Муларчик је истакао да је разлог његове посете, пре свега интензивирање сарадње две земље у привредном, енергетском и просветном сектору, те с тим у вези истакао да Пољска планира да у Србији отвори канцеларију за трговинску сарадњу и пољски културни центар. Позвао је саговорнике на економску конференцију која ће се одржати у мају ове године у Пољској, како би се остварили контакти, напомињући да географска удаљеност јужног региона Пољске и Републике Србије је занемарива у односу на сарадњу која би се могла остварити. Државни секретар је искористио прилику да говори и о сукобу између Украјине и Русије и последицама које Пољска трпи због ове ситуације. Нагласио је да је кроз Пољску прошло 10 милиона украјинских избеглица, а да се од тог броја у Пољској задржало 3,5 милиона избеглих украјинских грађана. Подвукао је да Пољска подржава Србију на њеном европском путу, као и дијалог између Београда и Приштине, који се води под окриљем Европске уније. С тим у вези истакао је да је свестан да процес евроинтеграција стагнира, између осталог због неусклађености спољне политике Србије и Европске уније. Још једном је истакао да је циљ његове посете дијалог Србије и Пољске и јачање билатералне сарадње. Навео је да је његову посету Београду започео посетом Музеју жртвама геноцида у Другом светском рату, истичући да су и српски и пољски народ претрпели историјску неправду, али и неправду пуне ратне одштете, која је по његовом мишљењу довела до економског дисбаланса источне и западне Европе. Додао је да се и сам залаже за оснивање међународне платформе земаља које су претрпеле највише страдања за време овог периода, како би се овом питању посветило више пажње.

Борко Стефановић, председник Одбора за спољне послове и потпредседник Народне скупштине, захвалио се Пољској на подршци коју пружа Србији на њеном европском путу и сложио се са чињеницом да евроинтеграције коче преговори Београда и Приштине. Он је навео да је очигледно да Аљбин Курти повлачи једностране и деструктивне потезе, али да је Србији у интересу да води преговоре по сваку цену и да је крајњи час да Приштина имплементира Заједницу српских општина, с обзиром на чињеницу да је прошло десет година од потписивања Бриселског споразума. Изразио је сигурност да ће ова тема бити једна од главних при сусрету председника Србије Александра Вучића и Аљбина Куртија у Бриселу. Он је истакао да је за Србију апсолутно неприхватљиво признавање тзв. Државе Косово и било која референца која се тиче признавања чланства Косова и Метохије у Уједињеним нацијама, те да су политичке партије у томе готово једногласне, те да ова питања надилазе сва страначка размимоилажења. Он је навео да је будућност Србије чланство у Европској унији и да ЕУ не треба да пружа Балкану перспективе, већ датум уласка у ЕУ за цео регион или убрзање овог процеса. Председник Одбора истакао је и нужност што скоријег усаглашавања са Европском унијом по питању спољне политике и рестриктивних мера према Русији, као и што скоријег чланства у ову заједницу.

Састанку је присуствовала и Биљана Пантић Пиља која је изразила задовољство што се сусреће са колегом који је као и она шеф Делегације у Парламентарној скупштини Савета Европе и изразила уверење да ће се сарадња продубити. Захвалила се на подршци Пољској коју пружа Србији у евроинтеграцијама, али додала да су грађани уморни од веома спорог напредовања Србије и важења посебних правила и двоструких аршина у овом процесу. Она је навела и то да грађани Србије нису заборавили живот под санкцијама, али и да геополитичка ситуација и историјска условљеност Србије отежавају усаглашавање спољне политике Србије са ЕУ.

Теме разговора тицале су се и иницијативе „Отворени Балкан“, регионалне сарадње и поновних сусрета зарад континуиране сарадње две земље.