На дневном реду састанка је било представљање кључних новина у Предлогу закона о изменама и допунама закона о планирању и изградњи и Предлогу закона о допунама Закона о озакоњењу објеката, о којима је говорио министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић.

Весић је говорећи о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи, истакао да се овим изменама и допунама Закона постижу четири ствари а то су: убрзавање поступка, већа транспарентност поступка, европско усклађивање и поспешивање зелене градње.

Министар је нагласио да се предложеним изменама и допунама Закона остварује неколико циљева, као што су унапређење електронског система за издавање грађевинских одозвола, односно увођење Е – простора, увођење нових елемената „Зелене агенде“, са посебним освртом на енергетску ефикасност нових зграда, које ће морати да имају енергетски пасош.

Међу циљивима који се остварују предложеним изменама и допунама Закона су и повећање одговорности овлашћених лица у поступцима издавања акта за изградњу, укидање Закона о конверзији уз накнаду одређеној категорији лица, увођење Агенције за просторно планирање и урбанизам Републике Србије, која је претходно 2014. године укинута.

У наставку састанка, у оквиру треће тачке дневног реда: Измене прописа којима се уређује планирање и изградња – Перспективе привреде и локалне самоуправе, говорила је Виолета Јовановић извршни директор НАЛЕД.

У оквиру излагања, навела је да НАЛЕД, када је реч о укидању накнаде за конверзију, активно заговара ову реформу, јер примена овог решења откључава бројне запуштене локације, које су атрактивне за градњу и инвестиције. Истакла је да је у погледу прихода које је остварила Република Србија по овом основу, последњих 20 година, инкасирала свега око 30 милиона евра. Негативне последице се огледају и у изгубљеним инвестицијима, радним местима и пореским приходима, нагласила је Јовановић. Осврнула се на позитивне ефекте увођења енергетских пасоша за све објекте, чија је сврха да корисницима пружи информацију о енергетским карактеристикама зграде, што додатно доприноси подизању стандарда урбанистичке градње у земљи.

Када је реч о Предлогу закона о допунама Закона о озакоњењу објеката, Јовановић је навела је Предлог закона усмеран превасходно на грађане, са јасним циљем да се власницима и станарима у нелегално изграђеним објектима омогући да се прикључе на струју, воду и грајање. Ове измене су привременог карактера, док држава не реши питање великог броја објеката нелегалне градње, за шта се и НАЛЕД свакако залаже, у циљу изналажења трајног решења, кроз масовну легализацију, нагласила је извршна директорка Виолета Јовановић.

На крају састанка, уследила је дискусија о поменутим предлозима закона у којој су учествовали народни посланици - чланови Економског кокуса, представници Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, представници НАЛЕД и представници заинтересованих организација.

Састанку је председавао председник Економског кокуса Народне скупштине мр Нинослав Ерић.