестицију на простор Санџака, да видимо шта ћемо око тог пројекта и слободних зона. Морамо да извршимо додатни притисак на наше локалне самоуправе, јер људи у унутрашњости, нажалост, и ја живим у унутрашњости, у Санџаку, немају довољно самопоуздања, а можда и људског ресурса да те све велике ствари изнесу, јер једноставно годинама су се проблеми гурали под тепих. Људи једноставно не верују да се појавила Влада која хоће да решава њихове проблеме.
Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Захваљујем.
Извините, министре Момировићу, по Пословнику сада немате право, пошто је закључни коментар. У следећем кругу ћете имати прилике.
Реч има народна посланица Јасмина Каранац.
Изволите.
ЈАСМИНА КАРАНАЦ: Хвала, председавајућа.
Поштована председнице Владе, поштовани министри, колегинице и колеге, ја ћу своја прва два питања упутити премијерки Брнабић, а тичу се вакцинације и екологије.
Наиме, чињеница је и уопште је познато да је Србија међу најбољим државама у свету када је у питању и снабдевеност вакцинама и када је у питању сама вакцинација.
35/3ГД/ИЋ
Процес вакцинације у Србији је одлично осмишљен и он заиста функционише безпрекорно и ту нема ниједне замерке. Може послужити као модел и као пример свим земљама у свету на који начин се најбоље спроводи имунизација становништва.
Грађани Србије имају могућност да бирају како између четири врсте вакцина, тако могу да бирају и термин и место вакцинације, чак и да се не пријављују преко електронске управе.
Међутим, поред свега овога, ми долазимо у једну апсурдну ситуацију, а то је да не постоји довољно заинтересованост грађана за вакцине и моје питање, госпођо Брнабић, је како побољшати одзив грађана на вакцинацију?
Ја морам да истакнем да је моја странка Социјалдемократска партија Србије у последњих месец дана сваког викенда на штандовима широм Србије и ми промовишемо вакцинацију под геслом „вакцину брини и не брини“ и тамо смо дошли до закључка да је најмања заинтересованост међу младима и у мањим местима.
Дакле, на који начин можемо да мотивишемо људе, да мотивишемо младе да се вакцинишу? Да ли је то можда већи број пунктова за вакцинацију у тржним центрима, у селима? Да ли је то можда неки агресивнији вид кампање? Да ли је то можда нека повластица за вакцинисане и да ли ће бити уведени ковид сертификати? То је прво питање.
36/1ТЂ/ЦГ17.10 – 17.20
Друго питање, имам времена, тиче се екологије. Дакле, то је топ тема и у свету и код нас. Све више грађана у Србији је заинтересовано за животну средину, и то је добро.
Ова држава направила је велике кораке у заштити животне средине. Пре свега, ми смо овде у Скупштини донели значајне законе - Закон о климатским променама и сет закона из области енергетике, потом удвостручили смо буџет за заштиту животне средине, издвојена су огромна средства за системе за пречишћавање ваздуха, у плану су системи за пречишћавање воде.
Моје питање је, када говоримо о заштити животне средине, премијерко, како ће изгледати будући енергетски микс у Србији? Која ће бити динамика да енергија из обновљивих извора заузима место енергије добијене из термоелектрана, а при том да се води рачуна о јавном интересу као што су природа, земљиште, вода, ваздух, а с друге стране да се не угрози безбедност и стабилност у снабдевању електричном енергијом, да се не угрозе инвестиције, да се не угрози привредни раст? Дакле, како је могуће наћи тај баланс и којом динамиком ће то све ићи. Захваљујем.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Захваљујем.
Реч има председница Владе.
АНА БРНАБИЋ: Хвала вам.
Што се тиче вакцинације, имам пресек од 15.00 часова. У 15.00 часова у Републици Србији је било укупно вакцинисано, макар првом дозом, 2.015.280 грађана, што је отприлике нешто мало изнад 35% од укупне пунолетне популације. Ревакцинисано је било 1.462.125 грађана, што је неких 25,6% од пунолетне популације. Ми водимо и ту трећу категорију имунизовани, односно потпуно заштићени које бројимо као број људи којима је од ревакцинације прошло две недеље или пет недеља у случају да су се вакцинисали Астра зенека вакцином. Таквих је било 1.261.974 или 22% од укупне пунолетне популације.
Ми ћемо ускоро имати негде око 40% укупне пунолетне популације вакцинисано, што је добро, али су велике разлике између различитих градова и општина у Републици Србији. Далеко, далеко најуспешнији у вакцинацији је Београд, и то посебно централне градске општине. У централној градској општини Стари Град имамо у овом тренутку преко 62% укупно вакцинисаног пунолетног становништва. Београд - градска општина Савски венац око 61% и Београд - градска општина Врачар око 60%. Дакле, то је заиста много, много више од републичког просека.
Најслабија је у вакцинацији у овом тренутку општина Тутин са само неких 8% пунолетне популације вакцинисано. Након тога - Нови Пазар, па Лајковац, Љиг, Жагубица, Мерошина. То је оно на чему у овом тренутку заиста интензивно радимо, да видимо и са председницима општина и са локалним лидерима, утицајним особама како можемо да заштитимо људе у тим местима.
Такође је велика разлика и када говоримо о старосним категоријама. Највећи степен вакцинације је у популацији између 65 и 74 године. У тој популацији смо значајно изнад 60% популације вакцинисано, што је одлично зато што су они угрожена категорија. Мислим да смо око 64%. Добри смо, такође, изнад 75 година. Ту смо негде у овом тренутку на 52%. Могло би и мора и боље, али опет 52%, ако разумете да нпр. 56%, по свим истраживањима, значи колективни имунитет, онда је то добро.
Далеко најлошије стојимо у старосној групи од 18 до 35 година и ту је потребно да много, много још урадимо.
Град Београд, Влада Републике Србије, ако се не варам и град Нови Сад и још неки градови у сарадњи са неким фестивалима или како се то популарно сада каже инфлуенсерима сада раде на једној кампањи за вакцинацију млађе популације која ће
36/2ТЂ/ЦГ
почети 15. маја, одмах након празника. Мислим да ће ту учествовати и Егзит и Бир фест, тако да радимо у овом тренутку на томе. То је добро.
Ми смо јуче на седници Кризног штаба донели одлуку да ћемо отворити пунктове за масовну вакцинацију и у оквиру тржних центара. Први ће бити ТЦ Ушће у Београду, па онда ТЦ Делта и вероватно ћемо отворити још два у тржним центрима у Крагујевцу и у Нишу. На томе радимо у овом тренутку, а масовно отварамо и локалне домове здравља за вакцинацију.
Волела бих данас посебно да похвалим општину Босилеград где они заиста узму медицинску екипу и иду од куће до куће и вакцинишу грађане тамо и мислим да ћемо тако морати сви да радимо, посебно у неким општинама које су разуђеније, где има насељених места и села даље од градског језгра, од градског центра, али то нам је најважнији задатак у овом тренутку.
Видите, ми имамо све бољу, све стабилнију епидемиолошку ситуацију у Републици Србији. Бројеви константно падају и новозаражених и процентуално позитивних у односу на тестиране. Највећи део тога је захваљујући вакцинацији и то се најбоље види у граду Београду где драматично пада број оболелих. Дакле, вакцинација ради. Молим људе да буду озбиљни, одговорни и да оду да се вакцинишу.
У овом тренутку око 98% укупно хоспитализованих, којих имамо нешто мало мање од 5.000, 98% није вакцинисано. Дакле, људи погледајте како падају бројеви у срединама где имамо добру вакцинацију, велики број вакцинисаних и како изгледа у болницама. Није вакцинисано 98% хоспитализованих. Нема даље. Заиста не постоји аргумент да се људи не вакцинишу.
Пратићемо ситуацију из сата у сат, из дана у дан, па ћемо додатно осмишљавати начине на које ћемо комуницирати са грађанима и приближити им вакцинацију.
Што се тиче ковид сертификата, захваљујући читавом процесу који је у потпуности дигитализован, који нам је заиста помогао да ми логистички изазован посао урадимо на овако ефикасан и добар начин, захваљујући том ИТ систему, ми смо у могућности да имамо потпуно електронске ковид сертификате. Они ће бити завршени 1. маја. Од суботе, практично, Република Србија ће за све своје грађане који су вакцинисани и ревакцинисани имати дигиталне ковид сертификате.
Ми смо радили на томе, односно ми смо поделили наше сертификате и са Светском здравственом организацијом и са бројним земљама, као што су на пример Израел или Мађарска, и мислим да су те земље спремне да прихвате те сертификате. Оно што ће то омогућити грађанима јесте да заиста јако лако могу да путују и да не морају да имају ПЦР тестове, а то ће зависити од државе до државе, али што се тиче дигиталних ковид сертификата то ће од суботе заживети.
Још једном желим да замолим, апелујем, хвала вама на овом питању, на све грађане Републике Србије, сада посебно у овом тренутку млађу популацију, да се вакцинишу. Ми реално имамо вакцина да завршимо са овом борбом и изађемо као победници до краја јуна. Ми у овом тренутку имамо вакцине за још сигурно неких 350 хиљада грађана, да се вакцинишу. Нама већ 5. маја стиже нешто преко 104 хиљаде додатних Фајзер вакцина. Колико имамо најаву, током следеће недеље, додатне количине из Ковакса.
37/1ДЈ/МЋ17.20-17.30
Дакле, немамо проблем са вакцинама, али хајде стварно да будемо одговорни да ставимо тачку на ово, да победимо и да се вратимо нормалном животу. Ја сам данас и заиста бескрајно срећна зато што смо добили и прелиминарне резултате наше економије, економских показатеља у првом кварталу који су много, много бољи него што је било очекивано, него што је било пројектовано. Али, и то је захваљујући томе што смо ми били довољно способни да набавимо вакцине и да ефикасно вакцинишемо наше људе и што за ових првих отприлике два милиона људи, што смо заиста имали људе који су били заинтересовани и једва чекали да приме вакцину.
Када би овако наставили, ставили би тачку на ово до краја јуна, вратили би се и нормалном послу и нормалној економији и нормалном дружењу, загрљајима, заиста и свему ономе емотивном што нам толико недостаје као народу.
Што се тиче животне средине, ја се извињавам што сам продужила мало, али обе теме су изузетно важне и изузетно комплексне, ваша питања око енергетског микса. Дакле, ја сам рекла јуче, оно што је заиста мени симптоматично, овако видите, године 2014. је почела заиста једна системска брига за животну средину, иако тиха зато што је много других ствари било приоритет и фискална консолидација и како да изађемо из тога брзо, како да запослимо људе зато што нам је била енормна незапосленост, посебно незапосленост младих, и како да вратимо изузетно скупе дугове које су узимале власти пре 2013. године, како да земљу направимо кредибилном за инвеститоре, како да се изборимо за то да се питање Косова и Метохије поново нађе на столовима свих међународних актера и како да некако поново отворимо ту књигу која је била реално затворена и стављена негде ад акта.
Али, радило се на томе и колико год је било недостатка новца у животну средину се улагало и заиста најбољи показатељ тога су ови филтери на нашим термоелектранама, Костолац Б који је завршен и термоелектрана Никола Тесла Блок А и Блок Б који се тренутно раде.
Поред овога, ја ћу подсетити људе, једна од следећих мојих дестинација ће бити Столице. Подсетићу на еколошку катастрофу која се десила 2014. године у руднику Зајача, где се излило олово, где је било све затровано и земља и вода и људи и које је крајем 2016. године у потпуности санирана за вјек-вјекова, дакле не постоји више тај проблем.
То такође говори колико су се људи бринули и пре те 2014. године за животну средину и колико се томе није придавало ни значаја ни пажње ни од стране, нажалост, грађана који су поново за себе имали много другачије приоритете и много другачије муке, а ни тадашњих власти.
Данас, у ствари 2014. године, само шест година касније ова Скупштина бира Владу која ставља заштиту животне средине као један од три најважнија приоритета. Толико се Србија променила. Да вам је неко тада причао да ће за неку владу у Србији заштита животне средине бити међу топ три приоритета, људи му не би веровали.
Дакле, толико се Србија променила и некако седам година, непуних седам година касније Србија добија и опет ова Скупштина у овом сазиву ви усвајате и хвала вам на томе, Закон о климатским променама као први системски закон који се усваја у нашој земљи, а које је усагласило на крају крајева и Министарство енергетике и Министарство заштите животне средине, што је огроман проблем, верујте ми, које на системски начин обрађује ову тему.
37/2ДЈ/МЋ
Након тога и Закон о енергетици, Закон о обновљивим изворима енергије. Ово је први пут да Република Србија има Закон о обновљивим изворима енергије. У претходном закону су обновљиви извори енергије били само један део Закона о енергетици и то поново говори о томе колико нам је ово важна тема и још једном захвалност овом дому на подршци и на разумевању колико је ово важно и за ту нашу енергетску транзицију и идемо у измене допуне Закона о заштити природе.
Дакле, и на тај начин и кроз законодавну активност и кроз буџет и кроз наше активности се види колико пажње поклањамо заштити животне средине.
Сад, што се тиче енергетског микса, ја ћу пробати да будем заиста најкраћа могућа. Оно што је важно, наше термоелектране јесу и даље наша сигурност. Дакле, ми имамо те резерве угља, нажалост, лигнита није најсрећније решење, али имамо то што имамо. И оне нам дају тај тзв. "базни", основни капацитет и без тога ми ни не можемо да имамо много више обновљивих извора енергије зато што морате да их балансирате.
Дакле, у те две ствари морамо да будемо заиста изузетно пажљиви како даље водимо нашу енергетску политику. И колико год људи мислили нису нам потребне термоелектране, ја опет морам и за себе да кажем, ја јесам једна од тих која пре иде ка зеленој енергији, него ка термоелектранама. За одговорну државу ви морате да имате те капацитете као основне или базне капацитете.
Исто тако, морате да размишљате о енергетској сигурности, да не будете нето увозник електричне енергије, да такође покушавате да држите енергетски сектор таквим да он буде и подстицај даљем развоју ваше привреде, али да не оптерети у овом тренутку када смо ми у некој фази заиста јако брзог развоја, да не оптерети ни кућни буџет грађана.
Све то ми морамо да узмемо у обзир када правимо енергетски микс, али ћу вам рећи да ћемо свакако видети још више обновљивих извора енергије, диверсификујемо и изворе гаса и гасне коридоре. Идемо, што је јако важно, размишљамо и о електричној енергији, топлотној енергији и транспорту.
Ово о чему сам причала, електрична енергија у смислу топлотне енергије Министарство за заштиту животне средине има заиста јако амбициозне пројекте, пројекте где имате замену енергената, где пребацујемо, посебно у оним градовима, општинама које су најзагађеније као што је Косјерић, као што је Крагујевац, као што је Ужице, као што је Ваљево, где затварамо систем централног, односно даљинског грејања на мазут и угаљ, прелазимо на гас, у неким случајевима и на био масу. Наравно, у систему транспорта где већ дајемо и субвенције за куповину електричних возила, али постављамо електричне пуњаче на нашим путевима, гледамо да са „Путевима Србије“ имамо што више електронску наплату путарине да би смањили и ту чекање на наплатним станицама, да би смањили загађење.
Дакле, имамо један свеобухватан приступ енергетици и животној средини. Комплексно је питање, али верујте, дајемо све од себе да сачувамо нашу безбедност и стабилност, да то буде у функцији нашег раста и развоја, али и даље заштите наших потрошача и да отворимо заиста на прави начин тај пут ка зеленој транзицији.
Извините још једном на дужем одговору, али била су комплексна питања. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Захваљујем се премијерки.
Реч има Јасмина Каранац, потпитања.
ЈАСМИНА КАРАНАЦ: Заиста, ја желим да вам се захвалим на одговорима и на једно и на друго питање и да кажем да охрабрује чињеница да број заражених од корона вируса полако пада.
37/3ДЈ/МЋ
Охрабрује чињеница да је држава осмислила кампање за вакцинацију и ја мислим да је то једини начин да се вратимо и нормалном животу и нормалним привредним активностима.
Међутим, нажалост ми и даље трпимо последице короне. Многи сектори су погођени. Међу највише погођенима је авио саобраћај. Поред тога, погођени су и друмски саобраћај, аутобуски.
Господине Момировићу, ваше министарство је издвојило субвенције за аутобуске превознике. О каквим субвенцијама је реч, колико је то новца и да ли је то довољно да ове фирме опстану и да радници који се баве овом делатношћу преживе? Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Захваљујем.
Министар Момировић, изволите.
38/1БМ/МТ17.30 – 17.40
ТОМИСЛАВ МОМИРОВИЋ: Хвала.
Поштована народна посланице, тако је, ова корона је већ предуго ту. Сви трпимо последице ње. Заиста то је такав притисак, већ просто неиздржив. Некако смо сви оптимистични од када је председник, наравно и председница Владе и цела Влада обезбедили медицинску опрему и вакцине, али не смемо да заборавимо да су неке привредне гране изузетно тешко погођене.
Међу најгорима су фирме везане за саобраћај, пре свега везане за ваздушни саобраћај. Ми смо данас, председница Владе и ја, са делегацијом посетили аеродром „Београд“, аеродром у који се тренутно улаже 220 милиона евра који ће бити вероватно највећи аеродром у југоисточној Европи и присуствовали смо испраћају новог авиона „Ер Србије“ за Њујорк. Аеродром изгледа фантастично и председница Владе је одржала један заиста дирљив говор. Сви смо се подсетили шта је све „Ер Србија“ урадила за државу Србију у претходном периоду, шта је некад био „ЈАТ“, колико је то предузеће било пропало, како се „Ер Србија“ подигла, како сада успева да издржи сав овај притисак, наравно уз подршку државе, и како очекујемо да када прође корона да „Ер Србија“ буде не само најјача регионална компанија, што она сада несумњиво јесте, него једна од јачих европских компанија и она ће то сигурно бити уз подршку Владе, уз озбиљан менаџмент. Мислим да је будућност „Ер Србије“ невероватна.
Наравно, „Ер Србија“ је једна компанија и лако је причати о њој, она је у фокусу. Међутим, ми нисмо заборавили да један огроман број компанија у друмском саобраћају такође трпи невероватан притисак због корона кризе. Једноставно, саобраћај је угрожен, превозници су угрожени. Ми причамо о 13.000 запослених, око 6.000 компанија које су углавном мала и средња предузећа и предузетници. Ми смо направили један заиста квалитетан пакет да подржимо та предузећа са 600 евра по аутобусу у наредних шест месеци. Ми смо јуче и данас исплатили за 82%, 83% тих аутобуса уз један једини услов, а то је да задрже своје раднике.
Значи, заиста смо се потрудили да у овим тешким околностима када су те привредне гране реално јако угрожене, не само у Србији, него у целој Европи, да им дамо квалитетну подршку да сачувају своју супстанцу, да сачувају своје компаније и да као „Ер Србија“ када овај притисак короне, а он је већ на друмском саобраћају нешто на шта морамо да се навикнемо, ово неће проћи брзо, ово траје предуго, да се прилагоде, наставе своје пословање и изађу кад ово прође још јаче.
Тако да, мислим да је то велика подршка и ми заиста имамо јако добре повратне реакције и уверен сам да са овом подршком ће аутобуски превозници успети да издрже ову кризу. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Захваљујем.
Реч има премијерка, Ана Брнабић.
Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Хвала.
Само да се надовежем на неке ствари које је поменуо министар Момировић и некако подстакнута данас заиста прелепим догађајем да смо добили и нови авион „Ер Србије“ А330 са ликом Николе Тесле који је данас кренуо пут Њујорка, да се захвалим нашој „Ер Србији“ на свему што су урадили.
Пре две недеље, за оне који нису знали, „Ер Србија“ је увела и трећи недељни лет за Њујорк. Мислим да је, уз „Туркиш ерлајнс“, „Ер Србија“ била једина авио компанија која није прекидала летове до САД. Заиста се изборила у тако тешким околностима да има и најпопуњеније капацитете од свих авио компанија на тим летовима.
38/2БМ/МТ
Још једном, захвалност „Ер Србији“ за то што су током корона кризе, односно кризе узроковане корона вирусом превезли чак 10.310 грађана Републике Србије на евакуационим летовима. Дакле, спашавали наше грађане из затворених градова, из затворених земаља, са затворених аеродрома. Да није било „Ер Србије“, верујте, ниште од тога не би било тако, не бих рекла лако, и овако је било тешко, али не би било могуће.
Коначно, наша „Ер Србија“ је до сада спровела 56 карго летова који су нама доносили медицинску опрему, апарате, респираторе, вакцине у тренуцима када ви, да имате паре, нисте могли да нађете, да изнајмите авион да вам донесе опрему и вакцине. Ми смо само слали нашу „Ер Србију“ са оном старом А330, сада имамо ову нову. Да нисмо имали националног авио превозника заиста ми не би могли овако успешно да се боримо против вируса.
Тако да, све то некако осликава заједно једну много снажнију, много озбиљнију државу. Не може једна ствар да учини разлику, али када улажете у све и паметно радите онда вам се то на крају све враћа.
Тако да, велико хвала „Ер Србији“. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
На крају, реч има Јасмина Каранац.
Изволите.
ЈАСМИНА КАРАНАЦ: Захваљујем још једном на одговорима и премијерки и министру Момировићу.
Заиста, ја не бих даље трошила време, ја бих се солидарисала са осталим посланичким групама да би и највећа посланичка група, СНС, могла да дође на ред и постави своје питање. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има др Емеше Ури.
Изволите.
ЕМЕШЕ УРИ: Поштовани председавајући, поштовано председништво, поштована председнице Владе, поштовани министри, ја би моје прво питање поставила министру здравља, асистенту доктору Златибору Лончару, а тиче се тзв. пост ковид синдрома о коме цео свет све више говори.
Моје питање се односи на планове, организацију здравственог система које ће министарство предузети да би смо адекватно одговорили на овај настојећи проблем.
Пре тога бих желела да похвалим свакако рад Владе Републике Србије, самог Министарства здравља, затим Института за јавно здравље „Батут“, зато што су практично омогућили да брзо, адекватно и правовремено цео здравствени систем одговори на овај проблем.
Владу бих свакако похвалила баш за оно што је најмање било популарно у почетку ове епидемије, а то је ванредно стање, јер то је практично омогућило да се ми сви припремимо за настојећу епидемију и да практично тај здравствени систем еколабира пред проблемом.
Исто тако би истакла, као сваки пут у мом говору, значај јединственог здравственог система примарне здравствене заштите домова здравља који су преузели највећи део терета и што се тиче само дијагностике, што се тиче првобитног лечења, кућног лечења пацијената који су се разболели од ковида, исто тако њихово упућивање, правовремено упућивање у болницу, и даље после тога када смо почели вакцинацију масовну, онда је исти тај систем реаговао промптно, брзо и адекватно.
38/3БМ/МТ
Што се тиче пост ковид синдрома о коме свет све више прича, а појављују се случајеви и код нас, то су пацијенти наши грађани који су преболели корону, а заправо немају, нису више заразни, а имају и даље проблеме, не могу се вратити у своје свакодневне, да обављају своје свакодневне обавезе. Они имају скуп тегоба од којих су најизраженији умор, малаксалост, болови у мишићима, трњење, некад су то и конвулзије, губитак свести, замагљена свест је исто врло битна, депресија на крају крајева. У свету се полако припрема систем, здравствени систем, тако што се формирају тзв. пост ковид амбуланте при болницама.
Моје питање односи, како то министарство види у некој будућности и да ли планира да искористи мрежу домова здравља и да при домовима здравља буду тзв. можда нека саветовалишта за пост ковид синдорм? Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар Лончар.
Изволите.
ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР: Драго ми је да већ сада размишљате о нечему што нас чека, што је већ почело.
Апсолутно сте у праву, имамо један број пацијената који имају после прележале короне, односно после негативног PCR наставак тегоба, један тежи и дужи опоравак функције плућа пре свега. То је само један од параметара који показују да се теже враћају у неку нормалну функцију и то је озбиљан проблем за те пацијенте. Они мисле да када су PCR негативни да је као и са неким другим болестима, да су решили проблем и да могу да се врате без икаквих проблема.
39/1МВ/ЛЖ17.40 – 17.50
Желим да искористим прилику да кажем свима да тај период повратка мора да буде постепен, да морају да иду на редовне контроле. Ми смо то већ организовали и на клиникама које се баве плућним болестима, али сте у праву да ми то нећемо моћи да издржимо, велики је број пацијената да би примиле све те клинике, него ће то морати да преузму домови здравља.
То нису једине тегобе. Ако вам кажем да људи који су дуже времена провели на респиратору, па су се опоравили, да морају да уче да ходају јер су им атрофирали мишићи и све друге ствари, надам се да ће грађани Србије схватити колико је корона озбиљна и да ће запамтити овај податак који је председница Владе рекла, а да је то да по данашњем пресеку преко 98% пацијената у болници није вакцинисано. То значи да су људи вакцинисани да не би били у болници. Вероватноћа је 1% или нешто више од 1% да би били у болници и све те последице о којима причамо, не кажемо о прележаној корони, него о последицама које долазе, то је само један део који виђамо на плућима. Други део који је везан за срце, трећи део везан за бубреге и за остале органе.
Има и четврти део о коме се сада највише прича, а то су психички проблеми. Ради се о менталном здрављу. То већ ради Светска здравствена организација. Већ за два месеца ће се донети стратегија на нивоу Светске здравствене организације како да се поступа са тим људима који имају ту врсту проблема. Још једном апелујем на све да није никаква срамота да се јавимо и психијатру и психологу да нам помогне, или да попијемо лекове да нам буде лакше, да организму помогнемо. Брже и ефикасније ће да се избори организам ако се јавимо адекватном лекару и ако узмемо адекватну терапију. Ако то не радимо, ми исцрпљујемо организам и то ће све много спорије ићи. Значи, ту нема никакве срамоте.
Да не кажем да је већина људи који су имали корону имало озбиљне кошмаре током сна и после прележане короне да је то још неко време остало. Стварно је разнолика та клиничка слика. То ће се тек анализирати. Све то можемо да избегнемо ако се вакцинишемо. То је једино што је доказано. По овим подацима, да не правимо опет грешку, ових 1,2% што има у болници, то су људи који су примили прву дозу вакцине, а опустили су се и мислили су да су после прве дозе заштићени. Драги грађани, то није тако.
Нека вакцина даје бржа, нека каснија антитела, али оно што важи за све, рачунајте да тек после друге дозе, после пар недеља, две, три, четири недеље, можете да се опустите, али не до краја, јер ако уђете негде где је концентрација вируса велика добићете и тад вирус, само што ће ваша клиничка слика бити много блажа и нећете имати те последице да ћете завршити у интензивној нези, да ћете завршити на респиратору. То је суштина.
Немојте да смо људи који када имамо нешто на изволите да то не знамо да ценимо. Када имамо вакцину потребно је да издвојимо пола сата, сат да одемо у најближи дом здравља да се вакцинишемо. Више не морате ни да закажете, ако вам је то био проблем, ако нећете из неког разлога. Сада ујутру од осам до увече до осам. Да ли је могуће да немамо времена да издвојимо пола сата, сат да одемо и да се вакцинишемо и да решимо нешто, да помогнемо себи, да помогнемо својим најближима, да помогнемо држави?
Људи, све више ће бити фирми које неће моћи да вам дају боловање, да вам плаћају боловање ако се разболите од короне а нисте се вакцинисали. Људи вам кажу, ми ћемо сада кренути, обезбедићемо вакцинацију, ићи ћемо до компанија и приватних и државних и свих ових већих и мањих, да ми њима изађемо у сусрет, не само да вакцинишемо, него да решимо дилеме тих људи који имају зашто се нису вакцинисали.
Имали смо везано за младе, знате шта, ми можемо овде по цео дан да причамо, њих троје се организује и пусти да ће младима направити проблем око стерилитета, да неће имати потомство. Нико од тих младих не пита на основу чега то
39/2МВ/ЛЖ
тврдите, дајте ми један доказ за то. Не постоји ниједан једини доказ на свету, ниједна студија, ниједна чињеница, ништа не постоји. Али, то постане изговор да се то не ради.
Онда смо радили са студентима медицинског факултета, са студентима фармацеутског, стоматолошког, који живе у студентским домовима, па сада идемо даље, држе се предавања и по другим факултетима да се одговорим свим тим младима на све нејасноће које имају, да најугледнији стручњаци чињеницама одговоре на све, да људи више не буду у дилеми. Једноставно, млади су прихватили то здраво за готово, без ичега. Нема никаквог проблема, нема ниједног доказа, нема ништа. Немојте то, људи, слушати. Млади се и крећу, да би се што пре вратили у нормалан живот, сви су жељни провода, сви су жељни живота на који су навикли, морамо да имамо разумевања за њих, све је то могуће и све је то брже могуће ако се што више у што краћем року вакцинишемо.
Апелујем на све вас, у разговорима са младима и у срединама из којих долазите да се све то организује, да се разјасни људима. Где год треба послаћемо наше стручњаке да објасне, да докажу, да ураде све што је неопходно, јер је то једини излаз.
Ово је проблем којим смо већ кренули да се бавимо. Наши стручњаци из „Лазе Лазаревић“ и свих других установа, имамо бесплатне телефонске линије где људи могу да се обрате, да добију савете, да добију све оно што је неопходно, а ми ћемо нашу здравствену службу, здравствени систем реорганизовати тако према потребама које буду неопходне да пратимо све те пацијенте, не само везано за проблеме са плућима, него и са срцем и са мишићима и са свим другим стварима које се буду показивале као потреба да се ураде. Једноставно, нама је најважније здравље наших грађана, захваљујући, што ви кажете, примарној и домовима здравља, апсолутно свим нашим здравственим радницима којима неизмерно хвала за све ово што раде.
Онда имате неке неодговорне људе који дођи, увреде их, као нису они добро радили, ми имамо више умрлих код нас. Без икаквог доказа, без ичега, узму месец за месец. Можете да замислите, прошли март, када се све дешавало, и сада март из ове године и онда поредите неке податке, а нико озбиљан на свету не пореди из месеца у месец, можете да поредите податке на годину дана. Цео свет каже порастао је број. Ми не кријемо ни једну ствар, ми све најотвореније кажемо – да, имамо толико умрлих, порастао је број, јесте. Урадиће се анализа, видеће се. То се дешава у целој Европи, у већем делу света. Али, код нас ови навијачи, имамо људе чија је политичка стратегија, пошто је ово политички дом, навијају за већи број умрлих, мисле да је то њихова шанса да се врате у политику, мисле да ће то да их доведе да они опет направе своју комбинацију.
Људи, немојте улазити у здравство, ширити панику због ваших политичких поена. Морате толико одговорни да будете. Људи, знамо вас. Знате ви нас, знамо ми вас. Знамо шта вам је циљ. То на неки други начин урадите, немојте рушити оно што се брине о здрављу наших грађана, о животима наших грађана. Мора да постоји линија иза које се не иде. Осмислите политику, урадите нешто. Замислите само ви, сви се сећате да смо ми доживели ову корона кризу на нивоу здравственог система који смо наследили, без једне изграђене болнице, без апарата, без опреме. Није се давала специјализација људима. Значи, без лекара, без сестара, без ичега. Само покушајте да зажмурите и на секунд да замислите како би изгледала наша борба са короном. Па, ми већ одавно не би имали здравствени систем.
40/1МЗ/ВЗ17.50 – 18.00
Значи, људи би отишли, и они који раде, отишли би главом без обзира, јер не би могли да одговоре ни на један изазов, а камоли на светску пандемију. Немојте, људи, у нешто што улажемо, што много улажемо, улажу сви грађани, немојте то да омаловажавате, немојте то да рушите, то се никада не ради. Мора да постоји једна граница испод које се не иде, јер ништа ми од овог здравственог система нећемо однети кући, ни клиничке центре, ни болнице, ни магнетне резонанце, ни скенере, ни све оно што смо узели. То све остаје грађанима Србије, остаје здравственом систему, нашим младим лекарима, људима на које морамо да се ослонимо, који су наша будућност.
Само их молим да то разумеју, да ће све то остати, само нека о томе воде рачуна. Немојте да рушимо нешто што очекујемо да нам помаже. Као што причамо о вакцинама, овакве су, онакве су, нема их, па онда одемо да се вакцинишемо. Размислите мало само унапред, осмислите неку стратегију, а на нама је да не обраћамо пажњу на њих, да се сконцентришемо на младе, да се сконцентришемо на људе, да их убедимо да се вакцинишу, што пре, што више, да би могли да изађемо из овог проблема. Јер, видите како излазе земље и региони који се брже вакцинишу и који се више вакцинишу. Значи, имате доказе, а не рекла-казала. Хајде само да причамо о доказима и оним стварима које могу да се провере, једино тако можемо да изађемо из ове ситуације. Извините што сам одужио.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Желите поново? Доктор Емеше Ури.
ЕМЕШЕ УРИ: Радује ме да постоји визија у Министарству здравља како да решимо и овај предстојећи проблем. Ми смо из Института за јавно здравље „Батут“ добили увек савремене протоколе лечења када је ова пандемија почела. Ја се надам да ћемо исто такве протоколе добити и за лечење постковид синдрома.
У свету су се формирале мултидисциплинске јединице при болницама које се састоје од специјалиста. Ако ће то бити саветовалиште, можда да се размишља о едукацији лекара, да постану едуковани, да раде у саветовалишту за постковид, у саветовалишту за дијабетес, за хипертензију, липидолога, хипертенологе и на тај начин ћемо можда мотивисати и младе докторе да остану на примару. Ми сада тренутно имамо проблем и око налажења младих будућих доктора, који ће нам радити, нарочито у малим срединама. Хвала министру на одговору.
Ако имам времена, ја бих поставила још једно питање министру Момировићу, који се односи на практично инфраструктуру. Пошто долазим из Сомбора, 150 километара је удаљен од Београда, путујем два и по сата и овамо и назад, па бих вас питала који су планови да се један град који је више од 270 година уназад већ краљевски слободан град, а постоји од 14. века, на тромеђи практично, једној битној раскрсници која повезује нашу државу са Хрватском и Мађарском, а није спојена са главним градом одговарајућом инфраструктуром, па ме интересује – који су планови и којом брзином ћемо и ми моћи много брже доћи у Београд? Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар Момировић.
ТОМИСЛАВ МОМИРОВИЋ: Хвала пуно на овом питању.
Сложио бих се са овим што сте рекли. Заиста Сомбору није поклоњена адекватна пажња. Не знам колико сте пратили, један од планова и приоритета везано за путну инфраструктуру је свакако ауто-пут Сомбор-Кикинда или брза саобраћајница Сомбор-Кикинда. Ми смо приметили да изградња инфраструктуре иде углавном из правца Београд-Нови Сад, Нови Сад-Суботица. Донета је одлука, пројектује се и очекује се ове године да крене изградња ауто-пута Београд-Зрењанин, али некако Сомбор са једне стране и Кикинда остају увек некако у другом плану. Наравно, на највишем политичком
40/2МЗ/ВЗ
нивоу је донета одлука, претходни просторни план је сада тренутно у органима АП Војводине. Ми очекујемо да ћемо моћи, ако не ове, почетком следеће године да кренемо у неке радове, баш у делу од Бачког Брега ка Сомбору и да ћемо у наредних неколико година изградити и повезати не само Сомбор и Кикинду, него и Сомбор, Кикинду, Црвенку, Србобран, Нови Бечеј, Бечеј, па онда и Кикинду, да потпуно повежемо Војводину. Ми тај ауто-пут зовемо „осмех Војводине“, као једна саобраћајница која ће попречно повезати Војводину и која ће омогућити изузетно квалитетну и брзу комуникацију Војводине са свих страна.
Такође, морам да вам кажем да постоји још један пројекат који је део шире стратегије Србија која се односи на инвестиције у комуналну инфраструктуру. Као што знате, ми већ деценијама имамо једну ситуацију да гурамо под тепих, једну озбиљну ситуацију да немамо постројења за пречишћавање отпадних вода, практично све наше отпадне воде ми избацујемо у реке, онда из тих река узимамо воду за пиће и ако се могли да разумемо зашто се то дешавало 80-их, зашто то није била актуелна тема, ако смо могли да разумемо зашто се 90-их нико није тиме бавио, јер је објективно земља била у тешкој ситуацији, тешко је разумети зашто 2000-их ништа није учињено по том питању.
Ми причамо о једном пре свега цивилизацијском питању, да сваки човек мора да има канализациону инфраструктуру и онда да та отпадна вода буде пречишћена и враћена у природу и онда наравно еколошком питању, пошто та вода, таква каква је, да ли пречишћена или не, завршава у природи. Ми, нажалост, ни у Београду немамо постројења за пречишћавање отпадних вода и у овом тренутку их сада градимо у Великом Селу и предвиђено је неколико постројења за пречишћавање отпадних вода. Али поред Београда, Сомбор је један од приоритета Владе Републике Србије, биће уложено 124 милиона евра у изградњу четири постројења за пречишћавање отпадних вода и Сомбор неће имати проблема са отпадним водама, и не само Сомбор, и Суботица, и Ада, и Нови Сад и 80% општина на територији Републике Србије ће имати решено питање у наредних пет година.
Значи, не причамо о неком дугорочном пројекту, причамо само о пет година и о инвестицијама од близу четири милијарде евра. То је реалност. Зато је заиста тешко поверовати, разумети када се ми суочавамо са еколошким нападима, еколошким нападима после деценија апсолутног неинвестирања. У тренуцима када је земља имала један економски раст, убрзо после 2000. године, еколошке инвестиције су биле нула. Ми смо се суочили данас, пошто је завршена фискална консолидација, пошто је економски стандард порастао, пошто су просечне плате порасле, пошто смо кренули у путну инфраструктуру, ми смо дошли у ситуацију да ли да уђемо у ово питање, које је пре свега еколошко и цивилизацијско, или да га поново гурнемо под тепих и да пустимо још деценију или деценијама да се то питање развлачи.
Председник Републике је заиста то јасно одлучио – шта ће нам путеви, брзе пруге, ако ми имамо тако лошу комуналну инфраструктуру, ако ми имамо лоше еколошко питање? Ми ћемо у наредних пет година решити не само Сомбор, Суботицу, Аду, већ и Крагујевац, Бојник, Бујановац, практично ћемо то питање решити једном за свагда, Србија ће бити на еколошки много вишем нивоу него што је сада и то је једна ствар која је по мени феноменална, која је апсолутни приоритет, која је много важнија него путеви и брзе пруге, а који се јасно не види. Ми ћемо оставити ову земљу чистијом када завршимо тај посао. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има премијерка Брнабић. Изволите.
40/3МЗ/ВЗ
АНА БРНАБИЋ: Поштовани народни посланици, не поводом ове теме, али ћу искористити само да вам пријавим један невероватан случај који ја још увек нисам видела, не само у својој политичкој каријери, него и раније док сам гледала и пратила Народну скупштину Републике Србије. Ви сте сви сведоци о чему смо ми причали и моје дебате са народним послаником Владаном Глишићем, да смо причали о два закона која је Влада Републике Србије усвојила као предлог и упутила у Народну скупштину Републике Србије. То је Закон о родној равноправности и Закон о забрани дискриминације.
41/1ВС/МП18.00 – 18.10
Управо сам добила нотификацију, поруку за једну од главних вести на порталу Н1, премијерка, па цитирају – „Закон о истополним заједницама, дубоко у духу традиције нашег народа“.
Дакле, ја заиста морам да реагујем и да кажем када лажете о нечему што су могли да виде сви грађани Републике Србије, могу да врате програм па да чују поново о чему смо причали да о овом закону који су они поменули није било ни једне једине речи. Заиста, морам да реагујем.
Тако сам једном већ реаговала када су лагали о томе да смо ми позвали неког на вакцинацију, а да је био затворен пункт за вакцинацију. Тада су говорили да то није била лаж него сам ја спречила некога да даје неку информацију.
Дакле, овакве отворене лаже, ово нису лажне вести, ово су отворене лажи. Непрофесионализам, какав у овој земљи никада, мислим није виђен.
Дакле, хвала вама што показујете сваки дан о томе колико сте професионални, хвала вама што сами о себи говорите најбоље, боље него што бих ја икада могла о вама да кажем, а сада још једном након оне моје прес конференције, поштовани грађани Републике Србије, можете сада да погледате и да видите колико је објективан, непрофесионалан, извините професионалан и кредибилан извор Н1.
Хвала вам много.
ПРЕДСЕДНИК: Доктор, Емеше Ури.
Изволите на кратко.
ЕМЕШЕ УРИ: Ја бих се само на крају захвалила министру на опсежном одговору и нешто чак и више смо добили у његовом одговору, више обећања и планова за будућност од пет година.
Мислим да је врло битно, чак у једној малој породици да се зна где ћемо бити за пет година, камоли у једној држави. Драго ми је да сам чула да су врло озбиљно размотрене тренутне ситуације и направљени одговарајући планови за будућност. Хвала вам пуно.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Идемо даље. Народни посланик Драган М. Марковић.
Изволите.
ДРАГАН М. МАРКОВИЋ: Поштовани председавајући, поштована председнице Владе, поштовани министри и драге колеге посланици, поштовани грађани Србије, моје питање биће упућено министру Кркобабићу.
Министре, ви сте били један од покретача обнове задругарства у земљи Србији, такође сте били иницијатор формирања преко 900 задруга, пре свега у руралним подручјима, задругарства пре свега ово земљорадничко и пољопривредно, постигло је успех и дало је одговор како да опстану мали поседи, како да подигну своју продуктивност.
Влада Србије и ваше Министарство, сте у претходне три године издвојили милијарду и 700 милиона динара за бесповратну помоћ задругама, а у овој години како знамо планирано је 500 милиона динара за помоћ задругама.
Међутим, хтео бих да кажем да у Закону о задругама, у члану 10. поред ових задруга, као што сам навео, пољопривредних и земљорадничких, стоји да могу да се формирају и друге задруге попут стамбених, потрошачких, занатских, здравствених, социјалних и других задруга, друге делатности.
Формирање ових задруга омогућило би фактички опстанак малим привредницима и занатлијама на тржишту.
41/2ВС/МП
Пре свега мислим да се овим задругама није посветила адекватна пажња и моје питање се из овог намеће, односно питање према вама - да ли планирате да у наредном периоду одвојите одређена новчана средства како би помогли и ове друге задруге, односно пре свега задруге које би се формирале у урбаним срединама?
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. Министар Кркобабић.
Изволите.
МИЛАН КРКОБАБИЋ: Господине председниче, госпођо Брнабић, уважени народни посланици, господине Марковићу, у свом питању сте већ дали неке конкретне податке. Питање задругарства је нешто што је императив.
Рекли сте веома прецизно да су они неопходни, оним који су мали и који морају да се удруже, да би на неки начин могли да буду или тржишно конкурентни или да задовоље неке своје личне потребе.
До сада смо се бавили искључиво пољопривредним земљорадничким задругама, а наравно, лепеза задругарства је велика. Она је широка и она између осталог захтева и отварање трећег сектора привређивања, поред оног реалног и јавног, то је тај трећи сектор социјалног предузетништва. Задруга је по мени, дубоко сам убеђен, најадекватнији организациони облик за организацију тог трећег сектора социјалног предузетништва. Има и различитих задруга, да их не спомињем, од социјалних, туристичких, производних и све имају за циљ једну ствар - да помогну слабима, да помогну немоћнима.
Када говоримо о овим другим врстама задруга, не које се односи ваше питање, мислим пре свега на социјалне задруге, производне, на услужне. Шта желимо?
Одговор је веома једноставан, данас овде у Скупштини говоримо о брзим пругама, о железници, о чистом ваздуху, али ја бих подсетио на оно основно, данас је императив сваког од нас, па и у Србији, редовна и сигурна зарада и достојанство када остварујеш ту зараду, да имаш пуну сатисфакцију.
Морам да напоменем да имамо велики број људи, поготово из осетљивих социјалних групација и напоменуо бих особе са инвалидитетом, избегла и расељена лица, маргинализоване друштвене групације, међу којима на жалост, овде се постављају и таква питања, имамо велики број жена одређене животне доби и мушкараца, који су неинтересантни на тржишту рада.
Морамо да им посветимо посебну пажњу, и зато посебну бригу пружамо тзв. женским задругама. Истовремено тај облик социјалног задругарства подразумева да они добију стартну позицију, која ће им омогућити да буду конкурентни. Напоменули сте број задруга који је формиран, прешао је 900 и то је израз великог поверења, са једне стране, али и нужности. Морамо да их формирамо.
Када кажем морамо, нисмо их формирали овде ми из Владе Србије, председница Владе, ја , министар финансија, помогли смо их финансијски.
Формирали су их људи, живи људи, мушкарци и жене, у селима Србије, као одговор на недаће на изазове којима су изложени. Сад смо наменили пола милијарде, то је велики новац, и ако ме питате, ја ћу можда рећи и да је мали новац, мали ако гледам буџетске издатке ове земље и спреман сам да стојим иза тих ставова, да у наредном периоду, а то је одговор и на ваше питање, морамо да издвојимо више, да бисмо покренули социјално предузетништво као посебан вид сектор привређивања, а по неким рачуницама најмање је потребно 100 милиона евра и чуо сам нешто да су потребна средства, за уређење око Сомбора, тих 100 милиона.
Хајде да видимо и тог обичног малог човека, који нас сада гледа, који неће можда јурити путевима, који неће можда бавити се процентима и рачуницама и математичким моделима, али ће погледати у свој новчаник.
41/3ВС/МП
Хоће да има зараду и неће да има социјалну помоћ. Ти људи, особе са инвалидитетом, заслужују да им се омогући да раде, рад, то значи и самопотврђивање, значи бити достојанствен човек.
Има их у Србији, рекао сам, неколико десетина хиљада, али склон сам да кажем да их има и преко 100 хиљада. Спремни су, паметни су, интелигентни су, вредни су да крену да раде.
Модел за који сте ви поставили питање је пред нама, надам се да ћемо у идућој години снажно закорачити, да ћемо им омогућити да формирају те врсте задруга, било услужне, било производне, било социјалне, и да ћемо их као држава и као друштво, снажно помоћи. Помоћи ћемо их да стартују, а онда ћемо законским решењима која подразумевају концепт тзв. позитивне дискриминације.
42/1ЈИ/МЈ18.10 – 18.20
Рећи ћу вам пар ствари, одмах да они знају. То је умањење ПДВ-а, то је ослобађање од свих пореза и доприноса, сем доприноса за ПИО и здравствено осигурање, омогућити бољу стартну позицију уз оно што бих рекао, веома нужно наше опредељење као друштва, као заједнице, као целине, да психолошки делујемо, да кажемо да, тај производ или та услуга коју раде људи у тим социјалним задругама, у том социјалном предузетништву је производ њихов и наша је дужност да као одговорни појединци, као одговорне корпорације купимо тај производ.
Значи, то је сет мера који је пред нама, а од нас, уважени посланиче Марковићу, и свих ваших колега овде у овом сазиву, јер овај сазив ће разматрати буџет за идућу годину. Кад тај буџет буде дошао сетите се ових речи, па кажите – да, ми јесмо да добро размотримо остале буџетске позиције и да видимо да за ове намене одвојимо, рекао сам почетно бар 100 милиона евра, јер понављам ти људи у Србији, те маргинализоване групе то заслужују, ви сте поставили право питање, говорите у име њих и они то чекају.
Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има народни посланик Марковић.
Изволите.
ДРАГАН М. МАРКОВИЋ: Хвала, министре на одговору.
Морам да кажем да ПУПС има основни принцип свог деловања, а то је солидарност. С обзиром да иде и 1. мај, желео бих да честитам свима 1. мај и наравно свим грађанима у Србији и присутнима у овом дому да честитам који славе Ускрс по јулијанском календару, да им честитам тај празник.
Желим стварно да будем солидаран и да оставим време и другим колегама посланицима да поставе питања.
Хвала вам пуно.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Ђорђе Милићевић.
Изволите.
ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ: Захваљујем, поштовани председниче Народне скупштине Републике Србије.
Уважена премијерко Владе Републике Србије, даме и господо министри, даме и господо народни посланици, председниче на самом почетку, пошто је на прошлој седници колегијума била дигресија упућена мени да имам двоструке стандарде и аршине, ја вас молим да водите рачуна током председавања и да поштујемо и ми и ви Устав Републике Србије. Не постоје санџачке општине, постоји, поновићу по ко зна који пут, Рашки управни округ. Просто да не буде да имам двоструке стандарде и аршине само када је господине Енис Имамовић и његова посланичка група ту, јер смо малочас чули да постоји санџачке општине, па вас чисто молим да поштујемо Устав Републике Србије, јер то смо потписали сви приликом полагања заклетве.
Што се тиче данашњег питања, дакле, најпре желим да кажем да је резултат посете председника Републике Србије Александра Вучића Бриселу и договори који су постигнути заиста охрабрујући за Србију.
У потпуности сам сагласан са председником који ову посету оцењује као једну од најбољих и када то кажем не мислим само на ЕУ и помоћ и подршку у области железничке инфраструктуре, већ пре свега мислим на обострано поверење.
42/2ЈИ/МЈ
Ми смо током јучерашњег дана овде у парламенту разговарали о Извештају Европског парламента, разменили мишљење са господином Билчкиком који је саставио Извештај Европског парламента, сугерисали да је потребна још боља сарадња за коју смо увек отворени и спремни како убудуће не би дошло до различитих тумачења, одређених процеса у Србији и до различитих констатација које су претходном извештају били последица амандмана поднетих од стране неких европарламентараца.
Пре свега, овде мислим на амандмане поднете од стране европарламентараца на Предлог извештаја Европске комисије о Србији за 2019. и 2020. годину, извесне констатације које су код нас изазвале негодовање, јер нам се чинило, не, да нам се чинило, него у потпуности смо убеђени да нису утемељене и нису прецизне и нису тачне. То смо у разговору са европарламентарцима и са господином Билчиком истакли.
Такође смо рекли да се слажемо да је важна перцепција грађана у ЕУ. С тим у вези желим да кажем да је велика разлика између, рецимо извештаја Европског парламента и резултата посете председника Србије ЕУ и онога што је договорено у Бриселу. У том смислу молим вас, госпођо Брнабић да као председница Владе прокоментаришете, рецимо две констатације које су изнете у извештају.
Прва, где Европски парламент изражава забринутост због наводног истраживачког новинарства о томе да Влада манипулише статистичким подацима о Ковиду-19 у политичке и изборне сврхе и друга која се такође тиче здравства, морам да поменем здравство, јер они су хероји Србије данас, где се каже – констатује да здравствени систем Србије трпи због недостатка ресурса и одлива стручне снаге што је резултирало недостатком медицинске опреме, медицинске стручности и лабораторијских капацитета за тестирање током пандемије Ковида-19.
Захваљујем.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има премијерка Ана Брнабић.
Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Хвала.
Пре свега, рекла бих да кад причају о истраживачком новинарству не причају о оваквом истраживачком новинарству, чији смо пример управо видели где због лоших веза и губљења сигнала између Београда и Луксембурга добијају потпуну погрешне информације о томе шта сам причала, али добро, и то је живот и то је политичка сцена Србије. Ово нису медији, ово су политички активисти, шта да се ради, морамо против тога да се боримо.
Неколико пута смо причали о Резолуцији Европског парламента. Ту заиста постоје неке чињенично погрешне ствари. Ви сте навели само неке од тих ствари. Дакле, када неко у Резолуцији коју усвоји Европски парламент каже да ми имамо недостатак медицинске опреме, а ми смо током корона вируса, односно кризе проузроковане корона вирусом ту медицинску опрему слали, па и чланицама ЕУ како би им помогли зато што су били у тежој ситуацији од нас, а ми смо у том тренутку могли да им помогнемо, а да не причамо о томе колико смо помогли и региону, па на крају крајева и Приштини са ПСР тестовима, онда заиста не постоји аргумент којим ви можете да побијете ту тврдњу. Ви то можете само да прочитате, да понављате и да онда та реченица или тај један ред или члан у тој Резолуцији довољно говори о објективности те саме Резолуције.
Не могу да кријем своје разочарање зашто је то тако, посебно зато што искрено верујем да су нажалост у том Европском парламенту за ту Резолуцију, на пример гласали и европарламентарци из Италије, земље којима смо ми послали медицинску опрему, а они су гласали за то да је Србија у опасности зато што нема медицинску опрему.
42/3ЈИ/МЈ
Али, добро. Некад имате Извештаје који су толико необјективни, да када оду у толику крајност да су то некако отворене лажи које можете лако да покажете и лако да докажете, онда чине и наш посао лакшим зато што постоји део као што смо причали у свакој Скупштини, па и у Европском парламенту посланика који се не слажу са неком политиком, у овом тренутку са политиком председника Александра Вучића или владајуће коалиције, или политиком и активностима Владе Републике Србије, па онда из те политизације имамо и овакве необјективне и нетачне чланове у оквиру једне резолуције.
Опет, ја се надам да се то неће понављати у будућности, пре свега зато што мислим да то није у европском духу. Ја европски дух поштујем, европски дух ценим, ја искрено желим Србију Европској унији и мислим да је нама тамо место и јесам посвећено за то да ми треба да постанемо члан ЕУ, верујем у европске вредности. Исто тако, знам да ова реченица из тог Извештаја Европског парламента, односно Резолуције Европског парламента није та европска вредност.
Када се каже да Влада манипулише, сумњају или постоји могућност да Влада манипулише подацима, поново бих рекла да је то заиста невероватна оптужба на рачун Владе Републике Србије и свих наших служби које се боре против корона вируса.
Рећи ћу вам зашто. Прво зато што ви не можете знати тачне бројеве док се не заврши читава борба, док се не заврши пандемија, док ви не погледате све те статистичке податке, док не урадите ревизију тих бројева и онда изађете са коначним бројевима.
43/1ГД/ИЋ18.20 – 18.30
Неке земље чланице Европске уније и неке друге земље широм света, изузетно снажне, значајне, напредне земље су радиле и ревизију и током саме пандемије и мењале те бројеве и заражених и преминулих у токо 24 часа за више хиљада људи. Кажу, ОК, имали смо преминулих 3.000, извините, у ствари, имали смо преминулих 9.000, па их нико није оптужио за манипулацију.
Дакле, ми ћемо свакако онако одговорно, као што смо и до сада водили ову борбу и читав процес и када ово све прође, урадити ту ревизију и мислим да ћемо имати чиме да се поносимо, као што се ми поносимо данас.
Дали смо све од себе и мислим да смо у сваком случају постигли у многим областима много боље резултате него много других земаља из ЕУ и широм света и опет стварно је то био напоран и мукотрпан рад и велика захвалност не само здравственом сектору, него свима који су у овоме учествовали.
Дакле, не знам шта би нам рекли да смо урадили нешто што је на пример урадила једна Велика Британија, а то је да један дан само кажу – ми престајемо да објављујемо бројеве преминулих? Не знам како би онда реаговали да је Република Србија то урадила? Ми нисмо желели то да урадимо. Увек смо се трудили да грађанима дамо тачне, правовремене информације колико год је то било могуће у датим условима пандемије каква је незабележена од шпанске грознице.
Тако да, довољно то говори о тој резолуцији, али, опет, има ту и неких ствари на које ми заиста морамо да обратимо пажњу, које морамо узети у обзир и сваки такав документ, какав год био неки део њега, субјективан и пристрасан, ми заиста узимамо са пажњом која је заслужила и наше опредељење да будемо земља чланице Европске уније, али се опет надам да ће и ово бити некако и њима за наук да баш не иду у такве екстреме као што се ишло у овој резолуцији.
Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Ђорђе Милићевић.
Изволите.
ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ: Захваљујем, председнице.
У потпуности се слажемо са вама и ово питање смо поставили управо зарад јавности и једног одговорног и озбиљног односа који има председник Републике, Влада Републике Србије, читава здравствена струка током периода пандемије.
Наравно да смо, између осталог, по ко зна који пут европарламентарцима јасно ставили до знања одлучност, опредељеност и посвећеност Србије на путу европских интеграција и јасно рекли да уместо изјаве да је добра вест да Европски савет и Европска комисија неће отворити нова преговарачка поглавља за Србију у претходној години, ми увек предлажемо отворен и конструктиван дијалог са представницима Европског парламента.
Следеће питање је упућено Министарству просвете. Господине Ружићу, ви сте недавно са председником Републике Александром Вучићем разговарали о томе да држава сачини јединствене уџбенике за српски језик и књижевност, историју и географију за основну и средњу школу. У том смислу договорено је да ваше министарство припреми измену два закона како би се за остваривање овог циља створиле и законске и нормативне претпоставке.
Питање је, како би јавност била опет упозната, дакле, желим да поставим питање министру – када можемо очекивати почетак реализације Иницијативе о јединственим идентитетским уџбеницима како у погледу најављених измена закона, тако и у погледу писања и штампања ових уџбеника, да ли су већ започете активности Министарства и када се очекују први уџбеници?
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Ружић, односно први потпредседник.
43/2ГД/ИЋ
БРАНКО РУЖИЋ: Захваљујем, поштовани председниче.
Чланови председништва, даме и господо народни посланици, народни посланик Милићевић је поставио једно врло важно и актуелно питање са аспекта законодавног оквира и, наравно, Закона о уџбеницима јасно је да је њиме регулисано и припремање и одобравање и избор, издавање, као и праћење уџбеника и других наставних средстава за основну и средњу школу.
Што се тиче издаваштва, односно издавача, то може бити јавно предузеће, предузетник или било које друго правно лице које је регистровано за издавачку делатност.
Апропо онога што је и председник Републике господин Александар Вучић иницирао као идеју, а у смислу издавања националних уџбеника или тзв. идентитетских уџбеника које препознаје и нормативни оквир Савета Европе, мислим да је то једна добра идеја на којој смо радили и формирали Радну групу и припремили Предлог измена и допуна Закона о уџбеницима који би то питање третирао на начин да се српски језик и књижевност, историја и географија, дакле, уџбеници из ових предмета штампају од стране јавног издавача, у овом случају Завода за уџбенике и наставна средства у неком будућем периоду, наравно не оглушујући се о оно што је наш законодавни досадашњи оквир дефинисао, а тиче се либерализације тржишта уџбеника, која је на мала врата уведена 2003. године. Каснијим интервенцијама и новим законима је практично јасно дефинисано, али бих рекао да свакако једна оваква идеја и уједначавање тих уџбеничких садржаја, где би свакако ти уџбеници били намењени и нашој деци која уче на српском језику у дијаспори, али пре свега у БиХ или у Републици Српској, где бисмо уједначили све уџбенике. Мислим да је то не само идентитетско питање, него и питање од националног интереса и на том фону је председник Републике иницирао ову идеју.
Као што сам рекао, предлог измена и допуна овог закона је спреман. Остала су нека фина нијансирања, свакако и консултације са онима који су практично заинтересовани и за издаваштво на тржишту и мислим да ћемо врло брзо изаћи са тим предлогом закона и да ће се он наћи на седници Владе Републике Србије, а након тога надам се и у овом дому.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Народни посланик Ђорђе Милићевић. Изволите.
ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ: Захваљујем, министре, на одговору.
Још једном захваљујем и вама, премијерка, на одговору.
Веома кратко. На самом почетку сте, председнице Владе, говорили о насилничком и силеџијском понашању и оно што желим да кажем јесте да мањак политичке моћи и мањак политичког утицаја доводи до оног најпримитивнијег понашања. То није политика и то није суштина постојања политике. То је далеко од политике и далеко од прага оне политичке толеранције и политичког вокабулара и начина на који политичари, одговорни људи у Србији треба и морају да се понашају.
Ми сви заједно треба да се изборимо и то не сме да буде норма друштвеног понашања у Србији.
Изгледа да у Србији још увек постоји онај део квази политичке опозиционе елите који није схватио да фабриковањем некаквих политичких афера, да политиканством, политичарењем нећете доћи до јефтиних политичких поена. Ми припадамо политичкој опцији која јасно каже Србија је уређена правна држава у којој функционишу институције система. Оставите надлежне органе, надлежне институције, институције система да раде свој посао, а очекујемо да ће Управа за прање новца, очекујемо да ће надлежни органи и надлежне институције врло брзо изаћи са прецизним и јасним информацијама о свему ономе о чему је говорио и министар финансија и о чему је писала дневна штампа подстакнута чињеницама и јасним подацима. Захваљујем.
44/1ТЂ/ЦГ18.30 – 18.40
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Милимир Вујадиновић.
МИЛИМИР ВУЈАДИНОВИЋ: Хвала председниче.
Ево један од ретких тренутака у парламентарном животу у Србији када представник највеће посланичке групе поставља питање. Колико ме сећање служи, то је трећи пут у последњих пет година.
Поштоване колеге, уважени чланови Владе, поштовани грађани Србије, сви ми када се обраћамо у овом уваженом дому имамо некакав свој стил и приступ, како ми посланици тако и ви представници Владе. Тако, на пример неки од нас седе, неки стоје и то је ствар личног избора. Ја први пут стојим, а стојим пре свега из поштовања за тему о којој ћу сада говорити. Стојим пре свега из поштовања према председнику државе и овој Влади и Србији, из поштовања према свему ономе што су заједно урадили за наш народ у региону у протеклим годинама. Ту пре свега, свакако, мислим на оно што је урађено у Републици Српској, али ништа мање важно и оно што је урађено у Црној Гори, Хрватској, Македонији, Словенији и свуда широм региона.
Стојим и у име свих посланика посланичке групе СНС у знак захвалности, у име свих наших људи из региона који свакако виде оно што ради председник и ова Влада за њих, али стојим и у име свих оних који су још под Влатком Вуковићем за време Лазара стајали раме уз раме и бранили Србију, у име свих оних из Невесињске пушке, у име свих оних људи са Мојковца који су бранили Србију и српску војску и српску државу, у име свих оних страдалника од Јасеновца до Пребиловаца, у име свих оних који су 90-тих година дали живот за ову земљу, а све надајући се да ће Србија бити у стању да помогне и сама себи и свим онима који је осећају својом.
Србија и њен председник и Влада су мењали историју. Можда, председнице, ви нисте ни свесни како сте то чинили, али када бисте пролазили кроз БиХ у протеклим вековима у свакој општини бисте нашли по једну зграду, један пут, једну брану коју је изградила или Турска или Аустроугарска или, евентуално, Немачка. Оно што је градила Србија нисте могли видети.
Само у неколико година свака општина у Републици Српској је добила барем по једну такву грађевину, ако не више њих. То је променило историју врло јасно и врло видно, али врло позитивно. То сте радили ви, Влада, то је радио председник државе, пре свега, али и сваки грађанин Србије који је на посредан или непосредан начин финансирао те пројекте.
Оно што је било, наравно сви виде и мало је времена да бих ја о сваком том појединачном пројекту данас говорио, али мене као народног посланика интересује оно што ће бити. У протеклим данима приликом посете Бања Луци, председник државе је најавио помоћ за четири општине у Републици Српској и Федерацији. Помоћ Дубици, Костајници, Дрвару и Невесињу.
Моје питање је када ће се кренути у реализацију те помоћи? Када ће почети изградња аеродрома у Требињу који је, верујте ми, много више од саобраћајне везе са Београдом? То је једна озбиљна идентитетска веза тог народа, југа Републике Српске, ако ћете, и севера Црне Горе са Београдом, са матицом Србијом и сваким човеком. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има премијерка Брнабић.
АНА БРНАБИЋ: Хвала вама поштовани народни посланиче на свој помоћи и подршци коју сте ви лично пружили Влади Републике Србије када смо разматрали шта је то све потребно да се уради, који су приоритети и шта треба да радимо и на који начин.
Много је урађено и ја сам поносна што сам у томе учествовала, поносна такође што сам била председница Владе када је на иницијативу председника Александра
44/2ТЂ/ЦГ
Вучића и председника председништва БиХ Милорада Додика установљен и нови празник Дан српског јединства, слободе и националне заставе, 15. септембар, који сада славимо већ две године, као подсетник на датум када је 1918. године пробијен Солунски фронт.
То је симболично, чини ми се, најбољи начин да почнем да одговарам на ово питање, о свим пројектима, али сви ти пројекти су део нечег већег, неког заједништва између, не само Србије и Републике Српске, већ српског народа где год он живео у региону или широм света, Северној Македонији, Црној Гори, Хрватској, било где на свету. Поносим се свим што смо урадили.
Ја ћу вам рећи да сам заиста емотивно доживљавала сваки пут када одем у Републику Српску и отворим неки од тих пројеката који смо заједно радили, а које је финансирала Република Србија, да ли неко обданиште које носи име Србија или неки дом здравља, мост или нешто треће. Дакле, све оно што је важно за квалитет живота грађана у Републици Српској, не само у Републици Српској, већ српског народа и у широм БиХ и у другим општинама где смо могли да помогнемо.
Ја се искрено надам, право да вам кажем, да ћемо ми коначно крајем јула или у августу отворити мост „Братољуб“, дакле, мост Љубовија – Братунац, који смо ми завршили са наше стране још 2017. године и уложили значајну суму новца и онда Република Српска за предприступне саобраћајнице, али смо чекали на отварање граничног прелаза. То је пре неких годину дана одглављено и сада се на томе ради, али то ће значити толико много за људе са обе стране тог моста, тако да се надам да ћемо тај велики подухват коначно завршити.
Рећи ћу вам, такође, можда сада ексклузивно да је постигнут договор да 17. маја ми имамо заједничку седницу две владе – Владе Републике Србије и Владе Републике Српске. Правили смо паузу, нажалост, преко годину дана због корона вируса, али сада када се ситуација мало смирили, мало стабилизовала, 17. маја ћемо ми ићи у Бања Луку на заједничку седницу две владе и да покренемо поново динамику око много тих пројеката, посебно ових стратешких пројеката, које сте ви навели, аеродром Требиње.
Ми 17. маја, поносна сам то да кажем, постављамо камен темељац за хидроелектрану Бук Бијела, и то је један стратешки пројекат до кога нам је много стало, на коме смо много радили који ће финансирати Република Србија. Аутопут до Бијељине. Дакле, ми смо већ кренули да радимо страну у Републици Србији, Кузмин-Сремска Рача, али ће Република Србија финансирати и део до Бијељине, комплетну трасу до Бијељине, тог аутопута. Имамо гасовод.
Не знам да ли сам поменула аеродром Требиње, ви јесте, али још један изузетно важан стратешки пројекат. Ја се надам да ћемо кренути у изградњу следеће године. Ту смо ми одвојили значајна средства за експропријацију. То је аеродром који ће бити у 100% власништву Републике Србије, али ће много значити, не само за Републику Српску, већ за читаву БиХ.
Разговарали смо такође и о једном важном пројекту у области пољопривредне инфраструктуре. То је аутоматска противградна заштита којом ће се бранити и подручје Републике Српске, али које ће у многоме помоћи и нама на овом подручју да ми те градоносне облаке већ тамо разбијемо, тако да ћемо имати мање потребе да дејствујемо на територији Републике Србије.
Поред тога, председник Вучић и председник Додик су покренули још једну важну тему, а то је отварање пограничних и индустријских зона. То је једна од важних тема за наредну заједничку седницу влада, а онда и конкретни пројекти и подршка ове четири општине, које сте поменули: Дубица, Костајница, Дрвар и Невесиње. Тако да смо 17. маја поново тамо и разговарамо конкретно шта можемо да урадимо. Ево, 17. мај је дан када крећемо коначно у реализацију заједничке хидроелектране Бук Бијела. Хвала вам много.
45/1ДЈ/МЋ18.40-18.50
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Министар Момировић. Изволите.
ТОМИСЛАВ МОМИРОВИЋ: Председница Владе је већ доста одговорила, само ћу кратко, пар техничких ствари.
Расписана је јавна набавка за избор извођача за израду пројектно-техничке документације. Ми смо одвојили око 240 милиона евра за питање експропријације, требали би на јесен да кренемо у експропријацију. Рачунам да ћемо грађевинску дозволу добити до краја године и као што је рекла председница, мислим да следеће године можемо да кренемо у изградњу.
Овде бих вас информисао само још о једном питању које није директно везано за аеродром, али је у принципу јако везано за цео овај пројекат. Ми смо почели комуникацију са представницима државе БиХ на централном нивоу. Ради се о контроли ваздушног неба на територији које покрива аеродром, будући аеродром у Требињу.
О чему се ради? Ми не желимо да Република Србија финансира аеродром који ће коштати између 80 и 100 милиона евра, а да контролу ваздушног неба има трећа страна. Значи, не БиХ, не Република Србија него трећа страна, у овом случају Република Хрватска.
Ми желимо да подржимо БиХ, да она контролише небо изнад своје земље. Уколико она то не може из разноразних разлога, ми смо спремни да наша регулаторно тело СМАТС-а које није само национално тело, него је регионално тело, пошто СМАТС-у чине, власништво СМАТС-е је држава Србија и држава Црна Гора сразмерно власништву Србија 93%, Црна Гора 7%.
Тако да отворили смо једно комплексно питање које је политичко и стратешко и њега такође планирамо да решимо у наредних годину дана, свакако пре изградње нашег аеродрома како бисмо заштитили интересе имовине Републике Србије у Републици Српској. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Народни посланик Вујадиновић. Изволите.
МИЛИМИР ВУЈАДИНОВИЋ: Хвала председниче.
"Мир је наша будућност". То су речи које је председник државе неки дан рекао у Бања Луци и мислим да су оне биле оно најзначајније што је изрекао у Бања Луци. Значајно је наравно како људи живе, значајни су инфраструктурни пројекти, свакодневни живот, али имати мир и развијати се у миру то је оно најважније.
Доста добро је то звучало и оптимистично за сваког човека и у Републици Српској и у Србији, па и на Балкану, јер једино у условима мира можемо радити овакве ствари које данас радите ви и председник и у Републици Српској и на сваком делу у региону где живе наши људи.
Колико Влада и председник данас чине за наш народ у региону ако би то говорио само ја или ако би то говорили моје колеге из СНС, могло би бити схваћено можда и као субјективно. Међутим, као историјски допринос Србије развоју и опстанку нашег народа у региону данас говоре, пре свега политички лидери нашег народа у региону, било да они долазе из тамошње власти или тамошње опозиције. И то говори наравно и сваки наш човек и то је оно што је сигурно објективно.
Наравно, битно је напоменути да по први пут, а видели смо то у буџетима које смо овде усвајали се, први пут се у буџетима Републике Србије јасно налазе пројекти које Србија финансира, а налазе се ван територије Републике Србије или су на њеној граници.
45/2ДЈ/МЋ
Један од најзначајнијих, ви сте већ напоменули делимично сте и дали одговор на то питање је изградња хидроенергетског потенцијала "Горња Дрина" где Србија учествује са 50% и већ сте рекли да је 17. марта полагање камена темељца.
Међутим, битна је и та политичка подршка коју данас уживају наши људи у региону, веома је битна и у Републици Српској и у Црној Гори где је то можда данас најважније. Битно је неговање културе сећања, изградња меморијалног комплекса "Доња Градина" где наша држава жели да свако дете које крене на екскурзију у току свог школовања треба да обиђе једно такво стратиште, научи шта је то што се десило у историји нашег народа, научи да је потребно да се никада не понови, а свакако чувајући мир и не ширећи мржњу према било коме. Наравно, чувајући сећање на све оно што се десило како нам се поново не би поновило.
Ја бих вас молио да, уважена премијерка, тај део мало прокоментаришете и то је свакако последње питање за данашњи дан, поштујући свакако пословничка правила.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Премијерка Брнабић, изволите.
АНА БРНАБИЋ: Ја се слажем са вама да је мир најважнија ствар за нас у овом тренутку и да скоро па ништа не сме да компромитује тај мир. Мир нам је потребан за даљи развој, за стабилност, за јачање наших домаћих инвеститора, за довођење додатних страних инвеститора и за ширење њихових инвестиција овде.
Добро нам иде. Добро нам је кренуло. Није то пало са неба, резултат је храброг и напорног рада и не смемо да станемо. И због тога на сваком месту, у свако време једина наша порука је мир. Мир је потребан читавом Балкану и наша политика увек и у потпуности следи те наше речи.
То смо могли да видимо и сада када нико у региону, осим Републике Србије, није имао вакцине, несебично, солидарно смо делили оне вакцине које ми имамо са нашим пријатељима, партнерима у региону, без обзира на можда неке наше политичке разлике, различита мишљења о одређеним стварима, ближој или даљој прошлости. Једино што је било важно је да што је могуће више и што је могуће пре читав наш регион и сви људи који у њему живе буду сигурни и безбедни. Зато донација вакцина и БиХ, наравно Републици Српској, Црној Гори, Северној Македонији и тако ћемо и наставити.
Поред овога ми смо скоро председник Вучић и ја разговарали и о пројекту евентуално изградње научно-технолошког парка у Сарајеву. Искрено да вам кажем, ја сам спремна и изузетно бих волела да ми такве пројекте радимо и са неким другим народима. Волела бих да смо са Приштином када су уводили таксе од 100%, стављајући етнички и национални предзнак намирницама и роби, да смо говорили о томе како можемо заједно да дигитализујемо школе, на пример у Приштини, како можемо заједно да изградимо неки научно-технолошки парк, како можемо да урадимо нешто што ће значити другачију будућност за све људе који живе на тим просторима.
Нажалост, са те стране нисмо имали саговорника за тако нешто, али ми ћемо наставити да проповедамо, ширимо политику мира и сарадње, међусобног разумевања, јер је то једини начин да идемо напред. Да идемо напред је једина могућа опција за нас, зато што ми желимо да наши људи остају овде, живе овде, овде граде своје породице, овде граде своје каријере, даље граде нашу будућност и то је једини пут напретка за Републику Србију, ја искрено верујем и за читав регион.
Колико год можда неко имао политички мотив да дестабилизује регион да би оправдао своје, пре свега, економске неуспехе, Републици Србији је у животном интересу мир, стабилност, дијалог, разумевање и сарадња и тако ћемо наставити да причамо и да радимо. Хвала.
46/1БМ/МТ18.50 – 19.00
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има, на крају, Милимир Вујадиновић.
Изволите.
МИЛИМИР ВУЈАДИНОВИЋ: За крај искористићу свакако прилику, рекоше ми колеге да сам рекао у вези полагања камена темељца 17. март. Наравно, ради се о лапсусу, мислио сам на 17. мај.
Елем, пуно је ствари о којима ми овде, а везано за ову тему, уважена премијерка, можемо данас говорити. Пројекти се мере стотинама, а износи милионима евра.
Пуно је тога и чини ми се да је један овакав формат заиста мали и било би чак потребна једна читава седница на којој бисмо говорили о овим стварима, јер је пуно, пуно тога урађено у протеклих неколико година.
Битну ствар сте ви већ сами рекли, важно је да сачувамо мир, да сачувамо сарадњу са свима онима који са нашим народима живе у окружењу, јер нема богате и јаке Србије, нити богатог и јаког српског народа, нити богатих и јаких грађана Србије ако им комшије не живе у миру и благостању. Ова власт и овај председник то свакако разумеју.
Не можете бити богат и успешан човек ако су ваше комшије неуспешне. Ако сте такви пружићете руку и помоћи ћете свима онима који живе око вас. То је пут који данас ради Влада, то је пут који данас ради председник државе и свако знате да уживате подршку овог парламента, поготово нас посланика СНС.
На крају, пошто сам ја последњи за данас, а и последњи пред ове велике празнике, искористићу прилику да Србији честитам васкршње празнике, да васкршње празнике честитам свима онима којих их славе, поготово у Србији, Републици Српској, Црној Гори, али и у свим земљама региона.
Србијо, сретан ти празник. Наш народе у региону, сретан вам празник, а вама подршка и пуно хвала за све оно што сте урадили скупа са председником за наш народ. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Пошто имамо још шест минута, реч има Небојша Бакарец.
Молим вас, само један круг.
Изволите.
НЕБОЈША БАКАРЕЦ: Наравно, бићу кратак.
У овој Скупштини седи готово 50% жена. У Влади су чланице готово 50% министарке. Вратио бих се на почетак наше расправе и упутио питање премијерки, али и госпођи министарки правде.
Заборавили смо следеће околности. Пре две године је Драган Ђилас натерао своју бившу супругу, то страшно, то је насиље у продуженом трајању, да слаже Агенцији „БЕТА“ да је лагала у полицији претходно. То је страшно.
Значи, он је уценио своју бившу супругу да му да, наводно, неку разрешницу не би ли се он опрао од својих претходних греха, а знамо да га од тих греха, од породичног насиља не може опрати ни Сава, ни Дунав.
Значи, уценио је своју жртву мучки, као Мефисто, и натерао је, довео у проблем не само њу, пошто је давање лажног исказа у полицији кривично дело, али није само она дала изјаву, него и њени родитељи. Међутим, знамо сви да је његова бивша супруга и да су њени родитељи дали истинит исказ у полицији. Али, видимо докле иде бескрупулозност Драгана Ђиласа, да у својој некој величини персоне да би добио опрост од грехова који не може да добије он натера своју жртву практично, немогуће да је није уценио, нечим ју је уценио, дође код бивше супруге и каже – ако желиш да наставим да ти исплаћујем твоју алиментацију има да пошаљеш саопштење „БЕТИ“. То се десило 16. октобра 2019. године.
46/2БМ/МТ
Завршићу са овим да је то једино насиље, то је наравно неопростиво, које је Драган Ђилас починио, али уназад 15 година колико је он на политичкој сцени, негде од 2005. године, он је учествовао у десетак насилних догађаја. Сетимо се како је претио полицајцу отказом и како га је псовао пете године, па како је пред камерама на Скупштини града напао Александра Мирковића.
Ја сам био присутан 2008. године, када је псовао колегу одборника на јавној седници пред свим камерама и без последица. Сетимо се како је подржао Веселиновића, који је позвао на силовање премијерке. Подржао је то Ђилас у Скупштини града.
Сетимо се како је псовао студенте из групе који су дошли на његов протест. Па, сетимо се да је он предводио упад у РТС, када су вређани новинари, када је РТС демолирана.
Сетимо се да је предводио напад на зграду председништва. Сетимо се да је на Теразијама, после тога претио припадницима опет полиције да ће остати без посла.
Ето, за сада толико. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има премијерка Брнабић.
АНА БРНАБИЋ: Морам да кажем, пошто је већ два минута до седам и пошто је претходни народни посланик честитао Ускршње празнике свим грађанима Републике Србије и Ускрс је ту, пред вратима, ја бих волела некако да завршим у том оптимистичном тону и да замолим још једном надлежне органе да се они баве силеџијама, насилницима, бахатим особама, какав је господин Ђилас, а да свим нашим грађанима, целом нашем народу, свима онима који славе, пожелим мир, срећу и благостање и да наставимо ми да радимо наш посао и гурамо даље само напред.
Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Молим вас да останете на својим местима.
Пошто више нико не жели да постави посланичко питање, односно пошто је сада 19.00 сати, завршавамо рад у делу седнице који се односи на посланичка питања.
Захваљујем представницима Владе, на челу са премијерком Брнабић на присуству, а вама само желим да дам неколико још обавештења.
Данас је одржано Јавно слушање о уставним променама које је организовао Одбор за уставна питања и законодавство, на челу са Јеленом Жарић, уз присуство министарке правде и са тим ће се наставити.
Ово све понављам и сваки дан ћу понављати зато да људи могу да разликују битно од небитног, јер ово су ствари које су од најважнијег значаја за државу, а преносе се разне дезинформације, као што је премијерка данас рекла везано за оно што она уопште није нагласила, а то говорим због тога што је нешто што гледају сви шта ми овде радимо.
Ми можда мислимо да нас не прате и не гледају, али видели сте и по овим пријавама да за кршење Кодекса да ипак није тако.
Друга ствар, јуче је одржан веома успешан састанак са представницима различитих политичких странака. Захваљујем свима који су овде у парламенту, који су ту дошли. Било је представника 26 политичких странака. То су странке које су желеле да разговарају без учешћа странаца.
Захваљујем се и председнику Вучићу који је као председник Републике дошао и учествовао на том састанку.
Састанак је био веома коректан. Пошто је договор да се о тим стварима не говори јавно, већ ће се говорити тек када се у потпуности постигне тај договор. Само да напоменем да је показана висока свест чини ми се свих политичких актера који су у томе учествовали о раздвајању приоритета националних и државних од других питања о
46/3БМ/МТ
којима можемо да мислим о различито, али и да покушамо да се договоримо на један фин, културан и политички пристојан начин.
Мислим да смо имали веома успешан састанак. Договорено је да се направе радне групе које ће се бавити конкретним темама и припремити следећи пленарни састанак на конкретне теме.
47/1МЗ/ЛЖ19.00 – 19.05
Пошто ја морам да председавам тим међустраначким дијалогом, на основу тих ранијих договора, договорили смо да у томе са стране власти учествује Александар Мартиновић, као председник посланичког клуба СНС, и Дејан Ђурђевић, који је шеф Радне групе за сарадњу са ОДИР-ом, односно ОЕБС-ом, и са стране опозиционих странака ће такође бити неколико представника. Мислим да је то можда, после дужег времена, био један веома значајан политички састанак, са свим политичким опцијама. Договорено је да то не буду само ад хок састанци посвећени изборима, него да буду редовни састанци, у циљу подстицања и јачања међусобног поверења и политичке стабилности у Србији и да се одржавају на сваких шест месеци. Мислим да смо направили значајан искорак и после Васкрса ћемо наставити са тим радом.
Само желим овде на крају да још додам да, апропо овога о чему је и премијерка говорила, везано за неке изјаве и данас и од пре неколико дана, везано за питање жена, мени је занимљиво само то да је Повереница за заштиту равноправности нашла за сходно да коментарише Драгана Марковића, а не Маринику Тепић, која је рекла да се жене у Јагодини запошљавају на основу дружења. Значи, хоћу да окуражим све државне органе и политичке субјекте да се према свакоме односе равноправно. То значи, ко год је крив, никога не треба нико да брани, али када треба некога да осудите, морате да имате и политичке храбрости да кажете јавно да то није у реду, као што је то данас јавно рекла и премијерка и то је, мислим, највећа увреда за све жене које су тамо у Јагодини тиме окарактерисане.
На крају, као што је ред, да вам кажем да настављамо заседање после празника, то значи 5. и 6. маја. Шестог маја ће, већ знате тај дневни ред, а знате и да сам већ заказао седницу за 11. мај и да рачунате да ћемо до краја редовног заседања, то је 29. мај, бити у сталном заседању, укључујући, наравно, и ово што Влада Србије предлаже и доставља Народној скупштини Републике Србије.
Желим свима срећан Први мај, а наравно и један од наших највећих хришћанских празника. Христос васкресе.
(Седница је прекинута у 19.05 часова.)
Активности
Среда, 24. април 2024.
Председница Народне скупштине Ана Брнабић одржала састанак са амбасадором Краљевине Мароко
Уторак, 23. април 2024.
