Арсић је, на почетку састанка, пожелео добродошлицу и изразио задовољство поновним сусретом са председником Групе пријатељства са Србијом, с обзиром на то да су имали прилике да се сретну када је народни посланик Верољуб Арсић био на функцији потпредседника НС у прошлом сазиву. Арсић је истакао да су односи Грчке и Србије традиционално добри, са веома дугом историјом дипломатских односа, започетих још 1871. године. Навео је и то да се интензивна сарадња и посете високих званичника настављају као и претходних година, истичући посету министра спољних посета Николе Селаковића Грчкој, као и позив који је председник Републике Србије Александар Вучић упутио председници Грчке Катерини Сакеларопулу и председнику Владе Киријакосу Мицотакису.

Председник посланичке групе пријатељства искористио је прилику да се захвали Грчкој на безрезервној подршци коју пружа Србији у процесу евроинтеграција као и подршци коју пружа иницијативи Западни Балкан. Нагласио је да Србија са Грчком има основану Комисију за сарадњу два парламента, која потврђује чврсте везе два народа и парламената.

Арсић је изразио и велику захвалност на константној подршци Грчке када је у питању територијални интегритет и суверенитет наше земље, појаснивши да Србија изузетно цени њен став по питању тзв. самопрокламоване државе Косово.

Председник Грчко-српске парламентарне групе пријатељства Христос Букорос рекао је да две земље имају посебну, братску везу, а да је улога парламентараца да те везе одржавају и јачају. Том приликом он је упутио позив члановима ПГП са Грчком њиховој земљи. Истакао је да Грчка остаје при свом чврстом ставу да никада неће признати независност српске јужне покрајине, те да подржава дијалог и мирно решавање овог питања. Навео је и то да је Грчка једна од пет држава чланица Европске уније која Аутономној покрајини Косово и метохија није признала независност, те додао да се у том оквиру залаже и указује Унији да мора да одржи неутралан став и помогне дијалогу Београда и Приштине. У свом обраћању Букорос је навео да је за време грчког председавања ЕУ, Србија отворила 18 поглавља што јасно указује на пуну подршку за чланство у овој заједници. Навео је да Грчка отворено подржава и иницијативу „Западни Балкан“, које може само допринети јачању региона и учврстити њену стабилност.

Букорос је истакао и то да две земље имају велики простор за сарадњу у области туризма, наводећи чињеницу да преко милион Срба сваке године посети Грчку, али да потенцијали за сарадњу леже и у области инфраструктуре, пољопривреде, науке и технологије. Нагласио је да је пројекат обнове и изградње железнице Атина-Солун-Скопље- Београд, бити од посебног значаја за читав регион.

Саговорници су на састанку посебну пажњу посветили питању Аутономне покрајине Косова и Метохије, где је председник ПГП Верољуб Арсић истакао да ово питање није само политичке природе, већ и питање безбедности, не само Срба који на овом простору живе, већ и читавог региона. Он је истакао да је свестан притисака који се врше на грчку власт и да је том притиску успешно одолевала. Навео је да привремене институције на простору Косова и Метохије неретко непримерено употребљавају силу на овом подручју, под изговорим да се боре против организованог криминала. Помињући ову ситуацију, захвалио се Грчкој што не подржава и формирање тзв. војске Косова и што отворено подржава дијалога Београда и Приштине. Позвао је Грчку да се суздржи од сарадње са приштинским властима, јер такве потезе њихове институције сматрају подршком за даљу неодговорну политику. На ову тему обратио се и члан ПГП са Грчком и председник Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун који је навео да је питање Косова и Метохије питање будућности Републике Србије и њене целовитости, питање регионалне стабилности и економског напретка. „Србија је опредељена да косовски проблем решава на миран политички начин и спремна је за постизање компромисног решења уз уважавање интереса албанске националности“. Замолио је грчког народног посланика да својим колегама и члановима Владе пренесе да Приштина не жели дијалог и да га минира на сваком кораку, свим расположивим средствима, непоштујући договоре и споразуме, те да отворено говори о формирању Велике Албаније, која у теорији делом обухвата и део грчке државе. Јачање војно-безбедносних снага на овој територији је такође једно од забрињавајућих питања, које нема разлог, јер Србија не жели сукоб, навео је Дрецун. Букорос је још једном поновио да ће Грчка стајати уз Србију на решавању овог проблема мирним путем и да ће дати своју пуну подршку, те да неће подлећи покушајима узурпирања мира и стабилности региона.

За крај састанка, саговорници су оценили да парламентарна дипломатија може да допринесе развоју односа двеју земаља на свим нивоима, поготово када су и питању области културе, привреде и инфраструктуре.