Дубравка Филиповски, координаторка Женске парламентарне мреже, представила је примарне циљеве за које се Мрежа залаже - веће учешће жена у извршној и законодавној власти, здравље и права породице, сузбијање насиља над женама, економско оснаживање и образовање жена. Филиповски је нагласила да Женска парламентарна мрежа сарађује и са невладиним организацијама, и да је, на иницијативу свих народних посланица, још 2013. године, измењен закон о кривичном делу, амандманом по којем деликт противполне слободе према малолетним лицима не застарева. Посланица је истакла да су на иницијативу ЖПМ одржане три националне конференције за формирање женских одборничких локалних мрежа, и да на територији Републике Србије данас постоји 53 женске одборничке локалне мреже. Такође је истакнуто и да је на иницијативу Женске парламентарне мреже одржана регионална прва конференција 11 земаља југоисточне Европе и потписан меморандум о заједничкој сарадњи о утицају жена у парламентарним политичким партијама и областима родне равноправности.

Парламентарке су навеле да су заслужне за родно одговорно буџетирање кроз Закон о буџетском систему, што је, како је наведено, велики успех свих народних посланица Народне скупштине. На састанку је било речи и о броју жена које се налазе на местима извршне и законодавне власти, и да, иако није прописано законом, 30 одсто сваког одбора у Народној скупштини Републике Србије чине жене.

Чланице Мреже, искористиле су прилику да посланицу Бундестага Ирис Еберл, упознају и са иницијативама којим ће покушати да број жена у извршној власти подигну на 50 одсто и да донесу нов закон о равноправности полова. „Имамо препоруку Европске Комисије која предлаже да, до 2020. године, када би Република Србија требала да приступи Европској унији, у извршној власти буде 40 одсто жена на водећим местима“, рекла је Филиповски.

Еберл је навела да она, иако долази из странке са конзервативним узором, јесте члан Женске уније. Чланица Одбора за питања Европске уније истакла је да су изазови и закључци који се могу извести по питању родне равноправности и оснаживања жена, исти за целу Европу, и да је за њихов положај кључно образовање. Она је изнела став и да се у најнеприхватљивијем положају налазе жене које су приморане на проституцију, а које махом долазе из земаља југоисточне Европе. „Најбитније је да имамо што већи број женских иницијатива, а у времену отворених граница, само заједничким снагама можемо допринети побољшању положаја жена,“ додала је Еберл.

Гордана Чомић истакла је да ће се у предстојећем периоду залагати за побољшање не само положаја жена, већ и избеглица, који немају додирних тачака са тероризмом који је задесио Европу, и то са идејом да људи могу бити различити, али да је обавеза да се сагледају и њихове сличности.

Еберл је на крају састанка пожелела успех парламентаркама у остваривању циљева и заједно са Фондацијом Hanns-Seidel упутила позив за посету крајем октобра у Берлину.