30. новембар 2021. Делегација Одбора за европске интеграције Народне скупштине  на Пленарној седници КОСАК

30. новембар 2021. Делегација Одбора за европске интеграције Народне скупштине на Пленарној седници КОСАК

Уторак, 30. новембар 2021.

Учешће делегације Одбора за европске интеграције на Пленарној седници КОСАК

Делегација Одбора за европске интеграције је учествовала на 66. Пленарној седници Конференције одбора за европске послове парламената држава чланица Европске уније (КОСАК), у формату видео-конференције.



Председница Одбора за европске интеграције Елвира Ковач, заменица председнице Одбора Душица Стојковић и члан Одбора Немања Јоксимовић учествовали су на виртуелној 66. Пленарној седници КОСАК, која се у оквиру парламентарне димензије словеначког председавања Савету Европске уније, одржала 29. и 30. новембра 2021. године.

Састанку су присуствовали представници одбора за европске послове парламената држава чланица ЕУ, парламената држава кандидата за чланство, специјални гости и представници институција Европске уније.

На отварању састанка, у поздравном обраћању говорили су Игор Зорчич, председник Државног збора Републике Словеније, Алојз Ковшца, председник Националног већа, Марко Погачник, председавајући Одбору за послове ЕУ Државног збора и Бојан Кекец, председавајући Комисији за међународне односе и европске послове Државног савета.

У оквиру прве сесије Остварења словеначког председавања Савету Европске уније, главни говорник је био Гашпер Довжан, државни секретар Министарства спољних послова Републике Словеније. Довжан је истакао да је доста рада уложено током председавања Савету ЕУ на јачању отпорности јединственог тржишта и опоравку привреде, да је доста урађено у оквиру Европске здравствене уније, укључујући потписивање прекограничних програма у области здравства. Европска будућност Западног Балкана и политика проширења Европске уније један је од приоритета словеначког председавања. Посебна пажња била је посвећена зеленој агенди и сајбер безбедности Европске уније. Истакао је да је за Словенију посебно био значајан рад на дигиталној трансформацији и нагласио да је Конференција о будућности Европе посебно заживела током словеначког председавања Савету Европске уније.

Председница Одбора за европске интеграције Народне скупштине Елвира Ковач је истакла да Словенија посебну пажњу посвећује региону Западног Балкана, његовој будућности у Европи и наставку процеса проширења Европске уније и да је успела да држи тему проширења високо на агенди председавања. Указала је да су испуњена очекивања да, током словеначког председавања Савета ЕУ, буде потврђена спремност држава чланица ЕУ за убрзање процеса проширења. Подсетила је да је један од кључних догађаја председавања био Самит ЕУ-Западни Балкан, одржан 6. октобра 2021. године. У светлу овог Самита и Брдо декларације, у светлу последњег Извештаја Европске комисије о Републици Србији и Пакета проширења за 2021. годину, али и у контексту дводеценијских процеса европских интеграција, Елвира Ковач је закључила да је недвосмислено да је тренутак да се редефинише политика проширења Европске уније, али, и да се оснажи веродостојност процеса европских интеграција. „Као што нема будућности Србије без Европске уније, тешко је замислити будућност Европске уније без Србије“, истакла је Елвира Ковач.

Током дебате учесници су говорили о климатским променама и Fit for 55 пакету, постпандемијском опоравку и миграцијској кризи.

Кључни говорници током друге сесије Рад у правцу европске перспективе Западног Балкана, били су Оливер Вархељи, европски комесар за суседску политику и проширење (путем видео поруке), Гашпер Довжан, државни секретар Министарства спољних послова Републике Словеније, Бранимир Гвозденовић, председник Одбора за европске интеграције Скупштине Црне Горе и Славјанка Петровска, члан Одбора за европске интеграције Скупштине Републике Северне Македоније.

Председница Одбора за европске интеграције Народне скупштине Елвира Ковач је истакла да је Самит ЕУ-Западни Балкан, део стратешког ангажмана Европске уније према овом региону. Подсетила је да је на Самиту усвојена Декларација у којој је ЕУ потврдила своју посвећеност процесу проширења. Процес приступања ће се вредновати на основу строгих, али фер услова, и на основу индивидуалних заслуга. Услови морају бити објективни, прецизни, детаљни, строги и морају бити верификовани. Навела је да Декларација истиче да је важно да ЕУ може одржати и продубити свој развој и на тај начин обезбедити сопствени капацитет за интеграцију нових чланица. Подвучена је важност посвећености региона Западног Балкана европским вредностима и принципима и наглашено да је ЕУ најближи партнер региона. Елвира Ковач је истакла да Србија очекује да ће сваки евидентирани индивидуални напредак приступајуће државе бити верификован убрзањем приступног процеса. Изразила је наду да ће до краја године Србија имати и формални напредак у преговорима, посебно када је реч о отварању два кластера за која је Србија у потпуности спремна.

У оквиру треће сесије Будућа улога младих у процесу доношења одлука у ЕУ и шире, главни говорници били су Роберта Метсола, потпредседник Европског парламента, Дамир Ореховец, државни секретар Министарства образовања, науку и спорт Републике Словеније и Билиана Сиракова, координатор за младе ЕУ. Обратили су се и Ник Пребил, заменик председника Одбора за европске послове Државног збора и Ања Фортуна, потпредседник Европског форума младих.

Члан Одбора за европске интеграције Немања Јоксимовић је реаговао на наводе представника приштинских институција да Београд не испуњава обавезе из Дијалога, рекавши да је Београд посвећен Дијалогу о нормализацији односа између Београда и Приштине и испуњавању обавеза из Бриселског споразума. Напоменуо је да заправо приштинска страна није испунила кључну обавезу из Бриселског споразума, а то је оснивање Заједнице српских општина. У оквиру дебате треће сесије, Јоксимовић је навео да Република Србија препознаје младе и њихову важну улогу у друштву због чега је неопходно улагање у развој младих и успостављање партнерског односа младих и државе, како би се повећало њихово активно учешће у друштву и обезбедила њихова укљученост у развој омладинске политике. Нагласио је да је Србија од 2014. године редовно била заступљена на ЕУ омладинским конференцијама, те је и на Конференцији у оквиру словеначког председавања Савету ЕУ узела учешће. Истакао је да је активно учешће младих један од стратешких циљева и Националне стратегије за младе Републике Србије за период од 2015-2025. године. Могућности за мобилност младих у Србији знатно су побољшане и кроз програме Европске уније за младе, као и Еразмус+ програм, те млади препознају чињеницу да би се чланством Србије у Европској унији додатно повећале могућности за њихово образовање и мобилност. Подвукао је да Србија представља прву државу ван Европске уније која је успоставила институционални механизам какав постоји код држава чланица Европске уније, формирањем Сталног стручног тима за ЕУ дијалогa младих у склопу Савета за младе Владе Републике Србије. Јоксимовић је на крају свог излагања истакао да се Србија посебно залаже за обезбеђивање услова који ће омогућити младима да у потпуности достигну своје потенцијале, активно учествују у друштву, доприносећи не само сопственом развоју већ и развоју друштва.

На четвртој сесији Конференција о будућности Европе, обратили су се Гај Верхофстат, члан Европског парламента, Гашпер Довжан, државни секретар Министарства спољних послова Републике Словеније, Дубравка Шуица, потпредседник Европске комисије, Сабин Тиле, председник Одбора за европске послове Народне скупштине Републике Француске, Жан-Франсоа Рапин и председник Одбора за европске послове Сената Републике Француске. Заменица председнице Одбора за европске интеграције, Душица Стојковић је истакла да Конференција о будућности Европе представља важну платформу и за Републику Србију. Све политике које су данас приоритетне у ЕУ, приоритетне су и за грађане на Западном Балкану – зелена агенда, енергетска транзиција, дигитализација, економски опоравак, миграције и остало. Нагласила је да је важан политички сигнал послат пружањем прилике да Западни Балкан учествује на Конференцији о будућности Европе јер Србија сматра да је укључивање кандидата опортуна за рад Конференције и за будуће планирање активности и визије Европске уније. Подвукла је да Србија, као поуздан партнер у дијалогу са Европском унијом, може значајно да допринесе дебати о будућности Европе, као и да грађани Србије имају право и обавезу да учествују у таквом дијалогу, по начелима партиципативне демократије, јер је будућност Европе и њихова сопствена будућност. Обавестила је да су представници Министарства за европске интеграције и Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог Републике Србије донели одлуку о формирању праћења и учешћа Србије у раду Конференције о будућности Европе. На крају свог излагања је навела да резултати Конференције о будућности Европе зависе од предлога учесника разговора – грађана, представника цивилног сектора, пословне заједнице, локалних самоуправа и државних институција. „Конференцију о будућности Европе видимо као важну прекретницу у разматрању и утврђивању правца развоја ЕУ али и саме Европе, јер све кризе са којима смо се суочили последњих година показале су неопходност да међусобно сарађујемо и тражимо заједничке одговоре“, закључила је Стојковић.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
26 27 28 29 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31