На 56. пленарном састанку КОСАК учествовали су представници 28 држава чланица Европске уније, Европског парламента, Европске комисије, Европског савета, Парламентарне скупштине Савета Европе, земаља кандидата за чланство у ЕУ - Србије и Турске, као и гости из Норвешке, Грузије, Швајцарске, Монака и Андоре. У делегацији Одбора за европске интеграције Народне скупштине Републике Србије били су Елвира Ковач, заменик председника Одбора за европске интеграције и Душица Стојковић и Александар Стевановић, чланови Одбора. На конференцији су учествовали и премијер Словачке Роберт Фицо, први потпредседник Европске комисије Франс Тимерманс, потпредседник Европске комисије за Енергетску унију Марош Шефчович и потпредседник Владе и министар унутрашњих послова Словачке Роберт Калинак.

Првог дана расправљано је о тренутној ситуацији у словачком председавању Саветом Европске уније, јачању улоге националних парламената у Европској унији, као и о Трансатлантском споразуму о трговини и инвестицијама (ТТИП) између Европске уније и Сједињених Америчких Држава.

Премијер Словачке Роберт Фицо, навео је да је ово прво председавање Словачке Саветом Европске уније и да ће праву евалуацију о председавању моћи да да тек након што се председавање заврши. Упркос тешкоћама које су имали током председавања, Словачка може да се похвали опипљивим резултатима који су од значаја за све грађане Европске уније. Већ је остварен напредак у више области а остало је још времена да се сви зацртани циљеви спроведу до краја. Братиславски самит је показао да је Словачка успешан партнер у Европској унији и да је изабрала праве приоритете, а то су економско јачање Уније, нови инвестициони импулси, стварање одрживе мигрантске политике, јачање сарадње на глобалном нивоу, и др. Фицо је нагласио да је током словачког председавања остварен напредак у политици проширења, отварањем два поглавља у преговорима са Србијом.

Државни секретар у Министарству спољних и европских послова Словачке Иван Корчок истакао је да је политика проширења једна од најуспешнијих политика Европске уније и навео да треба обезбедити услове да земље кандидати када постигну одређен напредак, што углавном није једноставан процес, треба да осете резултате тог напретка. Додао је да је Србија у последњих неколико дана остварила напредак у преговорима са Приштином, тако да има разлога да очекује да као резултат тога буду отворена наредна поглавља.

Заменица председника Одбора Елвира Ковач у свом обраћању захвалила је словачком председавању и изразила је задовољство што су на самом почетку словачког председавања у јулу ове године отворена два важна поглавља у преговорима Србије са ЕУ, поглавља 23 и 24. Навела је да смо свесни да успешан завршетак процеса преговарања зависи од више чинилаца тако да смо у протеклом периоду радили на јачању капацитета Републике Србије и на укључивању већег броја друштвених чинилаца у процес преговора. Обавестила је учеснике да је Република Србија спремна да се отворе преговори у поглављима 5, 25 и 26 и изразила наду да ће ова поглавља бити отворена до краја словачког председавања, тј. до краја године.

Истакла је да нема сумње да се процес интеграције балканских држава суочава са тешким изазовима, као што су догађаји повезани са конфликтом у Украјини и на Блиском истоку, са порастом броја избеглица који долазе у Европу, који одвраћају пажњу од интеграције држава Западног Балкана у Европску унију, али да упркос томе сматра да је подршка реформама у земљама Западног Балкана од изузетне важности, а јасна перспектива чланства у Европској унији је кључни фактор стабилности у региону. Захвалила је званичницима који подстичу земље кандидате да испуњавају критеријуме за чланство, истичући да ће то бити основно мерило у односима са земљама Западног Балкана на путу приступања Европској унији. На крају је изразила уверење да интеграција овог дела Европе доприноси миру и безбедности али и просперитету, а да је принцип солидарности кључан у развоју политике проширења, уз посвећеност држава кандидата реформама у свим областима.

Другог дана расправљано је о Енергетској унији и обезбеђивању спољних граница Европске уније у контексту нерегуларних миграција.

У свом говору на тему миграција Душица Стојковић је навела да се Србија налази на главној западнобалканској рути између држава чланица Европске уније, из којих избеглице и мигранти улазе на нашу територију. Изазови са којима се суочавамо су превелики за наше капацитете, али смо упркос томе према избеглицама и мигрантима поступали на хуман и достојанствен начин, који је у потпуности у складу са међународним и европским стандардима. Истакла је да је затварање балканске руте утицало на смањење прилива миграната који прелазе преко територије Србије, али је у последње време уочено да се налети миграната опет повећавају из месеца у месец и нагласила да је потребно да имамо у виду да, иако је масовни прилив миграната западнобалканском рутом смањен, он и даље постоји. Навела је колико је миграната прошло кроз Србију у последњих годину и по.

Додала је да су капацитети у Србији углавном максимално попуњени, тако да смо ангажовали ургентни прихват. Истакла је да је финансијски овај прилив миграната огроман изазов и терет за Србију, која је спремна да учествује и у систему квота, у складу са расположивим капацитетима и у мери у којој то буде договорено са Европском унијом, уколико се мигранти определе да трајно остану у Србији. Међутим навела је да Србија није у могућности да прими велики број миграната, укључујући ту и мигранте којима буде одбијен захтев за азил у Европској унији. Закључила је да је неопходна координација активности и правовремена размена информација свих земаља на рути о свим мерама и активностима које се спроводе по питању контроле граница.