Понедељак, 26. јул 2010.

Шесто ванредно заседање Народне скупштине Републике Србије у 2010. години

Председница Народне скупштине Републике Србије проф. др Славица Ђукић-Дејановић сазвала је, на захтев Владе Републике Србије, Шесто ванредно заседање Народне скупштине Републике Србије у 2010. години, за понедељак, 26. јул 2010. године, са почетком у 12 часова.



Председница Народне скупштине Републике Србије проф. др Славица Ђукић-Дејановић сазвала је, на захтев Владе Републике Србије, Шесто ванредно заседање Народне скупштине Републике Србије у 2010. години, за понедељак, 26. јул 2010. године, са почетком у 12 часова.

У Захтеву за одржавање ванредног заседања одређен је следећи дневни ред:

1. Предлог одлуке Народне скупштине о мишљењу Међународног суда правде о легалности једнострано проглашене независности привремених институција Косова и Метохије и наставку активности Републике Србије у одбрани суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије, који је поднела Влада.

Седници су присуствовали председник Републике Србије Борис Тадић; председник Владе Мирко Цветковић; потпредседници Владе Ивица Дачић, Јован Кркобабић, Сулејман Угљанин и Божидар Ђелић; министри у Влади Снежана Маловић, Саша Драгин, Петар Шкундрић, Слободан Милосављевић, Жарко Обрадовић, Томица Милосављевић, Богољуб Шијаковић, Срђан Срећковић, Вук Јеремић, Светозар Чиплић, Расим Љајић, Горан Богдановић, Диана Драгутиновић и Драган Шутановац, као и шеф правног тима Републике Србије пред Међународним судом правде у Хагу Душан Батаковић.

Пошто је председница Народне скупштине отворила јединствени претрес о Предлогу одлуке, Душан Батаковић је, у име правног тима Републике Србије пред Међународним судом правде у Хагу, поднео Народној скупштини Извештај о саветодавном мишљењу овог суда. Он је у свом обраћању Народној скупштини истакао да је 22. јула Међународни суд правде изнео саветодавно мишљење према коме једнострана декларација о независности Косова није била у супротности са међународним правом. Он је рекао да је суд третирао питање декларације као правног инструмента, а не питање права на отцепљење и последицу таквог чина. Батаковић је оценио да је суштински део питања враћен Генралној скупштини Уједињених нација, да овакав исход представља правни неуспех за нашу земљу, али да тиме нису «затворена врата» за даље политичке и дипломатске активности Републике Србије на очувању њеног суверенитета и територијалног интегритета. Правни тим Републике Србије изнео је мишљење да једнострано проглашена независност Косова није у складу са међународним правом из следећих разлога: општи принцип територијалног интегритета забрањује сецесију дела територија државе без њене сагласности, јер Резуолуција 1244 гарантује територијални интегритет Републике Србије и може бити измењен или обустављен само одлуком Савета безбедности УН и зато што је једностраним проглашењем независности нарушен преговарачки процес, који је за циљ имао одређивање статуса Косова и Метохије. Он је подсетио да је за Србију вођење поступка пред Међународним судом правде било од значаја, јер се на тај начин зауставио талас признавања независности Косова.

Народним посланицима обратио се затим министар спољних послова Вук Јеремић, који је истакао да је Република Србија, у моменту једнострано проглашене независности Косова, изабрала да се супротстави једностраном проглашењу сецесије правним, политичким и дипломатским средствима. Он је оценио да ће дипломатска активност и у наредном периоду бити усмерена на заустављање даљих признања независнити Косова, као и да Србија и даље стоји на становишту да је приликом једностраног проглашења независности Косова прекршено међународно право. Он је оценио тренутну ситуацију у међународној заједници, у вези са мишљењем Међународног суда правде, као тешку за позицију Србије, додавши да се 55 држава света налази пред признавањем независности Косова. Он је поручио да Влада чини све да се број тих земља сведе на што мању меру. Министар Јеремић је, представљајући Предлог одлуке, истакао да Влада предлаже потврђивање досадашње политике очувања суверенитета и територијалног интегритета земље. Њеним усвајањем потврдио би се став да путем мирних преговора треба доћи до трајног, одрживог и обострано прихватљивог решења за Косово и Метохију, историјског помирења српског и албанског народа и мира и стабилности у региону.

По завршетку уводих обраћања, Народној скупштини обратили су се председници и овлашћени представници посланичких група.

Председник Посланичке групе Либерално-демократске партије Чедомир Јовановић истакао је ова Посланичка група у Народној скупштини неће подржати Предлог одлуке Народне скупштине о мишљењу Међународног суда правде о легалности једнострано проглашене независности привремених институција Косова и Метохије и наставку активности Републике Србије у одбрани суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије. Он је оценио да овај Предлог представља израз континуитета са погрешном политиком, као и да, одговорност за стање у коме се земља налази, када се говори о Косову и Метохији, превазилази домете једне генерације и оквире једне политике. Он је оценио да ово није први пораз нашег друштва и поручио да би желели да буде први из којег смо нешто научили. Он је позвао власт на дефинисање приоритета који омогућавају демократизацију и модернизацију земље, економски развој и партнерство са светом који разуме наше специфичне интересе, које не треба заборавити.

Слободан Самарџић, овлашћени представник Посланичке групе Демократска странка Србије-Војислав Коштуница, оценио је да је пораз који је држава доживела у Међународном суду правде не само правни, већ и политички пораз. Он је изнео критике на рачун не сазивања седница Народне скупштине на којима би се расправљало о политици у односу на Косово и Метохију, упитавши зашто нису консултовани народни посланици приликом одређивања те политике. Он је навео да ни о иницијативи за мишљење Међународног суда правде није било расправе у Народној скупштини. Он је упутио и низ критика на рачун Владине политике према Косову и Меотхији, говорећи о реалним проблемима људи који живе на том простору, као и смањеним буџетима за тај простор у протекле две године.Он сматра да је предлог Владе да се упути резолуција о Косову и Метохији Генералној скупштини УН-а «самоубилачка акција», као и да се не може очекивати да Генерална скупштина УН- донесе другачију одлуку од Међународног суда правде. Он је такав предлог оценио као лошу процену. Он је рекао да би требало поднети тужбе против земаља које су признале једнострано проглашену независност Косова, након чега би Народна скупштина требала да о томе расправља и на тај начин активно води политику земље.

Заменик председника Посланичке групе Социјалистичка партија Србије - Јединствена Србија Драган Марковић – Палма оценио је да мишљење Међународног суда правде није ни пораз ни победа за Србију, јер Влада Србије није давала «аутоголове» када је у питању Косово и Метохија. Он је оценио да је Србија урадила оно што је у границама њене моћи и додао да се при пут после 2000. године догодило да је нешто што је Србија затражила од Генералне скупштине УН-а и прихваћено. Он је оценио да треба прихватити континуитет политике која је дала резултате.

Председник Посланичке групе Напред Србијо Томислав Николић оценио да је данас дан када одговорни људи подносе оставке да би Србија кренула напред. Он је додао и да данас није време за свађе, али је истакао да би волео да је председник Владе затражио седницу Народне скупштине на којој би се расправљало о досадашњем раду Владе, а не о одлуци Међународног суда правде. Он је оценио да Предлогом одлуке Влада предлаже да се подржи оно што је до сада радила и оценио да само они који зависе од Владе могу да подрже такву одлуку. Он је рекао да је Посланичка група Напред Србијо поднела амандмане на Предлог одлуке и напоменуо да је за доношење нечега што се шаље у свет потребно 180- 190 гласова народних посланика. Он је додао и да је требало одржати консултације пре седнице Народне скупштине, како би се изашло на седницу са заједничким ставом и позвао власт да се не свађа са целим светом.

Сузана Грубјешић, председница Посланичке групе Г17 плус истакла је да ће та Посланичка група подржати Предлог одлуке Народне скупштине о мишљењу Међународног суда правде о легалности једнострано проглашене независности привремених институција Косова и Метохије и наставку активности Републике Србије у одбрани суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије, који је поднела Влада. Она је додала да су Србији у трагању за компромисним решењем, којим Србија не признаје независност Косова и Метохије, потребни и Европска унија и САД као савезници. Она је оценила да ће Србија само уз сарадњу и партнерство са ЕУ доћи до бољих резултата у интересу Срба који живе на Косову и Метохији. Она је оценила да Међународни суд правде није улазио у одговоре на два кљуна питања, а то су: шта је јаче - право народа на самоопредељење или право државе на одбрану интегритета. Она је додала и да мишљење овог суда може бити охрабрење за оне који се боре за отцепљење. Она је навела да Србија не треба да одустане од тражења прихватљивог решења и оценила да, свесна свог положаја и у складу са својим опредељењем ка ЕУ, Народна скупштина треба да да подршку Влади за подношење резолуције у УН.

Драган Тодоровић, председник Посланичке групе Српска радикална странка почео је своје обраћање Народној скупштини примедбом на начин достављања Предлога одлуке у скупштинску процедуру. Он је навео да је Посланичка група Српска радикална странка поднела неколико амандмана за које верују да у великој мери могу да поправе текст предложене одлуке. Он је оценио да се у Владином Предлогу одлуке нигде не помиње Резолуција 1244, те је ова Посланичка група поднела амандмане којима се то исправља. Он је додао да Српска радикална странка сматра да треба у овом тренутку ојачати сарадњу са Русијом, Кином, Индијом и другим државама које су у позицији да не морају да подлежу притисцима САД. Такође треба испитати све могућности сарадње и приступања организацији ОБКП, јер је то организација која је призанта у УН и која гарантује колективну безбедност. Он је оценио да САД хоће да отму Србији Косово и Метохију и са тим у вези навео да треба прогласити окупацију дела територије Србије од стране НАТО пакта. Он је навео и да је потребно да у новој резолуцији, коју Србија буде упутила Генералној скупштини УН-а, буде затражено поштовање Резолуције 1244, као и захтевано да мисија ЕУЛЕКС оде са Косова и Метохије.

Нада Колунџија, председница Посланичке групе За Европску Србију рекла је да у Предлогу одлуке не постоји ништа неприхватљиво и да се њоме даје подршка Влади да настави борбу пред међународним институцијама. Она је позвала све народне посланике да подрже Предлог одлуке, јер уколико буде било подршке и опозиционих странака, аргументација ће бити јача пред међународним институцијама. Она је додала да политика државе према Косову и Метохији произилази из Устава, али и политике Владе која наставља борбу за интегритет земље свим политичким, правним и дипломатским средствима. Она је поновила да Србија неће одустати од борбе за Косово, али ни од европских интеграција и оценила да аргументација о подизању тужби против земаља које су признале независност Косова има низ мањкавости и слабости и да би угрозила процес европских интеграција, које су стратешки циљ земље и тежња њених грађана. Колунџија је оценила да континуитет борбе значи да Србија неће одустати од својих легитимних права када је реч о Косову и Метохији.

Народним посланицима се обратио и потпредседник Владе и министар унутрашњих послова Ивица Дачић. Он је у свом обраћању оценио да је мишљење Међународног суда правде засновано на погрешној интерпретацији Резолуције 1244. Та резолуција гарантује територијални интегритет СРЈ и не пружа било какав основ за проглашење независности Косова. Он је навео да се Међународни суд правде није руководио снагом аргумената када је изрицао мишљење и додао да Србија треба да настави своју борбу засновану на ставу да јој је нарушен суверенитет и територијални интегритет. Он је оценио да треба ићи пред Генералну скупштину УН-а, али да то не треба да представља крај политике према Косову. Он је оценио да питање Косова и Метохије превазилази питање власти и опозиције, да питање Косова није питање Косова, већ је питање Србије и њене будућности.

Народни посланик Драган Шормаз оценио је да је последњих двадесет година борби за Косово и Метохију у ствари две деценије изгубљених битака. Он је оценио да у следеће битке можемо ући само ако поченмо да радимо. У септембру ће бити одржана Генерална скупштина УН-а и Влада треба да преузме одговорност. Након тога потребно је расписати нове парламентарне изборе и изабрати нову Владу, која ће покушати да има мање пораза у свом раду у интересу државе Србије и њених грађана, навео је Шормаз.

Председник Посланичке групе Нова Србија Велимир Илић оценио је да по његовом мишљењу у Влади нема јединства око Предлога одлуке о коме се данас расправља у Народној скупштини. Он је оценио да Резолуција 1244 мора да се поштује, међутим Међународни суд правде ту резолуцију не уважава. Он је оценио да, као израз моралног чина, министар спољних послова треба да поднесе оставку. Он је изнео и неколико примедби на начин сазивања данашње седнице Народне скупштине и упутио критике на резултате рада и сам састав правног тима државе који је пред Међународним судом правде у Хагу заступао Србију.

Председник Посланичке групе мањина Балинт Пастор истакао је да Савез војвођанских Мађара и војвођански Мађари неће бити, ни странка, ни народ у Србији, који ће осујетити Владу да се обрати Генралној скупштини УН-а. Он је најавио подршку народних посланика СВМ-а Предлогу одлуке и напоре да се мирним и дипломатским путем реше питања која до сада нису решена. Он је навео да Влада треба да води политику у интерсу свих грађана и да не треба угрожавати процес европских интеграција, нити се конфронтирати са земљама света. Он је додао да СВМ поштује Устав, суверенитет и територијални интегритет Србије. Он је текст Предлога одлуке оценио као много прихватљивији и бољи у односу на претходне резолуције које је Народна скупштина усвајала. Пастор је додао и да су све Владе од 2000. године до данас чиниле надчовечне напоре да се Косово и Метохија врате под суверенитет Републике Србије.

Председник Посланичке групе Партија уједињених пензионера Момо Чолаковић рекао је да Међународни суд правде није уважио све чињенице приликом давања саветодавног мишљења, а које је Србија изнела. Посланичка група ПУПС подржава политику мирног решења проблема на основама Устава. ПУПС оцењује Предлог одлуке, који је поднела Влада, као прихватљив и сматра да само наставком борбе у УН може доћи до остваривања интереса Србије. Он је позвао све посланичке групе у Народној скупштини да остваре јединство по питању очувања Косова и Метохије и најавио да ће ова Посланичка група дати подршку Владином Предлогу одлуке у дану за гласање.

У наставку рада након паузе, Народна скупштина наставила је јединствени претрес о јединој тачки дневног реда заседања у коме су учествовали следећи народни посланици: Ђорђе Милићевић, Риза Халими, Влајко Сенић, Александра Јанковић, Ненад Чанак, Драган Тодоровић, Милош Алигрудић, Томислав Николић, Чедомир Јовановић, Весна Пешић, Стојанка Петковић, Божидар Делић, Драгољуб Мићуновић, Срето Перић, Смиљана Милисављевић, Мирослав Маркићевић, Срђан Миливојевић, Зоран Остојић, Влатко Ратковић, Зоран Николић, Срђан Миковић, Борис Алексић, Милан Станимировић, Наташа Вучковић, Јован Палалић, Бошко Ристић, Немања Шаровић, Гордана Чомић, Јанко Веселиновић, Дејан Мировић, Јелена Триван, Зоран Красић и Бранко Ружић, као и министри Жарко Обрадовић, Ивица Дачић, Вук Јеремић и Горан Богдановић.

У току јединственог претреса министар спољних послова Вук Јеремић обавестио је Народну скупштину да је Влада Републике Србије прихватила три амандмана које је на Предлог Одлуке поднела Посланичка група Напред Србијо и којима се мењају став 6. у преамбули Одлуке, наслов Одлуке и брише тачка 1. Одлуке.

Када на листи говорника више није било пријављених за реч, Народној скупштини се обратио председник Републике Србије Борис Тадић. Председник Тадић је у свом обраћању контатовао да је дискусија коју је данас водила Народна скупштина била у највећем делу конструктивна и да је отворила могућност дијалога између различитих група о важној и болној теми као што је Косова и Метохија. Председник је додао да се у последњих 50 година у српском парламенту води расправа о питању Косова и Метохије, као и да решење од 1968. године до данас нисмо пронашли. Косово и Метохија је питање од изузетне важности, и у овом времену и у овој тачки постојања, морамо да пронађемо решење, закључио је председник Тадић. Он је оценио да је важно водити активну политику, политику легитимних националних интереса Србије и лиштити Србију националних конфликата у које је била уроњена. Важно је водити политику која Србију извлачи, не само из конфликата са суседима, већ и из конфликата са великим силама јер свака другачија политика води Србију у пропаст, додао је председник. Председник је оценио да подношење тужби против земаља које су признале незавинсот Косова не би дало резултате и истакао да је тражење саветодавног мишљења од Међународног суда правде било целисходније решење, као и да је питање Косова и Методхије померило са политичког на терен права. Он је навео да се данас види да ни то није било успешно и рекао да је Србија доживела тежак ударац. Он је навео да се саветодавно мишљење Међународног суда правде не сме негирати и ниподаштавати, али да одлука мора бити са највећом пажњом анализирана. Он је поновио да Србија никада неће признати независност Косова и Метохије и да је спремна да настави преговоре о статусу Косова и Метохије. Он је послао поруку и Србима и Албанцима на Косову, да Србија не одустаје од својих легитимних интереса на Косову и Метохији, да неће водити рат, већ ће политиком мира наћи решење. Председник је додао и да се Србија данас налази у веома тешкој ситуацији, јер без активне политике и процеса европских интеграција, као и сарадње са Русијом и Кином, не можемо да одбранимо интегртитет на Косову. Због тога морамо да наставимо да на Ггенераној скупштини УН-а предложимо резолуцију за коју ћемо имати подршку великих сила. Мишљење Међународног суда правде производи политичке консеквенце и може призвести нестабилност на Балкану, оно је «лутајући камен» који може да произведе проблеме у многим земљама света и с тога изазива пажњу међународне заједнице. Зато Србија у УН треба да покаже да је фактор стабилности и мира и да води политику која је планирана, јер немамо бољу алтернативу, закључио је председник Тадић.

По окончању јединственог претреса председница Народне скупштине проф.др Славица Ђукић-Дејановић одредила је понедељак, 26. јул 2010. године, са почетком у 23,35 минута као Дан за гласање о јединој тачки дневног реда Шестог ванредног заседања Народне скупштине у 2010. години.

Народна скупштина је са 192 гласа народних посланика прихватила Предлог одлуке о наставку активности Републике Србије у одбрани суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије.

Пошто је Народна скупштина обавила расправу и одлучивање о јединој тачки дневног реда председница Народне скупштине закључила је Шесто ванредно заседање Народне скупштине у 2010. години.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
26 27 28 29 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31