У средишту пажње разговора био је положај румунске националне мањине у Србији, посебно влашке националне мањине у Тимочкој крајини.

Румунски парламентарац Затреану истакао је да Србија на путу приступања Европској унији мора посебну пажњу да посвети положају националних мањина којe у њој живе. Подсетио је на протокол између Румуније и Србије, потписан на састанку Мешовите комисије у Бриселу почетком марта ове године, према којем би Србија требало да предузме неке мере у циљу побољшања положаја румунске националне мањине. Те мере су увођење наставе на румунском језику, радијских и ТВ програма на румунском језику, признање румунске православне цркве, као и мере за унапређење сарадње две земље у области културе.

Посланик румунског парламента најавио је отварање румунског културног центра у Београду.

Члан делегације Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова Елвира Ковач истакла је да је Експертска група Европске комисије оценила да је у Србији изграђен добар правни оквир за заштиту права националних мањина, који је у складу са Конвенцијом Савета Европе о заштити људских права и основних слобода и Уставом Србије. Од доношења Закона о националним саветима националних мањина 2009. године формирано је 19 савета, међу којима су и национални савети Румуна и Влаха.

Члан Одбора и потпредседник Националног савета Влаха Милетић Михајловић нагласио је да су Власи национална заједница са посебним идентитетом и да се не могу поистоветити ни са Румунима ни са Србима.
У име Националног савета Румуна члан Одбора Теодора Влаховић указала на добру сарадњу коју овај национални савет има са удружењима грађана и државним органима Србије, али је истакла да би требало да се побољша сарадња са државним институцијама Румуније.

Разговору је присуствовао амбасадор Републике Румуније у Србији Данијел Бану.