На састанку су размењена мишљења и искуства у погледу сарадње земаља матица и дијаспоре, права која дијаспора остварује у матичним земљама, али пре свега о јачању националних идентитета у глобалистичком, корпоративном свету.

Алесандро Бокатели упознао је чланове Одбора за дијаспору и Србе у региону са делокругом рада организације чији је члан, као и са бројношћу италијанске дијаспоре у свету. Такође, пажњу је посветио изазовима са којима се Италија суочава када су у питању миграције, имајући у виду да су миграторни таласи из Италије, посебно ка северној и јужној Америци, били бројни. Он је нагласио да се његова земља посебно суочава са бројним захтевима за добијањем држављанства, те је саговорнике упознао са правцима у којима држава делује, а пре свега са потребом измена закона којима се питање држављанства регулише. Он је навео да ће се изгубити концепт државе, уколико буде више држављана ван земље него у самој земљи. С тога Италија делује у три правца од којих је прво стицање држављанства, које треба да буде ефективно и афирмативно, затим питање права гласа, као и повратак држављана у матицу подстакнут пореским олакшицама и стицање држављанства на основу дозвола за рад, посебно у области дефицитарних занимања. Бокатели је закључио да питање дијаспоре треба да буде државно питање, али и важан извор ресурса за његову земљу.

Радован Тврдишић, заменик председника Одбора за дијаспору и Србе у региону истакао је задовољство разменом мишљења са представником политичке групације са којом дели основне вредности, посебно у данашње време глобалистичких трендова. Он је упознао саговорника са особеностима српске дијаспоре, која је најбројнија у региону, иако у неким од земаља у окружењу нема ни статус националне мањине, као и са бројном дијаспором у свету, а која броји између пет и шест милиона Срба. Тврдишић је навео да наш простор деловања иде у правцу очувања цркве и језика, као окоснице око које се одвија живот српске дијаспоре. Он се сагласио са ставом да корпоративни свет није понудио концепт садржаја поред материјалног концепта, те постоји простор за рад на очувању националног идентитета. Он је искуства италијанског народа у погледу умрежавања дијаспоре оценио као драгоцена, посебно имајући у виду пријатељске односе два народа и подршку Италије у очувању српске културне баштине на Косову и Метохији.

Члан Одбора Душан Марић изразио је захвалност италијанској војсци на заштити српског становништва у Далмацији и делу Босне и Херцеговине од усташког прогона током Другог светског рата, као и на напору италијанских војника да заштите српске цркаве и манастире на Косову и Метохији и изразио наду да ће Италија наставити да подржава Србију у спречавању Албанаца да представе свету српску културну баштину на КиМ као своју. Он је додао да у Италији живи између 50 и 60 хиљада Срба, а Влада Италије као припаднике српског народа препознаје само Србе из Србије, те изразио очекивање да ће као такве препознати и Србе из Хрватске, БиХ и Црне Горе. Такође, Марић је позвао на успостављање сарадње измeђу Вићенце и Велике Плане, имајући у виду да хиљаду Срба из ове општине живи у овом италијанском граду и ову прилику искористио да госту упути позив Сабора српске дијаспоре у Италији за учешће на Сабору српског фолклора, који ће се одржати у јулу ове године, у Трентину.