Обраћање потпредседнице Народне скупштине достављамо у целини:

„Уважене даме и господо,

Насиље над децом (и женама) вековима је било прихваћано као право „мушких глава породица" да одгајају своје потомство и дисциплинирају своју жену, како сматрају, да је најбоље. Демократска друштва у читавом свету, корак по корак, уводе политике родне равноправности и нулте толеранције насиља према женама и децом. Сексуално насиље и злостављање деце све до пре неколико година били су политичке табу теме. И не само на овим просторима.

2010. године Народна скупштина Републике Србије је усвојила Закон о потврђивању конвенције Савета Европе о заштити деце од сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања. У Републици Србији ратификовани међународни уговори би требало да се непосредно примењују. Али, у пракси домаћих органа они се директно примењују у занемарљивом броју случајева, што намеће обавезу државних органа да ускладе домаће законодавство са међународним нормама и стандардима. Увођење нових решења је споро, али се дешава.

Женска парламентарна мрежа Народне скупштине, Влада Републике Србије, њено Министарство образовања, њено цивилно друштво, нарочито светски уважена организација Инцест Траума Центар - Београд, била је та, која је у нашој регији преузела водство.

На иницијативу ЖПМ и Инцест траума центра измењен је Кривични законик – укинуто је застаревање сексуалних деликата над децом. Србија је друга земља у Европи после Велике Британије која је исправила велику неправду изменом Кривичног законика 2013. године на основу којег сексуални деликт не застарева. Шта то заправо значи? То значи да жртва сексуалног насиља може у било ком животном добу поднети кривичну пријаву против силоватеља. Пре те измене је сексуални деликт застаревао после 6 година.

2013. године смо усвојили „Маријин закон“, тј. Закон о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима, који поред осталог предвиђа да ова кривична дела не застаревају. а уведен је и регистар лица осуђених за та кривична дела.

25. септембра 2015. године Женска парламентарна мрежа, у сарадњи са Инцест Траума Центром је одржала округли сто на којем су представљени резултати прве Националне студије о друштвеном проблему сексуалног злостављања деце у Републици Србији.

Битан је податак да се основци најпре обрате родитељима, а средњошколци се, ако се одлуче на корак да се повере, обрате пријатељу. Од две трећине деце која испричају шта им се догодило, више од половине особа не уради ништа по том питању, док само седам посто њих пријави случај надлежним службама.

2016. Истраживања Инцест Траума Центра су показала да у 88% случајева, деца која су преживела сексуално злостављање буду испитивана у судници, уз омогућавање окривљеном да непосредно испитује дете, да се у 21% случајева деца испитују у кабинетима, а свега у 4,7% случајева у посебно опремљеним просторијама намењеним за изјаве деце.

2016. је покренута Иницијатива за - вршење надзора од стране Народне скупштине Републике Србије над спровођењем законских мера за спречавање ретрауматизације деце која су преживела сексуално насиље, - доношење заштитних мера као што је удаљење починиоца из породичног домаћинства, - смањење броја саслушања детета током процеса кривичног поступка, јер је тренутна пракса да се дете саслушава 5 и више пута.

Иницијатива такође подржава да се вођење поступака сведе на најдуже 12 месеци, које у просеку у Републици Србији траје 3 године и 3 месеца, и да се спроведе забрана ширења информација које могу угрозити идентитет детета-жртве, посебно одавање информација медијима.

Извештај Заштитника грађана за 2019. (објављен у марту 2020.) упркос постојању законских одредби заштите детета од ретрауматизације у случају сексуалног насиља, пракса је таква да се деца вишеструко испитују и нису заштићена од директног сусрета са осумњиченима. Институција напомиње да правне норме у овој области нису у потпуности усаглашене са Конвенцијом Савета Европе о заштити деце од сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања нити са иницијативама Заштитника грађана за измену Кривичног законика.

Резултати истраживања показују да деца имају основне, мада не и довољне информације о експлоатацији и њеним појавним облицима. Велики проблем је и чињеница да су им медији и вршњаци основни извор информација што са једне стране показује да држава није довољно учинила да се неопходне информације учине деци доступним на адекватан начин, а с друге стране указује да би превентивне програме требало организовати путем вршњачке едукације јер се деца осећају слободнијом да о наведеним појавама и проблемима разговарају са својим вршњацима него са одраслим особама.

Суштина посебне кривичноправне заштите малолетних лица темељи се, пре свега, на: друштвеној потреби ефикаснијег реаговања на угрожавање и/или повређивање лица најмлађих старосних категорија, односно на чињеници да су ова лица у многим ситуацијама, због свог специфичног узрасног и психофизичког развоја, много више угрожена него пунолетна лица.

И наравно, не смемо заборавити да је велики број инцидената путем интернета.

Деца немају властити глас у јавном и политичком простору. За њихову сигурност, здравље, могућности у животу, су први одговорни родитељи, до неке мере јавни, нарочито образовни систем, и надасве ми, који кројимо законе и политике, као последња и прва линија њихове заштите.

Србија је земља у којој је парламентарна већина својим радом на подручју родне равноправности и спречавања насиља показивала, да постоје вредности, које су постале цивилизацијски консензус и за које се залажу сви демократски опредељени људи. Родна равноправност, нулта толеранција према насиљу над женама и децом, стављање најбољег интереса деце на прво место, битан су део тог цивилизацијског консензуса.

И у новом, XIII сазиву смо спремни на сарадњу, наиме Одбор за права детета је радно тело које разматра извештаје ресорног Министарства, Омбудсмана и предлаже закључке у вези са овим питањем Влади РС“.