15. јул 2015. Четврта посебна седница Народне скупштине Републике Србије у 2015. години

15. јул 2015. Четврта посебна седница Народне скупштине Републике Србије у 2015. години

Среда, 15. јул 2015.

Четврта посебна седница Народне скупштине Републике Србије у 2015. години

Председница Народне скупштине Маја Гојковић сазвала је Четврту посебну седницу Народне скупштине Републике Србије у 2015. години, за среду, 15. јул 2015. године, са почетком у 11.20 часова.


За ову седницу председница Народне скупштине је утврдила дневни ред са једном тачком: Обраћање Народној скупштини председника Европског парламента, његове екселенције господина Мартина Шулца.

По завршетку обраћања председника Европског парламента Мартина Шулца, председница Народне скупштине Маја Гојковић закључила је Четврту посебну седницу Народне скупштине Републике Србије у 2015. години.

ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ
(нередиговане и неауторизоване)


(Седница је почела у 11.20 часова. Седницом председава Маја Гојковић, председник Народне скупштине.)

*
* *

ПРЕДСЕДНИК: Поштоване даме и господо, поштовани народни посланици, господо министри, Ваше Екселенције, отварам Четврту посебну седницу Народне скупштине Републике Србије у 2015. години.
Ову посебну седницу сазвала сам да би се Народној скупштини обратио председник Европског парламента, Његова Екселенција, господин Мартин Шулц.
Част ми је да, у име народних посланика и у своје име, поздравим господина Мартина Шулца, као и чланове делегације Европске уније који присуствују овој седници.
А сада молим Његову Екселенцију, господина Мартина Шулца, да узме реч. Изволите.
МАРТИН ШУЛЦ: Поштована госпођо председнице Скупштине, драге колеге, поштоване даме и господо посланици, драге колегинице и колеге српске Скупштине, даме и господо чланови Владе, поштовани представници и представнице дипломатског кора, велика ми је част и задовољство што данас могу да вам се обратим у српској Скупштини.
Желим да се захвалим на позиву, а да се захвалим такође и на срдачној добродошлици.
Желим такође да се захвалим на томе што сте се вратили са годишњих одмора како бисте ме саслушали. То сматрам додатном посебном чашћу.
Желео бих такође да вам честитам на томе што је један Србин победио на Вимблдону. Мислим да на један дан као што је данашњи не смемо да заборавимо.
Поштоване даме и господо, у Европи је за нама једна година током које су одржани бројни меморијални скупови. Заједнички смо обележили избијање Првог српског рата пре стотину година. Први светски рат, та прва катастрофа 20. века оставила је за собом опустошен и разорен континент.
Међутим, уследила су још већа разарања, почетак Другог светског рата који је покренула нацистичка Немачка упадом у Пољску пре више од 75 година и који је прегазио Европу. Била је то велика катастрофа 20. столећа. Само бомбардовање Београда од стране немачке авијације 06. априла 1941. године имало је за последицу 20.000 цивилних жртава, мушкараца, жена и деце.
Немачка, земља коју ја заступам у Европском парламенту, је нанела огромну несрећу народима Европе, а холокаустом, најдубљом тачком историје човечанства, оптеретио је бескрајном одговорношћу. Зато је било важно и исправно што смо се ове године сетили ослобођења концентрационих логора и победе над националсоцијализмом.

2/1 ЈБ/ДП 11.25 – 11.30

Поштоване даме и господо, мене, као немачког председника Европског парламента, једне мултинационалне народне скупштине, након много година проведених у европској политици, приликом оваквих дана сећања сваки пут дубоко дирне чудо које се догодило након Другог светског рата, односно то што победници Немачку нису дотукли, нису понизили, већ су заклетом непријатељу пружили руку помирења. Рат је 1945. године завршен, али 1950. године, пет година касније, Међународна заједница је омогућила, били су то Француска, државе Бенелукса, нама Немцима да се подигнуте главе вратимо у демократску заједницу народа, само пет година након краја Другог светског рата. Какву храброст и какву далековидост је показала генерација оснивача европске заједнице.
Даме господо, популарно свакако то није било. Тако кратко након рата, када су куће још биле разрушене, а ране још нису биле зацељене, није било лако рећи народима да се нећемо светити, већ желимо да остваримо помирење на основу солидарности и делања. Том одлуком су, драге колегинице и колеге, државама чланицама поклонили нама систем имуности према рату. Ти мушкарци и жене дали су тој заједници институције у којима се сукоби интереса између великих и малих, између богатих и сиромашних држава решавају дијалогом и на основу консензуса. Они, оснивачице и оснивачи, успоставили су заједницу мира и демократије, напретка и солидарности. Они, ти мушкарци и жене, засновали су пријатељства међу људима који су само неколико година раније са оружјем у рукама кидисали једни на друге. За моју децу се данас подразумева да станују свуда у Европи без граница, да живе и раде. Какво је то достигнуће, какав успех, каква привилегија, у светлу наше крваве историје.
Због тога кажем да из те наше европске историје, по мом мишљењу, произилази обавеза да се сваког дана супротстављамо повратку старих демона, мржње, нетолеранције, непријатељства и агресије. Морамо да покушамо да сукобе решавамо конструктивно и за преговарачким столом. Морамо за демократију и слободу да се боримо сваког дана, за мир и за разумевање, али исто тако и за очување сећања, јер помирења не може бити без сећања. Помирење може бити само када се признају патње и бол који смо доживели, када се сетимо тога како су отровна реторика и популистичка хајка насилна дела омогућили.
Зато желим да у овом дому председнику Владе господину Вучићу одам признање зато што је 11. јула учествовао на Меморијалном скупу у Сребреници.

3/1 ЈЈ/БМ 11.30 – 11.35

Пре 20 година у Сребреници је за неколико дана убијено систематски и бестијално осам хиљада дечака и мушкараца. У сред Европе, пред очима целога света у Сребреници се догодио најгори ратни злочин у Европи након окончања Другог светског рата. Колективно је затајила међународна заједница која је све нас дубоко осрамотила.
То што је председник Владе пре неколико дана био присутан на том меморијалном скупу и што га је протерала бесна гомила нас је дубоко погодило. Ми тај жаљења вредан инцидент осуђујемо. Он нам свима мора бити подстицај да још интензивније радимо на правом помирењу и овде желим на том месту да се такође захвалим господину Вучићу, јутрос сам се срео са њим и лично сам му то рекао. Чињеница да тај инцидент није њега омео, је нешто што му служи на велику част.
Морамо све да урадимо, даме и господо, како се оваква насилна дела не би могла више поновити. То је можда најбољи начин да сећање, да успомене свих оних одамо почаст који су у тим катастрофалним ратовима били убијени, силовани, мучени или прогнани. Хтео бих Влади Републике Србије да се захвалим на иницијативама и на њеном ангажману у циљу унапређења стабилности у региону.
Ту на првом месту треба навести разговоре са Косовом. Знам да то нису једноставни разговори, сасвим насупрот, то су били веома тешки разговори. Разлике у ставовима и сукоби интереса између суседа су саставни део живота. Оно што је одлучујуће јесте начин на који се према њима опходимо. Ви сте контакте са Приштином интезивирали. То поздрављамо снажно. Надам се да ћете у разговорима успети да постигнете напредак када се ради о решавању бројних проблема.
Желео бих вама посланицима, представницима српског народа због тога нешто да кажем. Спремност ваше земље на компромисе, у вези са тим тешким питањима, свакако није остала непримећена у Бриселу. То што се односи између Србије и Албаније веома побољшани, добра је вест за цео овај регион. Председник Владе Рама и председник Владе господин Вучић су посетили један другог и постигли напредак кроз конструктивне разговоре, то је добро за целу Европу.
Тако је између осталог створена основа за размену младих, а то су пројекти, поштован даме и господо, којима ће се изградити мостови између народа. То су пројекти, заиста сагласни у оснивачком, у европском духу. Приближавање између Србије и Албаније све више ће постати мотор покретач сарадње у целом региону, тзв. Western Balkans 6 отвара људима у региону пут ка бољој будућности.
Споразум о мрежи путева прави је угаони камен на путу ка даљем развоју овог региона. Та транспортна мрежа ће зближити регион у економском, политичком и у односу међу људима.
Вама, Србима, вашој земљи Србији припада кључна улога у региону. Србија је кључна земља. Ви можете да пружите основни допринос сарадњи и стабилности у целом региону. Ви, можете да градите мостове и ви можете да заједничке вредности у једном заједничком суседству утемељите.
Драге колегинице и колеге, Европска Унија и Србија ће морати у спољној политици да вуку у истом правцу. Управо сада, када се на југу и на истоку суочавамо са изазовима сасвим нове врсте. На Блиском истоку смо суочени са распадом држава и гнусном бруталношћу исламске државе.

4/1 ВС/СМ 11.35-11.40

На истоку траје конфликт у источној Украјини и даље. У светлу таквих геополитичких изазова, желео бих да не дозволимо да нас поделе и изиграју, да нас не окрену једне против других, већ да будемо сложни и да блиско сарађујемо.
Постоје многе ствари које бисмо заједнички требало да подухватимо. У једну од њих убрајам и појачане токове избеглица у региону.
Сасвим сам свестан великих изазова са којима се суочава Србија у савладавању кретања избеглица. Свет поклања пажњу избегличким катастрофама у Средоземљу. Неподношљиво је и неприхватљиво да људи у покушају у Европи нађу заштиту, трагично даве на нашим обалама. Хуманост нам налаже да дављеницима пружимо руку спаса.
Познате су ми и бројке Високог савета избеглиштва УНХЦР који потврђују данас, да данас више људи жели да стигне у Европу преко западног Балкана, него преко Средоземља. Хиљаду избеглица сваки дан.
За Србију је то несразмерно велики задатак.
То што Мађарска на тај изазов реагује тако што на граници са Србијом хоће да подигне 175 километара дугачку ограду, то није прихватљиво. Проблеми се не решавају тако што се од њих ограђујемо или подижемо зидове. То је у супротности са европским духом.
Да се ухватимо руку под руку и да никога не оставимо самог и да заједнички проналазимо решења, то је сагласно са европским духом.
Европска унија је Србији већ одобрила осам милиона евра за програм менаџмента миграција и ставила још један милион евра на располагање у циљу подршке вашег система азила.
Такав пораст избеглица се стварно може савладати само уз координирани регионални приступ и зато ЕУ је спремна да са Србијом, у савладавању проблема са избеглицама блиско сарађује.
Драге колегинице и колеге, Европски парламент је увек, се залагао за европску перспективу западног Балкана и ми хоћемо да западни Балкан крене у мирољубиву и стабилну, демократску и просперитетну будућност. Ми рачунамо са тим да ће до краја године моћи да се отворе преговори о првим поглављима са Србијом.
На тај начин ће за све нас, драге колегинице и колеге посао тек почети.
Једно питање и то желим овде вама да кажем, нама причињава велику бригу, а то је слобода медија. Када морамо да отворимо поглавља, онда морамо озбиљно да поразговарамо о томе како независност, разноликост и слобода медија у свакој земљи ЕУ може да се гарантује и у свакој земљи која жели да постане чланица ЕУ.
У вашој земљи, даме и господо, пуномоћник, Заштитник грађана, то нажалост не могу да кажем на српском језику, на вашем матичном, дакле, назив Заштитник грађана мислим да је то сјајан назив за ту функцију, побрините се зато, да не морамо да штитимо Заштитника грађана.
Драге колегинице и колеге, нама посланицима, вама и нама у Европском парламенту, припада изузетно важан задатак, у преговорима који ће ускоро започети.
Ви расправљате и усвајате законе којима ћете, које вам Влада предлаже како бисте реформисали своју земљу. Вама припада задатак да објасните због чега су те реформе важне и исправне, а и спровођење тих закона надгледате ви.
Желим вам да у томе будете успешни. Европски парламент ће вас у томе радо подржати и надам се да ћете ви и ми као европски посланици и ви као национални посланици, на путу Србије, ка ЕУ, да ћете бити успешни и да ћете сарађивати.
Ми стојимо на страни оних који својим суседима пружају руку помирења и пружају руку демократије и успостављање правне државе.

4/2 ВС/СМ

Логично се, дакле, ми налазимо на страни парламента, на вашој страни. Стојимо на страни свих оних који својим суседима пружају руку помирења и који заједнички и у узајамном поштовању желе да живе.
Даме и господо, Србија је велика земља. Србија има велику традицију и историју. Србија је поносна земља, али пре свега је Србија једно, а то је саставни део Европе и због тога ова земља спада, припада нама народима у демократској заједници држава Европе.
Захваљујем вам се најсрдачније на пажњи.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем Његовој Екселенцији на обраћању и закључујем Четврту посебну седницу Народне скупштине Републике Србије у 2015. години. Хвала.

(Седница је завршена у 11,40 часова.)




Видео (1)

Среда, 15. јул 2015. | Четврта посебна седница Народне скупштине Републике Србије у 2015. години 15.07.2015.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
26 27 28 29 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31